Dame i gospodo narodni poslanici, upravo ovaj amandman gospodina Srđana Spasojevića pokazuje koliko je ovaj predlog zakona loš.
U načelnoj raspravi sam govorila o svim primedbama koje DSS ima na ovaj predlog zakona, a ono što je najvažnije jeste da je za nas apsolutno neprihvatljivo da se ukidaju sva četiri opštinska suda, bez ikakvih kriterijuma, bez ikakve unapred urađene ozbiljne analize. Smatramo da će time bitno biti narušena dostupnost pravde građanima, jer ćemo imati situaciju da će građani morati da prelaze ko zna koliko kilometara da bi došli do suda.
Jednostavno, nije mi jasan koncept koji je predlagač zakona imao na umu kada je ovaj predlog zakona uputio u Skupštinu. Ako je cilj racionalizacija mreže sudova i ukoliko je cilj smanjenje troškova, to se sigurno ne postiže ovim zakonom. U načelnoj raspravi sam govorila da se troškovi na ovaj način neće smanjiti. Imaćemo situaciju, ako se recimo suđenje održava u sudskoj jedinici, da bi sudija mogao adekvatno da se pripremi za samo suđenje on će morati, da li on lično, ili će poslati vozača, da odlazi nekoliko puta u sudsku jedinicu gde će se nalaziti, pretpostavljam, pisarnica da bi se upoznao sa spisima predmeta. Ukoliko se pretres ili ročište održava u sudskoj jedinici, imaćete mogućnost odnosno obavezu da svi svedoci, veštaci ili eventualno tumači takođe odlaze u tu sudsku jedinicu radi njegovog održavanja. Nemojte zaboraviti da svako od njih ima pravo na nadoknadu troškova.
U mestima gde je ranije postojao sud i gde su se suđenja odvijala na jezicima nacionalnih manjina ovim predlogom zakona te sudove faktički ćemo ukinuti i imaćemo obavezu da u tim slučajevima angažujemo sudske tumače da bi bilo omogućeno da pripadnici nacionalnih manjina koriste u sudskom postupku njihove jezike.
Angažovanje adekvatnih sudskih tumača nekada može biti toliko problematično da će naterati same stranke da odustanu od upotrebe svog maternjeg jezika. O tome su, kako danas tako i u načelnoj raspravi, govorili mnogi narodni poslanici, prvenstveno predstavnici nacionalnih manjina i gospodin Riza Halimi.
Šta se ovim postiže? Ne samo da će se povećati troškovi angažovanjem sudskih tumača, koje ranije nije trebalo angažovati, već će to imati jednu opasnu posledicu a to je da će pripadnici nacionalnih manjina mahom odustajati od upotrebe svog maternjeg jezika. Njima će biti onemogućeno da koriste svoja prava koja su, između ostalog, zagarantovana i samim Ustavom.
Da sam u pravu potvrđuje primer da u Alibunaru imamo sudije koje su jedino osposobljene da vode sudski postupak na slovačkom i na rumunskom jeziku; konkretno u Kovačici imate sudije koje su osposobljene da vode sudski postupak na slovačkom jeziku, u Bosilegradu sudije koje vode postupak na bugarskom jeziku. Postavlja se pitanje, ukoliko ukinete ove sudove, gde ćete pronaći sudije koje su osposobljene da sude na jezicima nacionalnih manjina?
Dok je Demokratska stranka Srbije bila na vlasti mi smo i te kako vodili računa o pravima nacionalnih manjina. Setićemo se svi da smo doneli Zakon o izboru narodnih poslanika, gde smo predvideli da predstavnici nacionalnih manjina da bi bili predstavljeni i zastupljeni u Narodnoj skupštini nemaju obavezu da pređu cenzus, već da pređu samo prirodan prag. Takođe, doneli smo Ustav gde je jedna trećina odredaba posvećena upravo pitanju prava nacionalnih manjina i uopšte manjinskim pravima.
Ranije sam izrazila bojazan, a to činim i sada, da ovim predlogom zakona rad beogradskog pravosuđa neće biti organizovan na najadekvatniji način. Prosto, postavljam pitanje kako je uopšte predstavnik Ministarstva zamislio da se odvija rad u beogradskom pravosuđu? Umesto pet opštinskih sudova koje sada imamo imaćemo samo jedan osnovni sud, koji će biti nadležan za teritoriju celog grada i drugi osnovni sud, koji će biti nadležan za teritoriju prigradskih naselja.
Da podsetim, i sa svih pet opštinskih sudova koje sada imamo i sa svim sudijama koji postupaju u beogradskom pravosuđu vrlo je teško da se obezbedi suđenje u razumnom roku, ne zato što sudije ne žele da rade, ne zato što ne znaju da rade, već zato što im nisu obezbeđeni osnovni, elementarni uslovi da bi mogli adekvatno da rade. Nekoliko puta sam sa ove govornice uputila na problem koji tišti sve sudije u Beogradu. Oni nemaju dovoljan broj sudnica. To je razlog zašto se suđenja odvijaju svakog drugog ili trećeg dana, a kasnije se ročišta i pretresi zakazuju jako retko, pa onda na kraju svi dolazimo u situaciju da kritikujemo rad samih sudova.
Jednostavno, mislim da ni sami predstavnici Ministarstva nemaju odgovor na pitanja kolikim brojem sudnica će raspolagati beogradsko pravosuđe, koliko će sudnica imati krivično odeljenje, koliko će sudnica imati parnično odeljenje, gde će da se nalazi uprava a gde pisarnice. To su pitanja na koja mi u ovom trenutku, a ni sami predstavnici Ministarstva, nemamo adekvatan odgovor. Naravno, da se zaključiti da će broj sudija biti manji jer je javna tajna da svi govore o tome da se planira da se broj sudija smanji sa 2.400, koliko ih sada postoji, na oko 2.000. Prosto apelujem na predstavnika Ministarstva još jedanput da razmisli o povlačenju ovog predloga zakona, on je izuzetno loš i mislim da ne postoji nikakva mogućnost da se popravi amandmanima.

Hvala. Reč ima gospodin Srboljub Živanović.

Dame i gospodo poslanici, moram prvo reći da sam prevashodno iznenađen izlaganjem gospodina poslanika Poturka što je, u stvari, rekao jednu istinu o ovoj osmogodišnjoj vladavini dosovske vlasti. Rekao je ono što smo i mi stalno govorili u predizbornim kampanjama, a verovatno i za ovom skupštinskom govornicom  – da DOS i oni kao delovi tog DOS-a nisu ništa učinili za ovih osam godina, naročito tamo gde su obećavali da će ipak poboljšati život i standard građana, naročito na jugu Srbije.
Dobro ste rekli da putne infrastrukture nema. Privredni objekti su uništeni. A, evo, ovo je jedan model gde se želi uništiti, da tako kažem, institucija civilizacije. Kao što reče gospodin Šami, uništavaju se škole, bolnice i sudske institucije. Na kraju će doći i do onih najvažnijih, a to su crkve. Kod vas verovatno i džamija. Kada pogledate, to je onaj put kojim ova DOS-ovska vlast u stvari ide. Ide putem da se određene opštine zatvore.
Moram iskreno reći da je u Mačvanskom okrugu predsednik Okružnog suda sazvao sve predsednike opštinskih sudova. Pozvao je sve poslanike da oni daju svoje mišljenje i da saslušaju te predsednike opštinskih sudova šta misle o njihovom, takoreći, zatvaranju. Moram vam reći da su bili iznenađeni. I tamo gde su predsednici opština iz vašeg "žutog preduzeća", i oni su bili iznenađeni, jer su shvatili da je to još jedan veliki atak na građane Srbije.
Shvatite da za opštine koje su u šabačkom regionu, da ne kažem okrugu, njih četiri - Vladimirci, Koceljeva, Bogatić i Šabac, rejon gde se sve prebacuje ili sve dominira jeste šabačka opština. Pitam vas, tamo gde je ogromna razuđenost, gde je velika borba za opstanak... Kad kažem opstanak mislim na belu kugu koja je zahvatila ta područja i na to kako će ti mladi ljudi da se zaposle, jer imaju veliku želju da se kada završe fakultet, kada završe pravne studije, vrate u svoje sredine, odnosno da svojim ugledom pomognu tim sredinama.
Vi za to ne hajete. Vi ste verovatno dobili jedan zadatak; mislim da je to obračun sa političkim neistomišljenicima. Dobro znate da ipak mnoge sudije i mnogi predsednici sudova nisu iz vaše političke opcije. Ne znate na koji način da se sa njima obračunate, već je to, u stvari, put i način da ih sklonite sa tih pozicija. Nije vama želja da pomognete da ta institucija poveća svoj ugled, da se u toj instituciji smanji kriminal i korupcija. Ne. Vi to dobro znate, zato što u mnogim opštinama širom Srbije ima mnogo Bojana. Ima onih koji su u svojim javnim preduzećima mnogo opljačkali. Ima onih, kao što sam rekao za ovom skupštinskom govornicom, koji nisu uzeli novac, ali su uzeli nešto još veće, a to su stanovi.
To je ono zbog čega je u ovoj Srbiji nemoguće boriti se i nemoguće je zaustaviti... Videli ste juče kako predstavnici G17 ovde pokušavaju da opravdaju to što se desilo. Shvatite zbog čega ne funkcioniše ta revizorska institucija, koja mora da funkcioniše i koja mora da vodi brigu o tome, takoreći od nabavke HTZ opreme u pojedinim javnim preduzećima pa do velikih investicija.
Verovatno dotična gospođa ne zna, zato što je verovatno bila protiv ili podržava ovaj i ovakav zakon, sa kvazinovinarem Hanibalom Kovačem koji je u Šapcu vodio dijalog sa određenim ljudima. To je najveći srbomrzac. Verovatno i dotična gospođa, koja je bila direktor javnog preduzeća, nekada komunalnog preduzeća, nije dozvoljavala da ... To je Valentina, odnosno Daniela Lovrin, a njena rođena sestra jeste Valentina, koja je takođe direktor javnog preduzeća; one ne dozvoljavaju da uđu revizorske institucije da ispitaju poslovanje ovih javnih preduzeća. Baš bih voleo da izađe za skupštinsku govornicu da bih mogao da joj odgovorim koliko i na koji način je zloupotrebila. Hvala vam.

Reč ima gospodin Mirko Čikiriz. Izvolite.

Dame i gospodo, slušajući pažljivo sve diskusije mogu reći da je nedvosmisleno stav svih poslaničkih grupa i svih poslanika da stanje u pravosuđu nije dobro. Gospodin Batić je izneo podatak da nijedan od 220 sudija koji su učestvovali u poznatim izbornim krađama nije razrešen dužnosti. Veliko personalno veće za osam godina nije razrešilo ni jednog jedinog sudiju, što je najbolji pokazatelj da sudstvo nije spremno samo sebe da menja. Dvadeset sudija Trgovinskog ili bivšeg privrednog suda u Beogradu je okrivljeno za krivična dela protiv pravosuđa, pre svega kršenje zakona od strane sudija, ali i zbog učestvovanja u tzv. stečajnoj mafiji.
Slušao sam kolegu Srđana Spasojevića i sve kolege i, zaista, ono što je život i pitanje sutrašnje primene ovog zakona zahteva ozbiljnu analizu.
I sam sam pokušao da dam odgovore na pitanja kako će to sve funkcionisati po poslovniku koji će sutra uraditi nadležni predsednici sudova, baš u pogledu putovanja sudija, mogućnosti da se upoznaju sa predmetima, sa sudskim spisima, sa potrebom veštaka da se upoznaju sa predmetima itd.
Pošto je pomenut Opštinski sud u Raškoj, moj prvi susret sa tim sudom je izgledao ovako: ročište je bilo zakazano u 10.00 časova; pojavio sam se u dato vreme, u sudnici nije bilo žive duše. U 11.00 časova sam počeo da tražim i sudiju i zapisničarku itd. Kada sam ih pronašao dobio sam obaveštenje da su one usmeno odložile ročište za 14.00 časova, jer veštak iz Novog Pazara završava prepodnevnu smenu, pa će pred kraj rada da odradi to što treba da odradi. A koleginica me je pitala da li možemo da odradimo suđenje, da ja zamislim da je tu punomoćnik tužioca i on ostaje u tužbi i tužbenom zahtevu, ja se onda saglašavam, potpisujemo zapisnik, a kolega će kada se vrati iz Novog Pazara da potpiše zapisnik.
Jedan ugledni sudski veštak mi je rekao, inače neuropsihijatar i mislim da je napisao možda najznačajnije knjige iz tih oblasti, da nikada nije potvrdio uzročno-posledičnu vezu između alkoholisanosti i krivičnog dela. Na moje pitanje zašto to nije uradio kada njegove knjige kažu nešto drugo, on je rekao – ja sam rođen u ovom gradu, tu sam veštačio, oni sa kojima radim su moje komšije, saradnici itd. i jednostavno ne mogu protiv njih.
Mislim da je rak-rana srpskog pravosuđa upravo postojanje tih lokalnih lobija i svako ko dođe u bilo koji sud u Srbiji prvo će vas pitati za advokata koji ima dobre veze. Neće vas pitati za advokata koji zna da radi svoj posao, koji je stručan, korektan, dostojanstven, nego će pitati za nekoga ko može nešto tu da smuti na brzinu i da dobije ono što se traži.
U pogledu rešenja ovih pitanja, naravno, putevi su različiti. Pre neki dan sam govorio o jednoj pojavi pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu, a takođe sam govorio nešto i o veštacima i zakonu o sudskim veštacima koji će biti u skupštinskoj proceduri naredne godine.
Istovremeno su "Večernje novosti" u petak objavile jedan tekst o tome da kod nas ni jedan jedini lekar nije izgubio posao zbog lekarske greške, a da ne pričamo o krivičnoj odgovornosti ili gubljenju licence. Zbog čega? Jednostavno, zbog onoga o čemu smo svi pričali – zbog toga što su svi umreženi, što svako svakog pokriva i kada se postavi pitanje nečije odgovornosti uvek se lako nađe veza da se to pokrije i da kaže - hajde, nema veze, pogrešio je, neće drugi put. To tako ide unedogled, a građani s punim pravom gube poverenje u sudstvo.
Kada sam pričao o Opštinskom sudu u Zrenjaninu rekao sam da ću pomenuti jednu pojavu koja dobija razmere epidemije pred Opštinskim sudom u Novom Sadu.
Naime, na jednu prostu caku, kako to kaže naš ortoped, profesor Milovan Zečević, do sada je iz fondova osiguravajućih organizacija ispražnjeno nekoliko milijardi dinara, na vrlo jednostavan način: kod tzv. trzajnih povreda vrata, pošto one mogu biti nekoliko stepeni izražene, najteža sa tragičnim ishodom, ali kod onih najlakših koje se ne mogu verifikovati rendgenskim snimcima, gde postoji samo istegnuće tzv. mekih struktura vrata, ligamenata ili mišića vrata, dovoljno je da vas advokat pošalje kod lekara, da lekar pita da li imate neke subjektivne tegobe, vi ćete reći da vas užasno boli vrat i odmah otvarate put da dobijete 500.000 dinara, plus sudski troškovi.
Kao zastupnik osiguravajuće kompanije za 20 i nešto hiljada predmeta susreo sam se sa nekoliko trzajnih povreda vrata, a onda pre tri godine, u jednoj godini samo pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u 180 predmeta, puta 13 osiguravajućih organizacija, znači, to je preko 2.000 predmeta. Najdrastičniji slučaj je, evo jednog zapisnika, u kome postoji samo oštećenje fara i malo oštećenje blatobrana, ali je lekar urgentne hirurgije u Novom Sadu svoj šestorici dečaka konstatovao istegnuće vrata, svi su pokrenuli sudske postupke, a mislim da bi se jednostavno proverom putem snimanja magnetnom rezonancom utvrdilo da je u najvećem broju slučajeva upravo veza lekar, ujedno i sudski veštak i advokat.
Često, da se ne bismo ogrešili o sudiju, sudiju dovedu u mat poziciju: postoji objektivna medicinska dokumentacija, postoji nalaz veštaka; sudija nije zainteresovan da u jednom predmetu, koji će zbog tog formalnog pokrića vrlo lako rešiti, ide u detalje, da traži drugo veštačenje. Drugi veštak će naravno, verovatno poznajući ga, vrlo lako doći u kontakt sa prethodnim veštakom i usaglasiti se. Na taj jednostavan način, prvo pred Opštinskim sudom u Novom Sadu, od nove godine pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu, a sada se polako javlja i Opštinski sud u Vrbasu, mi imamo jedan začarani krug i rešenje se ne vidi.
Predložio sam neka rešenja i mislim da sve primedbe koje su date u pogledu teritorijalne organizacije, bez obzira na to iz kojih poslaničkih grupa dolaze, treba najozbiljnije shvatiti, da to pre svega treba uzeti u obzir prilikom izrade poslovnika, a da je potrebno zaista da se nešto korenito promeni ne samo u pravosuđu, već i u policiji, zdravstvu, u svim sferama društva, što je SPO rekao još devedesete godine, kada smo tražili korenite društvene promene. Hvala.

Hvala vama. Vreme je isteklo. Ako možete u ova dva minuta... Po Poslovniku se javio gospodin Todorović.

Pokušaću kratko. Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što je gospodin Čikiriz izneo predstavlja najozbiljniju kritiku vlasti. Poslanici opozicije koji su do sada izlazili ovde branili su svoje amandmane, ali ovako sveobuhvatnu kritiku vlasti, takoreći u svim segmentima, do sada nismo čuli sa ove govornice.
Sada se postavlja osnovno pitanje – kako mogu, pre svega SPO, da budu u toj vlasti, ne samo u ovoj, nego i u prethodnim vlastima, a da ništa nije urađeno da se ovi problemi reše, ne samo korenito, kao što ste rekli da ste hteli od početka, još od devedesetih godina?
Ovo što vi govorite govori o činjenici koju mi ističemo non-stop, da za ovih osam godina otkako je DOS došao na vlast ne samo da ništa nije urađeno, nego je dodatno pogoršana situacija i za državu i za građane Srbije, posebno kada su u pitanju ovako važni segmenti kao što su sudstvo, zdravstvo, vi ste pomenuli i školstvo, i svi ovi problemi sa kojima se susrećemo.
Posebno su problemi multiplicirani u delovima koji su vezani za enormno trošenje budžetskih sredstava, kao što su javna preduzeća, a to su sve bile institucije koje su služile vladajućim strankama, pre svega da udome svoje kadrove, da preko javnih preduzeća obezbede da se finansiraju, odnosno dobro da zarade pojedinci, pa preko tih javnih preduzeća da se finansiraju stranke i da na takav način potroše mukotrpno stečen novac koji je ušao u budžet građana Srbije.
(Predsedavajući: Hvala.)
To je problem koji mora da se reši, a sigurno neće da se reši zakonima na koje stiže po 130 i kusur amandmana. Samo činjenica da se usvoji od 15 do 20% amandmana na predložene zakone govori o tome da sami predlozi nisu dobri, a to pre svega zavisi od vas u poziciji, a ne od opozicije. Hvala vam, izvinjavam se.

Hvala vama. Današnji rad ćemo završiti. Sutra je nastavak u 10 časova. Reč ima Miloš Aligrudić, prvi sutra ujutru. Zahvaljujem na radu.