Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuje 112 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, i danas sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju gospodin Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, i gospodin Jovan Ćosić, načelnik u Ministarstvu pravde.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DRŽAVNOM VEĆU TUŽILACA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Radovan Radovanović, Đorđe Milićević, Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Nenad Konstantinović, Milica Radović, Petar Jojić i zajedno Milica Radović i Miroslav Petković. Primili ste amandmane Odbora za pravosuđe i upravu. Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Narodni poslanici Milica Radović i Miroslav Petković pisanim putem povukli su amandman na član 23. Predloga zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor ga smatra pravno mogućim, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović i Miroslav Petković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Gospođa Milica Radović. Izvolite, imate reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman sam podnela, zajedno sa kolegom Petkovićem, na član 6. stav 1, gde se kaže - da je Republički javni tužilac po položaju predsednik Državnog veća tužilaca.
Smatram da bi bilo mnogo više opravdano da predsednik Državnog veća tužilaca bude neko od izbornih članova tog sastava, po mogućnosti neki tužilac.
Državno veće je samostalni organ i on prosto po svojoj prirodi treba da bude izdvojen iz tužilačke organizacije. Javni tužilac je nosilac uprave u javnom tužilaštvu, pa je shodno tome republički javni tužilac nosilac upravne funkcije u Republičkom javnom tužilaštvu, koji ga kao takav i predstavlja.
Ovde se postavlja pitanje da li je opravdano da republički javni tužilac u isto vreme predstavlja Državno veće tužilaca i Republičko javno tužilaštvo? Po mom mišljenju, ovde se radi o nespojivosti dve funkcije. Pored toga što ta činjenica govori o nespojivosti dve funkcije, mislim da ona može da izazove i mnoge druge sporne situacije.
Primera radi, sednicu Državnog veća tužilaca saziva predsednik, znači, saziva je Republički javni tužilac. U članu 13. se kaže da Državno veće tužilaca, pored niza drugih nadležnosti, odlučuje i o udaljenju Republičkog javnog tužioca, pa se onda s pravom postavlja pitanje, šta se dešava u situaciji ukoliko Republički javni tužilac, kao predsednik Državnog veća tužilaca, ne želi da sazove sednicu na kojoj će se raspravljati o njegovom udaljenju? Da li ćemo tada doći u situaciju - da će rad tog organa biti blokiran?
Upravo iz tog razloga je podnet ovaj amandman i smatram, da ne bismo došli u situaciju da imamo blokadu izuzetno važnih institucija, da ovaj amandman treba prihvatiti.

Gospođa Radeta po amandmanu.

Dame i gospodo poslanici, kada smo govorili o Visokom savetu sudstva, tada ste čuli komentare poslanika SRS i tu smo imali popriličan broj amandmana. S obzirom da su u zakonu o Državnom veću tužilaca izbor ovog državnog veža tužilaca i njegova nadležnost slični i maltene identični onome što je predviđeno u Visokom savetu sudstva, mi na ovaj zakon nismo podneli neki veliki broj amandmana, jer je očigledno da Vlada Republike Srbije ima nameru da direktno utiče i na rad svih pravosudnih organa, kako na rad sudova, tako i na rad tužilaštava.
Naglašavali smo da postoji i sada jedan broj sudija i tužilaca koji su, nažalost, pod direktnom ingerencijom nekih članova Vlade Republike Srbije i koji odlučuju u skladu sa željama tih članova Vlade Republike Srbije i ponekih tajkuna u Srbiji. Mi mislimo da to nikako neće doprineti poboljšanju stanja u oblasti pravosuđa. Svi smo se složili da stanje u pravosuđu nije dobro i da je to veliki problem u Srbiji, kao što bi takav problem, zapravo loše stanje u pravosuđu, bio problem u svakoj normalnoj državi.
Dokle god mi nemamo stabilno pravosuđe, dokle god nemamo nezavisna tužilaštva i samostalne sudove i sudije, mi nećemo moći ozbiljno da se uhvatimo, pre svega, u koštac sa korupcijom i kriminalom. Dokle god državni tužilac ili tužioci slušaju naloge iz Vlade Republike Srbije, sudije takođe, mi ne možemo da računamo na to da nećemo imati slučajeve poput Bojana Krišta, Mlađana Dinkića, Đelića i ostalih. Nije dobro da predstavnici vlasti o ovome pričaju samo za medije i da konstatuju da stanje u pravosuđu nije dobro, a ko je za to odgovoran nakon osam godina vladavine DOS-a - tu naravno nemamo odgovor.
Stalno se priča o nekim zaostalim problemima iz nekih prošlih vremena, ali mnogo vremena je prošlo i u međuvremenu je postavljeno mnogo sudija, mnogo tužilaca. Nažalost, veliki broj njih isključivo, na osnovu partijske orijentacije, što je, takođe, veoma loše, i to što mi u zakonima pišemo da nosilac pravosudne funkcije ne može biti neko ko je stranački funkcioner ili ko je opredeljen stranački, to naravno nema veze sa stvarnošću.
Znamo mi i za slučajeve sudije Ustavnog suda koji je visoki funkcioner DS, danas ministar, u ime DS u Vladi Republike Srbije, gospodin Čiplić; znamo i za predsednika Ustavnog suda iz stranke G 17 plus, i jedan i drugi su pokušavali, u vreme dok su vršili te funkcije, da sakriju svoju stranačku pripadnost. Ali, naravno, i pre i posle toga nisu to krili.
Inače, mi zagovaramo i stalno vam to pričamo da ne treba da se krijemo iza toga da neko ne sme da bude član neke političke partije, jer nema razloga da mi, na izvestan način, obeležavamo ljude koji se partijski opredeljuju, nego je bitno da u vršenju svoje funkcije svi rade u skladu sa zakonom, pre svega u skladu sa Ustavom i da se onaj ko nema tu nadležnost ne meša u posao onome koji treba da bude nezavisan, odnosno samostalan.
Moram da vam navedem primer pokušaja odnosno insistiranja Dragana Đilasa da uvede prinudnu upravu u opštini Zemun. U opštini Zemun, pričali smo vam o tome, postojale su dve odluke, dva različita veća, odluke oprečnog karaktera.
U međuvremenu se pojavila još jedna žalba jednog od bivših odbornika. Ta žalba je bila usmerena na navodnu činjenicu da Opštinska izborna komisija nije bila kompletna, da nije imala većinu prilikom odlučivanja. Okružni sud je utvrdio da to nije tačno i da su odluke opštinske izborne komisije i uverenja koja su izdata novim odbornicima apsolutno u skladu sa zakonom.
U međuvremenu je onda odbornik Skupštine opštine Zemun, Stevo Dragišić, uputio žalbu Okružnom sudu i tražio da okružni sud utvrdi mandate novoizabranih odbornika zato što je to propustila Skupština opštine. Kada su videli da moraju da postupe u skladu sa tom žalbom, jer ne postoji ni jedna jedina zakonska mogućnost da se uradi suprotno od toga, onda je počela igranka bez prestanka iz Okružnog suda. Naravno, sve pod dirigentskom palicom Dragana Đilasa.
Ta žalba je podneta u četvrtak, dakle, prošlo je pet dana, a rok za rešavanje u okružnom sudu bio je 48 časova. Tri puta su tražili da se opština izjašnjava, da se dopunjava dokumentacija. Zamislite, prvi put su tražili, pošto je opštinu, naravno kao u svim slučajevima, ne samo u opštini Zemun, nego uopšte, opštinu je zastupao javni pravobranilac i on je podneo dokumentaciju i odgovor na žalbu, odnosno priznali su navode žalbe, ali sud je tražio da to uradi neko drugi, jer pravobranilac, kažu oni, nije nadležan za to.
Pa je onda isto to uradio predsednik opštine, pa su onda tražili još jednu dopunu juče i za svaku dopunu su tražili rok od dva sata, da se to što su tražili u dopuni preda u pisarnicu suda. Sve je poštovano, svaki rok je poštovan, oni i dalje ćute. Očigledno je na delu ćutanje administracije. Naravno da će ići i krivične prijave i postupak kod Vrhovnog suda, ali samo hoćemo da naglasimo na koji način se deluje na organe pravosuđa.
Gospođo ministar, zato bi bilo dobro da se prihvati amandman koleginice Milice Radović i kolege Miroslava Petkovića koji se odnosi na član 6, a iznad člana 6. je naslov "Predsednik Državnog veća", i u članu 1. stoji da je republički javni tužilac po položaju predsednik Državnog veća.
Vi niste prihvatili taj amandman sa vrlo interesantnim obrazloženjima, kao što su sva obrazloženja koja dolaze iz Vlade Republike Srbije. O tome vam stalno govorimo, ako već nećete da prihvatite amandman, onda pokušajte da ne atakujete na inteligenciju narodnih poslanika, već da obrazloženja Vlade budu takva da mogu bar da se učine da su zdravorazumska.
Vi kažete - odredba da je republički javni tužilac, koji je inače član Državnog veća po položaju, predsednik Državnog veća, ne utiče na samostalnost Državnog veća. Kako ste vi ovo zaključili ili ko je ovo zaključio, ovo je zaista vredno jedne ozbiljne analize?
Dalje, kažete - sem toga, članom 7. Predloga zakona propisano je da Državno veće ima zamenika predsednika, koga iz reda tužilaca i zamenika javnih tužilaca, izbornih članova Državnog veća, bira i razrešava Državno veće.
Kakve ovo veze ima sa amandmanom? Vi ste pomešali babe i žabe, pokušali ste da date neko obrazloženje koje bi bilo smisleno, ali morate da priznate da ovo obrazloženje zaista nema nikakvog smisla, da je neozbiljno i neodgovorno.
Mogli ste lepo da kažete - mi u Vladi Republike Srbije mislimo da predsednik Državnog veća tužilaca treba da bude republički javni tužilac.
Mi nameravamo jednoga dana da postavimo republičkog javnog tužioca, s obzirom da moramo da, radi javnosti, napomenemo da Srbija već dugo nema republičkog javnog tužioca, jer ovaj koji vrši tu funkciju je vršilac dužnosti već možda skoro dve godine, ne znam tačno.
Neko je ovde pre neki dan rekao, zaista nam je pola države u v.d. stanju. Zaista je neverovatno da mi, pored svega što se dešava u državi, pored svih kriminalnih afera koje su otkrivene i koje se svakodnevno otkrivaju, pre svega u vrhu vlasti, pored kriminala koji se dešava u ovom parlamentu, mi nemamo državnog tužioca i zaista možemo da se zapitamo kome mi to uopšte možemo da se obratimo za zaštitu nekih prava, odnosno za pokretanje postupka vezano, pre svega, za korupciju i za kriminal.
Dobro je Krasić juče rekao, kada je govorio o Visokom savetu sudstva, ko će sada zapravo da bude taj ko će da vedri i oblači u oblasti pravosuđa - ministar pravde, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu i, u ovom slučaju, još republički javni tužilac. Gde je tu objektivnost, gde je tu zaštita samostalnosti javnotužilačke funkcije, gde je tu zaštita nezavisnosti pravosudnih funkcija?
Naravno, vi to i niste imali nameru i vi zato predlažete ovakve zakone, punih usta hvale i priče kako će ovi zakoni da dovedu do, ne znam kakve, reforme u oblasti pravosuđa.
Mi vam tvrdimo da toga neće biti, da isto kao kada su u pitanju sudije i ovaj predlog zakona o Državnom veću tužilaca zapravo predviđa samo jednu oštru borbu izvršne vlasti sa pravosuđem.
I to borbu u smislu da nameravate da izvršite lustraciju, da nameravate sve sudije i tužioce da stavite na led i da onda birate one koji će ispunjavati i koji su spremni da ispunjavaju naloge iz Vlade Republike Srbije i pojedinih tajkuna u Republici Srbiji.
Već znate za neke sudije i tužioce koji su vam se stavili na raspolaganje, koji i sada rade, ne u ime naroda, nego u ime Vlade Republike Srbije, u ime Borisa Tadića. Želimo da skrenemo pažnju javnosti, pre svega, da SRS se strogo protivi ovom vidu lustracije pod firmom nekakve reforme u oblasti pravosuđa.
Svi znaju, dobijate takve poruke i od sudije, i od tužilaca, i od sudijskih i tužilačkih organizacija. Svima je jasno šta Vlada Republike Srbije namerava da uradi, šta Boris Tadić namerava da uradi. Primena ovih zakona značiće samo učvršćivanje diktatorske vlasti u Srbiji koja je, na žalost, prisutna, koliko god se vi smeškali na ove informacije, znate da je to tako.
Ali, bilo bi dobro, kada donosite zakone, da vodite računa da se zakoni ne donose za jednokratnu upotrebu, da se zakoni ne donose da bi bili primenjivani samo dok ste na vlasti.
Morate da vodite računa da se zakoni donose i za vlast i za opoziciju, odnosno da se zakoni donose u interesu građana Srbije, radi zaštite interesa i prava građana Srbije. Ovo što vi radite zaista nema nikakve veze sa tim.
Još vam nije kasno. Dobro je što je gospođa Slavica Đukić-Dejanović pre neki dan najavila, samo nije dobro što je to radila preko novina, trebalo je nas da obavesti, da će možda da prekine sednicu pre nego što se završi rasprava u pojedinostima o ovom setu pravosudnih organa i čini se da bi to, u ovom momentu, bilo najbolje. Možda bi se u međuvremenu i Vlada predomislila i predložila nam ozbiljne zakone koji bi zaista značili reformu pravosuđa i koji bi zaista značili pravosuđe u službi pravde.

Nijedna informacija nije otišla u javnost, a da pre toga nije bila saopštena šefovima poslaničkih grupa.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela poslanik Milica Radović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Izvolite, gospođo Radović.

Amandman sam podnela i na član 13, kojim sam tražila da se alineja 12. briše.
Mišljenja sam da državno veće tužilaca ne bi trebalo da postavlja vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca, obzirom da ono nema ovlašćenja ni da bira javne tužioce, pa po prirodi svog postojanja ne bi trebalo da ima ni funkciju da postavlja vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca.
Republičkog javnog tužioca i javne tužioce bira Narodna skupština na predlog Vlade, a sa liste koju je utvrdilo Državno veće tužilaca. Zato smatram da bi bilo primerenije da v.d. Republičkog javnog tužioca bira ili Vlada ili da taj posao obavlja već postojeći, prvi zamenik Republičkog javnog tužioca.
Ovde je vrlo interesantno insistiranje na samostalnosti tužilačke funkcije od izvršne i zakonodavne vlasti, koja ide dotle da se radi o pokušaju uvođenja nezavisnosti tužilačke funkcije.
Javni tužioci i zamenici javnog tužioca ne mogu da budu nezavisni u obavljanju svoje funkcije. Ovde treba praviti razliku između tužioca i sudije. Sudija je nezavisan u obavljanju svog posla, u donošenju odluka, a javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne mogu da budu nezavisni u obavljanju svojih poslova.
Takođe se u predlogu kaže da republičkog javnog tužioca bira Narodna skupština. Postavlja se pitanje - šta se dešava u situaciji ukoliko Narodna skupština ne izabere javnog tužioca, ili ga ne razreši, kao što smo imali slučaj sa gospodinom Jankovićem, koji je od decembra 2005. godine ispunio uslov za penziju, ali je razrešen tek u julu 2007. godine. Ili zbog toga što se dugo ne sastaje, neće biti u mogućnosti da raspravlja ovo pitanje?
Da li je to dovoljan signal za Državno veće tužilaca, da odmah postavi v.d. republičkog javnog tužioca? Da li ćemo i tada imati situaciju koju imamo sada, da v.d. republičkog javnog tužioca obavlja tu dužnost skoro dve godine?
Smatram da bi bilo mnogo opravdanije da posao v.d. republičkog javnog tužioca, u trenutku kada republički javni tužilac nije u mogućnosti da obavlja tu dužnost, vrši njegov prvi zamenik koji već u samom tom trenutku i postoji.

Zahvaljujemo gospođi Radović.
Gospodin Zoran Krasić, po amandmanu, izvolite.

Zbog elementarne korektnosti mora da konstatujem da je Suzana Grubješić došla u Skupštinu, Nada je trenutnu odsutna. Ali, šta vredi nada bez vere.
Sad ćemo, gospodine Batiću, malo o ovom amandmanu. On se odnosi na član 13. Predloga zakona gde je data proširena nadležnost Državnog veća tužilaca. Ona ide van okvira propisanih u članu 164. Ustava Republike Srbije.
Moram da skrenem pažnju predlagaču zakona da olako prihvatate neke amandmane, ali na taj način vi pokazujete da vas i ne interesuju rešenja koja postoje u ovom predlogu zakona, vas interesuju prelazne i završne odredbe. To je svima jasno kada je u pitanju Visoki savet sudstva, ali to demonstrirate i ovde.
Opet stoji taj problem, što imamo članove Državnog veća tužilaca po položaju, po funkciji, ministra, predsednika Odbora za pravosuđe, trenutno gospođa Malović, Boško Ristić, nek nam je bog na pomoć, i u sudstvu i u tužilaštvu. Mislim da su to nespojive funkcije. Tu postoji neki sukob interesa.
Ako ste kod Visokog saveta sudstva i mogli da prihvatite rešenje da je predsednik Vrhovnog kasacionog suda, po funkciji, i predsednik Visokog saveta sudstva, onda to niste mogli kod Državnog veća tužilaca. Zašto? Zato što položaj Republičkog javnog tužioca i predsednika Vrhovnog kasacionog suda nije isti.
Razlikuje se u onom delu u kome se razlikuje i položaj tužilaštva i sudstva. Kod sudstva imamo nezavisnost i samostalnost, kod tužilaštva imamo samo samostalnost, a nemamo nezavisnost.
Da vas podsetim, u Ustavu piše, član 158. stav 1 - Republički javni tužilac vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije. Republički javni tužilac, kao inokosni organ, formalno-pravno je odgovoran za sve što je u nadležnosti republičkog i svih tužilaštava, jer je iz okvira prava i obaveza Republike Srbije.
Tu vrstu odgovornosti nema predsednik vrhovnog kasacionog suda. Njega ste mogli po položaju da stavite da bude i predsednik Visokog saveta sudstva, a Republičkog javnog tužioca niste mogli. Zašto? Onda je on planetarna sila, onda je on suveren. Kakav Boris Tadić? Kakav Šutanovac?
Samo da vas obavestim, vas iz DS, Šutanovac odlazi. Verovatno u penziju. Tadić je shvatio da je on uzeo 40 plata u saveznoj i da ne može više da radi u državnoj administraciji. Napokon je saznao da je on dizao onu rampu na parkiralištu JUL-a, kada mu je bio nadimak Šuki. Radio čovek na parkiralištu JUL-a i dizao rampu da kola uđu, da se parkiraju. Mira Marković kad uđe kolima, on digne rampu, ona uđe, on kaže, dobar dan, spusti rampu. To je DS, to su demokrate. Šta se sada čudite, kao da ne znate. Sve moram da vas obaveštavam. Ne mora javnost da zna, mogu i na hodniku da vam objasnim te stvari.
Ovde se stvarno postavlja pitanje, Milica je dobro primetila ovo. Ona traži amandmanom da se izbriše jedna alineja koja reguliše nadležnost. Ovde je rečeno da Državno veće tužilaca postavlja vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca. Mislim da se olako ide na te izmišljene kvazi funkcije v.d, vršilac dužnosti i vršalica dužnosti.
Postavlja se pitanje - zašto postoji zamenik Republičkog javnog tužioca? Zar situacija, ne daj bože, da umre Republički javni tužilac, pa treba neko da preuzme tu njegovu funkciju, to treba da radi neki od zamenika, najstariji ili neko koga je on odredio i tako dalje, uvek kao prvog zamenika. Vi kada ubacite kao instituciju vršioca dužnosti, vi onda relativno trajno mislite da se održi to stanje.
Imamo stanje već dve godine, čini mi se da imamo vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca. On se samo krije jadnik, pošto UBPOK ima snimljen razgovor između njega i jednog advokata iz Kragujevca kada su nešto muvali. To nije tačno.
To što vi verujete ili ne verujete, to je vaš problem, ali kada kažem, budite sigurni da je tačno, jer bi mene bilo sramota da lažem. Kada čujete nešto da kažem, budite sigurni da nije laž. Nemam potrebe da vas uveravam. Da li vi verujete ili ne verujete, to je vaše emotivno stanje.
Mi se protivimo uopšte postojanju takve kategorije vršilac dužnosti. Evo, radi građana Republike Srbije, pošto znam da prate ovaj prenos i svakim danom sve više građana prati ovaj prenos, i treba da se prati ovaj prenos, jer je ovo jedini prozor da se sazna šta se dešava u Srbiji, moguće je da su i oprečna mišljenja ovde, ali iz tog sukoba kontradiktornosti mora da izađe istina.
Skrenuo bih pažnju javnosti po kojim kriterijumima bi mi mogli da biramo republičkog javnog tužioca. Dajem jedno originalno rešenje. Za republičkog javnog tužioca, u ovom prvom mandatu posle ovoga, možemo da izaberemo tužioca koji razreši jednu situaciju. Možemo da organizujemo test da svi kandidati za republičkog javnog tužioca polože jedan test, kao kada polažu pravosudni ispit, kao kada polažu pismeni deo nekog ispita.
Nema potrebe da izvlače pitanja. Ja ću da pročitam pitanje, a oni treba da reše pravno tu situaciju. Ko situaciju reši u skladu sa Ustavom i postojećim zakonima znači da ispunjava uslove da bude republički javni tužilac.
Svi kandidati za republičkog javnog tužioca, molim vas, papir i olovku u ruke i pišite pitanje. Ko bude dao pravilan odgovor dokazao je da ispunjava sve kriterijume, i moralnosti, i stručnosti i radnog staža, sve.
Evo ga primer - mi smo imali parlamentarne izbore pre nekoliko meseci, održani su 11. maja. Tada je DS finansirala svoju izbornu kampanju na jedan način. Očekujem da predsednik Narodne skupštine protumači ovo i kao pitanje i dostavi podatke o tome svim narodnim poslanicima.
Zakon koji reguliše finansiranje političkih stranaka i izborne kampanje je Zakon o finansiranju političkih stranaka.
Mogu da sumnjam ili kako gospođa Malović kaže, ne verujem-verujem, mogu da sumnjam, meni je dozvoljeno. Zašto mi je dozvoljeno? Jer nemam zvaničnih podataka.
Kada su završeni izbori svi podnosioci lista su podneli finansijske izveštaje o kampanji. Sada imamo situaciju da neke političke stranke koje su prikazale neke podatke u finansijskom izveštaju dan-danas dobijaju račune za plaćanje troškova kampanje televizije, novina i tako dalje. Uzeo sam za primer DS, jer ako je ona najbogatija, najviše ima, najviše je bila zastupljena, najviše para je potrošila na izbornoj kampanji. Ne izražavam sumnju zato što nemam podataka. Da, i sada dolaze neki računi za plaćanje izborne kampanje.
Nagradno pitanje, ko reši može da bude kandidat za republičkog javnog tužioca, jeste sa gledišta DS. Kada DS razrešite, onda je ovo drugo rešeno sve. Svi ovi drugi su sitni.
Gospođo Malović, obratite pažnju. Postoji Zakon o finansiranju političkih stranaka, član 3. On kaže - vrste sredstava. Možda vi Nado niste znali, ovaj zakon kod vas u stranci je neko drugi vodio, ali obratite pažnju. Koga zmija peči i guštera se plaši. I mi smo imali jednog Smokija, pa nas je u crno zavio.
Šta kaže član 3? "Sredstva za finansiranje aktivnosti iz člana 2. ovog zakona mogu se sticati iz javnih i privatnih izvora, u skladu sa ovim zakonom". Stav 2: ''Javne izvore u smislu ovog zakona čine sredstva iz budžeta Republike Srbije, budžeta jedinica teritorijalne autonomije i budžeta jedinica lokalne samouprave, odobrena za finansiranje redovnog rada političke stranke i troškova izborne kampanje.'' Stav 3: ''Privatne izvore u smislu ovog zakona čine: članarina, prilozi pravnih i fizičkih lica, prihodi od promotivnih aktivnosti političke stranke, prihodi od imovine političke stranke i legati.''
Gospođo Malović, privatni izvori, samo da pobrojim, znači, članarina, prilozi pravnih i fizičkih lica, oni su limitirani zakonom, prihodi od promotivnih aktivnosti političkih stranaka, prihodi od imovine političke stranke i legati. Da li u ovakvoj odredbi postoji mogućnost da politička stranka uzme kredit?
Kandidati za republičkog javnog tužioca, molim vas, imajte u vidu, od ovog odgovora će zavisiti ko će biti republički javni tužilac. Da li postoji mogućnost na bazi ovog zakona da se uzme kredit od inostrane banke? Kakva je situacija sa kratkoročnim, kakva je situacija sa dugoročnim kreditima?
Gospođo Malović, ovo vam pričam zbog više razloga. Ovaj razlog je vezan za tužioca, a drugi razlog, beskrajno sam zahvalan punomoćnicima Banke Inteza i punomoćniku Tomislavu Nikoliću. Dali su odgovore na tužbe i sve priznali. Sve su priznali, ostalo je samo tužilac da hapsi, gospođo Malović.
Znam da će gospođi Đukić biti teško, pošto je ona napravila ovu stranku, pošto je Tadić nju izbacio u prvi plan, da se brani ćutanjem, kada je u pitanju Ustav, kada je u pitanju zakon. A SRS traži samo svojih 78 mesta koje su joj građani Republike Srbije dali.
Naravno, da bismo taj problem rešili, mi moramo da sagledamo stanje u DS, kako je finansirala izbornu kampanju, koliko je iz budžeta trošila, koliko je imala privatnih izvora, koliko je uzimala kredite, da li i dan-danas dolaze računi DS za plaćanje kampanje, za štampanje, za emisije, preko marketing agencija i tako dalje?
Ljudi moji, čim vidite čoveka da se ponosi time što ima odelo od 1.000 evra, nosi cipele od 500 evra, tušira se dnevno tri puta, u svakoj prilici želi da uzme neko dete u naručje da bi se prikazivao kao kulturan, pošten, odan, a ovamo dolaze računi. Jadni Smoki ne zna šta ga snašlo. Smoki, kupite "Svet" novosadski iz 94 godine, pa ćete te videti ko je Smoki.
Da bismo ovaj problem rešili, da bi građani Srbije shvatili, leglo tog organizovanog kriminala se nalazi na tačno određenim mestima. Imam i spisak koliko je ko na ruke kome dao. Moramo da proverimo prvo DS, jer ona štiti kriminal u ovoj zemlji. Od 25. januara 2001. godine prosto je eksplodirao kriminal u Srbiji i tad je zavladao primitivizam u Srbiji, glasanje iz Bodruma, iz Soluna, hapšenje...
(Predsednik: Vreme, gospodine Krasiću.)
Izvinjavam se, gospođo.

Gospodin Delić, potpredsednik Skupštine, a zatim gospodin Dimitrijević.

Gospođo predsednice, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, govoriću o jednom pitanju koje su juče načeli naše kolege poslanici iz SRS, tačnije gospodin Momo Marković.
Kroz ovo pitanje samo želim da svi shvatite kakav je značaj tužilaštva i koliko je ono važno za svaku državu. Gospodin Marković je juče izneo probleme koji su vezani za Direktorat civilnog vazduhoplovstva i Agenciju za kontrolu letenja. Sve što je rekao gospodin Marković je tačno, čak ima podataka koji su i mnogo teži kada su u pitanju kriminalne radnje u ovim organizacijama koje su u nadležnosti države.
Međutim, postoji tamo jedan mnogo teži problem. Prošlog meseca, od 17. 11 do 21.11 Eurokontrol je izvršio revizijski nalaz u našem Direktoratu civilnog vazduhoplovstva. Evo, to je taj nalaz na srpskom, odnosno to je taj nalaz na engleskom jeziku. Nalazi su, gospodo, katastrofalni.
Ovaj nalaz je pokazao da Direktorat civilnog vazduhoplovstva po svih 29 kontrolisanih elemenata nije zadovoljio.
Od ovih 29 kontrolisanih elemenata jedan je vezan za nas, odnosno za Skupštinu Srbije i za zakon o civilnom vazduhoplovstvu, koji još nije donet, a Predlog ovog zakona postoji još od 2003. godine. Ako bi tužilaštvo, UBPOK, MUP, inspekcije htele da istraže ovu situaciju, mogli bi da dođu i do relevantnih činjenica zbog čega se ovaj zakon do sada nije našao u skupštinskoj proceduri.
Tom prilikom Eurokontrol je ustanovio da Direktorat civilnog vazduhoplovstva ne vrši inspekcijski nadzor nad Agencijom za kontrolu letenja još od avgusta 2007. godine. Ovakav zaključak Eurokontrola mogao bi za posledicu da ima oduzimanje prava za vođenje vazduhoplova, odnosno vazduhoplovne plovidbe, proglašavanje neba Srbije nebezbednim za prelet komercijalnih aviona i oduzimanje odobrenja za izdavanje evropskih dozvola za letenje.
Gospodo, vi znate da svaka država ima svoj suverenitet, suverenitet na zemlji, na vodi, pod vodom, u vazduhu. Ovih dana načelnik Generalštaba i predsednik države govore o tome da vrše napore da se izvrši revizija Kumanovskog sporazuma, kojom bi se vratio državni suverenitet nad jedan uski pojas u Kopnenoj zoni bezbednost. Ali, šta je to, gospodo, u poređenju sa ovim, kada smo mi u opasnosti da izgubimo suverenitet nad celokupnim vazdušnim prostorom naše zemlje?
Ovo je alarmantna situacija, gde svi državni organi treba da uđu u ove dve institucije i da preduzmu mere da se sanira stanje koje je, po ovom izveštaju, katastrofalno. Nebom Srbije dnevno se obavi oko 2.000 preleta, za šta od uslužnih taksi Agencija za kontrolu leta dobija oko 70 miliona evra godišnje.
Ovih dana mogli ste u štampi kada se govorilo o visokim platama ljudi u agenciji da vidite da oni kažu da oni nisu na budžetu. Međutim, gospodo, vazdušni prostor nije svojina te agencije, vazdušni prostor je državni resurs. Prema tome, državni resurs mora da eksploatiše država. Tokovi novca kojim raspolaže Agencija za kontrolu leta su van svake državne kontrole i skriveni su od očiju javnosti. Iako ona ne posluje na profitnim osnovama, sama činjenica da ne postoji nikakva kontrola velikih tokova novca izaziva sumnju.
U svim drugim zemljama ovaj novac ne koristi samo agencija i direktorat, u tim zemljama je jasno rešeno da ovih 2.000 aviona, koji svakog dana prelete našu zemlju, od te takse za prelet jedan veliki deo se izdvaja za ekološke takse, jer avioni vrše zagađivanje vazdušnog prostora. Takođe, u tim zemljama jedan deo se izdvaja i za ministarstvo za poljoprivredu, kako bi se isplatile štete od grada u situacijama kada protivgradna odbrana zbog vazdušnih koridora ne može da štiti poljoprivredno zemljište ili jednostavno da se preko ministarstva poljoprivrede obezbedi da poljoprivrednici, voćari nabave protivgradne mreže. To se tako radi u drugim zemljama.
Iz ovih taksi u svim zemljama izdvaja se jedan deo u fond za odgovornost u slučaju nesreće. Sada ću, gospodo, samo da vas podsetim na jednu veliku nesreću koja se 1976. godine desila nad teritorijom SFRJ, tačnije iznad Vrbovca u blizini Zagreba, kada je u sudaru "Britiš ervejza" i "Adrija ervejza" poginulo 350 ljudi. Međunarodna kontrola ustanovila je da je grešku napravila oblasna kontrola letenja Zagreb.
Postupci pred međunarodnim sudovima po privatnim tužbama još nisu završeni, ali odštetni zahtevi su oko 600 miliona dolara. Znate da i Libija, koliko prošle godine, čitali ste u novinama, plaća odštetu putnicima koji su poginuli kod Lokberija. Znači, ova naša agencija i direktorat bi od ovih para, koje posmatraju kao svoje privatno vlasništvo, morali da izdvajaju i u taj fond, da država ne mora da bude odgovorna za svaki propust koji učini agencija. Ključni problem u ovoj oblasti, gospodo, jeste nepostojanje toga zakona.
Ovde je juče gospodin Moma Marković napomenuo da se jedan čovek, koga smo mi gledali ovde u Skupštini, nalazi sada u Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo. To je nekadašnji sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo, gospodin Zoran Balinovac.
Njegova opstrukcija, zajedno sa sadašnjim direktorom Direktorata za civilno vazduhoplovstvo, gospodinom Mokovićem, upravo je dovela do toga da na različite načine opstruišu taj zakon koji je izuzetno važan ne dođe ovde u Skupštinu.
Šta smo mogli da pokažemo Eurokontrolu? Pokazali smo im zakon iz 98. godine, a u tom zakonu nema ni direktorata, niti agencije. Pokazali smo da smo neozbiljna država. Znam da smo mi ovde, gospoda pokazuje, i neozbiljna Skupština, ali jednom to svakako treba da prestane.
Gospodin Balinovac je primljen na nepostojeće mesto, bez javnog konkursa, bez ikakvog pravilnika o sistematizaciji radnih mesta. Ali nije samo on jedan, još 40 takvih je primljeno u poslednje dve godine.
Pošto je gospodin Moma Marković izneo mnogo problema, ali evo, gospodo, jedan problem iz koga ćete videti da je i ovaj aerodrom i taj Krišto samo jedna kap u moru kriminala koji danas postoji u Srbiji.
Savetnik za međunarodne odnose Direktorata za civilno vazduhoplovstvo, da ne imenujem sad tu gospođu ili gospođicu, ona je rođaka Mokovićeve žene, znate da je Moković direktor Direktorata, ona je primljena za vreme prethodnog direktora na urgenciju Mokovića, bez završenog fakulteta, na mesto gde je fakultet jedan od neophodnih uslova.
A da bi završila fakultet ona je poslata u Beč, sa stipendijom od 30 hiljada evra, mesečno naplaćuje inostrane dnevnice i druge troškove, tako da mesečno ona ovu državu košta još sedam hiljada evra. Znači, taj savetnik za međunarodne odnose košta ovu državu preko 100 hiljada evra godišnje.
Gospodo, tako nešto ne možete naći više ni u jednoj zemlji na svetu.
Sledeće, hteo sam još samo da upozorim da i BIA ima svoju ulogu u ovom slučaju.
Ozbiljne tendencije postoje da se u Direktoratu i Agenciji za civilno vazduhoplovstvo ostvaruju nečiji drugi interesi, interesi nekih bivših jugoslovenskih republika.
Jer kako opravdati da se na jednom od najvažnijih mesta u Agenciji i Direktoratu nalazi čovek koji je do 2005. godine u "Eurokontrolu" predstavljao Hrvatsku i bio njezin državljanin. Kako objasniti činjenicu da smo izgubili 60 kilometara vazdušnog prostora koji smo kontrolisali iznad Hrvatske? Kako objasniti činjenicu da smo izgubili donji vazdušni prostor iznad BiH?
Kako objasniti činjenicu da smo izgubili kontrolu vazdušnog prostora nad teritorijom KiM i da je ona pripala agenciji iz Islanda?
Kako da objasnimo činjenicu da prilikom rasprave o koridorima preleta Srbija, koja je do sada imala povoljne koridore po uzdužnoj osi, dobije koridore po toj kraćoj osi, koja inače znači i manje para i manje takse, a da Hrvatska dobije sve ono što njoj odgovara? Hvala.