Hvala. Za reč se, po amandmanu, javio narodni poslanik gospodin Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Milan Lapčević je podneo amandman kojim traži da se u Aleksincu zadrži ili osnuje opštinski sud za prekršaje, ako sam dobro razumeo. On je svoj amandman vrlo argumentovano branio i ja to ne bih da komentarišem. Samo želim da dam jednu ispravku. Pretpostavljam da je gospodin Lapčević to nenamerno učinio, ali zbog građana Lazarevca i javnosti želim da kažem da je napravio jedno neadekvatno poređenje Aleksinca i Lazarevca iznoseći ovde da je Lazarevac mala opština sa 10.000 stanovnika.
Javnosti radi i vas radi, Lazarevac je opština koja ima više od 60.000 stanovnika i 60 kilometara je udaljena od Beograda. Dakle, nije mala opština i nije sa 10.000 stanovnika. Bio sam dužan da saopštim ovo javnosti da se ne bi pogrešno shvatilo da Lazarevac ima neku privilegiju. Nema, jednostavno je velika opština, 60 kilometara udaljena od Beograda, imala je i zadržala Opštinski prekršajni sud.

Hvala. Ako se niko više ne javlja za reč, onda, na osnovu člana 85, određujem pauzu do pola tri jer je u toku sastanak predsednice Skupštine sa šefovima poslaničkih grupa oko dogovora za dalji popodnevni, večernji rad. Hvala.
(Posle pauze – 14.35)

Nastavljamo rad u popodnevnom delu sednice. Prenosim obaveštenje predsednice Narodne skupštine gospođe Slavice Đukić-Dejanović o sadržaju sastanka sa predsednicima poslaničkih grupa Narodne skupštine Republike Srbije: danas od 17.45 časova neće biti moguć direktan prenos sednice Narodne skupštine zbog prenosa utakmice između Srbije i Hrvatske sa Evropskog prvenstva u rukometu.
Predloženo je da nastavimo normalno da radimo, a da RTS u odloženom prenosu emituje, nakon 20.15 ili 20.30 časova, a do 22 časa, deo sednice između 17.45 i 20.20 časova.
Radili bismo, recimo, da završimo amandman, do 20.00-20.15 časova, to zavisi od našeg zajedničkog dogovora, da bi ostalo vremena da se emituje i odloženi prenos.
To je informacija, skoro sve poslaničke grupe postigle su saglasnost o tome i zbog tog dogovora, a na osnovu člana 85. stav 5, produžavam danas rad sednice i nakon 18 časova.
U raspravi o pojedinostima u prepodnevnom delu zastali smo na članu 2 – amandman koji je podneo narodni poslanik Milan Lapčević.
Preneto mi je da se za reč javio gospodin Milisav Petronijević. Završio je izlaganje. Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, počeću svoje izlaganje bez obzira na to što nije prisutna gospođa ministarka, ali će se, nadam se, pridružiti za koji minut.
Ovaj naš amandman se odnosi na ustanovljavanje prekršajnog suda u Bačkoj Topoli. Govoriću i o ovom konkretnom amandmanu i obrazložiću vam zbog čega smatramo važnim da se formira prekršajni sud u Bačkoj Topoli.
Pre toga, dozvolite mi da kažem nekoliko rečenica uopšte u vezi sa ovim predloženim zakonom o sedištima sudova i javnih tužilaštava. Nemam nameru da ponovim ono što sam već jednom rekao u načelnoj raspravi, ali najznačajnije stvari iz tog mog obraćanja ću ipak morati da ponovim, pošto je Vlada Republike Srbije dala negativno mišljenje i o ovom našem amandmanu i o svim drugim amandmanima Saveza vojvođanskih Mađara.
Pre nedelju dana, otprilike, ili možda malo više, rekao sam da će SVM moći da podrži zakon o sedištima sudova i javnih tužilaštava samo pod uslovom da budu prihvaćeni naši amandmani. Ovo nismo želeli da iznosimo kao nekakav uslov, kao vrstu pretnje Vladi i članicama vladajuće koalicije, nego smo želeli da ukažemo na to da smatramo da narodni poslanici pre svega treba da zastupaju interese građana, interese birača zahvaljujući kojima imaju priliku da budu u Narodnoj skupštini. Ako želite, to mogu da formulišem i na taj način da moramo da zastupamo interese onih opština, gradova ili regija čiji smo mi narodni poslanici.
Što se tiče SVM, bez obzira na to da li smo trenutno deo vladajuće koalicije ili smo opozicija, nikad nećemo podržati ni jedan jedini zakon koji će, prema našem dubokom ubeđenju, biti protivan interesima onih građana koje mi želimo zastupati u Narodnoj skupštini. Ovaj zakon, u predloženoj formi, prema našem dubokom ubeđenju, jeste protiv građana Vojvodine, protiv građana cele Republike Srbije, jer ovaj predlog zakona pokušava da uvede racionalizaciju koja je jednostavno neracionalna.
Ova racionalizacija je neracionalna zbog toga što predlaže smanjivanje broja osnovnih sudova, odnosno opštinskih sudova sa 134 na 38 i smanjivanje broja organa za prekršaje sa 173 na 45. Jednostavno je nedopustivo da u Vojvodini bude svega osam osnovnih sudova. Nedopustivo je da ta racionalizacija postane iracionalna. Vrlo je slična situacija i sa prekršajnim sudovima. Zbog toga smo podneli amandmane želeći da poboljšamo ovaj predloženi tekst predloga zakona, a ti amandmani se odnose na uvođenje posebnog prekršajnog suda u Bačkoj Topoli i osnovnog suda u Bačkoj Topoli, Senti i Bečeju.
Mislimo da ova rešenja nisu preterana, u smislu da ne remete ceo sistem predloženog zakona o sedištima sudova i javnih tužilaštava. Ne želimo da rušimo ceo sistem i koncepciju ovog zakona i ne želimo da uvodimo 10, 15 ili 20 novih prekršajnih sudova ili osnovnih sudova, ali želimo da očuvamo one sudove, bilo da se radi o prekršajnim ili osnovnim sudovima, čije je opstajanje racionalno, štaviše, ne samo racionalno nego i neophodno.
Naravno da smo svesni toga da nije moguće da budu usvojeni samo naši amandmani. Naravno da smo svesni toga da nije moguće da vi uvedete tri nova suda na teritoriji AP Vojvodine, a da se to ne dogodi srazmerno i u užoj Srbiji i na drugim područjima Republike Srbije. Zbog toga smatramo da bi bilo racionalno od strane Vlade Republike Srbije da prihvati ove amandmane SVM koji su racionalni, a isto tako da prihvati neke amandmane naših kolega koji su predložili očuvanje nekih sudova u užoj Srbiji, očuvanje nekih sudova na teritoriji centralne Srbije.
Smatramo da to rešenje ne bi dovelo u pitanje ceo koncept reforme pravosuđa, koja je uistinu neophodna. Tim rešenjem bismo očuvali one sudove čiji opstanak ima i istorijske i geografske opravdanosti. Pored toga, postoji još jedna grupa argumenata, koja se odnosi na korišćenje jezika nacionalnih manjina u sudskim postupcima, a tu su i neki sociološki razlozi.
Kada govorimo o istorijskim razlozima onda mislim da vi iz Vlade Republike Srbije želite ukinuti sudove koji neprestano funkcionišu 150 i 200 godina. Takvih sudova ima i na teritoriji AP Vojvodine i na teritoriji uže Srbije.
S druge strane, kada kažem da ima geografskih razloga i argumenata za očuvanje nekih sudova, onda mislim na to da se Predlogom zakona predviđa, u sferi osnovnih sudova, da na teritoriji AP Vojvodine opstanu jedino sudovi u Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu, Somboru, Subotici, Zrenjaninu, Kikindi, Vršcu i Pančevu. To je osam opština ili osam gradova na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. Ako pogledate na geografskoj karti, videćete da se stvara ogromna rupa u sredini Vojvodine. Videćete da između Subotice i Novog Sada, sa jedne strane, i između Sombora i Kikinde, sa druge strane, nije predviđen ni jedan jedini osnovni sud. To je ogromna rupa na karti Srbije. To je ogromna rupa na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. Stvaranjem takve rupe dovodi se u pitanje ravnopravan tretman građana na sudu i dovodi se u pitanje princip prava na dostupnost pravde građanima Republike Srbije. Upravo iz tog razloga smo predložili ova tri suda.
Mogli smo da predložimo opstanak i nekih drugih sudova, na primer, suda u Adi, suda u Kanjiži i još nekih drugih sudova, ali smo imali razumevanja za koncept Ministarstva pravde, za koncept Vlade Republike Srbije. Zbog toga nismo želeli da podnesemo amandmane u vezi sa očuvanjem još nekih sudova koji su takođe veoma bitni. Smatramo da naš predlog može da se uklopi u ceo sistem predloženog zakona o sedištima sudova i javnih tužilaštava.
Kada kažem da je treća grupa argumenata za opstanak ovih sudova garancija korišćenja u službenoj upotrebi jezika nacionalnih manjina, onda mislim na to da se ukidanjem ovih sudova dovodi u pitanje korišćenje jezika nacionalnih manjina u sudskim postupcima. To je nedopustivo. Ne mogu se složiti sa gospođom ministarkom da je svejedno da li će se jezik nacionalnih manjina direktno koristiti u jednom sudskom postupku ili će se taj jezik koristiti preko tumača. Svaki građanin zemlje ima pravo na tumača u svim sudskim postupcima u Republici Srbiji. Nije valjda svejedno da li se radi o pripadniku rumunske nacionalne manjine ili mađarske nacionalne manjine ili o nekom Norvežaninu koji se zatekne na teritoriji Republike Srbije i koji treba da učestvuje u bilo kom svojstvu u sudskom postupku? Zbog toga se ne možemo složiti da li se pravo koristi preko sudskog tumača ili direktno, pošto je ovo pravo, pravo na službenu upotrebu jezika, zagarantovano Ustavom i Zakonom o službenoj upotrebi jezika iz 1991. godine.
Kada kažem da je četvrta grupa argumenata za očuvanje ovih sudova sociološki razlog, onda mislim na sledeće: Srbija je danas, nažalost, najviše centralizovana država u Evropi. Mi o tome jako puno govorimo u Skupštini, jer želimo to da promenimo. Treba da se donese zakon o imovini lokalnih samouprava. Treba da se da saglasnost na statut Vojvodine itd. Ne da se ne ide u tom pravcu, nego se ukidaju neki sudovi.
Više od stotinak opštinskih sudova se ukida. Ako u tim opštinama, u tim gradovima ukinete sudove, onda će ti gradovi, te opštine izgubiti sva ona obeležja po kojima se objektivno mogu nazvati gradskim sredinama. To je vrlo loše.
Vratiću se na konkretan amandman. Mi predlažemo očuvanje prekršajnog suda u Bačkoj Topoli. Smatramo da za to ima jako puno argumenata. Lokalna samouprava, SO Bačka Topola je 30. oktobra 2008. godine donela zaključke. U tim zaključcima piše i sledeće: "Opšti kriterijumi Ministarstva, kao što su teritorijalno i geografsko područje, blizina velikih saobraćajnica, učestalost saobraćajnih nezgoda, višenacionalno stanovništvo i njegova brojnost, kao i specifičnost ovih opština, rad i vođenje sudskih postupaka na više jezika, broj i složenost predmeta u obradi, broj katastarskih opština, tradicija od oko 150 godina postojanja i neprekidnog rada suda u Bačkoj Topoli garantuju zakonski osnov za to."
Nažalost, predstavnici Ministarstva pravde ne smatraju ove argumente utemeljenima. Ne znam kakve argumente bi još trebalo izneti da bi oni promenili svoje mišljenje, ali se još uvek nadam da će oni promeniti mišljenje, da će biti usvojeni ovi naši amandmani, da će biti usvojeni još neki amandmani poslanika opozicije i da ćemo onda imati četrdesetak osnovnih sudova umesto 34. Neće se remetiti ceo sistem, ali ćemo dobiti jedan moderan evropski pravosudni sistem od 1. januara 2009. godine.
Na kraju, želim da ponovim da ukoliko se ovi amandmani ne podrže mi nećemo biti u mogućnosti da glasamo za ovaj zakon, jer nećemo glasati protiv građana i protiv birača sa teritorije ovih opština iz kojih dolazimo. U tom slučaju, jedina mogućnost je da se ovaj zakon povuče iz zakonske procedure. Ili vi možda za nas imate nekakvu zamenu iz opozicionih stranaka, u šta čisto sumnjam, jer su sve stranke opozicije do sada rekle da neće podržati ovaj zakon. Pre svega bih rekao da je gospodin Čedomir Jovanović, predsednik LDP-a, rekao da zbog iste ove argumentacije LDP ne može da podrži ovaj zakon. Ako je to tako, a sigurno je tako, onda će ovaj zakon, ukoliko se ne usvoje naši amandmani, biti usvojen pomoću neke opozicione stranke, koja nije bila za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, a to će biti vrlo loš signal.

Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, posle nje narodni poslanik Zoran Krasić, pa narodna poslanica Judita Popović.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, nastavlja se kriminal u kragujevačkom opštinskom sudu, koji predvodi Miroljub Tomić, predsednik suda, u dogovoru sa građaninom Tomislavom Nikolićem.
Danas je stigla druga po redu protivzakonita i protivustavna presuda Okružnog suda u Kragujevcu, a od veća sastavljenog od sudija koji su odlučivali, na takav način kršeći Ustav i zakon, i koji su učestvovali u otimanju deset poslaničkih mandata srpskih radikala u Kragujevcu. Dakle, veće je sastavljeno od sudija: Obrena Jezdića, predsednika veća, Aleksandra Blanuše i Simonide Miloradović, članova veća.
Naime, odbornik SRS-a i predsednik našeg opštinskog odbora Zlatko Radić iz Lapova podneo je žalbu Okružnom sudu u Kragujevcu zbog činjenice da opštinska skupština u Lapovu nije donela odluku o prestanku mandata za tri bivša člana SRS, a u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima. Podneta je dokumentacija, i to: kod suda overeni ugovor da stavljaju svoj mandat na raspolaganje Srpskoj radikalnoj stranci, na čijoj su listi izabrani, ostavke i ovlašćenja za podnosioca. U ovom slučaju, odnosno u konkretnim slučajevima ja sam bila ovlašćena od SRS za zaključivanje ugovora i u Kragujevcu i u Lapovu, kao i u celoj Šumadiji.
Sud je išao (i o tome sam govorila pre nekoliko dana, gospođo Malović), odnosno jedan od članova veća, Aleksandar Blanuša, u svojoj drskosti u gaženju zakona toliko daleko da je od gospodina Zlatka Radića tražio dopunu žalbe. Iako se gospodin Radić, u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i članom 49, u svojoj žalbi sudu pozvao na nedvosmisleno utvrđeno činjenično stanje, a to je da su ti otpadnici, nekada članovi SRS, potpisali i sklopili ugovor sa SRS, podneli neopozivu ostavku na odborničko mesto i da je priloženo i ovlašćenje za podnosioca, Aleksandra Blanuša je, očigledno po nalogu kriminalca na čelu Okružnog suda Miroljuba Tomića, tražio dopunu i upitao u pismenom podnesku gospodina Radića da li on želi da se Okružni sud u Kragujevcu izjašnjava o tome da treba da se poništi odluka Skupštine opštine Lapovo ili je došlo do propuštanja, odnosno nedonošenja odluke.
Za ljude (pre nekoliko dana sam o tome pričala) koji nikada nisu uzeli nijedan zakon u ruke, koji čak ne koriste svoje biračko pravo, a koji su zaintrigirani ovakvim slučajevima skandaloznog prekrajanja izborne volje građana... što je teško krivično delo, pa smo mi protiv ovo troje sudija, kao i Radomirke Nikolić i druga dva člana onog drugog veća, podneli krivične prijave, ali opštinski javni tužilac ne reaguje, kao ni republički javni tužilac. To smo uradili još 31. oktobra i tražili zaštitu zakonitosti. Jasan je zakon za svakoga ko danas prvi put otvori i pogleda član 49, šta tamo piše. Tamo piše da svaki odbornik iz jedinice skupštine opštine u slučaju kada se desi ovako nešto – da skupština, iako to treba da uradi... Jer, i Skupština opštine Lapovo je, baš kao i Skupština grada Kragujevca, svesno, tendenciozno ušla u kršenje zakona U tom slučaju sud treba da postupi u skladu sa zakonom.
U tom članu 49. Zakona, a to vi vrlo dobro znate, gospođo Malović, ne postavlja se pitanje da u svojoj žalbi taj odbornik koji na to ima pravo, bilo koji odbornik, u ovom slučaju je to Zlatko Radić, treba da navodi da se desilo to, to i to. Ne utvrđuje Zlatko Radić činjenično stanje, nego Okružni sud u Kragujevcu koji je trebalo, na osnovu prikupljene dokumentacije o danu održane sednice u Lapovu, da ima uvid u stanje stvari, a to je da su ispunjeni svi uslovi iz člana 47. Zakona o lokalnim izborima: sa overenim ugovorima, sa podnetim ostavkama, neopozivim, opet kažem, jer su one iz člana 46. opozive, a ove su neopozive, i sa ovlašćenjem za podnosioca.
Dakle, zbog činjenice da su javno žigosani kao kriminalci u srpskom pravosuđu i da je to jedini sud u Srbiji koji otima mandate Srpskoj radikalnoj stranci, opet ponavljam, zbog prijateljske (ili kakve već, pokazaće vreme) veze Nikolića i Miroljuba Tomića, mi dolazimo u situaciju da danas... Dakle, druga po redu presuda, još kažu, zamislite – u ime naroda. U ime kog naroda? Građana Lapova koji su glasali za listu SRS, za prvog na listi, Zlatka Radića, koji je i podnosilac ove žalbe, ili građana Kragujevca koji su glasali za listu SRS i za prvu na listi, odnosno moju malenkost? O čemu mi pričamo? Mi smo danas imali sednicu Skupštine grada Kragujevca i mi smo je napustili posle našeg upozorenja, još jednog, kragujevačkim gradskim vlastima da se ne igraju voljom građana.
Mi ćemo sačekati proceduralno poslovničko vreme da opet uđemo u proces koji nam nalaže član 47. Zakona o lokalnim izborima. Ali, neka ne misle... Zato i vama kažem, gospođo Malović, i pisanim putem ću da zatražim, kao ovlašćeno lice i osoba koja je sklapala ugovore sa onima koji su neopozivo svoj mandat dali SRS, da dobijete izveštaj o tome šta se radi u leglu kriminala srpskog pravosuđa, a to je Okružni sud u Kragujevcu, koji predvodi Miroljub Tomić. Čak sam čula da su se drznuli toliko da kažu – aha, pa vodi se hajka na neke sudije sa skupštinske govornice. Ne, nego ću da ih hvalim zbog toga što otimaju mandate SRS i da kažem: kršenje zakona, zato što je to dogovor Nikolića i Tomića, može; ja tebi trange-frange, usluga za uslugu itd. O čemu se ovde radi?
Inače, taj Miroljub Tomić predsednik, kada već govorimo o ovoj temi, o ovom zakonu, gospođo Malović, pretenduje da bude izabran za predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu. To će biti najžigosanija ličnost svuda i na svakom mestu, od strane svakog poštenog čoveka.
Danas mi onaj filozof Saša Milenić, predsednik kragujevačke gradske skupštine, koga svi odlično razumete šta priča, kao i cela javnost, njegovi se govori prepričavaju svaki put kada izađe za skupštinsku govornicu kaže – ali znate... Ja mu objašnjavam lepo kao čoveku, računam čovek je normalan, prosečne inteligencije da može to da razume, kažem mu – ali, to su mandati Srpske radikalne stranke. On kaže – aha, ali nosilac liste je bio Tomislav Nikolić. Ja mu onda objašnjavam, pošto vidim da čovek blage veze nema ili se pravi da ne zna, kažem mu – pa, nažalost, ali ne zadugo, predsednik SRS dr Vojislav Šešelj je u haškom kazamatu; kada se bude vratio ovde ovi miševi, ova žuta štaka poštapalica, Nikolić, neće smeti da pomoli nos na ova vrata, a ne da se gega kao što sada prolazi i beči se u mene. A on kaže – pa kako kada je on bio to? Ja kažem – pa, tehnički je bilo nemoguće, Mileniću, da za svaku opštinu, Sečanj, Žabare, Kragujevac, Lapovo, Batočinu, svaki dan neko od nas ide u tamnicu haškog kazamata, pa da dr Vojislav Šešelj, svojim lepim potpisom (a ne ovim škrabopisom, ne zna čovek ni šta piše, neko "t" pa nešto bezveze, neke tri krive linije), potpiše ovlašćenje za podnosioca neke izborne liste. On kaže – aha, znači to je razlog. Ma ne, nego je razlog taj što je on bio mnogo važan, pa nam je to trebalo, pošto je on obišao neku mesnu zajednicu u Kragujevcu; on ili onaj njegov feminizirani, ofarbani, koji se drznuo danas da kaže: "Ovde sede neki građani", misleći na odbornike SRS, "kojima nije potvrđen mandat". Ma ne, nego si ti trčao, sa obe svoje leve noge, i od Erdeča, i od Stanova, i od Grošnice, od Velikog Polja i mnogo si para uložio, energije i znanja. Nemojte, ljudi, da se šalimo sa takvim stvarima.
Zlatko Radić, koji je od Srpskog četničkog pokreta član SRS, zapravo Šešeljev četnik i radikal od svoje 16 godine, od momenta kada je na Trnovu Petku dr Vojislav Šešelj, 8. avgusta 1990. godine, sa svojim četnicima zatvaran u centru Lapova, podnosilac je, gospođo Malović, ove žalbe.
On je bio prvi kandidat na listi kada su se građani Lapova odlučivali na izborima i dali nam poverenje da dobijemo tih devet mandata, zaokruživali su na listi na kojoj je pisalo SRS, broj 1, Zlatko Radić.
Isti je slučaj i sa republičkom izbornom listom: SRS - dr Vojislav Šešelj, broj 1, dr Vojislav Šešelj. E, hteo je ovaj, što kaže Pera Jojić, "Zumbul", da on bude po brojem jedan, ali ne može. Bio je broj dva sve do trenutka dok ga nisu uzeli pod svoje Amerikanci, Britanci, tajkuni i svi oni koji ga plaćaju. Jednostavno, nije moglo. Pa onda te srceparajuće izjave – jao, poješće me rak zbog Vojislava Šešelja, jao, kršim ruke, jao, igram igrice na kompjuteru u kabinetu na drugom spratu. Čovek je samo naučio da slaže one karte... Znate, to je ona igra, igraju je moje bratanice, jedna ima tri godine, jedna sedam godina, jedna dvanaest, a to su deca prevazišla još u uzrastu od tri-četiri godine. E, on je znao da slaže kartice, pa kad uđete i pitate ga nešto ozbiljno on kaže – pusti me sad da završim ovo, sam sa sobom tako. Sam sa sobom, pa sa drugima, pa na Goču, pa sa Mikijem Rakićem, pa preko puta, pa jedan milion, pa drugi, pa treći...
Još ću da se rasplačem, verujte mi, nisam mogla celu noć da spavam; pitam jednog uvaženog beogradskog arhitektu juče, kažem – jao vidite, pa to nije 600.000 evra, kao što sam ja rekla. Išli su novinari onog "Kekeca" (znate, to je onaj list nazvan po njegovom izdavaču Kekecu) i slikali i kažu – jao, pa to je jedna skromna kućica. Od čega? Od poslaničke plate? Čula sam da je taj nesrećnik negde izjavio, mislim u jednom dnevnom listu: "Da su Nataša, Vjerica i Gordana malo manje kupovale krpice", valjda ovo što ja imam na sebi, ova skromna odeća, "mogle su da naprave to i to". Od poslaničke plate kupuje se pristojno i minimalno odelo, ali od poslaničke plate neki od nas žive u 35 kvadrata, kao moja malenkost, i izdržavaju one u svojoj porodici koji nemaju normalna sredstva, kao što su roditelji koji imaju bedne i jadne penzije u ovom društvu, a ne ide se na skupa letovanja, nema ergele automobila, nema bahatog ponašanja i nema menjanja nameštaja u stanu svake godine, kada se pojavite jednom u godini, pozvani. O čemu se radi? O lopovluku, o alavosti, o nemoralu, o kriminalu. Mi to nećemo da trpimo.
Danas mi je jedna čestita građanka Batočine rekla – možda smo bili zbunjeni, možda smo mislili da to baš nije tako kao što vi pričate. Ali, danas ceo Kragujevac, cela Šumadija i cela Srbija znaju da je ovo direktno uplitanje politike u odluke sudskih organa vlasti, na čelu sa Miroljubom Tomićem. Taj Tomić ne samo što je poznat po ovome, da je ušao u ovo što se nigde u Srbiji nije desilo... Imamo odluke (takođe u ime naroda, ali po zakonu, gospođo Malović) sremskomitrovačkog suda; a tako je sud u Nišu i tako su svi mandati u Aleksincu vraćeni, pa je uspostavljena radikalska vlast i pored toga pokušaja puča. Mislili su – ma, Milovan Radovanović je sam, oteli smo odbornike i ako se desi da sud vrati oni nemaju koga da stave na listu. Otreznili se ljudi, povratili se i uspostavili vlast, normalnu vlast odgovornih ljudi.
Ovo ovako ne može da funkcioniše. Zato od vas tražim, gospođo Malović, da, u skladu sa svojim ovlašćenjima, zatražite hitan izveštaj o radu kragujevačkog okružnog suda. Mi ćemo našu političku borbu da nastavimo.
Kako vidim, i kako je taj Miki (je l' ga tako zovu) Rakić alfa i omega u ovoj državi i upravlja celokupnim sistemom vlasti, neki će biti pušteni niz vodu, ali ne onu lepeničku, koja je malo plitka, nego u onu dublju u kojoj neće moći da plivaju, bez obzira na to što su mnogo para oteli, zabili nož u leđa Vojislavu Šešelju i izdali Srpsku radikalnu stranku. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović.
Jedino ako narodni poslanik Zoran Krasić neće 30 sekundi? Neće.

Gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, Liberalno-demokratska partija je podnela dve grupe amandmana vezanih za mrežu sudova i tužilaštava.
Mi smo svesno podneli jednu grupu amandmana vezanih za vojvođansku mrežu sudova i tužilaštava, koji su veoma slični amandmanima koje su podnele stranke nacionalnih manjina, Savez vojvođanskih Mađara i druge. Vodili smo se, pre svega, razlogom da ne prihvatamo nacionalni ključ i ne prihvatamo političke ustupke nacionalnim manjinama. Pošli smo od pretpostavke da je ovaj amandman o kojem sada govorimo takav da zastupa interese svih građana sa teritorije sudova na koje se amandman odnosi. Taj interes je, pre svega, vezan za izrazitu pravnu i institucionalnu tradiciju koja postoji u Vojvodini u pogledu sudova, sedišta tih sudova na koje se amandman odnosi.
Prema tome, kada smo podneli sličan amandman mi smo faktički podržali amandman kolega iz Saveza vojvođanskih Mađara, pre svega iz racionalnih razloga, zbog interesa građana, podvlačim, svih građana, nezavisno od toga kojoj naciji pripadaju. Mi zaista verujemo i znamo da je to bio interes i kolega Saveza vojvođanskih Mađara za podnošenje ovog amandmana. Mi očekujemo, s obzirom na to da dajemo podršku ovom amandmanu, da i vladajuća koalicija ceni taj amandman iz ugla racionalnosti i potrebe da se isti usvoji, da se izađe u susret specifičnim interesima građana Vojvodine. Dakle, ne radi se samo o nekim zakulisnim radnjama, odnosno o iznuđenom načinu odlučivanja u ovoj komplikovanoj koaliciji na vlasti; to treba da bude jedna racionalna politička odluka, a ne samo kompromis da bi se sačuvala ova veoma čudnovata, komplikovana i obimna koalicija. Prema tome, još jednom podvlačim da LDP podržava amandman Saveza vojvođanskih Mađara i poslaničkog kluba nacionalnih manjina.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima gospodin Radovan Radovanović. Posle njega ima reč narodni poslanik Zoran Krasić.