Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, amandman vezan za član 5, razdeo 3, glava 3.13, predloženo je da se reči "Kancelarija Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine" zamene rečima "Kancelarija za pravnu i ekonomsku pomoć državljanima Srbije koji su optuženi od strane Međunarodnog tribunala za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine".
Postavlja se pitanje zbog čega je podnet ovaj amandman, a podnet je da bi ukazali na ozbiljna kršenja najosnovnijih ljudskih prava pred Tribunalom u Hagu.
Postavlja se pitanje šta naši građani laćaju? Naši građani plaćaju jednu kancelariju koja u stvari u potpunosti sarađuje sa tužilaštvom i potpuno pomaže tužilaštvu.
Oni izdvajaju 54 miliona za taj hir Vlade i plus vojska i policija pružaju usluge tribunalu u Hagu, tačnije tužilaštvu. Poenta priče jeste da se ovim krši jedno od osnovnih pravila i principa u krivičnom postupku, a to je jednakost oružja. Kao što znate, pred sudom odbrana i optužba moraju da budu jednake, moraju da vladaju istim mogućnostima i da imaju ista prava da bi to suđenje bilo pravično.
Naša država nažalost saučestvuje u pomoći tužilaštvu Tribunala u Hagu, zanemarujući u potpunosti odbranu. Vlada čini sve da pomogne tužilaštvu, a odbrani ne pomaže ni na jedan mogući način. Ne odvaja ni dinara, niti pomaže na bilo koji drugi način.
Citiraću jedan deo iz informacije koja je prosleđena narodnim poslanicima, a koja se tiče Nacionalne strategije pridruživanja Evropskoj uniji, izrađuje je naša Vlada.
Reč je o tački međunarodne obaveze, naravno, saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju. Ovde se navodi sledeće: "Do sada je podneto nešto više od 1.650 zahteva tužilaštva Tribunala u Hagu. Zahtevi se procesuiraju promptno i blagovremeno, sa manje od 2 do 3% zahteva koji su još uvek u toku ili za koje se odgovor čeka duže od dva meseca".
Ono što možemo da primetimo u ovoj rečenici, to je da je pisao ili čovek koji ne vlada srpskim jezikom ili da je prevođeno sa nekog stranog jezika. Ako je prevođeno sa stranog jezika, zaista je zastrašujuće da nacionalnu strategiju pridruživanja EU Srbije pišu stranci.
Ovde se ne upotrebljava reč promptno, ne kaže se za zahteve da su oni u toku, već se kaže da se zahtevi obrađuju, da se procesuiraju ili nešto slično. Kao što vidimo, svega 2 do 3% zahteva tužilaštva nije obrađeno. Koliko zahteva odbrane nije obrađeno? Preko 90%.
"Vlada Republike Srbije je do sada oslobodila čuvanja državne tajne", kaže se dalje u ovoj informaciji, "službene i vojne tajne preko 500 pripadnika vojske, policije i drugih svedoka. U ovoj oblasti saradnje Srbija pruža efikasnu pomoć tužilaštvu Tribunala u Hagu u pronalaženju i uzimanju izjava od svedoka i osumnjičenih". Da li se ta pomoć pruža odbrani? Ne pruža se.
Dalje se kaže: "Ukupan broj optuženika koji su prebačeni u Tribunal iz Srbije iznosi 39 lica". Sledeća glava - Pravni okvir saradnje. "Sporazum sa tužilaštvom Tribunala u Hagu o otvaranju kancelarije tužilaštva u Beogradu, kojim se daje vrlo širok krug ovlašćenja predstavnicima tužilaštva u pogledu pristupa svedocima i uopšte kretanja i komunikacija na teritoriji Republike Srbije".
"Vrlo širok krug ovlašćenja" je nedovoljno precizan termin, niko ne zna šta on znači. Znamo da se on mora odnositi na policiju, vojsku i pravosuđe. Ne može da se odnosi na EPS, na NIS, zato što se oni ne bave tim poslom.
Dakle, iz ovih detalja najbolje vidimo da zaista Vlada čini sve kako bi pomogla tužilaštvu Tribunala u Hagu, a u potpunosti zanemaruje bilo kakvu pomoć i mogućnost da pomogne odbrani. Na taj način ona narušava najosnovnija ljudska prava garantovana Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, Evropskom deklaracijom o ljudskim pravima, Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, takođe.
Ovde imamo i sledeći problem: dolazi vrlo često do uništavanja dokaza odbrane. Ne znam da li vam je poznato, a trebalo bi svi da znate napamet, najveća izložba o genocidu nad srpskim narodom, genocid nad Srbima 1941, 1945, 1991, 1992. godine je zapaljena 2003. godine u parohijskom domu u Vranju, samo dve nedelje pošto je uvrštena u dokazni materijal odbrane Slobodana Miloševića.
Autor ove izložbe je Bojana Isaković. Materijalna vrednost ove izložbe je bila preko 300 hiljada evra, a nematerijalna vrednost je neprocenjiva. Možete da zamislite šta bi se desilo da je neka izložba u Izraelu, posvećena genocidu nad jevrejskim narodom, izgorela? U Srbiji danas nikog ne interesuje kad gore dokazi odbrane, kad gori najveća izložba o genocidu nad Srbima u istoriji. Dakle, to je stvarno zastrašujuće.
Kad je u pitanju Tribunal u Hagu, prema nekim njegovim predstavnicima, protiv Srba najčešće primenjuje tzv. koncept udruženog zločinačkog poduhvata, kako ga oni zovu, a mi ga zovemo združeni zločinački poduhvat zato što je tužilac po svom nahođenju združio te ljude za koje pretpostavlja da su krivi.
Dakle, predstavnici Tužilaštva često taj koncept zovu "srebrnim metkom za Srbe".
Ovde se Srbi predstavljaju kao nekakve zveri koje treba pobiti. Udruženi zločinački poduhvat je koncept koji krši najosnovnija ljudska prava zato što se kroz njega uvodi koncept kolektivne krivične odgovornosti, ne individualne krivične odgovornosti, već kolektivne krivične odgovornosti.
Da ne ispadne da samo to ja pričam, reći ću vam sledeće, pošto on ima tri kategorije. O trećoj kategoriji, kao o konceptu kolektivne krivične odgovornosti, govore i profesori iz SAD, Alen Deršovic, profesor sa Harvarda, Dženi Martinez, profesor sa Stenford univerziteta, prof. Vilijam Šabas, koji dolazi sa Univerziteta u Dablinu i Univerziteta u Njujorku.
S tim što prof. Vilijam Šabas je pristalica međunarodne pravde i ovih instant tribunala, ali čak i on kritikuje treću kategoriju udruženog zločinačkog poduhvata, budući da je njena skraćenica na engleskom JCE, tj. joint criminal enterprise, on taj koncept zove just convict everybody. Znači, jednostavno osudite bilo koga.
Na osnovu tog koncepta, to postoji u optužnicama protiv svih Srba, tj. političkih i vojnih funkcionera, svaki Srbin može da odgovara za ono što su počinile srpske snage. Šta su srpske snage po Tribunalu u Hagu? To su svi Srbi pod uniformom, čak i pozadinske jedinice, sanitarne jedinice itd.
Dakle, može čovek, koji je pretpostavljeno u udruženom zločinačkom poduhvatu, da odgovara za nešto što je učinio neki drugi čovek sa kojim je on bio u sukobu. I to se dešava.
Još bih vas podsetio da je Tribunal u Hagu formiran suprotno Povelji UN, da je formiran u vreme unipolarnog sveta, kada je Rusija bila na kolenima, da po Povelji UN Savet bezbednosti ima pravo da osnuje pomoćne organe, komitet, komisiju i izvestioca za specijalna pitanja i ima pravo da deluje na osnovu Glave 7 - održanje mira i bezbednosti.
Sud se ne osniva da bi uspostavio mir i bezbednost, već da bi utvrdio individualnu krivičnu odgovornost. Čak i da se osniva da bi uspostavio mir, mir je uspostavljen Dejtonskim mirovnim sporazumom iz 95. godine. Dakle, postavlja se pitanje zašto Tribunal u Hagu još uvek postoji? Nema nijednog osnova da on postoji.
Dakle, još jednom apelujem na vas da učinimo sve što je u našoj moći da, barem onoliko koliko se pomaže Tužilaštvo, pomognemo i odbranu. Ako to ne radimo, pogledajte naš Ustav, pogledajte glavu - Ljudska i manjinska prava, videćete tamo da optužba i odbrana moraju da imaju jednaka prava.
Ako nemaju, nemate fer suđenje, krše se najosnovnije norme o fer i pravičnom suđenju, tako da vas molim da obratimo pažnju u narednom periodu i na odbranu i da zaštitimo naše građane koji su optuženi pred Tribunalom u Hagu. Hvala.
