Moram da nastavim tamo gde sam stao malopre. Nalazimo se kod člana 2. koji se odnosi na prekršajne sudove, ali moram da skrenem pažnju, pre svega, predlagaču zakona i predsednicima poslaničkih grupa koje čine većinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sada stavite na stranu to što ću u nastavku da pričam, možda se odnosi na privredne sudove ili na neke druge sudove, ali princip koji se koristi za novu organizaciju pravosuđa u Republici Srbiji je gotovo identičan. Tiče se i sudova opšte nadležnosti i sudova posebne nadležnosti.
Član 2. se tiče prekršajnih sudova. Samo vam skrećem pažnju da su od strane Vlade kao predlagača prihvaćeni amandmani poslanika Radenković Dejana na član 2. Predloga zakona, amandman poslanika Srđana Mikovića na član 3, amandman poslanika Petra Jojića na član 3, kao da su se dogovarali njih dvojica, amandman narodnog poslanika Filipa Stojanovića na član 3, amandman Radenković Dejana na član 3, amandman poslanika Nenada Konstantinovića na član 5, amandman Srđana Milivojevića na član 5, amandman Petra Petrovića i Jasmine Milošević na član 5, amandman poslanika Aleksandre Janković na član 5, amandman Milana Nikolića na član 5, amandman Petra Jojića na član 6, amandman Nenada Konstantinovića na član 8. i amandman poslanika Radiše Ilića na član 9.
Samo želim da skrenem pažnju na to da principijelne razlike između usvojenih i odbijenih amandmana nema. Što se tiče amandmana koji su odbijeni, gotovo sve poslaničke grupe su zastupljene. Vlatka sam malopre koristio, naravno u pozitivnom primeru. Ovo je ozbiljna tema da bi je svojatala neka stranka, bez obzira na to da li je vlast ili opozicija. Ovo shvatite vrlo ozbiljno. Imamo situaciju, ne želim da se uplićem u pitanje strategije, tehnike i taktike neke poslaničke grupe, samo vam skrećem pažnju da je to, što se tiče većine u Narodnoj skupštini, poprilično tanko.
Malopre sam protumačio reči jednog od poslanika stranke iz vlasti, koji je rekao da postoji i neka rezerva, koja je glasala protiv Zakona o potvrđivanju Sporazuma o pridruživanju sa EU. Nemojte da sumnjate u SRS. Mi smo opozicija, mi ovo ne možemo da podržimo. I zato što smo opozicija i zato što ova rešenja odudaraju. Na koga ste mislili, vi znate. Verovatno su oni kojima ste juče prihvatali amandmane, kao poslanički klub DS. Ne ulazim čak ni u to. Bilo bi vrlo ružno, i sa gledišta interesa ove države neprihvatljivo, da neka stranka uslovljava Vladu i većinu time da se usvoje njihovi amandmani, jer principijelne razlike u amandmanima nema.
Gospođa Judita je napisala ovaj amandman. Navela je razloge. Iste razloge je naveo i Dušan Marić; iste razloge je naveo i Milan Radovanović; iste razloge je naveo i Vlatko Ratković.
Postavlja se principijelno pitanje šta to odlučuje, šta je to presudno pa se u gotovo identičnoj osnovi za amandmane neki prihvataju, neki ne prihvataju?
Ovo dižem na nivo principa. Ne ulazim u političku taktiku, tehniku Balintove stranke. To je legitimno pravo. Pod nekim uslovima su ljudi dali podršku ovoj vladi. Očekuju nešto. Ali, ako je princip njihovog amandmana isti kao i princip na kome je zasnovan amandman Milovana Radovanovića, zašto onda ovaj amandman neće da prođe, a onaj će da prođe?
Ako se to desi, onda ćemo na terenu imati različitu situaciju: ove opštine na koje se odnosi amandman Milovana Radovanovića neće biti u istom položaju kao Bačka Topola, ako se amandman usvoji.
Ne pričam o tome – usvojite, odbijte amandmane; pričam o principu. Ako postoji princip, ako se držimo tog principa, onda ovaj zakon neće imati nekih većih problema. Ali, ako idemo zbrda-zdola, pa ovaj amandman ćemo da prihvatimo, pa smo na taj način promovisali princip na kome se zasniva taj amandman, a ovaj ćemo da odbijemo, onda smo taj isti princip zgazili. Zbog čega? Građani opština Aleksinac, Niš i okoline su kažnjeni zato što je amandman podneo srpski radikal, a ovamo su nagrađeni zato što je amandman podneo Srđan Milivojević. Amandman mu nije loš. Pričam sada o principu.
Ako se mi ovde ne budemo držali principa, onda će neko da nam nametne princip. Nama su nametnuti mnogi principi. On se primećuje u ovom predlogu zakona. Ova vlada nas treba da zaštiti od lošeg principa koji dolaze sa Zapada.
Zar je moguće da možemo da očekujemo da će uređivačku politiku RTS-a da nam vode Havijer Solana, Serž Bramerc i njihove ispostave ovde? Ova serija im se sviđa; može da ide. Ova serija im se ne sviđa; skida se sa RTS-a. To ne smemo da dozvolimo. Nas je narod poslao da čuvamo i državu i narod koji živi na ovoj teritoriji i zbog nas samih ovde i svih građana da uredimo ove odnose na najbolji mogući način: odnos između pojedinca i pojedinca, odnos između pojedinca i kolektiviteta. To mora da bude zasnovano na nekom principu, jer ako nema principa onda nam američka ambasada diktira.
Oni, kako su krenuli, mogu da promene i tok saobraćaja u nekim ulicama. Mogu da kažu da im smeta da bude jednosmerna u ovom smeru, neka bude jednosmerna u drugom smeru. Možete vi u Beogradu da dubite na trepavicama, tako je rekao Havijer Solana preko Kristine Galjak i preko neke svoje ekspoziture koja se nalazi u Beogradu. Naravno, ona je velika. O tome se radi.
Gospođo Malović, nadam se da ste bili tu kada sam čitao član 3. Zakona o finansiranju političkih stranaka.
Obratite pažnju na poslednji stav. Onog tužioca koji da zakoniti i ustavni odgovor na ono pitanje iz stava 3. odmah izaberite za Republičkog javnog tužioca.
Na taj način će da vam pokaže da zna i da zna kako da sa fukarama i barabama izađe na kraj. Mi se, valjda, svi borimo protiv baraba i fukara, bez obzira na to gde se nalaze. Valjda nam je to zadatak. Zar vama nije neprijatno da vas neko u tom kolektivitetu proziva zbog Dragana Đilasa? Ili zbog Krišta? Ili Tomislava Nikolića? Kao što se mi gnušamo nad tim i vi se gnušate nad tim. Vaš politički program nije Bojan Krišto. Vaš politički program nije Dragan Đilas. Nije. Što biste vi snosili odgovornost i da vas komšije mrko i popreko gledaju, da vam pričaju sve i svašta na ulici? Zbog čega? Zbog jedne male grupe ljubitelja, "uzmi sve što ti život pruža". Sad ili nikad. Start.
Bez obzira na ove moje dodatke, mislim da ovim amandmanima i ovom zakonu mora krajnje principijelno da se pristupi. Princip koji važi za usvajanje amandmana Srđana Milivojevića mora da bude prisutan i kod Pastorovog amandmana i kod Milovanovog amandmana. Onda je Skupština zadovoljila. Ako je pristup različit, onda su građani sa te teritorije, sa ove teritorije i sa one teritorije neravnopravni. Tu je početak i kraj celokupne priče zakonodavne aktivnosti Narodne skupštine povodom ovog predloga zakona. Ja sam samo zbog toga izašao.
Bez obzira na konkretna rešenja ovog amandmana o kojem je Judita pričala, ova priča može da se ponovi za svaki amandman i za svaku vrstu sudova i organizaciju koja je predviđena ovim zakonom. Neki interesi su omogućili da tri-četiri amandmana Petra Jojića i još nekih poslanika Srpske radikalne stranke budu prihvaćena, da tri-četiri amandmana Demokratske stranke budu prihvaćena, da dva amandmana, meni se čini, Nove Srbije budu prihvaćena, a to je sve sitno. Tu ste primenili neki princip, a kod drugih niste prihvatili taj princip. Ako toga nema, onda mi nemamo dobro organizovano pravosuđe na terenu.
Ako ovo zaživi videćete koje će primedbe, prigovori, pritužbe biti i koje će poteškoće da imaju građani u ostvarivanju pravde. Činjenica je da sud mora da bude pristupačan građaninu da bi on mogao da ostvari neko svoje pravo, odnosno da zaštiti neko svoje pravo. Ovde nemamo pouzdanih dokaza o tome da je svim građanima na ravnopravnoj osnovi omogućen pristup. Moguća su neka odstupanja, apsolutnog izjednačenja nema, to je nemoguće. Ali, ako već uništavate postojeću strukturu, budite oprezni; lako se ruši, teško se pravi, ljudi. Začas ima da se sruši nešto, ali da se novo napravi ne može tako brzo. Nešto novo da bi funkcionisalo... osim kada su u pitanju građevinska mafija i ovi što drmaju po Beogradu, oni se dobro ugrađuju.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Balint Pastor, po amandmanu. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Krasiću, ja se maksimalno slažem sa vama, to moram da kažem odmah u prvoj rečenici, samo tu postoji jedan mali problem – ti principi o kojima ste vi govorili nisu bili poštovani prilikom izrade ovog predloga zakona. Vrlo je teško sada naknadno popraviti ovaj predlog zakona, jer će se javiti problem čiji amandman će biti prihvaćen.
Gospodine Krasiću, moram da ponovim ono što sam pričao malopre. Ne znam, ili niste bili u sali ili niste obratili pažnju na ono što sam govorio, nisam tražio da se samo naši amandmani usvoje. Kolege se sigurno sećaju, rekao sam – mi tražimo sud u Bečeju, sud u Bačkoj Topoli i sud u Senti na teritoriji Vojvodine. Isto tako sam rekao da bi trebalo očuvati još nekoliko sudova na teritoriji uže Srbije da bi isti ovi principi o kojima sam ja govorio bili poštovani na teritoriji čitave Republike Srbije. Rekao sam i to da ne bi bila nikakva katastrofa da Srbija od 1. januara 2010. godine nema 34 osnovna suda, nego, recimo, 42. I tada bi ta racionalizacija bila postignuta i tada bi ta reforma bila postignuta, a isto tako bi u mnogo većoj meri bilo postignuto načelo dostupnosti pravde svim građanima Republike Srbije.
Vidim da postoje naznake da će amandman gospodina Radovana Radovanovića biti prihvaćen. Ne znam da li sam dobro to uočio, ali sam tu neke naznake video.
Znači, u istovetnom tekstu amandman su podneli gospodin Radovanović, gospođa Judita Popović i gospodin Slobodan Maraš ispred LDP-a, kao i mi ispred Saveza vojvođanskih Mađara. Izgleda da će amandman gospodina Radovanovića biti usvojen, da će zahvaljujući tome prekršajni sud u Bačkoj Topoli opstati i tome se radujem, ako je to tako kako sam razumeo. Ne znam da li sam dobro razumeo, videćemo u danu za glasanje, ali je nama iz Saveza vojvođanskih Mađara bitno da ovi sudovi o kojima govorimo opstanu.
Mislimo da imamo jako dobre argumente za to. Ja sam o tim argumentima govorio, a još ćemo govoriti i narednih dana o tim argumentima, jer želimo da ubedimo predstavnike Ministarstva pravde da su ovi amandmani dobri, da ovi amandmani treba da postignu to da ovaj zakon o sedištima sudova i javnih tužilaštava bude još bolji, da građanima u još većoj meri bude dostupna pravda na sudu i da građanima koji su pripadnici nacionalnih zajednica službena upotreba njihovih jezika bude zagarantovana i da tu nemamo smanjivanje dostignutih standarda.
Upravo iz tih razloga smo i mi podneli amandman. Ako smo mi podnošenjem tog amandmana doprineli tome da amandman našeg kolege iz druge stranke, iz poslaničke grupe bude usvojen, onda smatram da smo to dobro uradili.
Ali, isto tako očekujem i nadam se da će i naši amandmani ili nečiji drugi amandmani doprineti tome da osnovni sudovi u Bečeju, Bačkoj Topoli i Senti opstanu.
Ako to postignemo, onda ćemo sigurno biti zadovoljni ovim predlogom zakona i sigurno ćemo glasati za ovaj zakon, jer će onda taj zakon biti u skladu sa interesima svih onih građana čije interese mi želimo da zastupamo u Skupštini. Hvala.

Hvala vama.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik gospodin Dušan Marić. Izvolite.

Dame i gospodo, ovim predlogom zakona predviđeno je postojanje suda za prekršaje u Smederevu, sa odeljenjima za prekršaje u Velikoj Plani i Smederevskoj Palanci.
Svojim amandmanom predlažem da ostane sud u Smederevu i da se uspostavi prekršajni sud u Velikoj Plani sa odeljenjem za Smederevsku Palanku.
Ovaj amandman sam podneo zato što smatram da postoje svi opravdani razlozi, koji su u funkciji bržeg i boljeg sprovođenja pravde, da u Velikoj Plani postoji sud za prekršaje sa odeljenjem u Smederevskoj Palanci. Sada ću navesti neke od tih razloga.
Prvi razlog je broj stanovnika. Opština Velika Plana ima 50.000 stanovnika, zajedno sa Smederevskom Palankom to je ukupno oko 110.000 stanovnika. Ovde vidimo, u ovom predlogu zakona, da postoje područja koja imaju tri puta manje stanovnika nego ove dve opštine zajedno, a za koje je predviđeno postojanje suda za prekršaje. Mislim da se to rešenje ne može prihvatiti kao logično.
Sledeći argument je geografski položaj. Velika Plana se nalazi na Koridoru 10, na raskrsnici više međudržavnih i regionalnih drumskih i železničkih puteva. Preko teritorije opštine Velika Plana u dužini od 50 km prolazi autoput Beograd - Niš, železnička pruga Beograd - Niš i Carigradski drum, otprilike u istoj dužini i približne gustine saobraćaja, uglavnom tranzitnog saobraćaja.
Nažalost, na tom delu autoputa su veoma česte saobraćajne nesreće, saobraćajni i drugi prekršaji koji zahtevaju intervenciju organa za prekršaje. Navešću samo dva primera. Samo u poslednjih 15 dana pre dana nego što sam podneo ovaj amandman na tom delu autoputa dogodilo se nekoliko masovnih saobraćajnih udesa u kojima je povređeno više od 30 lica. Primer drugi: u julu mesecu ove godine na ovom putnom pravcu dogodilo se 38 saobraćajnih prekršaja i, što je takođe bitno, većina od tih saobraćajnih prekršaja dogodila se izvan radnog vremena.
Postupanje u ovim slučajevima otežava činjenica da su u velikom broju prekršaja učesnici strani državljani protiv kojih se postupak sprovodi uz prisustvo tumača, čije je angažovanje inače otežano samo po sebi, a možete zamisliti koliko je otežano ako se prekršaj dogodi van radnog vremena, a posebno u noćnim časovima, kada se inače najčešće i događaju ovi saobraćajni i drugi prekršaji.
Na posebnu opterećenost organa za prekršaje u Velikoj Plani upućuje činjenica da je taj organ za prekršaje do sada bio zadužen da pokriva deonice autoputa u dužini od 50 km, a da je prvih 50 km autoputa bilo pokrivano od strane tri organa za prekršaje: iz Beograda, Grocke i iz Smedereva. Smatram da je jedan od bitnih argumenata to što se za desetak dana u Velikoj Plani otvara moderna zgrada policije u kojoj će se nalaziti centar za nadziranje saobraćaja na većem delu autoputa, što će u svakom slučaju povećati obim poslova organa za prekršaje u Velikoj Plani.
Značaj suda za prekršaje, posebno suda za prekršaje u Velikoj Plani, predvideo je i, da tako kažem, ocenio i prethodni zakonodavac, jer je predvideo da u organu za prekršaje u Velikoj Plani radi osam sudija, više nego u Požarevcu, koji je duplo veći grad po broju stanovnika, gde je radilo šest sudija, ili u Smederevu gde je angažovano sedam sudija. Velika Plana je imala jednak broj sudija za prekršaje kao i Užice.
Kao jedan od razloga zašto je Vlada napravila nekakva odstupanja od utvrđenih principa ovde je navedeno - blizina turističkih mesta. Navešću tri, u stvari četiri opštepoznata turistička mesta, četiri lokacije u Velikoj Plani; ima ih više, ali smatram da su ove četiri same po sebi dovoljne da pokažu da Velika Plana iz tih razloga zadovoljava ovaj poseban kriterijum Vlade. Prvo mesto je Radovanjski lug, drugo manastir Pokajnica, treće mesto je manastir Koporin i četvrto mesto je škola u Krnjevu, za koju verovatno većina vas ne zna da je najstarija škola na teritoriji Republike Srbije.
Treći razlog za postojanje suda za prekršaje u Velikoj Plani jeste obim posla. U prošloj, 2007. godini organi za prekršaje u Velikoj Plani i Smederevskoj Palanci, čitam zvanične podatke, koji bi u slučaju usvajanja ovog amandmana postali jedan sud, u radu su imali ukupno 16.450 predmeta: 8.461 organ za prekršaje u Velikoj Plani i 7.989 predmeta organ za prekršaje u Smederevskoj Palanci. Na mesečnom nivou, to je 1.404 predmeta ili 47 predmeta dnevno. Svakog dana, iz dana u dan, 47 predmeta, i tako godinu dana.
Ovo govorim da bismo shvatili koliko su ti organi za prekršaje i sudije koje rade u njima opterećeni. Od 16.450 predmeta novih predmeta, koji su otvoreni 2007. godine, bilo je 7.999; od 8.461 predmeta po kojima je u 2007. godine postupao organ za prekršaje u Velikoj Plani rešeno je 5.463 predmeta.
U prvih devet meseci ove godine u radu organa za prekršaje u Velikoj Plani nalazilo se 6.198 predmeta, a u radu organa za prekršaje u Smederevskoj Palanci 6.000 predmeta, što je ukupno 10.198, što iznosi 1.355 predmeta mesečno. Ako ovaj broj podelimo sa brojem dana, dobijemo nepuna 34 predmeta dnevno. Ako računamo uobičajeno radno vreme od sedam sati efektivnog rada za sudije, sudije u Velikoj Plani i Smederevskoj Palanci su ove godine imale četiri predmeta po jednom satu rada. To je zaista preveliko opterećenje. Od ukupnog broja premeta, od 1. januara do 30. septembra ove godine u rad je uzeto 6.100 novih predmeta.
Četvrti razlog zbog kojeg sam predložio ovaj amandman jeste povećanje broja predmeta u ovim organima za prekršaje. U prvih devet meseci ove godine povećan je broj predmeta u kojima se postupa po članu 305. Zakona o prekršajima (to se odnosi na privođenje lica), kao i broj predmeta po zamolnicama drugih organa za saslušanje stranke i predmeta za izvršenje od drugih organa za prekršaje.
Peti razlog je finansiranje. Zaključno sa 30. septembrom ove godine organ za prekršaje u Velikoj Plani naplatio je (znači, samo za ovu godinu) 13.367.800 dinara za izrečene sankcije u prekršajnom postupku, što je sasvim dovoljno za samofinansiranje ovog suda. Organ za prekršaje u Smederevskoj Palanci je imao nešto manji priliv sredstava, ali sasvim dovoljno za finansiranje odeljenja suda u Velikoj Plani.
Šesti argument je smeštajni kapacitet. Zgrada Opštinskog suda u Velikoj Plani, inače možda najmodernija i najbolja sudska zgrada u Republici Srbiji, ima površinu od 2.000 kvadratnih metara, što je sasvim dovoljno da se u ovoj zgradi nalazi osnovni sud, organ za prekršaje, opštinsko javno tužilaštvo, i još mogu da se smeste komotno dva opštinska suda. Nije potrebno nikakvo dalje ulaganje i izdvajanje finansijskih sredstava za obezbeđivanje prostora za rad tog suda. Vrlo je bitno da sve sudije koje rade u organima za prekršaje u Velikoj Plani imaju svoje kancelarije, koje su potpuno tehnički opremljene i po tom osnovu ne bi bila potrebna nikakva dalja ulaganja.
Poslednji argument je argument koji svi ponavljaju. Smatram da bi građanima Velike Plane i sudijama iz organa za prekršaje u Velikoj Plani, u slučaju da prihvatite ovaj amandman, bilo lakše, bilo dostupnije da postupaju po zakonu, da rade u interesu pravde. Iz tih razloga predlažem da Vlada i vladajuća većina u danu za glasanje prihvate ovaj amandman.

Hvala. Za reč se javila gospođa Judita Popović, potpredsednica Narodne skupštine. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, dugujem jedno izvinjenje gospođi ministarki.
Kada sam malopre govorila o našem amandmanu napomenula sam da se nije tražila saglasnost i mišljenje Vojvođana, odnosno vojvođanske vlasti u vezi sa predloženom mrežom sudova i tužilaštava.
Međutim, naknadno mi je gospođa ministarka dala na uvid jedan dokument, a to je dokument Izvršnog veća APV. Naime, radi se o odluci o utvrđivanju predloga mreže sudova APV, koju je Izvršno veće Vojvodine donelo na sednici 12. novembra 2008. godine. Radi se o 19. sednici. Ta odluka je stigla na pisarnicu Skupštine Republike Srbije 20. novembra 2008. Tu odluku je potpisala potpredsednik Izvršnog veća gospođa Ana Tomanova-Makanova.
Htela bih samo da napomenem da upravo ovaj dokumenat potvrđuje sve ono što sam povodom predmetnog amandmana izrekla za skupštinskom govornicom. Dakle, jeste dato jedno mišljenje, doneta jedna odluka u vezi sa mrežom sudova i tužilaštava. Doneta je od strane establišmenta, dakle, doneta je od strane vlasti. Radi se o koaliciji čiji je sastav identičan koaliciji koja je i u ovoj skupštini. Dakle, radi se o koalicionoj vlasti, sa svim strankama koje su u Republičkoj skupštini – takvo je stanje i u pokrajinskoj skupštini.
Nažalost, radi se o jednoj odluci pokrajinskog Izvršnog veća koja ne vodi računa o stvarnim interesima građana Vojvodine i saglašava se sa predlogom mreže sudova i tužilaštava datih od strane centra, dakle, od Republičke vlade. To samo potvrđuje da nema relevantnih činilaca u Vojvodini koji umeju, znaju i hoće da zaštite interese Vojvođana. Radi se, uglavnom, o čistom interesu za vršenje vlasti. Kada je ta vlast toliko bitna i toliko slatka, onda može da se prihvati sve iz centra, da se potvrdi i tako može 12. novembra 2008. godine da se potvrdi ta mreža sudova koja je predložena od strane Republičke vlade.
Dakle, ako već znamo ko je na vlasti u pokrajini, ako znamo o kojoj koaliciji je reč, onda se postavlja pitanje ko se stara o autentičnim interesima Vojvodine i da li su ti interesi Vojvodine zaista zaštićeni. Očigledno je da nisu, jer da jesu, bila bi drugačija odluka Izvršnog veća AP Vojvodine.
Prema tome, mi možemo ovde da pričamo mnogo šta, možemo da govorimo o tome koliko nam je drago i koliko nam je Vojvodina prirasla za srce, možemo da pričamo o raznim interesima celokupne Vojvodine i pojedinih njenih delova, međutim, nažalost, ostaje činjenica da je Srbija jedna visokocentralizovana država, da se autonomna pokrajina svodi samo na potvrđivanje odluka iz centra.
Prema tome, i ovi amandmani koji su dati očigledno su dati mimo odluka Izvršnog veća Vojvodine – normalno, Izvršno veće bi, pre svega, trebalo da vodi računa o interesima Vojvodine – a i protivno predlogu zakona o mreži sudova i tužilaštava datog od strane Vlade.
Šta to znači? To znači da mi imamo bukvalno amandmane i na odluku vojvođanske skupštine i na predloge Vlade u pogledu ovih sedišta.
Prema tome, ostaje da Vlada donese odluku u pogledu tih amandmana, koji su smisleni, svrsishodni, a s obzirom na to da ih je podnela i Liberalno-demokratska partija, i Savez vojvođanskih Mađara, a očigledno i Liga, kao i druge manjine, onda nema razloga da se amandmani odbiju, pa bi trebalo da se mimoiđe i odluka Izvršnog veća AP Vojvodine, a i predlog Vlade da se odbiju amandmani. Jer, ako se amandmani sa tolikom upornošću predlažu, brane i ostaje se pri njima, valjda za to ima razloga i imaju neku težinu.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik gospodin Riza Halimi.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam nekoliko amandmana.
Ovim prvim amandmanom sam tražio da se prekršajni sud sa teritorije opštine Bujanovac uvrsti u članu 2. stav 1, kao tačka 46). Kada se uzmu u obzir kriterijumi prema kojima je predlagač sačinio predloženu mrežu prekršajnih sudova, verovatno je najvažniji broj stanovnika ili uopšte veličina opštine. Mislim da je opština Bujanovac u odnosu na nekoliko opština imala prednost, da se samo ovaj kriterijum ispoštovao.
Zatim, ako je u pitanju broj predmeta ili prekršajnih prijava, mislim da ni tu opštinski sud za prekršaje u Bujanovcu nije zaostajao u odnosu na nekoliko opština i uopšte sudova za koje je predloženo da se pretvaraju iz tih opštinskih organa za prekršaje u prekršajne sudove.
S druge strane, postoji trend rasta tih prekršaja, uopšte sudskih predmeta, u ovom slučaju prekršajnih prijava, jer su opštine Bujanovac i Preševo pogranične, kroz njih prolazi Koridor 10, a imaju i granični prelaz. Kao i Preševo, i Bujanovac prema Makedoniji ima granični prelaz - Prohor Pčinjski, a prema Kosovu je carinska jedinica kod Končulja. Pri svemu tome, protok je daleko intenzivniji nego u drugim sredinama ili opštinama koje su ušle u predlog, a teoretski je veća mogućnost za prekršaje i za stvaranje tih sudskih postupaka. Tvrdim da postoji rast broja predmeta i da iz godine u godinu imamo tu praksu da je sve veći broj neobrađenih predmeta koji se prenose u narednu godinu.
Pored ova dva opšta kriterijuma, naravno, ovde ne bi trebalo zapostaviti kriterijum sprovođenja ustavne i zakonske norme o upotrebi jezika manjina u sudskim organima.
Ako se bude usvojio ovakav predlog, kakav je trenutno, mislim da se onda gubi zakonsko pravo da se u osnovnom sudu u Vranju postupak vodi na albanskom jeziku. U opštinama Preševo i Bujanovac imamo u našim statutima regulisano, na osnovu Ustava i zakona, pravo na službenu upotrebu albanskog jezika, ali, dozvolite, opština Vranje to nema, Pčinjski okrug to nema. Na tom području, za koje se sada planira osnovni sud, onda ne bi bilo zakonskog prava da se ostvaruje Ustavom zagarantovano pravo, u ovom slučaju, albanske manjine da koristi svoj jezik, da se sprovodi dvojezičnost ili, ono što je najbitnije, da se sudski postupak vodi i na albanskom jeziku.
Pre neki dan sam pogledao izveštaj koji smo dobili kao poslanici, ne znam da li iz Vlade, koji je verovatno upućen Evropskoj uniji. Dati su podaci o tome koliko se i u kojim sudovima koriste jezici manjina. I pored toga što je u određenim sredinama, sudovima u Vojvodini počeo da se koristi mađarski jezik u sudskim postupcima... Zamislite ovu informaciju, kaže: u Okružnom sudu u Vranju, u Opštinskom sudu u Bosilegradu ima deset predmeta u kojima se postupak vodi i na bugarskom jeziku, a u drugim sudovima u okviru ovog područja nije bilo do sada zahteva da se postupak vodi na jezicima manjina. Zamislite, opština Preševo sa 90% Albanaca, Bujanovac sa preko 55%, i da nema baš nijednog slučaja, nijednog građanina koji je imao sudski proces, a da je tražio da se postupak vodi na albanskom jeziku!
To zapravo treba, samo po sebi, da bude problem. Otkud, ako se Ustavom garantuje, zakonom obezbeđuje, da se cela jedna manjina (oko 60.000 pripadnika te manjine) dobrovoljno odriče tog ustavnog i zakonskog prava? Zapravo je u pitanju nešto drugo – nema uslova da se postupak vodi i na albanskom jeziku. Prvo, zbog etničke strukture sudova, zaposlenih u sudovima. Postojao je vladin program, koji smo imali 2001. godine, da se omogući uključivanje Albanaca u državne, političke i društvene strukture, ali znate da smo na tom planu veoma malo učinili. Na primer, konkretno u prekršajnom sudu ili opštinskom organu za prekršaje u Bujanovcu od 20 zaposlenih su samo četiri Albanca. Četvrti zaposleni je ovih dana izgubila radni odnos, jer je bila zaposlena na osnovu ugovora o delu, a to je daktilograf. Zamislite: jedan sudija, jedan izvršilac i jedan dostavljač, a na ime jedne nacionalne manjine koja čini 55% stanovništva.
Da li se sa ovakvim uslovima može sprovesti ustavna norma da građani jedne manjine mogu da traže da se postupak vodi na njihovom jeziku? Nije u pitanju da ne traže, nego je činjenica da nema uslova, nisu stvoreni uslovi ni u Opštinskom sudu za prekršaje u Bujanovcu i u Preševu, i u opštinskim sudovima, a da ne govorimo o Okružnom sudu u Vranju ili veću za prekršaje u Leskovcu.
Ako se usvoji ovaj predlog onda mogu reći da se time prvo krši Ustav, jer se Ustavom garantuje pravo na sudski postupak na jeziku manjine, a prelaskom sedišta u Vranje to zakonsko pravo se apsolutno gubi, teoretski. Praktično, ako nismo uspeli od 2001. godine do 2008. da učinimo nešto konkretno da se i Albanci uključe u sudske ustanove i organe, kako će to da izgleda kad centar prelazi u Vranje?
Tu praksu mi već imamo. Od 1991. godine prvo su se inspekcijske službe iz opština preselile u okružne centre. Predmeti moraju da odu u Vranje, pa tek onda da se obrađuju u Preševu. Građani ne mogu nikakvu predstavku, kada su u pitanju inspekcijske službe, da dostave u Preševu, nego moraju u Vranju i tek posle se upućuje nekom inspektoru koji je nadležan za teritoriju Bujanovca ili Preševa. U to vreme isto je učinjeno i sa katastrom, geodetskom službom. Ta centralizacija je tada izazvala na terenu veoma štetne posledice. Na kraju, pre dve godine, imate onu centralizaciju unutar MUP-a.
Sve ove mere centralizacije do sada su dovodile do povećanja birokratskih procedura i ni u kom slučaju nisu doprinele efikasnosti tih državnih organa, pa ne verujem ni da će na ovaj način kod sudova da se realizuje plan racionalizacije i efikasnosti.
Mislim da ima niz drugih argumenata (ostaviću ih za treću tačku, da i neke druge argumente razmotrimo) u prilog tome da zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, ovako kako je predložen, ne odgovara interesima ljudi na terenu. Jedino rešenje je da se jedan deo ovih amandmana, koji imaju poprilično argumenata, usvoji i da se ovaj predlog poboljša i da time napravimo jedan prostor za bolju realizaciju plana povećanja efikasnosti, pa i racionalizacije. Hvala.

Hvala, gospodine Halimi. Reč ima gospođa ministarka Malović.