Gospođo Čomić, javio sam se povodom ovog amandmana, ali želim principijelno da ukažem, jer mislim da je ova argumentacija koja se čula povodom ovog amandmana u stvari argumentacija koja će se čuti dokle god je ova tačka dnevnog reda u Skupštini. O čemu se radi? Radi se o jednom predlogu zakona koji menja postojeću organizacionu strukturu sudova i tužilaštava. Naravno, tu sada postoje "stečene pozicije" i to svakako mami pažnju, pre svega sredine, pravosuđa, a, kao što može da se primeti, i velikog broja narodnih poslanika.
Čini mi se da ovde samo poslanici poslaničke grupe G17 plus nisu podneli amandmane. Gotovo sve druge poslaničke grupe su podnele amandmane, čak je i predsednik Zakonodavnog odbora gospodin Vlatko Ratković podneo tri amandmana; Vlada je odbila te amandmane, a vidim da je Srđanov amandman prošao.
Samo želim da ukažem na jednu stvar, vrlo važnu, po meni. Možda ste primetili i da predsednik Zakonodavnog odbora za amandmane koristi identičnu argumentaciju koju koriste poslanici SRS, LDP, DSS, NS, neke njihove amandmane ste usvojili, neke naše ste usvojili, koristi argumentaciju koju i Riza Halimi koristi, Pastor istu tu argumentaciju koristi. Svi poslanici su nešto uzimali kao kriterijum, kao merilo, da bi sačuvali nešto što bi moglo da se nazove stečeno pravo, stečena organizacija sudova i tužilaštva.
Smatram da je napravljena velika greška u samom Predlogu zakona. Sada ću da vam objasnim u čemu se ona ogleda. Nije to baš tako, da vi uzmete standarde koji važe u Belgiji, Holandiji ili nekoj državi koja po broju stanovnika približno odgovara Srbiji, 7,5 miliona stanovnika, približno odgovara ovoj teritoriji i da njihove standarde, broj stanovnika, broj predmeta itd., umiksate u nešto i iz toga izvučete nešto što bi mogao da bude kriterijum, pa na bazi toga izvršite ovu teritorijalnu organizaciju pravosuđa. Nije.
Radi ovih iz Demokratske stranke moram da vam predočim neke stvari. Evropa i evro ima dva svoja generička naziva: prvi - naziv za reku, i drugi - široko polje. Balkan znači brda. Ne može biti organizacija države, vlasti i organizacija života ljudi u širokom polju ista kao u brdima. Ovo je primer koji je svima jasan. Zato sam ga iskoristio. Naravno, ovde mogu da se koriste i neki drugi razlozi.
Samo da vam skrenem pažnju, ove države koje su poslednje ušle, u ovoj tranši pristupanja u EU već godinu dana preživljavaju jednu tešku agoniju, i Bugarska i Rumunija.
To što neko kaže – evropski standard preslikaj preko indiga u Srbiji, to bi bila katastrofa. Uzimate nešto kao kriterijum, a nešto ne želite ni da pomislite. Ako ste već ovo uzeli kao kriterijum, zašto niste uzeli kao kriterijum kolike su plate sudijama i tužiocima; zašto niste uzeli za primer i to da svaki sudija, praktično, ima kabinet, pa da ima tim ljudi koji pripremaju predmet, koji kasnije rade nacrt presude na drugi način itd.? Zašto niste uzeli za primer i pitanje šta je upravna stvar, šta je građanska stvar, šta je krivična stvar?
Ako sve to ne uzmete u obzir, već uzmete suvoparne podatke, onda dobijate nešto što ne komunicira sa stvarnošću, a to je upravo ovaj predlog zakona. Toga su svi svesni, bez obzira na to što su poslanici stranaka koje čine vlast podneli dva-tri amandmana, nešto je usvojeno, nešto nije, ali su i oni svesni.
I oni trpe pritisak, kao što Milovan trpi pritisak, Lapčević trpi pritisak, Balint isto trpi pritisak. Ljudi trpe pritisak, ne u smislu pritiska da neko preti, ali ljudi otvaraju normalno pitanje – šta se to desilo, pa sad više nema?
Mislim da ste pogrešno napravili poziv na ustavni osnov za ovaj zakon. Predlagač ovog zakona je ustavni osnov pronašao u članu 97. tačke 2. i 16. i članu 143. Ustava Republike Srbije. Ovo za član 143. je u redu, ali član 97. tačke 2. i 16. govori o oblastima, poslovima iz nadležnosti Republike Srbije. Ono na šta ste morali da se pozovete prilikom donošenja ovog zakona jeste član 99. tačka 7. Ustava Republike Srbije, a to je ona odredba koja kaže da je Narodna skupština dužna, ovlašćena da donese zakon i uredi neku oblast.
Zbog javnosti, koja može biti uskraćena za vrlo važne informacije jer se vrlo često u nekim medijima javljaju neki ljudi koji su poslanici i pričaju o opstrukciji i o nekim nebitnim temama koje se vode u Narodnoj skupštini, skrećem pažnju javnosti na to šta je nadležnost Narodne skupštine: 1. donosi i menja Ustav, 2. odlučuje o promeni granica Republike Srbije, 3. raspisuje republički referendum, 4. potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja, 5. odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje, 6. nadzire rad službi bezbednosti i tek na 7. mestu - donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije, 8. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine, 9. usvaja strategiju odbrane, 10. usvaja plan razvoja i prostorni plan, 11. usvaja budžet i završni račun (završni račun odavno ova skupština nije usvajala), na predlog Vlade, 12. daje amnestiju za krivična dela.
Kada kritikujete neku opstrukciju ovde, molim vas da zapamtite, tačka 7. je donošenje zakona. Ako se Vlada nije znala pozvati na ustavni osnov za ovakav jedan zakon... Podsećam vas, to je član 143. stav 2, to je član 157. stav 1. i član 99. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije. U tome vi treba da nalazite ustavni osnov za ovakav predlog zakona. Kad kažem "ovakav predlog zakona" mislim na predlog zakona sa ovakvim nazivom.
Mislim da ste kod kriterijuma stvarno pogrešili. Iznenađujem se da ste izbegli jedan kriterijum koji se kod vas vrlo često naziva realnost.
U ono vreme kada je ideolog bio Zoran Živković, kada mu iznesete sve istorijske, logičke, filozofske, pravne, političke, sociološke argumente, on kaže – ali realnost je da je Amerika najjača i da moramo da igramo kako Amerika kaže. Argument realnosti znači da postoji neka materijalna sila koja ne poštuje ni Ustav, ni zakon, ali, moram da vam kažem, ni zdrav razum.
Argument realnosti ste mogli da protumačite i na drugi način, a to je – tradicija, razuđenost, teritorijalni raspored stanovništva i potreba da se preko sudova pruži zaštita i ljudskih prava i interesa svih građana i pravnih subjekata. Iz toga može da se izvuče zaključak da sud mora da bude dostupan građaninu i da efektivno vrši sudsku vlast. Ako je to tako, onda ste mogli da napravite potpuno drugačiju organizaciju.
Ako računate da ćete ovom organizacijom da napravite uštede, nećete ih napraviti. Ako sa sto i nešto, navodno, sekretarica predsednika sudova to svedete na 30 i nešto, 40 i nešto itd., samo nemojte da zaboravite da ste već ubacili nekoliko novih sudova, pa kada te nove tipove sudova, vrste sudova, poput prekršajnih, poput apelacionih, ubacite u ovo ovde, onda ćete dobiti otprilike isti broj kao što je u postojećoj organizaciji, sa gledišta kadrova i personalnog rešenja.
Ovo samo na prvi pogled deluje kao načelna rasprava. Samo želim da vam ukažem na to da nešto što je zapadnoevropski kriterijum kod nas ne može da se primeni, kao što ne možete ni zapadnoevropski kriterijum odnosa prema radu da primenite kod nas, kada imate u vidu da kod nas nije na delu zapadnoevropski kriterijum visine plate. Ako nešto primenjujete, što bi rekla ova naša deca, onda ful, sve primenjujte.
Sudeći po nekim diskusijama, mi smo ispred Evropske unije. Predlažem da izvezete Mlađana Dinkića, Božidara Đelića, pa ako pobedi Tadić na ovom konkursu za najlepšeg, najpametnijeg, i njega da izvezete. Neka sredi situaciju u EU i u Americi. Znate kako bi Mlađan Dinkić sredio bankarski sistem Amerike? Ne bi se oporavio nikada više. Đelić, kako bi on sredio javne finansije SAD, kao kod nas. Dve godine slušao Milu Jezdimirović, a onda napisao krivičnu prijavu da bi je pomerio, jer on je navodno postao stručnjak za budžetski sistem. To je primitivizam, to je prostakluk, to nije civilizacijska tekovina. Mi moramo da se borimo za civilizacijske tekovine. Civilizacijske tekovine nisu vezane za boju, ali očigledno je od 25. januara 2001. godine žuta boja negativna asocijacija.
U nastavku ove sednice poslanici koji su podneli amandmane iznosiće brojne argumente zašto u njihovom okrugu, u njihovoj opštini, u njihovom komšiluku treba da ostane neki sud.
Gospodo poslanici, radite ćorav posao. Ovaj predlog zakona je uradila neka druga grupa ljudi, koja nema nikakve veze sa Ministarstvom pravde.
Najveća ironija ovih zakona iz oblasti pravosuđa jeste da se i ona prethodna i ova vlast pozivaju na neku strategiju reforme pravosuđa. Moram da vam kažem da ljudi koji su u to vreme bili u ministarstvima, kada su čuli kako se to priprema i na šta to treba da liči, nisu smeli javno da kažu, ali su morali kod mene da priznaju da je to katastrofa za srpsko pravosuđe.
Zašto ovo mora ovako da ide? Zato što je to plaćeno iz inostranstva, zato što ovi koji su na vlasti moraju da urade sve što se traži iz inostranstva kako bi dokazali da su ispunjeni uslovi da budemo primljeni tamo gde nikada nećemo biti primljeni. Zapamtite, nikada nećemo biti tamo primljeni. Možete vi sa leve strane da radite šta god hoćete, Evropa je parcelisana: Evropska unija i buduća velika Srbija.