Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Malović, dame i gospodo uvaženi poslanici, predlog zakona o sedištima i područjima podrazumeva da u Novom Pazaru budu formirani osnovni sud, prekršajni sud i javno tužilaštvo, a sudska jedinica u Tutinu i odeljenje prekršajnog suda u Tutinu.
Moj amandman podrazumeva da se u Tutinu osnuju osnovni sud, prekršajni sud i, normalno, osnovno javno tužilaštvo. Argumenti su višestruki, mogu se odvojiti u profesionalne i opšte. Profesionalni bi bili da dva suda i javno tužilaštvo imaju dovoljan broj predmeta, i preko norme. Svaki sudija ponaosob, u oba suda, ima dovoljan broj predmeta, kao i javno tužilaštvo. Osnovni sud ima dovoljan broj sudija, koliko zahtevaju norme – šest sudija. Oba suda su kako stručno tako i tehnički osposobljena i opremljena.
Kao opšte argumente prvo mogu navesti da opština Tutin po površini spada u pet najvećih opština u Srbiji, sa 742 kvadratna kilometra, jako razuđenom teritorijom, sa veoma lošom putnom infrastrukturom. Lokalni putevi su uglavnom makadamskog tipa. Do 99 sela i zaselaka obično javni saobraćaj funkcioniše jednom dnevno, a do nekih i jednom nedeljno. Međutim, zbog visoke nadmorske visine, koja je od 900 do 1.200 metara, obično sa veoma oštrim i dugim zimama, sa veoma puno snežnih padavina, veća seoska područja, mesne zajednice su zavejane po nekoliko dana, tako da su određena seoska područja odvojena od sveta i po nekoliko dana.
Sledeći argumenti bi bili da tutinska opština spada u red najnerazvijenijih opština u Srbiji, sa jako niskim nacionalnim dohotkom i veoma visokom nezaposlenošću. Po stopi nezaposlenosti Tutin je među prvih pet opština u Srbiji; stopa je čak 47,4.
Tutinska opština je višenacionalna opština. U našoj opštini žive mirno i Bošnjaci i Srbi, jedni s drugima, jedni pored drugih. Međutim, šta je izraženo? Izražena su migraciona kretanja. Tako je 1991. godine Tutin imao 36.000 stanovnika, a 2002. godine 31.000, znači, 5.000 stanovnika se odselilo – Srbi ka većim i bogatim sredinama u Srbiji, a Bošnjaci, muslimani ka Bosni i ka bogatim državama Evropske unije.
Tutinska opština je pogranična opština i graniči se sa Crnom Gorom, i to sa tri opštine: Rožaje, Berane i Bijelo Polje. Ta granica je duga 60 kilometara. Susedne opštine na Kosovu su Zubin Potok, Istok i Peć. Ova administrativna linija je duga 40 kilometara. Znate, kao svaka druga granica, pogranična zona, i ova prema Crnoj Gori podložna je ilegalnom prelasku građana, stranih građana, nelegalnoj trgovini robom i ostalim prekršajima koji se mogu podvesti pod prekršaj i krivično delo ili nešto drugo.
Administrativna linija je isto tako podložna prelasku građana, stranih ili naših građana, na mestima koja nisu dozvoljena za to. Da vas samo podsetim da postoji uredba Vlade koja po skraćenom postupku sankcioniše ove postupke. Za sve ovo su potrebni i osnovni i prekršajni sud i javno tužilaštvo.
Nadam se da će ovaj amandman biti prihvaćen, jer ako ne bude prihvaćen, ako u Tutinu ne budu ovi sudovi, situacija u Tutinu višestruko će se pogoršati. Tutin je jako siromašna opština i jedan deo ljudi koji rade, mislim i ljudi u ovim sudovima, ostaće na ulici. S druge strane, pokrenuće se sigurno migraciona kretanja i dodatno će opusteti Pešterska visoravan.
S druge strane, znamo da je zakon o regionalnom razvoju u pripremi, a oformljena je Agencija za ravnomerni regionalni razvoj. Da li je ovo nešto suprotno od toga što je u pripremi, od onoga što treba da uradimo, da male i siromašne sredine razvijamo i bar delimično da ih približimo razvijenosti većih sredina?
S druge strane, kako sam rekao, tamo mirno žive i Bošnjaci i Srbi. Kad je u okruženju bilo nekih ratnih dejstava, u drugim republikama, u drugim državama, tamo se mirno živelo, ali bošnjački korpus je politički podeljen. Ta podela je ušla u sve sfere društvenog života naših ljudi, što malo i otežava mogućnost da predstavimo prave životne probleme našoj vladi, našoj državi.
Mislim da sve ovo usložnjava jednu našu priču. Da bi ministarka i, nadam se, Ministarstvo, kao i vi uvaženi poslanici, prihvatili ovaj amandman, samo ću reći da će poslanički klub glasati za set pravosudnih zakona jer mislimo da su oni napredni, da su proevropski, da će doneti boljitak našem pravosuđu, ali i da ćemo podržati i glasati za ovaj amandman. Hvala.

Hvala. Za reč se javio narodni poslanik gospodin Kenan Hajdarević.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, LDP se zalaže za korenite i suštinske promene pravosuđa u Srbiji, ali smatramo da je politika odgovorna za haos u pravosuđu mnogo više nego samo pravosuđe. Međutim, šta je ono što je problem ove reforme koja je predviđena Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava? Problem je to što se ne može reformisati jedna grana, a da se ne reformišu druge dve grane, prevashodno mislim na izvršnu vlast.
Takođe, ova teritorijalna reforma pravosuđa ne odgovara građanima Srbije, niti lokalnim samoupravama. Dokaz za ovu tvrdnju predstavlja i veliki broj amandmana koje poslanici vladajuće koalicije podnose na Predlog ovog zakona. Treba razumeti ove poslanike iz vladajuće koalicije i poslanike iz opozicionih stranaka, jer je izuzetno teško objasniti građanima u njihovim opštinama, odakle oni dolaze, zašto će oni izgubiti jednu instituciju. Izuzetno je teško objasniti građanima, konkretno u opštini Tutin, zašto niko od predstavnika Vlade nije njih pitao, ili jedinicu lokalne samouprave, šta oni misle o Predlogu ovoga zakona.
Navešću neke brojčane podatke, pored onoga o čemu je govorio gospodin Hamzagić: na teritoriji opštine Tutin ukupno ima 699 kilometara puteva, od toga savremeni kolovoz tj. asfalt - 93 kilometra. Od ovih 699 kilometara, 565 kilometara su lokalni putevi, a samo je 17 kilometara asfaltirano. Takođe, na teritoriji opštine Tutin samo 55% domaćinstava se snabdeva vodom iz vodovodne mreže, dok je mrežom fekalne kanalizacije pokriveno samo 29% domaćinstava. Po zvaničnim podacima Telekoma Srbije, na dan 31. 12. 2006. godine na teritoriji opštine Tutin bilo je samo 2.200 telefonskih priključaka, iako opština Tutin ima 37.000 stanovnika.
U obrazloženju koje je napisala Vlada kojim se ne prihvata ovaj amandman, između ostalog, stoji i rečenica da su "određena odstupanja od parametara učinjena zbog geografske udaljenosti, blizine granice, gustine naseljenosti i blizine turističkih mesta". Samo ću napomenuti da je opština Tutin pogranična opština, da se granični prelaz sa Republikom Crnom Gorom nalazi na pet-šest kilometara od centra Tutina, da su neka sela, odnosno naseljena mesta na teritoriji opštine Tutin (kojih inače ima 99) od samog centra Tutina udaljena i po 30 kilometara, kao što su Boroštica, Baćica, Starčeviće itd.
Takođe ću reći još jednu činjenicu, koju mislim da veoma mali broj građana Republike Srbije zna – da se na teritoriji opštine Tutin nalazi jedan od najvećih vrhova; to je vrh od 2.156 metara na Mokroj planini.
Liberalno-demokratska partija će podržati svaku inicijativu koja interesuje građane Tutina i Sandžaka uopšte, tako da ćemo podržati ovaj amandman. Hvala.

Hvala vama. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik gospođa Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik gospođa Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi dobro da se kaže, pre svega zbog javnosti, nekoliko reči koje zapravo predstavljaju fakte kada je u pitanju zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Ovaj zakon ima 19 članova. Na tih 19 članova uložena su 122 amandmana; 13 amandmana je prihvaćeno, a 109 nije. Zaista, da je imalo ozbiljnosti kod predstavnika Vlade ili kod same Vlade Republike Srbije, ovaj zakon bi bio povučen iz procedure. Podnosioci amandmana su predstavnici svih političkih stranaka.
Usvojeni su amandmani predstavnika svih političkih stranaka; nisu usvojeni amandmani svih političkih stranaka. To govori o tome da zapravo niko u ovoj sali, odnosno nijedna politička partija nije zadovoljna načinom na koji Vlada Republike Srbije misli da uredi, kako oni to kažu, mrežu sudova.
Amandman koji sam podnela na član 2 – a podnela sam amandmane i na čl. 7. i 9. i sva tri se odnose na opštinu Tutin, odnosno na veće za prekršaje, na opštinski sud i tužilaštvo u Tutinu – identičan je sa amandmanom kolege Hamzagića. On živi tamo i odlično poznaje situaciju, ali i svi mi koji znamo geografiju, poznajemo Srbiju i bili smo tamo ne bismo mogli i smeli drugačije da razmišljamo.
Ne znam da li je gospođa Malović nekada bila u Tutinu i da li ona uopšte ima predstavu, ili neko iz Vlade Republike Srbije, šta bi za opštinu Tutin značilo ukidanje suda za prekršaje, odnosno budućeg suda, sada organa za prekršaje, opštinskog suda (osnovnog suda, po novom zakonu, još neusvojenom) i javnog tužilaštva?
Kolega Hamzagić je ovde izneo nekoliko podataka ali ja imam još više podataka vezanih, pre svega, za rad opštinskog suda u Tutinu, a i uopšte. U Tutinu je zaposleno pet sudija. Od tih petoro sudija dvoje su istražne sudije. Očigledno postoji potreba za dvoje istražnih sudija u Tutinu, a kasnije ću objasniti zašto je to posebno bitno. Postoji jedno sistematizovano mesto za jednog opštinskog sudiju, ali s obzirom na to da Oliver Dulić u prošlom sazivu uopšte nije stavljao na dnevni red postavljenja i razrešenja u pravosuđu, nije bilo prilike da se postavi još jedan sudija u Tutinu.
Ukupno je u Opštinskom sudu u Tutinu zaposleno, otprilike, tridesetak radnika sudske uprave; kod sudije za prekršaje desetoro ljudi; kod javnog tužioca desetoro ljudi.
Znači, bez ovih sa pravosudnim funkcijama, zaposleno je pedesetak ljudi. Ova mreža sudova će, pre svega, tih pedesetak ljudi ostaviti bez posla. Neke sudije će, ako ne budu lustrirane po onom zakonu o kojem smo govorili pre dva dana, dobiti posao ili u tutinskom odeljenju, ako tako bude, ili će u sudećim danima suditi u Tutinu ili će da odu u Novi Pazar, ali ovih 50 ljudi, uglavnom sa srednjom stručnom spremom, ostaće bez posla. Neće više imati gde da rade.
Suština je da u tako malim opštinama, u tim malim mestima, većinu zaposlenih čine upravo zaposleni u lokalnoj samoupravi, MUP-u, sudovima, tužilaštvima.
S obzirom na to da od državnih firmi nigde ništa ne radi ni u velikim mestima, a kamoli u tim malim sredinama, postoji veliki problem zbog ovoga što nameravate da uradite, ne samo u ovoj opštini nego i u drugim opštinama.
Rekao je i kolega da na području opštine Tutin ima 99 sela. Sam Tutin, i to je vrlo bitno, nalazi se na 741. metru nadmorske visine.
Ovo govorim zbog toga što ne znam, gospođo Malović, da li ste nekada zimi putovali od Novog Pazara do Tutina, pa da vidite koliko treba vremena; razdaljina je 35 kilometara, a nema šanse ni da vašim ministarskim autom to pređete za manje od sat i 15 minuta. Zamislite situaciju: desio se udes u Tutinu, istražni sudija mora da dođe iz Novog Pazara u Tutin; sat i 15 minuta do sat i po putuje, pola sata da izvrši uviđaj, sat i po mu treba da se vrati. Potroši više od tri sata. Samo što je došao u Pazar, jave mu da je nekome u Tutinu pala cigla na glavu i da mora ponovo da se vrati na teren. Ponovo tri sata gubi, troši vozilo, troši gorivo, troši radno vreme. Zaista je neverovatno gde ste vi videli uštedu i racionalizaciju kada ste predlagali ovaj zakon.
Najpre niste vodili računa o onome što na sva zvona pričate – kako se vi zalažete (ne mislim vi lično, nego stranka kojoj pripadate i ova vladajuća grupacija) za ravnomeran regionalni razvoj. Valjda ravnomeran regionalni razvoj podrazumeva da se država potrudi da se Tutin toliko razvije da mu i ovih šest sudija sistematizovanih, a pet popunjenih mesta bude malo, da mu i ono škola bude malo, da treba da se otvaraju proizvodni pogoni, da se tamo ljudi vraćaju, a ne da odlaze.
Kolega Hamzagić je malopre govorio o demografskim podacima kada je u pitanju opština Tutin. Imam tačne podatke, čini mi se da vi kolega, ili vas nisam dobro čula... Po poslednjem popisu iz 2002. godine, u Tutinu je bilo 36.166 stanovnika, 0,74% su Srbi. U sudu je zaposleno petoro Srba, od ukupno tridesetak zaposlenih. Srbi se iseljavaju iz Tutina, više nego muslimani, vi to znate, zato što imaju manje mogućnosti da se zaposle.
Umesto da stvaramo uslove, naravno ne samo za Srbe, svuda gde je višenacionalna sredina... Mi kao većinski narod u ovoj državi moramo da vodimo računa da tamo gde su višenacionalne sredine posebnu pažnju posvetimo tim sredinama, tim ljudima. Lepo je što je kolega rekao da tamo Srbi i muslimani žive u apsolutnoj slozi, što je tačno, ali se onda postavlja pitanje kome je to stalo da ovakvim zakonima, ovakvim predlozima pravi tamo probleme, veštačke, koji zapravo ne postoje, da bi se negde u belom svetu čulo o čemu mi to ovde raspravljamo u Srbiji i u ovom parlamentu.
Ne znam da li ste vodili računa o tome da su dva najudaljenija sela, kolega može da me ispravi, Boroštica i Braćak, koja su udaljena 41 kilometar od Tutina. Zimi nema šanse da neko dođe iz tih sela u Tutin, a kamoli da odatle ide u Novi Pazar. Treba da putuje dva dana da bi stigao u Novi Pazar, da bi tamo prisustvovao nekoj parnici, pa mu se onda odloži za tri meseca, pa za pet meseci.
Koliko puta treba da dođe? Koliko to treba da ga košta? Koliko to treba da plati? Koliko mu treba da ode do suda za prekršaje? Napravi prekršaj, vozi pet kilometara brže nego što je dozvoljeno; kazna koju treba da plati za taj prekršaj je mnogo manja nego što mu treba da on iz tog svog sela ode do Novog Pazara i vrati se nazad.
Tamo je granična zona sa Crnom Gorom, tamo se često dešavaju prekršaji na tom graničnom prelazu, na Mehovom kršu (to svaki dan čitamo u novinama), kao i na svim graničnim prelazima. Umesto da tamo približimo sud za prekršaje, mi kažemo – ne treba nam u Tutinu sud za prekršaje.
Kasnije kažemo da nam ne treba ni osnovni sud, ne treba nam ni tužilaštvo. Ne treba nam sud koji je od 1. januara 2005. godine do 1. decembra 2007. godine primio ukupno 9.821 predmet. Rešio je 7.302 predmeta; ostalo je 2.519 nerešenih predmeta. Dobili su u međuvremenu samo u ovoj godini, za devet meseci, 3.346 predmeta. Ukupno sada u radu u Opštinskom sudu u Tutinu imate 5.865 predmeta, a rešenih 2.785. Zaista je nerazumljivo gde ste našli razloge za ukidanje – od suda za prekršaje, preko osnovnog suda, do tužilaštva u opštini Tutin.
Ovo je veliki greh prema ljudima koji žive tamo. Verujte da ono što ti ljudi tamo doživljavaju kao sedište opštine i što zapravo Tutin čini gradom jesu sud za prekršaje, sud, tužilaštvo, MUP, škola, bolnica, pošta. Vi ste procenili da je ovo mali broj predmeta i vidite neku ekonomsku računicu u tome da ovaj sud ukinete, kao i još 104 suda širom Srbije. Na taj način, zapravo, zatvarate sudbinu tih ljudi koji tamo žive. Oni ne mogu više. Jednostavno, samo saznanje (ne znam da li ste bili tamo, često sam odlazila tamo i odlazim) da im neko nosi sud iz Tutina... Oni misle – gotovo, šta ćemo mi više ovde, mi postajemo mesna zajednica Novog Pazara.
To što su udaljeni 35 kilometara, plus 41 kilometar ono najudaljenije selo, plus kakvim putem treba da idu... Evo, zna kolega koji ide kakav je put. Zamislite kakav je put kada se 35 kilometara prelazi za sat i 15 minuta vašim ministarskim autom, a kamoli nekim drugim, a zima... Prolazila sam zimi, otišla iz Pazara u Tutin, vratila se onim novim putem na jedvite jade, jer ovim koji je uobičajen za komunikaciju nije bilo moguće.
Dakle, o mnogo stvari mora da se vodi računa. Ne može mreža sudova, mreža škola, mreža domova zdravlja, bolnica itd. da se radi po statistici i ne može da se radi iz kancelarije. Mora da se radi u skladu sa stvarnim stanjem na terenu, sa životnim stvarima na terenu. Vi sad hoćete da štedite na sudijama u Tutinu, a baš vas briga koliko je, recimo, sudijskih plata Bojan Krišto oteo na Aerodromu Beograd. Verovatno je pokrao toliko da su sva ova 104 suda koja ste planirali da ukinete mogla da se finansiraju iz tih sredstava.
Dakle, gospođo ministre, morate malo životnije da se ponašate, i vi i ostali u Vladi. Ne možete samo da se pojavljujete na televiziji, da ovde kažete... Opet ništa lično nemojte da razumete, obraćam se pre svega Vladi kao nadležnom i odgovornom organu u ovoj državi, a vi ste, naravno, ovde predstavnik Vlade.
Dakle, morate da vodite računa o onome što jeste život u Srbiji, o interesima građana Srbije. Uostalom, pošaljite nekoga u Tutin, neka pita odreda, od onog najmanjeg deteta do najstarijeg starca, da li postoji ijedan razlog i da li će iko da kaže da ja za zatvaranje organa za prekršaje, dalje suda i tužilaštva u Tutinu. Verujte, neće niko. Preporučujem vam da prihvatite ovaj amandman, da bar jedan problem manje sebi ostavite.

Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković, pa narodni poslanik Munir Poturak.

Izlazim da u ime poslaničke grupe NS podržim amandman gospođe Vjerice Radete. Mislim da definitivno ovaj amandman ima vrlo opravdane razloge i da bi ljudi koji sede sa ove druge strane možda mogli da uzmu u razmatranje da amandmani opozicije sami po sebi nisu neopravdani zato što dolaze sa druge strane. Ako, znači, zaista uzmete u obzir sve ovo što je gospođa Radeta do sada govorila, biće vam jasno da je neophodno usvojiti ovaj amandman.
Međutim, mene je čitavo njeno izlaganje inspirisalo da razmišljam malo o ovom Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva, jer ako postoji ideja o decentralizaciji vlasti, odnosno ostvarivanju ravnomernog regionalnog razvoja Srbije, treba razmišljati o povećanju broja sudova i sedišta tih sudova, tim pre što je očigledna i povećana potreba za suđenjima.
Evo šta se, recimo, sada događa u Smederevu. Sud nije dovoljno veliki da primi 88 optuženih osoba: 23 profesora, 33 studenta i 32, to se zove - posrednika u nameštanju ispita u "aferi indeks". Kada se tome dodaju i advokati, ispostavilo se da je mali ne samo Okružni sud, nego je tesna i velika sala gradske skupštine u Smederevu. Bez namere da kršim pretpostavku nevinosti, ipak ostaje interesantno što je optuženim profesorima ne samo omogućeno da se brane sa slobode, nego i da kao predavači učestvuju na seminaru "Kopaonička škola prirodnog prava".
Ono što je omogućeno (kažem i ispravno, jer nije dokazano da su krivi) profesorki Emiliji Stanković i Oliveru Antiću, kao uostalom i Joci Amsterdamu, koji se brani sa slobode, nije omogućeno Miladinu Kovačeviću, kome je pritvor produžen na još mesec dana zbog mogućeg bekstva i uticaja na svedoke.
Gde će on, mučenik, da beži, kada je iz Amerike došao u svoju matičnu državu koja ne izručuje svoje državljane i štiti ih, uz poznato načelo da se jednoj osobi ne može istovremeno suditi u dva procesa, u ovom slučaju na dva kontinenta? Miladin Kovačević valjda može samo bioenergijom da utiče na svedoke koji su u Americi, a nema šanse da profesori u "aferi indeks" utiču na identifikovane, a posebno neidentifikovane korisnike brzopoteznog polaganja ispita. Miladina Kovačevića roditelji mogu da posete eventualno jednom u deset dana, iza stakla, sa onom slušalicom na čijem je drugom kraju stražar, valjda zato da doskorašnja prva dama, sada i državna sekretarka, ledena ledi Hilari ne bude iritirana. Izgleda da joj posle šoka sa "oralnim kabinetom" najviše smeta Miladin Kovačević i Kosovo u Srbiji.
Nama, kao građanima Srbije, ne samo da ne sme da smeta, već nemamo pravo ni da komentarišemo odsustvo informacija o tome šta se sada događa na Kosovu i Metohiji. Navodni premijer navodne države Kosovo, zapravo terorista sa Interpolove poternice, Tači, objašnjava svojima da se ne uzbuđuju oko famoznih šest tačaka jer će se na Kosovu primeniti dokument predsednika Ahtisarija. Ako Tači laže, što je za očekivati od ubice i teroriste, onda je stvarno pitanje šta se događa sa raspoređivanjem misije Euleksa, koja jeste direktna posledica Ahtisarijevog plana. Pošto u ime Srbije, ali tajno i od naroda i od nas koji predstavljamo taj narod, pregovore vodi nekadašnji profesor psihologije i njegovi omiljeni đaci, nemamo pojma ni o kakvim tačkama se tu radi, niti kakve veze sada ima NATO sa preoblikovanjem UNMIK-a i misije Euleksa, koji je, navodno neutralan, ipak civilna misija.
Ministar vojni, u čijem svetlom CV-u stoji rad na podizanju rampe ispred sedišta JUL-a, nepoloženo psihološko testiranje za BIA, kao i neuspeh na poslovima obezbeđenja gospodina Kundaka, ali i pokupljene 24 plate na ime otpremnine, a pre dolaska na mesto u SDPR-u, sada objašnjava korake svog mastermajnda Tadića.
Objašnjenje navodne Tadićeve inicijative za reviziju Kumanovskog sporazuma i inicijative koju je opet pokrenuo bez ikakvog obrazloženja predstavnicima naroda taman je toliko valjano kao i ranije demonstrirana nesposobnost da utvrdi tačan broj metaka u šaržeru. Evo šta kaže Šutanović – revizija ne znači povratak vojske na Kosovo, ali ne postoji nijedan razlog da prisustvo naše vojske i preleti letelica zavise od međunarodnih snaga. Nije ni čudo da čovek mora da bude bar psiholog da bi Šutanovića shvatio. Ostalima ostaje samo čuveni refren njegovog tasta "Smej se, smej". Na sve ovo, dok smo se mi bavili mlađanim Krištom, promakla nam je činjenica da je sadašnje stanje političkog života u Srbiji fenomen koji se u teoriji naziva sistemskom korupcijom, a to znači da u državi nema ni biznisa, ni struke, ni rada bez politike. Sve je politika, s jedne strane, a sa druge, bez politike je sve ništa.
Javnost to mirno prihvata. Nije ni čudo kada umesto da afere sa platama u javnim preduzećima otkrivaju istraživači novinari njih otkrivamo mi, poslanici opozicije. Mediji uglavnom objavljuju trijumfe i radne pobede aktuelne vlasti, naravno, tamo gde nema ni "r" od radnih pobeda, a sve to na isti način na koji su nekada veličali čuvene Titove radne akcije. Da bi došlo do stvarne promene pitanje integriteta ne možemo da postavljamo samo mi poslanici, već i mediji, koji ne mogu samo da pišu ode vlasti, nego i da istražuju kako da ode vlast koja je ogrezla u korupciji.
Konačno, ova "Frankenštajn vlada" očigledno ima problem sa usvajanjem budžeta za 2009. godinu, jer nacrt budžeta, koji je još u petak poslala premijeru i svim ministrima gospođa ministar finansija Diana Dragutinović, uprkos jučerašnjem razmatranju na zajedničkoj sednici svih odbora Vlade, ipak nije usvojen. A kako bi, kada svaki od tih dičnih stručnjaka, ministara, ne zna kako da baš sebi namakne dovoljno za trange-frange varijante? Ako je u SFRJ važilo - ništa nas ne može iznenaditi, osim kiše, sada u srpskoj vlasti ide rimejk - ništa nas ne može iznenaditi, osim svetske ekonomske krize. Onda ne ostaje ništa drugo do da se prihvati ingeniozan (a čiji bi bio) kockarski recept Mlađana Dinkića, koji je predložio da se napravi nepristrasan kompjuterski program u koji će biti uneto koliko država ima novca, a onda će sam računar da ga razdeli. Ako program budu radili Mlađini eksperti, a znamo, kako reče gospodin Krasić, da je Mlađan Dinkić srpski brend za prevaru, evo binga, dobra vest za vlast, a za promenu loša za narod.

Reč ima poslanik Munir Poturak.

Gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo Malović, kolege poslanici, samo par reči, da se ne ponavljam, povodom amandmana gospodina Hamzagića i gospođe Vjerice Radete, konkretno vezano za Tutin i, u suštini, ne samo za Tutin kao malu opštinu, nego za opštine u Srbiji koje su locirane u pograničnim delovima i koje su siromašne. Mi u Srbiji imamo oko 24 opštine koje su proglašene za najsiromašnije opštine, što na jugu, što na istoku, što u jugozapadnom delu Srbije.
To što se dešavaju razni prekršaji, to što ih ima konkretno u Tutinu 5.000 nerešenih, a da ne govorim o Sjenici ili Novom Pazaru i drugim pograničnim opštinama, nije samo zato što su prekršaji nastali onako, što kažu, pravno ili sudskim procesuiranjem, nego često nastaju zato što je narod u tim opštinama siromašan, zato što su na neki način i manje obrazovani, zato što mreža državnih institucija ne postoji u tim opštinama da bi mogla da da jednu obrazovnu podršku stanovništvu kako bi mogli na vreme da prepoznaju nešto što mogu da spreče, da reaguju državne institucije, da prepoznaju posebnost određenih regiona ili opština.
Iz tog razloga ovog trenutka u Sjenici ne postoji lokalni prevoz. Auto-prevoz u Sjenici je ugašen onog momenta kada je lokalni, odnosno društveni prevoznik otišao u stečaj. Da znate, u bivšoj Jugoslaviji Sjenica je bila prostorno najveća opština. Ako je jedno selo u Tutinu najudaljenije od centra 43 km, u Sjenici ima još udaljenijih. To nije najveći problem. Problem je to što i u Tutinu i u Sjenici od ukupne putne mreže svega 2% čine asfaltirani putevi. Znači, najlošija putna mreža u Srbiji je u Tutinu i Sjenici, u celoj Srbiji.
Ako imate tako lošu putnu mrežu, ako nemate lokalni prevoz pod ingerencijom lokalne samouprave, kako možemo da očekujemo da lokalno stanovništvo u opštinama koje su najsiromašnije (ili među najsiromašnijima) u Srbiji ispoštuje sve ono što zakonom može da se procesuira u sudu?
Žao mi je, ali dešava se da oni koji su siromašni budu još siromašniji i da ih kažnjavamo tako što ne mogu svoje pravo da ostvare ili da se zaštite zato što nemaju novca.
Iz tog razloga, zbog cele situacije u Srbiji, zbog namere da svi budu ravnopravni, odnosno da se pruži šansa svim građanima u Srbiji da koriste svoja prava, zbog specifičnosti određenih opština u celoj Srbiji, ja vas molim da ove specifičnosti i ove razloge uvažite prilikom donošenja odluke o usvajanju amandmana. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Srboljub Živanović, želi da govori o povredi Poslovnika, dobija reč na osnovu člana 100. stav 1. Vreme za poslaničku grupu SRS je iskorišćeno.
Da li još neko želi reč? Da. Ima reč narodni poslanik Zoran Šami.