Da li još neko želi reč? Ima reč narodni poslanik Petar Jojić. Imate još dva minuta od 15 minuta koje je na raspolaganju SRS. Vi želite repliku? Imate pravo na repliku na osnovu člana 101. Izvolite, ne može i jedno i drugo.

Dame i gospodo, ne bih se složio sa prethodnikom zbog toga što UN i njene preporuke, Saveta Evrope i međunarodna udruženja tužilaca zapravo traže, i oni su to regulisali u uporednom pravu - da tužilaštvo treba da bude nezavisno. Ako tužilaštvo ne treba da bude nezavisno, onda alal onome ko sme da rizikuje kada je u pitanju vođenje krivičnog postupka, i da li će vršiti tu selekciju i da li će se na njega vršiti pritisak ili ne.
Ponavljam, to je regulisano međunarodnim dokumentima, pre svega preporukama UN, zatim Saveta Evrope i Međunarodnog udruženja tužilaca. Mi smatramo da je ipak potrebno da se i ova grana prava učini nezavisnom. Ovo nije policija i to je u redu. Policija obavlja svoje poslove druge vrste - policija ne podiže optužnice, ne vodi istragu, ne zastupa optužnice pred nadležnim sudovima, policija ne ulaže pravne lekove.
Dakle, u tome je problem zašto treba insistirati, ugraditi i normirati - da javno tužilaštvo bude nezavisno. Samo tako može biti objektivnosti, garancija i pravičnosti kod vođenja krivičnih postupaka i progona izvršilaca krivičnih dela. Hvala.

Narodni poslanik Milorad Buha. Želite li da iskoristite dva minuta od vremena ili tražite reč? Želite da govorite o povredi Poslovnika i dobijate reč na osnovu člana 100. stav 1, pa narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici javljam se po članu 225. i 226. poslovnika o radu Narodne skupštine. Tražim informaciju od Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane i Ministarstva za KiM u vezi pregovora koje u ime države Republike Srbije vodi načelnik Generalštaba Vojske Srbije sa NATO snagama, po nepoznatoj platformi i nepoznati su razlozi zbog čega se vrše takvi pregovori?
Postavljam pitanje i tražim odgovor o tome - kada i na temelju čega je formirana platforma za pregovore? Nijedan državni organ ne može pregovarati sa predstavnicima drugih država bez platforme. General Ponoš, načelnik Generalštaba, ono što se moglo saznati iz sredstava informisanja, pregovara sa NATO snagama u Napulju.
Šta je suština ovih pregovora? Po njegovim rečima, to je - izmena Kumanovskog sporazuma. Šta se iza svega ovoga krije? Krije se brisanje odredbe u Kumanovskom sporazumu da se na Kosovo i Metohiju vrati 1.000 vojnika i policajaca, ono što je bilo ugovoreno i predviđeno.
Nažalost, srpska strana nije učinila ništa da se na granicu između KiM i Albanije vrati 1.000 policajaca, ne vrati, nego zauzme pozicije koje su zauzimale pre 99. godine. Ovo je direktno kršenje Ustava. Pozicija Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane, Ministarstva za KiM i Vlade Republike Srbije je inferiorna.
Pojedinci su uzeli sebi ovlaštenja koja im ne pripadaju. Ne može načelnik Generalštaba da razgovara, da pregovara o najvitalnijim pitanjima ove države. Suština ovih pregovora je opet - prevara. Na ovaj način želimo brisati odredbu o povratku naših vojnika i policajaca. S druge strane, dozvoliti infiltracija snaga Euleksa, koji već počinje od ovih dana. Treća, najpogubnija stvar jeste - da je faktički ovo indirektno uvlačenje Ahtisarijevog plana i primena Ahtisarijevog plana.
Šta čini Vlada Republike Srbije? Šta čine nadležna ministarstva - ništa? Doživećemo da će nam, kao što to već rade pojedini funkcioneri iz autonomne pokrajine - vode pregovore sa određenim političkim faktorima u EU, doživećemo da ćemo imati situaciju da nam predsednici opština, da nam direktori preduzeća vode spoljnu politiku, dogovaraju, pregovaraju, potpisuju itd. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić. Narodni poslaniče, vaša poslanička grupa ima 13 minuta na raspolaganju. Vi se javljate po Poslovniku?

Iskoristiću vrlo malo vremena. Ne želim da polemišem sa dobrim namerama gospodina Jojića. Samo upućujem na jednu terminološku razliku.
Dakle, ni UN, ni Savet Evrope ne govore o nezavisnosti, nego o samostalnosti javnotužilačke funkcije. U Srbiji treba obezbediti samostalnost, a ne nezavisnost javnotužilačke funkcije. To nije samo terminološka razlika. Moglo bi da se kaže da želimo isto, ali treba primeniti odgovarajuću terminologiju. Tužilačka funkcija ne može da bude nezavisna, ali može da bude samostalna.
Vi znate kako se u svetu postavljaju i tužioci i specijalni tužioci. Kad neko želi da se bori protiv kriminala na raspolaganju mu stoji i takva mera da odredi specijalnog tužioca za istragu, za istraživanje određenog dela, što preporučujem budućim vlastima sada u pogledu ove kriminogene grupe G17 plus da učine što pre.
Ako se to proširi na druge delove vlasti, šta fali da očistimo Srbiju konačno? Ali, tužioci u svom radu mogu da budu samostalni, odnosno moraju da budu samostalni (poslanici SRS lupali u klupe tokom govora).

Narodni poslanik Zoran Krasić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo Čomić, mislim da vi i suviše pogrešno tumačite član 27. Poslovnika Narodne skupštine. Sad ću to da vam objasnim ako me ne prekidate, u čemu se to ogleda.
Znate, kada čovek na nekoj sednici, u svojstvu građanina, a kome je neko dao položaj predsednika, u trenutku neke kritike kaže - pa ja sam završio pravni fakultet, onda se postavlja pitanje da li je to po Bolonji ili pre Bolonje. Sada, ako je pre Bolonje, onda tog građanina treba da uputite u Smederevo. Tamo ima 88 zumbula, protiv kojih se vodi postupak. (Vjerica Radeta, sa mesta: Je li i onaj njegov tamo?) I njegov je tamo. Sada, to nije glavno.
Glavna stvar je što se stvarno narušava dostojanstvo, znate, neko ko kaže - imam ostavke, izgubio sam ostavke, mandat mi je u džepu, to ti je kao onaj Smoki, sad ga vidiš-sad ga ne vidiš. Dođe, pa drži predavanje, pa kritikuje Bojana Krišta kao lopova. Samo vam skrećem pažnju - da to što postoji gradacija u krivičnim delima ili razlika u kvalifikaciji za krivično delo, ne daje za pravo onome ko je odgovoran po stavu 1, da autoritativno kritikuje onoga koji je odgovoran po stavu 4.
Kada se to radi na ovom mestu, u Narodnoj skupštini, onda to dovodi u pitanje dostojanstvo narodnih poslanika. Mi moramo da očuvamo dostojanstvo Narodne skupštine tako što bismo sačuvali dostojanstvo narodnih poslanika. Neko je odavno osmislio sistem - kako da se naruši dostojanstvo Narodne skupštine, pa je skidao imunitete, iznosio poslanike, naručivao je novinske članke.
I dan-danas imamo froncle tog primitivizma, gde se orkestrirano napada Narodna skupština. Samo vi gledajte Drugi kanal, pratite sednice Narodne skupštine, građani, tu ćete najbolje da saznate sve. Tu najbolje svako priča o sebi, pa čak i građanin kada izađe ovde, predstavi se kao neko lepo cveće, zumbul, održi predavanje po Bolonji, mimo Bolonje itd. To sve građani treba da vide.
Vi, gospođo Čomić, ako sretnete predsednicu Narodne skupštine, gospođu Slavicu Đukić-Dejanović, skrenite joj pažnju da nešto nije u redu sa Ustavom Republike Srbije, odnosno sa primenom Ustava Republike Srbije u Narodnoj skupštini. Jer, kada vam čovek kaže u oči - podnete su, sve sam izgubio, sedi ovde i glumi - ja sam Bog, ja sam narodni poslanik itd. itd. To je već dijagnoza, jedno opasno stanje, a mi, između ostalog, treba da se bavimo lečenjem društvenih bolesti. I to je jedna od funkcija Narodne skupštine.

Nema povrede člana 27. Reč u Narodnoj skupštini za vreme sednice dobijaju samo narodni poslanici, predstavnici Vlade i lica koje predsednica Narodne skupštine pozove na sednicu.

(Zoran Krasić, sa mesta: Nisam zadovoljan odgovorom.)

Narodni poslanik nije zadovoljan odgovorom. Molim da se Skupština izjasni u Danu za glasanje o povredi člana 27, koju je izrekao narodni poslanik Zoran Krasić.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poslanik Srboljub Živanović dobacuje da on nije narodni poslanik. Narodni poslanik Tomislav Nikolić jeste narodni poslanik.

Nisam ni zadužen ni ovlašćen da lečim ni društvene, ni pojedinačne bolesti. Ali, moram da ukažem da, kada neko od narodnih poslanika ovde zloupotrebi svoje pravo, kao što je bilo u prethodnom slučaju, kada je gospodin koji se zanese previše ponekad u svojim diskusijama, izvršio krivično delo govoreći o nekakvih 88 zumbula kojima se sudi u Smederevu i time se direktno opredelio kako će da izgleda presuda u tom slučaju. Vrlo dobro zna da, bar čoveka koga i sam brani, brani po principu da je svako nevin dok se ne dokaže da je kriv.
Dakle, po mom mišljenju, slobodno mogu da ga iznesem, jer ako se prevarim neće biti posledica, tamo se sudi mnogim nevinim ljudima. Nisu oni samo sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu, nego sa fakulteta u Beogradu, Nišu, na nekima ste neki od vas studirali, na nekima niste, tako da ne mogu da kažem da su zbog nekog studenta profesori sa tri fakulteta širom Srbije optuženi i sada, kada su dobili priliku da se na sudu brane, kada je juče počeo proces, u Narodnoj skupštini ne sme da se kaže da su krivi. Zato što se time ruši osnovno načelo prezumpcije nevinosti, koje bi trebalo da bude ideja vodilja svih nas, a posebno narodnih poslanika.
Dakle, ako smatrate da sam izvršio neko krivično delo, vaša reč nije dovoljna, kao što i ja smatram da su neki od vas počinili neka krivična dela, pa to ne iznosim u javnost, pošto moja reč nije dovoljna. Onaj ko misli da sam izvršio krivično delo mora da poštuje put koji je odredila država Srbija. Čak i ako je nezadovoljan na kraju konačnim pravosnažnim presudama, može da se obraća i dalje institucijama u Evropi. To je omogućio i ovaj Ustav.
Ali, da vi ovde optužite 88 profesora, neki od njih imaju tolika znanja koja buduće generacije profesora neće dostići, posebno ova profesorska deca koja u kabinetima polažu i magistrature i doktorate. To je zaista najniža lestvica na koju čovek može da se spusti.
Zato, u odbrani tih profesora, neke od njih poznajem kao vrsne komšije i prijatelje, a nikada ni jedan ispit, niti ja, niti bilo ko od mojih prijatelja, poznanika, rođaka kod njih nije polagao. Pozivam vas da ih ne osuđujete pre nego što imaju pravo da iznesu svoju odbranu, posebno da ih ne osuđujete kao narodni poslanik, da ih ne vređate nekakvim epitetima.
(Predsedavajuća: Govorite tri minuta i 30 sekundi.)
Izvinjavam se, završavam, da ih ne vređate nekakvim epitetima koje meni slobodno možete da upućujete, bio sam vaš dugogodišnji prijatelj, pa ako sam bio zumbul i pre 18 godina, to sam i danas, ako sam bio Smoki pre 18 godina, to sam i danas. U mom mozgu se ništa nije promenilo za ovih 18 godina. Ali, kod vas, gospodine Krasiću, zapažam promene. Molim vas da poslušate savete svoje okoline.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)