Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225. i 226.
Tražim objašnjenje od Ministarstva spoljnih poslova zbog čega radnici, rukovodstvo, rukovodeći ljudi u Ministarstvu spoljnih poslova ne otvaraju sajt. Da su otvorili sajt, na sajtu bi pronašli mnoge dopise Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, koja obaveštava Ministarstvo o brutalnom kršenju međunarodnog prava, ljudskih prava prognanih Srba iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske.
Isto to ministarstvo ne čini ništa da u neposrednoj komunikaciji sa hrvatskom stranom pomogne izbeglom i prognanom stanovništvu.
Sada ću vam ovde pročitati elemente na temelju kojih srpska strana ima mogućnost da to učini i prekine sve one negativne tendencije u kršenju međunarodnog prava i ljudskih prava izbeglog i prognanog stanovništva.
U toku 1996. godine između dve države potpisan je sporazum o normalizaciji odnosa. U članu 1. kaže - strane ugovornice ... pozivam sve ove poslanike da se vrate u bife, nema smisla da slušate ovo ... u članu 1. kaže, strane ugovornice poštuju jedna drugu kao nezavisne, suverene i ravnopravne države u okviru svojih međunarodnih granica.
Gledajte, toliko se ova država saginjala, odnosno ova vlast se toliko saginjala da je prihvatila Hrvatsku u njenim granicama, tako piše ovde, međunarodnim priznatim granicama. Hrvatska država ne postoji od 1097. godine, kada je pogazila Ugarska država i nema svoju državnost. Nikakve elemente državnosti nema. Prihvatili ste, potpisali ste ovo.
Nadalje, u članu 2. kaže - svaka strana ugovornica će u skladu sa međunarodnim pravom poštovati suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisnost druge strane ugovornice. Hrvatska je prihvatila i priznala nezavisno Kosovo. Ovim je prekršila odredbe ovog sporazuma.
Jeste bilateralni, ali srpska strana ništa nije učinila da prekine normalne odnose, kako je ovde navedeno, kako je potpisano, jer to više nisu normalni odnosi.
Priznanjem nezavisnog Kosova poništene su odredbe ovog ugovora odnosno sporazuma iz čega je srpska strana morala prekinuti odnose, kao što je to učinila u ovom slučaju sa Crnom Gorom i Makedonijom.

Reč ima Milan Avramović. Izvolite.

Na osnovu članova 225. i 226.
Prvo želim da informišem poslanike, a i javnost, tj. građane Srbije, da su sudije Mirjana Aranđelović, Mirjana Riđički i Dušica Marinković 3.10.2008. godine donele presudu u kome uvažavaju zahtev odbornika SRS, sa obrazloženjem da je dana 23.9.2008. godine na pisarnici organa opštine Vračar primljeno obaveštenje od odborničke grupe Napred Srbijo, u kome navode da su pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu povukli blanko ostavke-ovlašćenje za raspolaganje mandatom.
Svi navedeni podnesci prosleđeni su i Komisiji za propise, upravu i administrativno-mandatna pitanja, a četvrta sednica ove komisije, zakazana za 30.9.2008. godine, odložena je zbog nedostatka kvoruma. Nakon ocene navoda žalbe, odgovora na žalbu i spisa predmeta koji su dostavljeni sudu od strane Skupštine gradske opštine Vračar, Okružni sud u Beogradu je našao da je žalba osnovana.
Kaže ovako obrazloženje - imajući navedeno u vidu, kao i odredbe člana 46. i 47. Zakona o lokalnim izborima, Okružni sud smatra da je žalba odbornika u Skupštini gradske opštine Vračar Aleksandra Markovića iz Beograda osnovana, jer na sednici održanoj dana 30.9. iste godine Skupština gradske opštine Vračar nije odlučila o prestanku mandata pre isteka vremena imenovanim odbornicima na osnovu podnetih ostavki.
Dakle, sada imamo iste sudije, Mirjanu Aranđelović, Mirjanu Riđički i Dušicu Marković, koje samo mesec i po dana kasnije, 16.11.2008. godine, odbijaju žalbu odbornika Ivana Ivankovića iz Barajeva i kažu u obrazloženju - sudsko veće, pozivajući se na odredbe člana 46. Zakona o lokalnim izborima i člana 44. Poslovnika SO Barajevo, zaključuje da je, po sastavu ovog veća koje sam nabrojao, žalba odbornika oštećene SRS Ivana Ivankovića iz Beograda neosnovana, zato što na sednici SO Barajevo, održanoj dana 12.11. ove godine, nije bilo kvoruma i nije bilo izveštaja administrativno-mandatne komisije o razlozima za prestanak mandata.
Sada se postavlja pitanje šta se desilo u roku od mesec i po dana kada se donosi ovakvo slobodno sudsko tumačenje za isti predmet sa različitih lokacija, a različite odluke. Da li je to, kažu ovde u obrazloženju, opravdano odloženo da se odluči o zahtevu SRS jer za to nisu bili ispunjeni uslovi iz pomenutog člana 44. Poslovnika o radu opštine Barajevo.
Postavljam jedno pitanje: da li je to slobodno sudsko tumačenje, hoće li ove sudije odgovarati u skladu sa zakonom? Hoće li državni tužilac reagovati na ovo? Šta se desilo u roku od mesec i po dana da se ovakve različite odluke donose? Kakvu odluku da očekujemo za sledeću žalbu, recimo, opštine Rakovica...
(Predsednik: Vreme.)
... u kojoj je Skupština opštine usvojila izveštaj Administrativno-mandatne komisije da ne prihvati predlog odbornika SRS za povraćaj mandata.

Gospodin Petković ima reč, zatim gospodin Zoran Krasić.

Član 226. Dame i gospodo, poštovane kolege narodni poslanici, očekujem objašnjenje i odgovor resornog ministra Vlade Republike Srbije ili Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom na nekoliko pitanja.
Postavio bih pitanje i tražim odgovor: koliko je do sada ukupno dokumenata Tužilaštvo dobilo od strane srpskih državnih organa, bilo da je u pitanju Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom ili bilo koji organi Vlade Republike Srbije?
Takođe me interesuje koliko je dokumenata do sada dobila odbrana srpskih političara, generala, policijskih i vojnih, sasvim svejedno, koji su optuženi pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu?
Dalje me interesuje koliko je ukupno zahteva za različita dokumenta uputilo Tužilaštvo srpskim organima, a koliko je ukupno dokumenata tražila odbrana srpskih optuženika pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu?
Interesuje me koliko je ukupno zahteva Tužilaštva odbijeno od strane državnih organa Republike Srbije i da li je uopšte odbijen bilo koji zahtev?
Posebno me interesuje koliko je zahteva odbrane srpskih optuženika, odnosno optuženika pred Međunarodnim sudom u Hagu odbijeno? Takođe me interesuje koliko je Tužilaštvo čekalo na odgovor ili dokument koji je potraživalo od strane srpskih vlasti, a koliko je čekala odbrana?
Jer, prema mojim informacijama, nekoliko meseci je odbrana čekala na određeni dokumenat, čak možda u nekom momentu taj dokument više nije bio ni validan, niti je bio neophodan, jer je prošlo vreme da bi se taj dokument upotrebio.
Molim odgovore na ova pitanja, jer prema mojim informacijama, za koje ne tvrdim da su tačne, ogromna je razlika u broju dokumenata koje je dobilo Tužilaštvo od strane srpskih državnih organa i dokumenata koje je dobila odbrana. Prema mojim informacijama, Tužilaštvo je do sada dobilo ukupno ili okvirno 1.787 različitih dokumenata, dok je odbrana dobila samo osam. Molim da dobijem odgovore na postavljena pitanja. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Zoran Krasić, gospodin Kragović, posle toga.

Nadam se, gospođo Đukić, da ćete u skladu sa članovima 225. i 226. da naložite službi da pribeleži ovo što ću da kažem i da to prosledi predsedniku Vlade, a vi izaberite ko je predsednik Vlade.
Cela dilema ili potrebno obaveštenje se svodi na to da neko u ovoj zemlji bi napokon morao da nas obavesti kao poslanike, a verovatno i javnost ili sigurno javnost, kakav je domet pravnog puta i šta da radi pojedinac kada iskoristi sva pravna sredstva i kako da sprovede pravdu kada oni koji su dužni da mu pomognu u ostvarivanju pravde gaze po Ustavu, gaze po zakonu, gaze po svemu?
Ovo nema neke dodirne veze sa demokratijom, pa nema potrebe da skačete. Postavlja se pitanje i velika dilema pred sve građane Republike Srbije, šta da rade sa narastajućom nepravdom koja postaje toliko nepodnošljiva, šta građanin kao pojedinac da učini? Kako da ostvari ono što mu pripada?
Samo da podsetim, to se može odnositi na sve staleže. Ako se na tako očiglednim stvarima pokazuje besmislenost pravnog puta, a podsećam vas da sam vas poslušao, kompletno sam iskoristio sva sredstva da pokrenem taj pravni put. Šta da radi građanin pojedinac, za šta on da se lati da bi ostvario pravdu koja mu po prirodi stvari pripada, kada ovde nailazi na neustavnost, nezakonitost i na najočigledniji primer nepravde. Zbog te i takve nepravde mi imamo ekonomsku krizu i socijalnu bedu.
Ako ovde ne može da se sprovede pravda, ako se ovde ne poštuje moral, kako će da se poštuje moral, pravda običnog štediše kod neke od ovih stranih banaka? Vi mene možete da optužite već sutra, da kažete da sam sa govornice pozvao građane da hitno vade svoje štedne uloge, jer ukoliko ovde ne može da se ostvari pravda, pred kojim će sudom štediša da ostvari pravdu u odnosu na neku banku kod koje je uložio svoje pare?
Znate kako je sa bankarima, fini, mazni dok dajete pare na štednju, a kada treba da povučete svoje pare javite se prekosutra, čekajte, imamo nekih problema, a onda vas jednog dana obaveste - izvinite, molim vas, mi smo pukli.
Zar mi ovde da dozvolimo da ta situacija bude i sa našom državom i sa našim narodom? Pukli smo. Klimajte vi glavom, samo klimajte. To je najava buduće Parkinsonove bolesti.
(Predsednik: Vreme.)
Neću vama, gospođo, da oduzimam vreme. Slobodno koristite vaše vreme, samo zapamtite jednu stvar: kada se pravi put pokaže da nije dovoljan ili građanin oseti da korišćenjem pravnog puta je postao nemoćan, onda nemojte mnogo da razmišljate o toj vrsti demokratije koju vi predstavljate. Sladite se, prijatno vam bilo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović. Odustao je gospodin Kragović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi ste, ubeđen sam, kompetentni da date odgovor na pitanje zašto u Srbiji ovaj zakon do sada nije usvojen? Ako niste za to kompetentni kao ministar za državnu upravu, onda ste svakako kao član DS, s obzirom da je DS već po četvrti put član Vlade, od pet vlada koliko imamo posle petooktobarskih promena.
Mislim da oni koji sada insistiraju na usvajanju ovog zakona, do sada nisu imali interes da se zakon u Srbiji ovakav usvoji i da se određena oblast koja se pokušava ovom materijom regulisati reguliše.
Šta je to što je današnju prepodnevnu i popodnevnu raspravu okarakterisalo odnosi se na poslanike skupštinske većine, naravno, koji su o ovom zakonu govorili, koji nisu shvatili koliko je on dobar i afirmativan, pa su ipak imali potrebu nešto da kažu. Oni su se između ostalog u svojoj priči vezivali za udruženja kao što su Društvo inženjera i tehničara, Udruženje pčelara i tako neka, rekao bih po svojoj prirodi, benigna udruženja.
Čini mi se da niko od njih nije spomenuo udruženja kojima bi objektivno ovo zakonodavstvo trebalo da se bavi, a to su ona maligna udruženja u principu, Helsinški odbor, Građanske inicijative, Fond za otvoreno društvo, Žene u crnom itd.
Mislim da ste od svih prisutnih u ovoj sali jedini vi pomenuli pomenuta udruženja, i to pomenuli ste ih na jedan indirektni način. Parafraziraću vas, rekli ste - konačno možemo da imamo uvid u finansiranje pojedinih nevladinih organizacija.
Gospodine ministre, smatram da ste vi apsolutno i do sada imali uvid u to ko njih finansira, da ste to apsolutno znali, ali su objektivno i pored eventualne dobre namere svima vama da delujete na njih pozitivno u interesu države ruke bile zavezane.
To su udruženja i organizacije koje su gospodarile Srbijom u proteklih osam godina, osam godina, kako moj kolega Martinović kaže, i zove ih - godine koje su u Srbiji pojeli skakavci. To su bile nevladine organizacije koje su apsolutno imale dominaciju i inicijativu u odnosu na državne organe, pa između ostalog i ovaj zakon su pisali Sonja Liht, Miljenko Dereta i ostala družina.
Oni su svojim delovanjem, kojim bi ovaj zakon trebalo da se pozabavi u principu i u Srbiji, uništavali i destruisali nacionalno biće, naše kulturno, političko i istorijsko nasleđe, na jedan ozbiljan način su ovu državu diskreditovali, i državne organe, i pred domaćom ili pred međunarodnom javnošću. Trebaće nam decenije da se od takve činjenice operemo i izvadimo.
Naravno bilo je i korektnih organizacija i udruženja koje su finansirane spolja i javni sektor u Srbiji ili lokalne zajednice i lokalne samouprave su toga svesne i ti ljudi su, bez obzira na činjenicu da su novac dobijali spolja, bili jako korektni, poštovali su zakone i manire, i pisana i nepisana pravila ove države i ovog društva.
Ono, gospodine ministre, što je takođe danas bilo interesantno, što ste vi svakako rekli, a odnosi se na polemiku sa predstavnikom poslaničke grupe, gospodinom Slađanom Mijaljevićem, spominjali ste neku manjinu. On je na nedostatke ovih zakona ukazivao i vi ste to opravdavali tako da zbog manjine ne treba da uskratimo pravo većini da se udružuje, što predviđa ovaj zakon.
Vidite, u toku je rasprava, gospođo predsedniče, brzo ću da završim, u toku je rasprava o setu pravosudnih zakona, u kojoj smo se svi složili da je manjina u odnosu na većinu ostavila jedan vrlo ružan i prljav utisak o sistemu pravosuđa u Srbiji. To se može i ovde preneti. Ta manjina, koja je spremna na zloupotrebe o kojima ste rekli, takođe će omogućiti da se dešavaju zloupotrebe i prljavštine i u ovoj oblasti, koju biste vi ovim zakonom trebalo da isečete i da uskratite.
Čini mi se da dovoljno dobra regulativa u ovom zakonu ne postoji. Mislim da je on liberalniji nego što bi to trebalo da bude.
Na kraju, da privedem priču, što se tiče ovog zakona i uopšte položaja udruženja, mislim da se zakonom ništa neće promeniti. Oni koji su se bahato i destruktivno u Srbiji, kao udruženja i nevladine organizacije ponašali, ponašaće se i dalje, s obzirom da će biti pošteđeni i privilegovani od strane države, jer su ideološki i politički prihvatljivi za nju, a udruženja građana, kao što je udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM...
(Predsednik: Privedite kraju.)
... evo završavam, biće svakako i dalje, da kažem, marginalizovana, obijaće vrata državnih institucija da skrenu pažnju na sebe, da skrenu pažnju na probleme koje imamo na KiM. Zahvaljujem, a vama hvala na toleranciji.

Gospodin Milivojević, po Poslovniku.