Gospođo predsedavajuća, uvažena ministarka, predstavnici Ministarstva pravde, koleginice i kolege narodni poslanici, od 5. novembra, da vas podsetim, od kada se ovaj set pravosudnih zakona nalazi na dnevnom redu ovog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, prvi put poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine javno sa ove govornice iznose svoje stavove o predloženim zakonima predlagaču i javnosti.
Zarad te javnosti sam dužan da kažem da mi nismo ćutali sve ovo vreme, već smo svoje stavove, neke od njih ćete čuti sada i malo kasnije od mene i od drugih narodnih poslanika, iznosili u svakoj prilici predstavnicima ministarstava. Na naše zadovoljstvo, deo tih primedaba je ugrađen u neki od predloga zakona.
Dakle, predlozi zakona o uređenju sudova, o sudijama, o Visokom savetu sudstva, o javnom tužilaštvu, o Državnom veću tužilaca, o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima su za Ligu socijaldemokrata Vojvodine, ovako kako su predloženi, apsolutno prihvatljivi i dokaz su približavanja našeg pravosuđa evropskim vrednostima i sistemu, te ćemo ih stoga u danu za glasanje sigurno i bezrezervno podržati.
Kako ćemo glasati o zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava zavisiće od toga kako će se predlagač odnositi prema našim amandmanima.
Prvi od amandmana koje smo podneli je sledeći: U članu 2. u stavu 1. Predloga zakona iza tačke 2) dodaje se nova tačka 3) koja glasi: "Prekršajni sud u Bačkoj Topoli za teritoriju opština Bačka Topola i Mali Iđoš, sa odeljenjem suda u Malom Iđošu". Dalje, posle tačke 11) dodaje se nova tačka 12) koja glasi: "Prekršajni sud u Inđiji za teritoriju opština Inđija i Stara Pazova, sa odeljenjem suda u Staroj Pazovi". Ove ostale stavke se tehnički uređuju u Predlogu zakona.
Kao što ste imali prilike da čujete, Liga socijaldemokrata Vojvodine nije, poput većine poslaničkih grupa i narodnih poslanika, vodila računa samo o sredinama gde je ona zastupljena u vlasti, već želimo da ovim amandmanom ispravimo, po nama, vidljivu manjkavost predloženog zakona u odnosu na celu teritoriju AP Vojvodina. Pre svega, hteo bih da kažem da nas vređa to što se u obrazloženju za odbijanje našeg amandmana koje ste nam dostavili ispostavlja da umesto Bačke Topole spominjete Bačku Palanku, pa tako ispada da predlagač nije ni pročitao naš amandman, već ga je apriori odbacio.
Zašto mislimo da na teritoriji ove dve opštine treba da postoji prekršajni sud? Ako postoje neka pravila zašto se na bilo kojoj teritoriji osnivaju prekršajni sudovi, onda tu jedna od stvari mora biti i putna mreža i prolazak Koridora 10 kroz teritoriju sve četiri opštine koje spominjem u ovom amandmanu, kako puta E-75, tako i železničke pruge, i to u nemalom broju kilometara na teritoriji sve ove četiri opštine, što je oko 80 km ovog puta, odnosno Koridora 10, s tim da kroz Bačku Topolu i većinu naseljenih mesta na njenoj teritoriji prolaze i dva velika značajna regionalna puta za našu zemlju, a to su regionalni putevi M-21 i M-22. Ono što očekujemo od Koridora 10 jeste da će i u putnom i u železničkom saobraćaju u narednom periodu doći do intenziviranja saobraćaja i, prema tome, potrebe da u ova dva grada imamo osnovane prekršajne sudove.
O tome kakav je nacionalni sastav u ove četiri opštine čuli smo od kolege iz Saveza vojvođanskih Mađara koji je obrazlagao svoj amandman. Tradicionalno, na teritoriji AP Vojvodine se govori na srpskom i pet ostalih službenih jezika. Na teritoriji ove četiri opštine, pored srpskog, prisutan je mađarski na teritoriji opština Mali Iđoš i Bačka Topola, daleko više od 60% stanovništva govori mađarski jezik; a na teritoriji opština Inđija i Stara Pazova, desetak posto stanovništva govori maternji slovački jezik.
O razuđenosti ove četiri opštine i o tome kako bi naši građani putovali 60 i više kilometara do prekršajnog suda, može svako da se uveri kada pogleda kartu naše zemlje.
Tradicija sudstva u ovim sredinama, malopre smo čuli od koleginice Popović, duža je od 140 godina. Znači, u oba grada ne samo određeni vidovi prekršajnih sudova ili organa za prekršaje postoje više od 140 godina.
Ono što me u uvodu ministarke i nekih kolega poslanika prilično ražalostilo jeste argumentacija da u ovim sredinama treba ukinuti prekršajne, osnovne ili bilo koje sudove zato što je smanjen broj predmeta u tim sudovima.
Znači, u onim sredinama gde građani vode računa o svom ponašanju, konkretno ovde govorimo o prekršajnim sudovima, o javnom redom i miru, ili u saobraćaju, ili svega što se dotiče ovog suda, te građane treba kazniti. Vrlo brzo ću reći zašto mislim da su kažnjeni; ne samo ja, nego svi oni listom. Znači, onima koji se ponašaju u skladu sa zakonima oduzimamo pravo da neke svoje potrebe pred organima države, konkretno sudovima, ostvaruju na teritoriji gradova ili opština gde žive.
Takođe, bio sam iznenađen zapažanjem da osnovne ili prekršajne sudove treba ukinuti u tim malim sredinama koje broje između 50.000 i 100.000 stanovnika, jer advokati iz većih centara, npr. iz Beograda, ne mogu da dobiju spor ili predmet koji vode pred tim sudovima. A da li advokati iz tih malih sredina mogu da dobiju bilo kakav spor u Beogradu ili nekom većem centru? Znači, ta argumentacija sigurno ne može da stoji.
Zašto mislim, ukoliko se ovakav predlog zakona usvoji, da je to hendikep i za ove sredine, a verovatno i za neke druge sredine koje spominju druge kolege narodni poslanici? Između ostalog, i zbog sledećeg: zato što su nam puna usta decentralizacije na svim nivoima i u svim oblastima, a čini mi se da i ova vlada, da li po inerciji ili namerno, nastavlja onde gde je stala prethodna u dva mandata, a to je da se sve ovako važne stvari za građane naše zajednice grupišu i centralizuju u što je moguće većim centrima.
Spadam među one koji smatraju da sistem treba da ide za životom. Ne moramo iz svake sredine izvlačiti život i grupisati ga u što je moguće veće centre. Šta će se desiti kada Bačka Topola, Inđija ili neka druga sredina ne bude imala prekršajni sud? Naprosto, veoma brzo će sudije koje sude otići da žive u ona mesta gde im se nalaze kancelarije. Postoje odeljenja, ali u odeljenja se dolazi, a kancelarija mu se nalazi tamo gde mu je sedište prekršajnog ili osnovnog suda. Zajedno sa sudijom otići će i njegova porodica, a ne treba da vas podsećam da ako je u pitanju sudija obično je njegova supruga, ili suprug, prosvetni radnik, pravnik, to je najčešće u našim sredinama. Iz tih porodica dobijamo decu koja se u velikom broju obrazuju na našim fakultetima ili su već akademski građani. Svi oni odlaze u veće centre i izvlače se na ovaj način iz svih sredina u kojima se ukidaju ovakvi sudovi.
Gde će advokati? Pa, tamo gde je sedište suda. Najveći broj, kao i sudije, premestiće svoje kancelarije na teritorije ovih opština; ima po 40 i više advokatskih kancelarija u svakoj od ovih opština. Većina njih, pogotovo ovih mlađih, otići će u one sredine gde se nalaze sedišta kako prekršajnih, tako i drugih sudova i tužilaštava, jer će tamo biti daleko, daleko više posla.
Za kraj, naša iskustva vezana za centralizaciju u ostalim oblastima, na primer u MUP-u, otprilike su ovakva: svakodnevno susrećem policajce na teritoriji opštine Bačka Topola koji mi pokazuju svoju opremu, svoje vindjakne koje su iscepane, pokazuju mi automobile koji su neupotrebljivi i ukazuju na nedostatak opreme da bi mogli uspešno da rade svoj posao. Zašto je to tako? Zato što je Bačka Topola policijska stanica, a Subotica je organ unutrašnjih poslova. Ne krivim ja Suboticu za maćehinski odnos, ali krivim državu koja ne vidi da izvlačenjem svih institucija iz sredina koje imaju između 50.000 i 100.000 stanovnika od tih sredina pravimo provinciju.
Nadam se da će ministarka i predstavnici Ministarstva naći načina da do dana za glasanje o ovom zakonu porazgovaramo i vidimo da li je ovaj amandman prihvatljiv. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Posle njega narodni poslanik Laslo Varga.

Gospođo Čomić, javio sam se povodom ovog amandmana, ali želim principijelno da ukažem, jer mislim da je ova argumentacija koja se čula povodom ovog amandmana u stvari argumentacija koja će se čuti dokle god je ova tačka dnevnog reda u Skupštini. O čemu se radi? Radi se o jednom predlogu zakona koji menja postojeću organizacionu strukturu sudova i tužilaštava. Naravno, tu sada postoje "stečene pozicije" i to svakako mami pažnju, pre svega sredine, pravosuđa, a, kao što može da se primeti, i velikog broja narodnih poslanika.
Čini mi se da ovde samo poslanici poslaničke grupe G17 plus nisu podneli amandmane. Gotovo sve druge poslaničke grupe su podnele amandmane, čak je i predsednik Zakonodavnog odbora gospodin Vlatko Ratković podneo tri amandmana; Vlada je odbila te amandmane, a vidim da je Srđanov amandman prošao.
Samo želim da ukažem na jednu stvar, vrlo važnu, po meni. Možda ste primetili i da predsednik Zakonodavnog odbora za amandmane koristi identičnu argumentaciju koju koriste poslanici SRS, LDP, DSS, NS, neke njihove amandmane ste usvojili, neke naše ste usvojili, koristi argumentaciju koju i Riza Halimi koristi, Pastor istu tu argumentaciju koristi. Svi poslanici su nešto uzimali kao kriterijum, kao merilo, da bi sačuvali nešto što bi moglo da se nazove stečeno pravo, stečena organizacija sudova i tužilaštva.
Smatram da je napravljena velika greška u samom Predlogu zakona. Sada ću da vam objasnim u čemu se ona ogleda. Nije to baš tako, da vi uzmete standarde koji važe u Belgiji, Holandiji ili nekoj državi koja po broju stanovnika približno odgovara Srbiji, 7,5 miliona stanovnika, približno odgovara ovoj teritoriji i da njihove standarde, broj stanovnika, broj predmeta itd., umiksate u nešto i iz toga izvučete nešto što bi mogao da bude kriterijum, pa na bazi toga izvršite ovu teritorijalnu organizaciju pravosuđa. Nije.
Radi ovih iz Demokratske stranke moram da vam predočim neke stvari. Evropa i evro ima dva svoja generička naziva: prvi - naziv za reku, i drugi - široko polje. Balkan znači brda. Ne može biti organizacija države, vlasti i organizacija života ljudi u širokom polju ista kao u brdima. Ovo je primer koji je svima jasan. Zato sam ga iskoristio. Naravno, ovde mogu da se koriste i neki drugi razlozi.
Samo da vam skrenem pažnju, ove države koje su poslednje ušle, u ovoj tranši pristupanja u EU već godinu dana preživljavaju jednu tešku agoniju, i Bugarska i Rumunija.
To što neko kaže – evropski standard preslikaj preko indiga u Srbiji, to bi bila katastrofa. Uzimate nešto kao kriterijum, a nešto ne želite ni da pomislite. Ako ste već ovo uzeli kao kriterijum, zašto niste uzeli kao kriterijum kolike su plate sudijama i tužiocima; zašto niste uzeli za primer i to da svaki sudija, praktično, ima kabinet, pa da ima tim ljudi koji pripremaju predmet, koji kasnije rade nacrt presude na drugi način itd.? Zašto niste uzeli za primer i pitanje šta je upravna stvar, šta je građanska stvar, šta je krivična stvar?
Ako sve to ne uzmete u obzir, već uzmete suvoparne podatke, onda dobijate nešto što ne komunicira sa stvarnošću, a to je upravo ovaj predlog zakona. Toga su svi svesni, bez obzira na to što su poslanici stranaka koje čine vlast podneli dva-tri amandmana, nešto je usvojeno, nešto nije, ali su i oni svesni.
I oni trpe pritisak, kao što Milovan trpi pritisak, Lapčević trpi pritisak, Balint isto trpi pritisak. Ljudi trpe pritisak, ne u smislu pritiska da neko preti, ali ljudi otvaraju normalno pitanje – šta se to desilo, pa sad više nema?
Mislim da ste pogrešno napravili poziv na ustavni osnov za ovaj zakon. Predlagač ovog zakona je ustavni osnov pronašao u članu 97. tačke 2. i 16. i članu 143. Ustava Republike Srbije. Ovo za član 143. je u redu, ali član 97. tačke 2. i 16. govori o oblastima, poslovima iz nadležnosti Republike Srbije. Ono na šta ste morali da se pozovete prilikom donošenja ovog zakona jeste član 99. tačka 7. Ustava Republike Srbije, a to je ona odredba koja kaže da je Narodna skupština dužna, ovlašćena da donese zakon i uredi neku oblast.
Zbog javnosti, koja može biti uskraćena za vrlo važne informacije jer se vrlo često u nekim medijima javljaju neki ljudi koji su poslanici i pričaju o opstrukciji i o nekim nebitnim temama koje se vode u Narodnoj skupštini, skrećem pažnju javnosti na to šta je nadležnost Narodne skupštine: 1. donosi i menja Ustav, 2. odlučuje o promeni granica Republike Srbije, 3. raspisuje republički referendum, 4. potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja, 5. odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje, 6. nadzire rad službi bezbednosti i tek na 7. mestu - donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije, 8. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine, 9. usvaja strategiju odbrane, 10. usvaja plan razvoja i prostorni plan, 11. usvaja budžet i završni račun (završni račun odavno ova skupština nije usvajala), na predlog Vlade, 12. daje amnestiju za krivična dela.
Kada kritikujete neku opstrukciju ovde, molim vas da zapamtite, tačka 7. je donošenje zakona. Ako se Vlada nije znala pozvati na ustavni osnov za ovakav jedan zakon... Podsećam vas, to je član 143. stav 2, to je član 157. stav 1. i član 99. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije. U tome vi treba da nalazite ustavni osnov za ovakav predlog zakona. Kad kažem "ovakav predlog zakona" mislim na predlog zakona sa ovakvim nazivom.
Mislim da ste kod kriterijuma stvarno pogrešili. Iznenađujem se da ste izbegli jedan kriterijum koji se kod vas vrlo često naziva realnost.
U ono vreme kada je ideolog bio Zoran Živković, kada mu iznesete sve istorijske, logičke, filozofske, pravne, političke, sociološke argumente, on kaže – ali realnost je da je Amerika najjača i da moramo da igramo kako Amerika kaže. Argument realnosti znači da postoji neka materijalna sila koja ne poštuje ni Ustav, ni zakon, ali, moram da vam kažem, ni zdrav razum.
Argument realnosti ste mogli da protumačite i na drugi način, a to je – tradicija, razuđenost, teritorijalni raspored stanovništva i potreba da se preko sudova pruži zaštita i ljudskih prava i interesa svih građana i pravnih subjekata. Iz toga može da se izvuče zaključak da sud mora da bude dostupan građaninu i da efektivno vrši sudsku vlast. Ako je to tako, onda ste mogli da napravite potpuno drugačiju organizaciju.
Ako računate da ćete ovom organizacijom da napravite uštede, nećete ih napraviti. Ako sa sto i nešto, navodno, sekretarica predsednika sudova to svedete na 30 i nešto, 40 i nešto itd., samo nemojte da zaboravite da ste već ubacili nekoliko novih sudova, pa kada te nove tipove sudova, vrste sudova, poput prekršajnih, poput apelacionih, ubacite u ovo ovde, onda ćete dobiti otprilike isti broj kao što je u postojećoj organizaciji, sa gledišta kadrova i personalnog rešenja.
Ovo samo na prvi pogled deluje kao načelna rasprava. Samo želim da vam ukažem na to da nešto što je zapadnoevropski kriterijum kod nas ne može da se primeni, kao što ne možete ni zapadnoevropski kriterijum odnosa prema radu da primenite kod nas, kada imate u vidu da kod nas nije na delu zapadnoevropski kriterijum visine plate. Ako nešto primenjujete, što bi rekla ova naša deca, onda ful, sve primenjujte.
Sudeći po nekim diskusijama, mi smo ispred Evropske unije. Predlažem da izvezete Mlađana Dinkića, Božidara Đelića, pa ako pobedi Tadić na ovom konkursu za najlepšeg, najpametnijeg, i njega da izvezete. Neka sredi situaciju u EU i u Americi. Znate kako bi Mlađan Dinkić sredio bankarski sistem Amerike? Ne bi se oporavio nikada više. Đelić, kako bi on sredio javne finansije SAD, kao kod nas. Dve godine slušao Milu Jezdimirović, a onda napisao krivičnu prijavu da bi je pomerio, jer on je navodno postao stručnjak za budžetski sistem. To je primitivizam, to je prostakluk, to nije civilizacijska tekovina. Mi moramo da se borimo za civilizacijske tekovine. Civilizacijske tekovine nisu vezane za boju, ali očigledno je od 25. januara 2001. godine žuta boja negativna asocijacija.
U nastavku ove sednice poslanici koji su podneli amandmane iznosiće brojne argumente zašto u njihovom okrugu, u njihovoj opštini, u njihovom komšiluku treba da ostane neki sud.
Gospodo poslanici, radite ćorav posao. Ovaj predlog zakona je uradila neka druga grupa ljudi, koja nema nikakve veze sa Ministarstvom pravde.
Najveća ironija ovih zakona iz oblasti pravosuđa jeste da se i ona prethodna i ova vlast pozivaju na neku strategiju reforme pravosuđa. Moram da vam kažem da ljudi koji su u to vreme bili u ministarstvima, kada su čuli kako se to priprema i na šta to treba da liči, nisu smeli javno da kažu, ali su morali kod mene da priznaju da je to katastrofa za srpsko pravosuđe.
Zašto ovo mora ovako da ide? Zato što je to plaćeno iz inostranstva, zato što ovi koji su na vlasti moraju da urade sve što se traži iz inostranstva kako bi dokazali da su ispunjeni uslovi da budemo primljeni tamo gde nikada nećemo biti primljeni. Zapamtite, nikada nećemo biti tamo primljeni. Možete vi sa leve strane da radite šta god hoćete, Evropa je parcelisana: Evropska unija i buduća velika Srbija.

Reč ima narodni poslanik gospodin Laslo Varga.

Gospodine potpredsedniče, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za reč po ovom amandmanu iz razloga što se zaista retko dešava da poslanička grupa ZES podnese jedan amandman, poslanička grupa koja daje ministra pravosuđa. Praktično, istovetan amandman smo podneli mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, a i jedna opoziciona stranka, LDP, podnela je praktično istovetan amandman, odnosno jedan deo našeg amandmana se u potpunosti slaže. U tom smislu ja mislim da se to jako retko dešava. To bi trebalo da bude jedan dobar razlog zašto bi Ministarstvo pravde trebalo da dobro razmisli o prihvatanju ovog amandmana.
Ja ću u svom izlaganju apostrofirati neke opštine i neke gradove, ali ne sa nekom lošom namerom i to ne znači da se zalažem za ukidanje bilo kog prekršajnog suda u bilo kojoj opštini. Upravo suprotno, smatram da svi prekršajni sudovi koje sadrži Predlog zakona treba da opstanu, ali ta mreža treba i da se proširi, i to iz više razloga.
Pre svega, sada ću da govorim samo o delu zakona koji se odnosi na prekršajne sudove, a o delu zakona koji se odnosi na sudove i javna tužilaštva ću, naravno, govoriti kada amandmani koji se odnose na te članove budu na dnevnom redu. Dakle, što se prekršajnih sudova tiče, želim da kažem da ovaj deo zakona ne ignoriše u potpunosti činjenicu da je Srbija jedna višenacionalna država. Mreža prekršajnih sudova nije u potpunosti suprotna toj činjenici. Ima, naravno, i tu nekih problema, o tome će neke moje kolege govoriti, ali ovaj deo zakona iz ovog aspekta zaslužuje samo delimično, ne i kompletno, kritiku.
Ono što je za kritiku to je činjenica da između obrazloženja na osnovu kojeg je sačinjen Predlog zakona i samog Predloga zakona postoji suprotnost. Naime, u obrazloženju Predloga zakona stoji da je Predlog zakona sačinjen na osnovu ovih kriterijuma: priliva redovnih predmeta, na osnovu područja nadležnosti suda, na osnovu udaljenosti, na osnovu putne mreže, na osnovu blizine granica. Želim da u svom izlaganju dokažem da upravo ovi kriterijumi nisu ispoštovani kada se radi o nekim područjima Republike Srbije.
Iz tog razloga amandman čiji je cilj da opstane, odnosno da se osnuje prekršajni sud u Bačkoj Topoli za teritorije opština Bačka Topola i Mali Iđoš zaslužuje pažnju i vredan je podrške.
Naime, kada se radi o prilivu predmeta, što mislim da je u direktnoj vezi sa brojem stanovnika, odnosno najviše zavisi od broja stanovnika, od potencijalnog broja korisnika "usluga" prekršajnih sudova, želim da citiram neke podatke.
Na primer, mi smo predložili osnivanje prekršajnog suda u Bačkoj Topoli za teritoriju opština Bačka Topola i Mali Iđoš sa ukupno 52.000 stanovnika. Na primer, u Raški se predviđa osnivanje prekršajnog suda za 27.000 stanovnika; u Gornjem Milanovcu se predviđa osnivanje prekršajnog suda za 48.000 stanovnika.
Dakle, u oba slučaja su te opštine, odnosno ta područja mnogo, mnogo manja od onoga što smo mi predložili u našem amandmanu, odnosno što je kolega Radovanović, pošto govorim o njegovom amandmanu, u svom amandmanu predložio.
Ima i drugih primera koji su istovremeno dobri primeri, na primer: Sjenica, gde ima oko 28.000 stanovnika ili Preševo gde ima 35.000 stanovnika. To su dobri primeri zato što je u ovom slučaju predlagač vodio računa o nacionalnom sastavu stanovništva, sa jedne strane, a kada se radi o Preševu verovatno i o prolasku Koridora 10 u blizini grada, odnosno opštine. Međutim, isti taj kriterijum, sa jedne strane nacionalni sastav, sa druge strane prolazak ili postojanje Koridora 10, nije poštovan u slučaju Bačke Topole i Malog Iđoša. O tome je detaljno govorio moj kolega gospodin Radovanović.
U mnogim slučajevima i naredni kriterijum, tj. udaljenost, nije ispoštovan. Naime, između Raške i Novog Pazara ima 22 kilometra, to je jedan primer, a postoje prekršajni sudovi i u Novom Pazaru i u Raški.
S druge strane, između Gornjeg Milanovca i Čačka ima dvadesetak kilometara, između Subotice i Bačke Topole ima 35, a između Subotice i Malog Iđoša 46 kilometara. Dakle, mnogo više. Mislim da je u potpunosti jasno da ovaj kriterijum nije ispoštovan.
Nije ispoštovan, i to je krajnje čudno, još jedan kriterijum – blizina granice. Naime, predviđeno je osnivanje prekršajnog suda u Senti koja je udaljena 38 kilometara od granice, a nije predviđeno postojanje prekršajnog suda u Kanjiži koja je 16 kilometara udaljena od granice. Jednostavno, za nas je prihvatljivo da na tom području postoji prekršajni sud, ali onda uopšte nije trebalo ovaj kriterijum u Predlog zakona uvoditi.
Mislim da su to sve jaki, dobri argumenti zašto bi bilo celishodno prihvatiti ovaj amandman, a i neke druge amandmane koje smo predložili bilo mi poslanici SVM, bilo drugi poslanici. Jednostavno, a to se i iz izlaganja narodnih poslanika koji su govorili pre mene jasno vidi, može se postaviti praktično pitanje poštovanja elementarnih prava logike kada je ovaj predlog sačinjavan.
Mislim da bi najbolje bilo da predlagač povuče ovaj predlog zakona i još jednom razmisli ili da prihvati veliki broj amandmana, koji naravno ne bi remetili ceo koncept, ali koji bi osigurali postojanje jedne racionalne mreže prekršajnih i osnovnih sudova i javnih tužilaštava. Hvala vam.

Hvala vama.
Na član 2. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Judita Popović i Slobodan Maraš.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima potpredsednica Skupštine gospođa Judita Popović.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, pre svega pročitaću vam obrazloženje Vlade zašto nije usvojen amandman LDP-a na ovaj član 2. zakona o mrežama sudova i tužilaštava. Kaže ovako: "Vlada ne prihvata amandman iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana narodnih poslanika Radovanović Milovana i Lapčević Milana na član 2. Predloga zakona." Listamo dalje i čitamo obrazloženje zašto nije prihvaćen amandman Radovanović Milovana, kaže se: "Vlada ne prihvata amandman iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana narodnih poslanika Radovanović Milovana i Lapčević Milana na član 2. Predloga zakona."
Onda stižemo do amandmana Lapčević Milana i valjda ćemo doći do nekog obrazloženja. Kaže se da amandman narodnog poslanika Radovanović Milovana na član 2. Predloga zakona nije usvojen i kaže se, između ostalog: "Pored toga, na osnovu pomenute analize izvršena je i raspodela sudskih odeljenja u odnosu na sudove, pa smatramo da je predložena mreža navedena u Predlogu zakona racionalnija u odnosu na predlog iz amandmana." To znači da obrazloženja nema, jer su sva tri amandmana dobila identično obrazloženje, odnosno obrazloženje - nula. S obzirom na to da je takvo obrazloženje, moramo da krenemo od početka.
Dakle, mi smo već istakli da je naš amandman faktički veoma sličan amandmanu narodnih poslanika nacionalnih manjina i narodnog poslanika gospodina Radovanovića, pa se, prema tome, samo pridružujemo njihovom predlogu da se njihovi amandmani usvoje, a samim tim da se usvoji i amandman LDP-a.
Posebno bih se osvrnula na činjenicu da bi u ovu skupštinu uskoro trebalo da stigne predlog statuta Vojvodine na razmatranje i usvajanje. Podsećam na to da je Skupština Vojvodine već odlučivala o tom statutu. U tom statutu, između ostalog, predviđeni su novi upravni okruzi na teritoriji Vojvodine. Dakle, upravni okruzi su sa sedištima: u Bačkoj – Subotica i Sombor, u Banatu – Kikinda, Vršac i Zrenjanin, a u Sremu – Sremska Mitrovica.
Dakle, to samo potvrđuje da se ponovo nije vodilo računa šta je to interes Vojvodine. Trenutno su u Vojvodini na snazi upravni okruzi koji su ustanovljeni još pre par godina, i to centralistički, dakle, sasvim su drugačiji upravni okruzi od onih koji se sad predlažu statutom Vojvodine.
Ova mreža sudova i tužilaštava faktički se oslanja na postojeće upravne okruge, a pitanje je da li će isti ostati ukoliko se statut Vojvodine osnaži. Dakle, dolazimo u situaciju da unapred sebi pravimo probleme. Radimo jedan posao koji ćemo morati naknadno da dorađujemo i popravljamo.
Vojvodina je ponovo u situaciji da se ne vodi računa o tome da je to teritorija sa određenim ekonomskim, društvenim, istorijsko-tradicionalnim uslovima koji se razlikuju od uslova koji postoje u ostalim delovima Republike Srbije. Specifičnost Vojvodine se ne uzima u obzir, nego se centralistički radi neka vrsta decentralizacije i racionalizacije, sada sudova i tužilaštava, a sutra ko zna čega. Opet smo u situaciji da se nameće nešto što je strano Vojvodini, nešto što nije racionalno.
Mi shvatamo da je došlo vreme da se uvede štednja, da se uradi racionalizacija, da su to principi na osnovu kojih se i predlagao ovaj zakon, međutim, gde je tu princip interesa građana, dostupnosti prava i pravde i sudova građanima Vojvodine? Iz ovog predloga zakona, iz ovog predloga sedišta sudova za prekršaje ne proizilazi činjenica da je ovaj princip uzet u obzir.
Ukoliko bi se dobio odgovor da jeste i taj princip uzet u obzir, kako onda da se tumači činjenica da se Bačka Topola ne uzima kao posebno sedište prekršajnog suda, nego se sve svodi na Suboticu; da se Novi Kneževac opet pripaja Kikindi kao sedištu prekršajnog suda? Videćemo da postoji velika razlika što se teritorije tiče, načina povezivanja ovih prostora međusobno, Bačke Topole i Subotice, i Novog Kneževca i Kikinde, i onog prirodnijeg vezivanja prema Senti. Ako je normalno da Novi Kneževac, koji je prostorno bliži Senti, što se prekršajnih sudova tiče, bude pripojen Kikindi, zašto onda insistirati na tom načelu, na tom uslovu za utvrđivanje sedišta sudova?
Kaže se da je i prostorni momenat bio od uticaja kada se radila mreža sudova i tužilaca. U ovom slučaju nikako nije mogao to biti jedan od načina utvrđivanja racionalnog rešenja jer prostorno ne možemo da bolje povežemo Novi Kneževac sa Kikindom nego Novi Kneževac sa Sentom. Bačka Topola, kao jedno kulturno i ekonomski prilično razvijeno mesto, ne dobija sedište prekršajnog suda, već treba da se pripoji Subotici, koja je iovako preopterećena, pa se opet radi neka vrsta centralizacije.
Dakle, suština je u tome da se Vojvodina ne pita. Njeni organi se očigledno ne konsultuju kada se donosi i radi ovakva vrsta zakona, koji su od uticaja na teritoriju Vojvodine. Čini mi se da se ta racionalizacija mreže sudova i štednja na mreži sudova radi na štetu građana Vojvodine.
Liberalno-demokratska partija ne može podržati ovaj zakon u pogledu mreže sudova i tužilaštva upravo iz ovih razloga koje sam navela, jer smatramo da Vojvodina, kao posebna regija, kao autonomna pokrajina, ima pravo da se ceni njen društveni, ekonomski, jezički i drugi položaj. Sve su to razlozi koji su od uticaja na to da Vojvodina predstavlja tu pokrajinu, autonomnu pokrajinu, kao što se kaže.
Prema tome, ako je to tačno, onda ne vidimo razloga zašto se amandmani LDP-a koji su vezani za mrežu sedišta sudova i tužilaštva ne bi usvojili, dakle, zašto se ne bi se učinio jedan pomak u tretiranju Vojvodine. Jer, videli smo i po setu ovih pravosudnih zakona, Vojvodina se svodi na pola člana u Visokom savetu sudstva, pola tužilaca itd. S obzirom na to da Republika Srbija zvanično još ima dve autonomne pokrajine, ukoliko se predviđa jedan član Visokog saveta sudstva ili visokog saveta tužilaštva, onda je čudno da se predviđa samo jedan član iz autonomnih pokrajina. Prema tome, na Vojvodinu otpada pola. Nismo zadovoljni ovakvim tretmanom Vojvodine i zaista je vreme da se tome stane na put.
Podsećam vas još jednom, i to je jedna od bolnih tačaka vojvođanskih sudova, na zemljišne knjige. Zemljišne knjige su naprasno ukinute, vojvođanski sudovi su ostali bez veoma ozbiljnih pokazatelja i evidentiranja vlasništva i vlasnika, što predstavlja jednu istorijsku tekovinu Vojvodine, vojvođanskih sudova i građana Vojvodine. Dakle, imamo problem sa tom registracijom prava vlasništva na nekretninama. Nažalost, to je urađeno bez konsultacije relevantnih stručnjaka iz Vojvodine, pa je sada nastao veoma veliki problem u tim sudovima jer zemljišne knjige ne rade. Nije još zaživeo katastar nepokretnosti, koji može eventualno da preuzme ingerenciju registracije vlasnika i podataka o nekretninama.
Dakle, mi ćemo morati pre ili kasnije da reagujemo i u pogledu toga, ali to je samo jedan od pokazatelja koliko se ne vodi računa o tome do kog nivoa razvoja je Vojvodina stigla, o kakvoj teritoriji se radi, o koliko nacija se radi u Vojvodini.
Bez obzira na nacionalnu pripadnost, ipak su to, pre svega, Vojvođani i građani Republike Srbije i očekuju da država vodi računa i o njihovim interesima, a interesi su ti da se vodi računa o posebnostima građana Vojvodine.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime SVM, odnosno u ime Poslaničke grupe manjina iznesem naše stavove u vezi sa ovim amandmanom.
Naravno, podržavamo ovaj amandman koji su podneli poslanici LDP-a jer je potpuno istovetan sa našim amandmanom. Pored onih argumenata koji su izneti od strane naših poslanika, dozvolite mi da iznesem zaključke koje je usvojila SO Bačka Topola na sednici održanoj dana 30. 10. 2008. godine.
Ukidanje postojećeg statusa opštinskog suda u Bačkoj Topoli, opštinskog javnog tužilaštva u Bačkoj Topoli i opštinskog organa za prekršaje u Bačkoj Topoli, te gubljenje njihove dosadašnje samostalnosti u okviru postupka racionalizacije mreže sudova u Vojvodini koja se predviđa odlukom po predlogu mreža sudova na teritoriji AP Vojvodine i nacrtom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, nema zakonskog osnova, niti društvenog opravdanja.
Skupština opštine Bačka Topola insistira, kod Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine, Izvršnog veća AP Vojvodine, Ministarstava pravde i nadležnih radnih tela Narodne skupštine Republike Srbije, na izradi novog ili izmenjenog predloga mreže sudova na teritoriji AP Vojvodine kojim se utvrđuju sedišta i područja na kojima vrše nadležnost.
Novi ili izmenjeni predlog mreže sudova u odnosu na opštinu Bačka Topola i pravosudne organe sa sedištem u njoj treba da polazi u svojoj celovitosti od propisanih, opštih kriterijuma za osnivanje sudova na njihovim područjima propisanih od strane Ministarstva pravde, te na osnovu istih utvrdi postojanje odnosno osnivanje opštinskog suda u Bačkoj Topoli, opštinskog javnog tužilaštva i prekršajnog suda, sve za teritoriju opština Bačka Topola i Mali Iđoš, pošto navedeni opšti kriterijumi Ministarstva, kao što su teritorijalno i geografsko područje, blizina velikih saobraćajnica i učestalost saobraćajnih nezgoda, višenacionalno stanovništvo, njegova brojnost, kao i specifičnost ovih opština radi vođenja sudskih postupaka na više jezika, broj i složenost predmeta u obradi, broj katastarskih opština, a ne u zadnjem redu, tradicija od oko 150 godina postojanja i neprekidnog rada suda u Bačkoj Topoli garantuju i zakonski osnov za to.
Pošto sam ja iz te opštine, živim u Pačiru, koji je u opštini Bačka Topola, još jednom molim nadležne organe, gospođu ministarku da nam izađe u susret i da nađemo nekakvo rešenje.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? Reč ima gospodin Zoran Krasić.