Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u dogovoru sa ministarkom finansija vladajuća većina će u danu za glasanje glasati za ovaj amandman. Hvala.

Onda idemo dalje. Nećemo o ovom amandmanu više. Hoćete ipak, bez obzira što je prihvaćen? Hoćete po sledećem da vam dam reč?

Na član 5. razdeo 6. amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković. Vlada i Odbor za finansije...

Vi ipak hoćete po ovom amandmanu? Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, zaista neću odugovlačiti, odnosno neću da razvlačim vreme, ali moram da kažem da sam zadovoljan što je vladajuća većina shvatila da postoji amandman koji bi mogao da se usvoji.
Naravno da će poslanici LDP podržati ovaj amandman iz prostog razloga što ovaj amandman samo precizira prethodni amandman koji je podnela gospođa Judita Popović. Ovde smo videli toliko nelogičnosti u ovom rebalansu budžeta. Nije tačno? Naravno da nije isti, kažem precizira amandman koji je podnela gospođa Judita Popović, iz prostog razloga što ovde sredstva koja su predviđena za putovanja preusmerava za opštinske sudove.
Međutim, šta je tu problem? Problem je što mi u amandmanu gospođe Judite Popović imamo jednu stavku koja se odnosi na upravni sud koji ne postoji. Takođe tu imamo troškove putovanja, na primer, koji iznose tri miliona i 600 hiljada.
Molio bih vas samo da povedete računa o tome da, ako je ikako moguće, u dogovoru da se precizira i amandman gospođe Judite Popović, bar na taj deo. Predložili smo da se briše cela stavka 330, odnosno ekonomska klasifikacija.
Dajte da vidimo, ako postoji nešto što je neophodno za upravne sudove, a kada su apelacioni sudovi u pitanju imamo zgrade i građevinske objekte. To je u redu. U ovoj stavki prethodnoj upravni sud nemamo.
Dajte da vidimo da ove troškove putovanja itd. skinemo sa te stavke i da preusmerimo opet, kao i gospođa Milica, na konkretnu stvar, pa da nađemo neko rešenje koje bi moglo da zaista popravi ovu klasifikaciju.
Nadam se da imamo vremena još i da pogledamo u ponedeljak da na neki način ispravimo ovo, jer potpuno je deplasirano da upravni sudovi imaju troškove putovanja, a oni ne postoje.
Kao što ne postoje apelacioni sudovi, odnosno ne postoji opravdanje da postoje troškovi putovanja u ovom neverovatnom iznosu od 19 miliona, tako ne postoji ni za upravni sud. Molim vas samo za malo razumevanja, tu je ministarka, ona će sigurno najbolje to sagledati, pa da zajednički to promenimo. Hvala.

Gospodin Kragović, izvolite.

Predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, želeo sam samo da ukažem na opravdanost ovog amandmana, jer ovde jasno stoji u članu 5. razdeo 5. glava 5.3, apelacioni sudovi, funkcija 330, ekonomska klasifikacija 422, troškovi putovanja iznos od 19 miliona i 800 hiljada.
Odvojena su sredstva za neka putovanja nekih ljudi koji ne postoje. Onda normalno pametan predlog da se ta sredstva prebace na opštinske sudove. Šta sam želeo? Želeo sam da ukažem upravo ministarki da postoje opštinski sudovi na Kosovu i Metohiji. Kako čujemo, vi želite da ukinete skoro sve opštinske sudove na Kosovu i Metohiji, što je nezamislivo ukoliko želimo da Kosovo i Metohija bude i dalje u sastavu Srbije.
Ono što mora da radi ova skupština i ova vlada je da upravo jača srpske institucije na Kosovu i Metohiji. To znači da opština mora imati opštinski sud, okružni sud, mora imati lokalnu policiju, da ima svoje školstvo, zdravstvo, kako bi mogla da funkcioniše.
Zato predlažem da se deo od ovih sredstava koji je namenjen ovde opštinskim sudovima preusmeri da postoje barem sudovi, jedan ili više na severu Kosova, da postoji opštinski sud u centralnom Kosovu, u Štrpcima, u Kosovskom Pomoravlju i da postoji opštinski sud u Metohiji.
Da li možete da zamislite naše građane, ako po nekoj priči, a doći će za par dana taj zakona o sudovima, da će imati samo jedan opštinski sud na celoj teritoriji Kosova i Metohije.
Sada jedan građanin mora preći kilometražu od 100-150 km da bi izvadio potrebu da nije pod istragom da bi regulisao svoju radnu obavezu ukoliko može negde da se zaposli. Gde će da dođe? Nema gde da ode. Mora da dođe u Kosovsku Mitrovicu. Ta potvrda se ne naplaćuje.
Onda moramo da predvidimo zakonom da se tom našem građaninu koji putuje 150 km plate putni troškovi koje je morao da plati da bi došao da ostvari svoje pravo. Zato sam želeo da se javim po amandmanu i da još jednom apelujem na ministarku kako bi ova sredstva od ovih 19 miliona, ne samo na troškove putovanja sudova po Srbiji, nego i sudova na teritoriji Kosova i Metohije, a naročito...
(Predsednik: Vreme.)
Molim?
(Predsednik: Vreme. Pardon, izvinite, vi govorite po amandmanu. Umorna sam, priznajem.)
Očigledno je da želite da radite, a onda se premorite, pa počne prvo šefica poslaničkog kluba da priča nešto što ne sme da priča, a onda i vi svi. Morate, ako ste prihvatili da radimo, da radimo onda dok ne završimo. Nemojte sada da odustajete.
(Predsednik: Izvinite, gospodine Kragoviću.)
Prihvatite ono što ovde kažu i govore narodni poslanici, a ne ono što Vlada priča. Vidite već toliko primera da je Vlada uradila nešto što je nemoguće, daje sredstva iz budžeta poreskih obveznika onima koji ne postoje. To je nemoguće. Kao apelacioni sud, čujemo upravni sud, to ne figuriše, ne postoji, a planiraju se određena sredstva.
Zato je bolje ova sredstva usmeriti, kako sam već napomenuo, na opštinske sudove, da postoji opštinski sud u Gračanici, koji će zbrinuti te Srbe jadnike koji žive u centralnom Kosovu, da postoji opštinski sud u Štrpcu, da postoji u Ranilugu koji će pokrivati Kosovsko Pomoravlje, u Goraždevcu da pokriva Metohiju i da normalno postoje opštinski sudovi na severu Kosova i Metohije.
To je nešto što je normalno i što moramo da uradimo kako bi dali šansu, motiva, snagu srpskom narodu da ostane i opstane na prostoru Kosova i Metohije. Ako ukinete sudove, to je jedna karika vlasti koja je neophodna za život bilo kog naroda. Ne možete da živite ukoliko ne postoji sud. Nemoguć je život tamo gde nema suda, nema ni demokratije, nema pravde, nema zakona, ne poštuje se ništa.
Zato želimo ovde da po par puta ponovim jednu istu priču kako bih ubedio tu vladu koja nemoguće predloge podnosi nama poslanicima i mi moramo da aminujemo. Ne moramo. Možemo da ukažemo da je Vlada pogrešila i da ima mnogo boljih načina da ta sredstva preraspodeli, kako bi ta ista branša, sudstvo, funkcionisalo na bolji način.
S druge strane, kad sam već izašao, postavio bih još jedno pitanje ministarki za ekonomiju. Predložio sam amandman kojim se traže sredstva za finansiranje Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije. Obrazloženje nije u budžetu, suprotno je zakonu, članu 2. stav 2. Zakona o budžetu. Suprotno je članu 6. i članu 7. Zakona o budžetskim korisnicima, znači nešto što ne postoji.
Međutim, moraću da vas demantujem, ili vas ili onoga ko je pisao ovaj amandman, da je Skupština formirana na Vidovdan, 28. juna 2008.godine, da smo održali više sednica, da smo juče bili u poseti predsedniku Skupštine, gospođi Slavici Đukić-Dejanović, a ujedno da vas informišem da je Vlada donela zaključak u kome jasno stoji da priznaje tu skupštinu.
Pročitaću vam, da vas podsetim, 11. jula Službeni glasnik, zaključak 1344: Polazeći od činjenice da Ustav Republike Srbije izričito određuje da je Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Republike Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije, i da iz takvog položaja Kosova i Metohije proizilazi da svi državni organi, uključujući Vladu Republike Srbije, imaju ustavnu obavezu da zastupaju i štite državne interese Republike Srbije na Kosovu i Metohiji.
Da je Skupština Zajednice opština Kosova i Metohije, osnovana 28. juna 2008. godine u Kosovskoj Mitrovici, uz prisustvo poslanika (odbornika) iz 25 opština Kosova i Metohije, na osnovu rezultata lokalnih izbora; da je Skupština Zajednice opština Kosova i Metohije konstituisana na osnovu rezultata izbora jedinica lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji, održanih 11. maja 2008. godine, a koje je raspisala Narodna skupština Republike Srbije; da je nakon jednostranog, nelegalnog proglašenja nezavisnosti Kosova, te proglašenja tzv. ustava Kosova, stvorena potreba da se Srbi na Kosovu i Metohiji institucionalno organizuju; da se formiranjem Skupštine štiti bezbednost Srba i svih građana koji žive na Kosovu i Metohiji; da se formiranjem Skupštine podstiču napori Srbije da se dođe do trajnog rešenja za status Kosova i Metohije u granicama Republike Srbije, na osnovu člana 97. tačka 1. i člana 182. stav 2. Ustava Republike Srbije i člana 43. stav 3. Zakona o Vladi "Službeni glasnik RS", broj 55/05 i 71/05, ispravka 101/07 i 65/08; Vlada donosi zaključak, gospođo ministarka, Vlada donosi zaključak o podršci osnivanju Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije.
Prvo, daje se podrška osnivanju Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije, koja je osnovana 28. juna 2008. godine u Kosovskoj Mitrovici.
Drugo, Vlada i ovim zaključkom potvrđuje da je Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija neotuđivi deo jedinstvenog i nedeljivog ustavnog i državno-pravnog poretka Republike Srbije i potvrđuje spremnost da na teritoriji Autonomne pokrajine Kosova i Metohije sprovodi Ustav i zakone, kao i celokupni pravni poredak Republike Srbije.
Treće, ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije" 05 broj 110-26-48/08, u Beogradu, 10. jula 2008. godine Vlada, predsednik dr Mirko Cvetković.
Da li je ovo što piše Službeni glasnik laž ili ovo što ste vi napisali u obrazloženju amandmana? Ili želite da dajete podršku, mi ćemo vama da damo podršku, vi se Srbi jadni patite i dalje na Kosovu i Metohiji. Samo se organizujte, snalazite se, radite kako znate i umete, mi vam dajemo podršku od Vlade Republike Srbije, ali ne želimo da vam stvorimo uslove, ne želimo da vam pomognemo da jačate institucije lokalne samouprave.
Jer sam malopre govorio da još ni jedan predsednik opštine za šest meseci nije primio platu, da ni jedan funkcioner opštinske lokalne samouprave nije primio lični dohodak jer nema sredstava, čeka se rebalans budžeta, kao da ne postoji tekuća budžetska rezerva. Onog momenta kad se raspišu izbori treba da se predvidi da će posle tih izbora da se formiraju neke institucije lokalne samouprave, da mora da se predvide sredstva da ti ljudi mogu da rade.
Isto kao što je i ovaj zaključak Vlade, koji je donet 10. jula 2008. godine, koji je potpisao predsednik Vlade Mirko Cvetković, vas obavezuje da prihvatite moj amandman i da odvojite minimum sredstava za funkcionisanje Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije.
Nisam tražio nikakvu posebnu stavku, nisam tražio nikakva posebna sredstva, nego u okviru Ministarstva za Kosovo i Metohiju da se uvede novi razdeo, nova glava, kojom bi se odredila i dozvolila određena sredstva, kako bi se finansirala i ta institucija koju je priznala Vlada Republike Srbije, a vi tamo kažete to ne postoji, nije u budžetu, suprotno je Zakonu o budžetu.
Ovim postupcima nama ukazujete da vas uopšte ne interesuju Srbi na Kosovu i Metohiji, da su vama Srbi na Kosovu i Metohiji teret, balast, da jedva čekate da dođe taj Solana sa tom svitom i da kaže Kosovo je nezavisno, potpišite, potpisaćemo, doviđenja, vi se Srbi snalazite na prostoru Kosova i Metohije, imate svoju državu, imate svoju Vladu, imate svog predsednika, radite.
Nemamo mi ni Vladu, ni predsednika, mi imamo Vladu u Beogradu i predsednika u Beogradu, i želimo da nam oni pomognu i moraju da nam pomognu. Ustavna je obaveza, ovde lepo u Ustavu piše da oni moraju da nam pomognu. Ukoliko ne žele, onda neka kažu da se sprema izdaja, da žele da se odreknu 15% dela teritorije i da prepuste nas na milost i nemilost.
Ako želite da nas izdate, budite ubeđeni da ni ta izdaja neće moći da vam prođe jer Srbi su odlučni da istraju u svojim naporima da sačuvaju teritoriju Kosova i Metohije. Ako ne želite vi da nam pomognete, pomoći će nam sve ostale zemlje koje se ne slažu sa nezavisnošću Kosova. Pomoći će nam Ruska Federacija, pomoći će nam Kina, pomoći će nam ostale zemlje koje tvrde da je narušeno međunarodno pravo, da je narušena Povelja Ujedinjenih nacija i da ne može da na delu teritorije da se stvori, na srpskoj teritoriji, da se stvori nova albanska država.
Zato još jednom apelujem na ministarku ili na šeficu poslaničkog kluba, pošto ona predstavlja Vladu, a ne ministarka, jer ona prihvata amandman, a ne ministar, i ona kaže kako treba da se ponašamo kada su u pitanju amandmani, a ne ministar. Neka gospođa Nada Kolundžija, kada bude moj amandman došao na red, ponovo izađe i kaže prihvatamo i taj amandman, i onda će jednim delom bar ukazati na to da poštuju one srpske institucije i onaj preostali srpski narod koji je ostao da živi na prostoru Kosova i Metohije. Hvala vam.

Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 5. razdeo 6 amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodin Jojić, izvolite.

Dame i gospodo, kada je Nikola Pašić sa svojom vladom pripremao budžet, ministri su s njim zajedno seli da bi rasporedili ta sredstva. Ministar zdravlja traži određeni iznos, ministar pravde traži određeni iznos, ministar prosvete traži određeni iznos. Kada ih je sve saslušao, Nikola Pašić je rekao - dobro, razumem, i vi ste u pravu iz prosvete, vi iz zdravstva, vi iz drugog resora, vi iz pravde.
Dok ministar pravde kaže - gospodine predsedniče, nama treba dosta drva za zatvore, dolazi zima, neće moći zatvorenici da se greju. Pašić stavi prst na čelo i kaže - slušajte, gospodo ministri, u školu ići neću, a u zatvor mogu da odem svaki dan, zato će prioritet imati zatvorske ustanove, da se nabave drva za zimu. Ministar finansija u Vladi Republike Srbije je isključiv. Ministar ne sluša primedbe ni pametne predloge narodnih poslanika.
Ministar i Vlada umislili da samo oni znaju kome koliko treba dodeliti iz one kožne torbice koja se puni parama poreskih obveznika. Otkud hrabrost ministru da sedi pred poslanicima i da poslanike dovodi u zabludu i da ubeđuje poslanike da su potrebna sredstva za instituciju koja ne postoji? Apelacioni sudovi, upravni sudovi ne postoje. Donet je zakon o njihovom osnivanju 2002. godine. Od tada do danas nisu osnovani ovi sudovi.
Dalje, nisu izabrani ni sudije, niti su obezbeđena određena tehnička sredstva koja su potrebna. Traže se sredstva, ono što je neko od kolega pomenuo, treba sredstva da se odvoje za putovanja. Koja putovanja? Nemamo ljude koji trebaju da putuju.
Ne znamo da li će ići đa kocka, đa asfalt, đa turska kaldrma, valjda neće. Ne možemo da verujemo niti nas neko može ubediti, a verujem da i vi gospodo iz pozicije nećete valjda poverovati nekome da će zgrade da putuju. Neće.
Usluge. Koje usluge? Koje usluge mi sada treba da obezbedimo iz budžeta za nepostojeće sudove? Nema sudova, nema para. Te pare se usmeravaju na račun opštinskih sudova. Jer, kao što je rečeno u prethodnim diskusijama, opštinski sudovi, pogotovo administracija ima izuzetno niske plate i lične dohotke, kreću se od 14, 15, 16, 17.000 dinara.
Nije mi jasno da ministar tvrdi i DS da su Vlada i Ministarstvo usvojili određeni broj amandmana. Aman zaboga braćo i sestre, pa kud tolike pare iz usluga specijalnih za svaki resor? Zašto se ne odrekne neko specijalnih usluga u tim iznosima? Znate zašto? Te specijalne usluge neće moći tako da prolaze u budžetu, i to neprimetno i nekontrolisano, samo onda kad bude proradila revizorska institucija. Kad dođe revizorska institucija, možete onda da određujete sredstva kako god hoćete jer će ta institucija da kontroliše gde idu sredstva.
Ovako se može raspolagati iz te kožne torbice sve dokle nemamo budžetske inspekcije, sve dok nemamo revizorsku instituciju i sve dok neko ne odgovara zašto se od 2001. godine ne podnose završni računi parlamentu. Završni račun je izuzetno važan kontrolni instrument o korišćenju budžeta i budžetskih sredstava od strane korisnika.
Podsećam ponovo, imamo u Srbiji 12 budžetskih inspektora, a imamo sedam i po hiljada poreznika koji naplaćuju porez od naših građana. Specijalne usluge, ponoviću i podsetiti i vas gospodo poslanici, i javnost, u 2007. godini za specijalne usluge iz budžeta je odvojeno 42 milijarde dinara.
A da vas podsetim da je za 42 milijarde dinara moglo da se kupi dvanaest i po hiljada traktora srednje kategorije, da se pokloni individualnim poljoprivrednim proizvođačima koji će da oru i obrađuju ovu bogatu srpsku zemlju, i da proizvode i za sebe, i za državu i za izvoz. Malo pameti kad bi bilo u svakom slučaju i ovaj budžet bi mogao da bude elastičniji.
Od stotinu korisnika na raznim nivoima, ministar finansija ne reče nijednu reč kod kog budžetskog korisnika će da skrati ili da snizi specijalne usluge. Nijedan, svi ostaše tamo gde je rekla Vlada, odnosno gde je rekao predlagač. Prema tome, dame i gospodo, nije baš ovo tako poslanicima, i vama i nama iz SRS, nepoznato. Svaki domaćin vodi računa o tome koja sredstva u kom iznosu će da usmeri, u kom trenutku i za koje potrebe, i šta je prioritet, šta nije prioritet.
Narodni poslanik SRS-a gospodin Jadranko Vuković, koji je večeras ovde iz opravdanih razloga odsutan i nije mogao da stigne na ovo zasedanje, predložio je amandman na član 5, razdeo 6, funkcija 133, u ekonomskoj klasifikaciji 411, u kolonama 6. i 8, da iznos od 63.597.490 treba zameniti sa 50.597.490 dinara. U obrazloženju - preveliki troškovi i minimalni rezultati u vezi sa zaštitom ljudskih prava naših građana, kao i potreba da se smanji budžetski rashod, nalažu da se izmene ovi iznosi u vezi sa Zaštitnikom građana.
Dakle, po mišljenju narodnog poslanika Jadranka Vukovića ova sredstva i ovu razliku treba usmeriti na Državnu revizorsku instituciju. Tu se radi o negde oko 13 miliona dinara. Dame i gospodo, pošto je u pitanju rebalans budžeta, očigledno je da je ovaj budžet nepromišljeno pravljen.
Nije se vodilo računa o svakom dinaru i o svakoj žutoj banci gde treba da ide. Samo kod nekontrolisanog korišćenja budžeta može ovako budžet da se pravi. Hirurgija je budžet, ponavljam, a njen najveći neprijatelj jeste Ministarstvo finansija i poreska uprava kao desna produžena ruka.
Ponavljam, bez kontrole, Ministarstvo finansija može sa poreskom upravom da za kratko vreme skrši privredu jedne države.
Cenim što je gospođa ministar finansija pred narodnim poslanicima. Tu je Vladinim činovnicima i mesto, da dođu pred narodne poslanike i da polažu račune, ali je problem u tome, vladajuća koalicijo, što vi ne vodite dovoljno računa, ne poklanjate dovoljnu pažnju svakoj cifri, svakoj žutoj banci gde treba da ide. Vi odgovarate za ove silne milijarde i milione, a vi dobro znate da su to novci, što bi naš narod rekao, od poreskih obveznika.
Da sam ministar finansija, od svih ovih specijalnih usluga ostavio bih 10%, 90% bi usmerio ta sredstva finansijska sirotinji, socijalno ugroženima, a ne nekome kome treba specijalna usluga da mu još ponudimo i specijalne pratilje kad on krene ili na Zlatibor, ili na Kopaonik, ili u inostranstvo, još i to da mu se plati. Oni koji su siromašni, mora Vlada o njima da vodi računa. Jedna pametna, realna, odgovorna vlada nije smela pred poslanike da izađe sa ovakvim rebalansom budžeta jer je on rasipnički.
Ništa nećete da prihvatite što poslanici opozicije misle. Mislite da ste pametniji od poslanika opozicije. Pravo da vam kažem, odričem se da obraćam pažnju kao da niste rekli to što ste rekli. Valjda i mi razmišljamo, valjda i mi znamo gde živimo, živimo u sredinama u kojima živite i vi, ali vidite da postoji nezadovoljstvo građana. Onaj ko ima invalidninu pet ili šest, ili sedam-osam hiljada dinara, valjda je Vlada trebalo da razmišlja o tom sloju, a njih je jako puno.
Drugo, odakle se puni budžet? Videli ste malopre kad sam napomenuo koje državne firme, firme ovog naroda i blago koje je prodato hrvatskim kompanijama i hrvatskim tajkunima, to je znoj i žuljevi onih koji su decenijama radili i stvarali, a sada su došli neki samo da prodaju u bescenje. Tu je problem.
Odakle se puni budžet? Ne puni se samo budžet da idemo da odredimo cene određenih proizvoda ili da malu privredu i ovo što radi opteretimo raznim dažbinama i porezima, već se budžet puni iz proizvodnje.
Dame i gospodo, gospođo ministre, budžet se puni iz proizvodnje, to je baza odakle treba puniti budžet. Ovo što ima u rebalansu trebalo je malo pametnije, mudrije, odgovornije prema našim sugrađanima, socijalno ugroženima, da se njima pomogne. Invalidi, penzioneri i siromašni građani mogli su da dobiju jednokratnu pomoć, mogli su da dobiju bar pomoć da im se omogući da u toku zime mogu da kupe ogrev.
Međutim, kod ovakvog stanja stvari, kad Vlada ili ministar sa svojim savetnicima sedne i u dogovoru možda sa predsednikom Vlade za dan napišu rebalans budžeta, a znajući da će svaki ministar da vuče na svoju stranu i da će da zahteva nešto i što mu ne treba, što liči na rasipništvo.
Drugo, gospođa ministar se malo podsmeva, a pitao bih je - gospođo ministre, možete li nam dati objašnjenje koliko je bilo zaposlenih kod države 2000. godine, a koliko ih ima danas? Koliko je bilo automobila kupljenih i koje marke 2000. godine, a koliko danas? Koliko ima automobila vaše Ministarstvo sada i danas, koliko ima zaposlenih, koliko ima pomoćnika, državnih sekretara, sekretarica i vozača, a koliko je bilo 2000. godine? Velika je razlika.
Kod nas se vodi takva politika da samo ako možemo kod države da se zaposlimo, a u privredu to nije važno. Šta je to? Samo ono što je stranački profitabilno, u tom pravcu Vlada razmišlja, a mi smatramo da su građani zaslužili bolju Vladu i odgovorniju, i da ovaj rebalans budžeta mora da bude pošteniji i da nagrađuje sirotinju, da im pomogne i da im pruži pomoć kada im je najpotrebnija.

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 5, razdeo 7, amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 26. st. 1. i 3. Zakona o budžetskom sistemu.

Da li neko želi reč, gospodine Jojiću? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče parlamenta, podneo sam amandman u ime SRS na član 5, razdeo 7, funkcija 110, ekonomska klasifikacija 411, u kolonama 6 i 8, s tim što sam želeo i predložio da se iznos od 15.646.900 zameni sa 28.649.900 dinara.
Moje obrazloženje bi izgledalo ovako. Državna revizorska institucija, o kojoj sam malopre govorio, veoma je važna institucija koja treba konačno da profunkcioniše. Dodatna sredstva za funkcionisanje Revizorske institucije omogućava smanjenje troškova koji su predviđeni za zaštitnika građana.
Dame i gospodo, zašto pridajem značaj kontroli korišćenja budžeta? Korisnici budžeta moraju da budu kontrolisani. Ponavljam, od 2001. godine do današnjeg dana nemamo završni račun da je Vlada podnela parlamentu.
Zašto mislim da je od izuzetnog značaja da Revizorska institucija konačno počne rad? Zbog korupcije i kriminala. Kada bude proradila ova institucija kako treba, garantovano da pokrivanja ovakvih kakva jesu neće biti.
Slobodan sam da kažem da imamo mini Vladu, malo pokriva, a ništa ne otkriva. Mućke korisnika ne otkriva. To vam je mini Vlada sadašnjeg predsednika Cvetkovića.
Kada je u pitanju ova institucija, zbog korupcije i kriminala među krivičnim delima se posebno izdvajaju krivična dela korupcije koja predstavljaju samo različite oblike i vidove ispoljavanja zloupotrebe službenog položaja.
Dame i gospodo, tu je revizor, tu je kontrola. Kada otkrije blagovremeno, spreči prisvajanje, na odgovornost onoga ko je počinio krivično delo, revizori imaju pravo da podnesu krivičnu prijavu i da se uključi i onaj instrument i ona institucija o kojoj smo nedavno raspravljali, tj. kada su bili zakoni vezani za korupciju i kriminal.
Radi se o različitim oblicima i vidovima aktivnog davanja mita, pasivnog primanja mita. Podmićivanja koja poznaje veliki broj savremenih krivičnih zakonodavstava, ali i više međunarodnih akata, u prvom delu akti UN, za koje mi u svakom slučaju smatramo da treba da budu primenjeni i u našoj državi zato što ih je naša država ratifikovala.
Dakle, iz Saveta Evrope i EU hoćemo standarde da poštujemo, naravno, na bazi reciprociteta. Ako gospoda iz EU poštuju naša pravila ponašanja, naše običaje, našeg građanina, našeg seljaka, onda ćemo i mi da poštujemo, na bazi reciprociteta, i te građane i usvajati neke standarde koji, u svakom slučaju, mogu biti delotvorni i u našoj državi.
Zbog izuzetne opasnosti od koruptivnih ponašanja pojedinaca i grupa, posebno u tranzicionim i multietničkim društvima, i međunarodna zajednica, univerzalna međunarodna organizacija oličena u UN, kao i regionalne organizacije, kroz niz međunarodnih pravnih akata postavili su solidnu pravnu osnovu i instrument, taj instrument jeste u revizorskoj instituciji, dame i gospodo narodni poslanici, i to za organizovanu zajedničku akciju u otkrivanju krivičnih dela, u progonu i procesuiranju određenih izvršilaca krivičnih dela.
Međutim, još uvek ne postoji jedinstveni i opšteprihvaćeni pojam kontrole i definicije korupcije, iako se radi o pojavi davnašnjeg porekla. U pravnoj, sociološkoj, filozofskoj, bezbednosnoj, politikološkoj i drugoj literaturi se mogu naći različita mišljenja i određeni pojmovi. Pri tome pojedini autori daju jasne i precizne definicije, za razliku od onih koji opisnim putem pokušavaju da što širi krug različitih oblika pojavnog manifestovanja i korupcije podvedu pod obeležje i karakteristike ovog pojma. Opet, vezujem lično, ako mi dozvolite, budžet, korišćenje budžeta i kontrolu kako koriste budžetska sredstva određeni korisnici.
Dame i gospodo, i međunarodna zajednica se rano suočila sa opasnošću od korupcije. Naime, korupcija predstavlja jedan od osnovnih oblika ispoljavanja organizovanog kriminaliteta, i to kriminaliteta izuzetno visokog stepena, težine i opasnosti, sa teškim posledicama po pojedinca i državu u celini.
Ovde se, naime, radi o organizovanim, često prikrivenim, dugotrajnim aktivnostima pojedinaca i grupa, organizacija u zemlji i inostranstvu, sa ciljem da putem novca ili druge imovinske koristi podriju temelje zakonitosti, odnosno vladavinu prava i na taj način ugroze čak i ljudska prava drugih lica.
Vezujem opet ovo, oslanjam se isključivo na kontrolu i na uvid. Bilo bi dobro da Ministarstvo finansija konačno, posle sedam godina, izađe pred građane Srbije i uradi završni račun za 2007. godinu i po završetku tekuće 2008. godine.
To je ono, dame i gospodo, zbog čega smatram da ovaj amandman ima mesta, ali je sigurno da je problem što ga upućuje opozicija. I poslanici opozicije kada u svakom slučaju primete da je učinjena neka greška ili omaška, predočavaju i opominju Vladu, Vlada se pravi Toša, Vlada ćuti, ona misli da je najpametnija i ono što ona predloži to samo tako mora da bude. Drugačije nema. Druge nema.
Bilo je govora o tome da se usvajaju neki amandmani, pa što ne usvojite amandman gospođe Judite Popović. Kako ste to malopre, odnosno u toku dana ste preduzeli neke korake da se jedan amandman usvoji, i to amandman na kome je insistirao narodni poslanik iz NS, gospodin Markićević, pa ste onda rekli dajte, izvršite. Kada ste videli da je narodni poslanik bio u pravu, kada je ukazao građanima i vi ste znali, niste vi to baš tako prihvatili, vi da ste mogli vi bi prećutali, ali znate kako vas čekaju građani u javnosti, osudili bi vas da niste prihvatili ovaj amandman, a bićete osuđeni u javnosti sigurno i zbog neprihvatanja amandmana koji se odnosi na preusmeravanje sredstava za upravne sudove i za Kasacioni sud.
Prema tome, dame i gospodo, vi ne možete selektivno da se ponašate. Vi morate biti realni.
Vi ste se suočili sa narodnim poslanicima iz opozicije koji objektivno, realno ukazuju da ste napravili brojne greške. Oštetili ste neke korisnike budžetskih sredstava. Neke ste prenagradili. To je problem. Tu ste vi u krizi.
Vi ste u krizi sa ovim rebalansom budžeta. A šta će da vas čeka kada dođete sa budžetom? Nemojte da vam rade diletanti budžet. Vi mora da nađete stručnjake. Vi znate onu Milu što je radila u Ministarstvu finansija. Mila je jedan izvrstan stručnjak za finansije. Zapamtite to, kolega. Mila je dobar stručnjak. Nemojte da grešite dušu, molim vas.
Što se tiče Krkobabića, u to neću da ulazim. On je rekao o sebi sve što je trebalo i penzioneri koji su očekivali više ne očekuju ništa. Znate šta kažu penzioneri? Kažu, ne verujemo Krkobabiću ni darove kada nam nosi.
Prema tome, eto koliko možemo sada da razgovaramo o jednoj stvari koja je od vitalnog značaja za naše građane.
Lako je onima koji primaju plate, a šta ćemo sa onima koji su nezaposleni, šta ćemo sa invalidima. Imam u Pančevu hiljade invalida, to zna gospodin Miković, i penzionera koji imaju niska primanja.
Ali, kao što znate, vi imate i ovakvu anomaliju u našem društvu, direktor obične Privredne banke u Pančevu prošle godine je imao 550.000 platu, a predsednik Vlade ima 120.000. Ej, ljudi gde živimo? To je anomalija u jednom društvu. Ne može tako. Ima li to smisla? Nema.
Ukazali su narodni poslanici SRS i drugih opozicionih stranaka da ovde ima ozbiljnih i brojnih primedbi. Ministar mora da shvati, kada dođe u Narodnu skupštinu ministar je činovnik Vlade i on ima da polaže račune pred poslanicima, druge nema. On nema drugo ovlašćenje.
Budžet usvaja Skupština, Vlada ga predlaže. Kod nas je obrnuto. Čuli ste mišljenje, budžet usvaja i donosi, to je gospodin Šormaz rekao, donosi Vlada. A ispada tako. Nije daleko od toga što je rekao, Vlada ga donosi. Šta ste menjali u budžetu u toku ovog zasedanja? Ništa, ako usvojite neki mali amandman sa nekim beznačajnim mrvicama, to vam je jedno ništa.
To je jedna nula i to je šuplja priča što vi pričate ovde narodnim poslanicima i srpskoj javnosti, kako Vlada brine. Ne može Vlada da spava od briga, kako brine za socijalno ugrožene, a ljudi vam govore da imamo milion i sedamsto penzionera, milion i po nezaposlenih, a budžet se puni iz proizvodnje, a proizvodnju niko ne pravi, niti pomaže da proizvodnja proradi.
Proizvodnja treba da je prioritet i onda se budžet puni. Biće i penzija, pa će biti i za nezaposlene, i ostale kategorije naše države. Zbog toga sam slobodan da kažem, vi koji napravite budžet u Vladi to ostaje i vi mislite da ste najpametniji, a kažem vam da narod kaže: imamo lošu Vladu, nemamo dobru Vladu. Hvala vam.

Gospodin Obradović.