Želi li još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 54. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović i Miroslav Petković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospođa Radović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 54. stav 1, gde se kaže da izbornim članovima prvog sastava iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca prestaje mandat danom stupanja na funkciju izbornih članova stalnog sastava, a najkasnije istekom mandata od pet godina.
Smatramo da je poslednji deo ovog stava "najkasnije istekom mandata od pet godina" suvišan. Prvo, odredbe ovog predloga zakona koje se bave izborom prvog sastava Državnog veća tužilaca su u najmanju ruku vrlo sporne. Ako se pažljivo analiziraju ti članovi, a posebno ako se obrati pažnja na rokove u kojima treba preduzeti određene radnje, onda se vidi da prvi sastav Državnog veća tužilaca ne prolazi reizbor.
Ukoliko je reizbor ustanovljen kao pravilo, onda on treba da važi za sve. Znači, ne postoji nijedan nosilac tužilačke funkcije koji treba da ostane po strani ili koji treba da bude privilegovan u odnosu na druge.
Postavlja se takođe pitanje samog legitimiteta u onom slučaju kada ti članovi biraju svoje kolege zamenike javnih tužilaca ili kada predlažu javne tužioce, odnosno republičkog javnog tužioca samoj Vladi. Takođe, smatram da nema osnova za produženje njihovog mandata nakon izbora stalnog sastava Državnog veća tužilaca.
Ova odredba je u direktnoj koliziji sa članom 56, gde se kaže - izborni postupak članova stalnog sastava Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca sprovešće se u roku od šest meseci od dana početka rada javnih tužilaštava određenih Zakonom o javnom tužilaštvu. Kada se prevede ova odredba znači - da izborni postupak treba da se završi najkasnije do jula 2010. godine.
Stvarno ne vidim razlog da se ovde produžava mandat prvom sastavu, s obzirom da znamo na koji način je izabran, da neće proći iste kriterijume izbora koje treba da prođe sledeći stalni sastav Državnog veća tužilaca. A kada se vidi član 13, gde se utvrđuje šta je sve nadležnost Državnog veća tužilaca, onda možemo da zaključimo - koje sve nadležnosti će imati ovaj prvi sastav koji neće proći kriterijum reizbora.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Snežana Malović, ministar pravde, želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SEDIŠTIMA I PODRUČJIMA SUDOVA I JAVNIH TUŽILAŠTAVA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Aleksandar Martinović, Milovan Radovanović, Milan Lapčević, zajedno Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond, Radovan Radovanović, zajedno Judita Popović i Slobodan Maraš, Dušan Marić, Riza Halimi, Siniša Stamenković, Vladimir Milentijević, Dejan Radenković, Šerif Hamzagić, Vjerica Radeta, zajedno Saša Dujović i Đorđe Milićević, Kenan Hajdarević, Srđan Spasojević, Dejan Mirović, Milica Radović, zajedno Gabor Lodi, Tamaš Tot i Nandor Maraci, Viorel Žura, Miloš Aligrudić, Milisav Petronijević, Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Dragan Stevanović, Jovan Palalić, Srđan Miković, Petar Jojić, Dragi Damnjanović, Filip Stojanović, Milan Dimitrijević, Mile Ilić, Željko Tomić, Miroslav Petković, Miloš Radulović, Aleksandar Pejčić, Zoran Nikolić, Nikola Lazić, Dragan Šormaz, Arsen Đurić, Vlatko Ratković, Zoran Šami, zajedno Zoran Kasalović i Miletić Mihajlović, Zoran Krasić, Nenad Konstantinović, Zoran Bortić, Miletić Mihajlović, Srđan Milivojević, zajedno Petar Petrović i Jasmina Milošević, Aleksandar Janković, Milan J. Nikolić, Judita Popović, Saša Dujović, zajedno Miroslav Petković i Milica Radović, Radiša Ilić, kao i amandmane koje je na Predlog zakona podnela Vlada.
Primili ste amandman koji je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana izneo sam konstataciju koja važi za sve pravosudne zakone koje je predložila Vlada Srbije, a to je da su oni neujednačeni sa stanovišta pravne tehnike i da ne koriste ujednačenu pravnu terminologiju.
To je dokaz da je Vlada, odnosno da su stručne službe Vlade predloge ovih zakona radile na brzinu, nedovoljno studiozno i očigledno sa namerom da se ti zakoni što pre nađu u skupštinskoj proceduri, bez obzira na njihov kvalitet.
Nažalost, dokaz za ovu konstataciju je i ovaj Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Iz samog naziva zakona se vidi o čemu se radi, dakle, zakon se zove zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Međutim, u članu 2. se navodi teritorijalna nadležnost prekršajnih sudova i ovde se koristi termin "teritorija", pa recimo prekršajni sudovi jesu: 1) Prekršajni sud u Aranđelovcu, za teritoriju opština Aranđelovac i Topola, sa odeljenjem suda u Topoli; 2) Prekršajni sud u Bačkoj Palanci, za teritoriju opština Bač, Bačka Palanka i Bački Petrovac, sa odeljenjem suda u Baču i Bačkom Petrovcu itd. Ima ukupno 45 tačaka člana 2.
Isto tako je i u članu 3 – osnovni sudovi jesu: 1) Prvi osnovni sud u Beogradu, za teritoriju opština Vračar, Voždovac, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i Čukarica. Dakle, u nazivu zakona stoji "područja sudova", a u članu 2, u članu 3. i u ostalim članovima konstantno se koristi termin "teritorija opština".
U obrazloženju zašto ne prihvata moj amandman Vlada je navela sledeće: "Vlada ne prihvata amandman iz razloga što Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije kao pojam koristi teritorija opštine, odnosno grada.
Takođe, Predlog zakona o uređenju sudova navodi da se sud osniva za teritoriju opštine, odnosno grada i da to predstavlja područje nadležnosti suda. Iz toga proizilazi da je Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava precizno određeno šta se smatra područjem nadležnosti suda, a šta teritorijom opštine i grada, tako da se iz tih razloga rešenje predloženo amandmanom ne može prihvatiti."
Gospođo Malović, svi zakoni u Republici Srbiji imaju jednaku pravnu snagu. Samo je Ustav akt najviše pravne snage i svi zakoni u Republici Srbiji moraju da budu u skladu sa Ustavom. Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, koji je već stupio na snagu, ima istu pravnu snagu kao i ovaj zakon kada ga usvoji Narodna skupština Republike Srbije.
Uopšte ne vidim zašto ste povlačili paralelu između Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i Zakona o područjima sudova i javnih tužilaštava kada ta dva zakona nemaju apsolutno bilo kakve veze. Nikakve veze nemaju. To što se u Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije koristi jedna terminologija ne znači da vi takvu istu terminologiju treba da koristite i u ovom zakonu ili, ako se i prihvata vaša logika, onda ste tu vašu logiku morali da sprovedete do kraja i onda se zakon mora zvati - zakon o sedištima i teritoriji sudova i javnih tužilaštava.
Ovako, cela stvar izgleda smešna: pozivate se na Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, koji nema nikakve veze sa ovom materijom, i onda kažete - taj zakon koristi termin "teritorija opštine".
U redu, ali zašto se onda ovaj zakon ne zove tako, kao što proizilazi iz Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, nego u nazivu zakona koristite termin "područje", a u materiji samog zakona i u njegovoj sadržini koristite termin "teritorija"?
Dakle, smatram da je ovaj amandman koji smo mi podneli na član 2. apsolutno dobar i da ga je trebalo prihvatiti zato što on terminološki usklađuje materiju vašeg zakona.
U principu, nema neke posebne razlike između reči "teritorija" i reči "područje", ali kada se već zakon zove zakon o područjima sudova i javnih tužilaštava, mi smo smatrali da onda tu terminologiju iz naziva zakona treba izvući do kraja zakona i svuda dosledno, konstantno koristiti termin "područje" umesto termina "teritorija".
Inače, ako ste hteli da ovaj zakon dovedete u nekakvu vezu sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji, onda je, gospođo Malović, ovaj predlog zakona trebalo da nazovete Predlog zakona o sedištima i teritoriji sudova i javnih tužilaštava. Ne biste pogrešili.
Ali, kada ste već izabrali ovu terminologiju, zaista je smešno da se reči "područje sudova i javnih tužilaštava", koriste samo u nazivu zakona, a u svim ostalim članovima koriste se reči "teritorije opštine i gradova".
Sa pravno-tehničkog aspekta, ovo što ste vi naveli u obrazloženju zašto ne prihvatate amandman nije dobro. Inače, između reči "teritorija" i reči "područje" u srpskom jeziku nikakve suštinske razlike nema.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Suština amandmana koji sam podneo je da se spreči predlog zakona, kao u naslovu, kojim se ukida opštinski odbor za prekršaje u Aleksincu.
Tačnije, amandman glasi – U članu 2. stav 1. ispred tačke 1) dodaje se nova tačka 1) koja glasi: "Prekršajni sud u Aleksincu, za teritoriju opština Aleksinac i Ražanj, sa odeljenjem suda u Ražnju". Postojeće tačke od 1) do 45) postaju tačke od 2) do 46). Naravno, u skladu sa tim mojim osnovnim motivom i predlogom u dispozitivu amandmana stoji da se u tački 22) reči "Aleksinac" i "Ražanj" menjaju u skladu sa padežom, odnosno da se brišu.
Zašto sam to uradio? Pravosuđe na teritoriji opštine Aleksinac ima viševekovnu tradiciju, tačnije ne viševekovnu, ali blizu 200 godina. U poslednjih 60 godina opštinski sud, tužilaštvo i prekršajni sud su bili sreski sudovi, kasnije okružni, da bi u kasnijem periodu postali opštinski sudovi. Sada se predviđa za prekršajni sud u Aleksincu da bude organ za prekršaje, odnosno odeljenje, a za opštinski sud u Aleksincu da bude jedinica osnovnog suda u Nišu. Takođe, predviđa se postojanje tužilaštva u Nišu, sa odeljenjima u Aleksincu i u Ražnju.
Na području veća za prekršaje u Nišu, gde spada i opštinski organ za prekršaje u Aleksincu, veliki je broj predmeta bio u prošloj 2007. godini, a u poslednje tri godine opštinski organ za prekršaje imao je tačno 3.515 predmeta.
Očekuje se da će u narednom periodu, s obzirom na broj prekršajnih predmeta i priliv predmeta, u nadležnosti prekršajnih sudova biti i carinski, devizni i poreski prekršaji.
Opština Aleksinac, gospođo Malović, jeste opština sa otprilike šezdeset i nešto hiljada stanovnika, sa 72 naseljena mesta, uključujući sedište opštine. Ima prilično razloga i opravdanja da prekršajni sud ostane sa sedištem u Aleksincu, a takođe i osnovni sud i opštinsko javno tužilaštvo.
U obrazloženju je navedeno više kriterijuma, odnosno parametara kojima se rukovodilo Ministarstvo pravde za davanje ovakvog predloga u Predlogu zakona, pa ste u obrazloženju kojim je Vlada odbila amandman koji sam podneo na član 2. naveli da Vlada ne prihvata amandman zato što je "Predlogom zakona propisano da prekršajni sud u Nišu ima odeljenje suda u Aleksincu. Ovakvo rešenje je u skladu sa podacima o prilivu predmeta i potrebnom broju sudija iz analize koju je uradilo Ministarstvo pravde."
Međutim, iz te analize o prilivu predmeta vidi se sasvim drugačija slika – da je priliv predmeta u prekršajnom sudu u Aleksincu veći nego u pojedinim prekršajnim sudovima koji su ostali da budu prekršajni sudovi, a ne odeljenja nekog drugog prekršajnog suda u nekim drugim mestima.
Dalje, Vlada je u obrazloženju kojim je odbila amandman navela da su određena odstupanja od ovih osnovnih parametara usledila ... Po mom skromnom pravničkom mišljenju, gospođo Malović, ti parametri su morali da budu uneti u tekst zakona, po kom osnovu su pojedini sudovi ukinuti, a po kom osnovu nisu. Samo ste u obrazloženju zakona naveli kojim parametrima, razlozima, kriterijumima su se Ministarstvo pravde i Vlada rukovodili prilikom davanja nacrta ovog zakona, kada su pojedini prekršajni sudovi, osnovni sudovi i tužilaštva ostavljeni da budu to što jesu i sada, a pojedini ukinuti. Međutim, imali ste priličan broj odstupanja od toga. Smatram da je trebalo to uneti u tekst zakona, da se tačno vidi koji su parametri, a ne da se ide od slučaja do slučaja.
Verujem vam da su vam osnovni parametri bili upravo ti koje navodite u obrazloženju zakona. Ali, tačno znam da ste u pojedinim slučajevima odstupili od tih parametara. Zašto? Pod uticajem nekih ljudi iz sistema vlasti, da li iz lokalnih sistema vlasti stranke kojoj pripadate ili nekog moćnika, da ne kažem političkog, ekonomskog ili ne znam kakvog oligarha, pojedini sudovi ostaju ono što jesu do sada. Jer, ne vidim razlog.
Ako ne budem stigao, u obrazloženju opravdanosti mog amandmana, u nekom drugom amandmanu koji sam podneo i kojim tražim da opštinski sud u Aleksincu ostane osnovni sud u Aleksincu navešću vam pojedine parametre koje vi pominjete, a koji idu u prilog mom zalaganju da ostane osnovni sud u Aleksincu. Kada vam budem uporedio te parametre sa nekim sudovima koji su ostali osnovni sudovi u Srbiji, da vam navedem primer Paraćina, Užica, Požege itd., po različitim kriterijumima...
Navodite da su učinjena određena odstupanja zbog geografske udaljenosti. Već sam pomenuo za osnovne sudove, udaljenost Paraćin - Jagodina, Niš - Aleksinac... Valjda je veća udaljenost Niš - Aleksinac nego Paraćin - Jagodina; 35 kilometara je Niš - Aleksinac, a Paraćin - Jagodina oko 20 kilometara.
Da li vam je geografska udaljenost... Što je dalje, onda je manji razlog da ostane prekršajni sud, ili obrnuto? Znam da ste imali nameru i da ste tako obrazložili da je obrnuto – što je manja udaljenost, manji je razlog da ostane osnovni sud, bilo gde da je u pitanju.
Dalje, naveli ste: blizina granice. Teritorija opštine Knjaževac se graniči sa Bugarskom, a takođe nije predviđeno da ima prekršajni sud. Blizina turističkih mesta – nije predviđeno da Sokobanja ima prekršajni sud, a Sokobanja je sama po sebi turističko mesto, veoma ugledno i posećeno. Ti parametri koje ste naveli i obrazložili, po meni, nisu opravdani ili nisu principijelno zastupljeni od slučaja do slučaja.
Naveli ste, u skladu sa tim, da će se svi poslovi koji se obavljaju u sedištu suda obavljati i u odeljenju suda.
Pitam vas, ako budete stigli da obrazložite sve primedbe na ovaj zakon, a ima ih mnogo... Poštujem vaše nastojanje da budete prisutni dok mi poslanici dajemo primedbe na predloge zakona. Nemoguće je pratiti sve, ali cenim vašu doslednost da budete prisutni i da pokazujete maksimalno interesovanje za ono što se iznosi za ovom govornicom, mada je priroda ličnosti čoveka takva da ne može sve da se zapamti i prati.
Pitam vas, bez obzira na to da li je prekršajni sud, osnovni sud ili tužilaštvo, ko vrši upravno-pravne poslove? Ko će postavljati i birati u radni odnos, u upravno-pravnim poslovima, bilo koju vrstu radnika u prekršajnim sudovima, u osnovnim sudovima, neka to bude i higijeničar i pisar i portir i stražar itd? Koje poslove osnovni sud ima u nadležnosti, i jedinica, odnosno odeljenje prekršajnih sudova, da oni to rade? Nemoguće je da to rade, kao što je Vlada navela u odgovoru na moj amandman.
Zaista, dugo sam u politici i poslanik sam Srpske radikalne stranke, Aleksinac je malo mesto; nikad nisam čuo, možda toga ima, ali meni nije poznato, da sve sudije prekršajnog suda, opštinskog organa za prekršaje, kako opštinskog suda u Aleksincu, tako i javnog tužilaštva, maksimalno kvalitetno, stručno i nekorumpirano obavljaju svoje poslove.
Kažete - sankcije. Nije, ali to je jedan od razloga. Nije sankcija prema njima, ali je sankcija prema građanima i videćemo da li će biti politizovano. Mi u SRS verujemo, kada je u pitanju pravosuđe uopšte, da se vrši centralizacija i politizacija sudstva.
Ko nije podoban treba da razmišlja kako postupa i kako radi u pravosuđu, pa da se razmisli da li će biti reizbora kasnije, a biće, i da li će taj i taj sudija biti izabran na to mesto i da li će jedan sudija iz Aleksinca ili Niša biti premešten da obavlja svoje sudijske poslove u Jagodini, Beogradu, Novom Sadu, Užicu, Pirotu itd., jer je to pravo koje ste vi, po zakonu, predvideli kao mogućnost.
Sa kadrovskog aspekta, znači, imamo sudije koje veoma kvalitetno obavljaju svoje poslove i predispozicije, odnosno prostorne mogućnosti za smeštaj prekršajnog suda, kao i opštinskog suda. Građanima će ostvarivanje i zaštita njihovih prava putem suda biti otežana kada ne bude više ovih sudova u ovakvom obliku, kao što sada postoje.
Gospođo ministre, izražavam nadu, s obzirom na to da je politička situacija u Aleksincu takva, da neće doći do politizacije i instrumentalizacije sudstva, pogotovo u Okružnom sudu u Nišu, koji obavlja veoma stručno svoje poslove, i do politizacije nadležnog ministarstva u slučaju funkcionisanja, održavanja i donošenja zakonite odluke od strane skupštinske većine u SO Aleksinac u petak 28. novembra, povodom utvrđivanja prestanka mandata bivšim odbornicima SRS i njihovog vraćanja stranci kojoj ti mandati pripadaju, a to je SRS.
Posle toga je usledila (a to je jedino što je u poslednje vreme uradio časno i pošteno) ostavka bivšeg predsednika opštine Aleksinac, koji je iz SRS. Ima puno toga što možemo da mu zamerimo: prevara SRS i stranačkih kolega i prijatelja u stranci, davanje izjave da je potpisao ugovor pod prinudom (zamislite, predsednik opštinskog odbora i predsednik opštine), vređanje i psovanje odbornika SRS. To što je dao ostavku je jedini pošten i častan čin i potez u svemu što je učinio bivši predsednik opštine Aleksinac.
Ono što nije za ovu temu pomenuo sam usput, jer je to deo politizacije svega toga. U obrazloženju Vlade Republike Srbije za odbijanje amandmana vezanog za osnovne sudove imamo da je potrebno da se spreči uticaj lokalne sredine na presuđivanje i donošenje odluka u sudovima, pa sam se vezao za taj momenat, ali i po pitanju tog amandmana pomenuću elemente koje idu u prilog opravdanosti amandmana koji sam podneo i na ovaj član Predloga zakona i na član 3. Predloga zakona, kojim predviđam da opštinski sud u Aleksincu bude osnovni sud u Aleksincu, a ne jedinica osnovnog suda u Nišu. Hvala.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Milan Lapčević. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, uvažena gospođo ministarka, na predloženi zakon sam podneo amandman na član 2. kojim se kaže da bi prekršajni sud trebalo da ostane u Aleksincu za teritorije opština Aleksinac, Sokobanja i Ražanj.
Taj amandman nije prihvaćen od strane Vlade i nadležnog odbora. U obrazloženju je rečeno slično kao i gospodinu Radovanoviću, da po broju predmeta, po udaljenosti, geografskim karakteristikama, nema razloga da ostane prekršajni sud u Aleksincu, već je taj prekršajni sud prebačen u Niš, sa odeljenjima u Aleksincu, Sokobanji i Ražnju, odnosno Sokobanja se prebacuje za Zaječar.
Mislim da ovakvo obrazloženje nije dovoljno i da, pre svega, nije pravedno. Vi ste ministar pravde i morali biste, pre svega, da imate osećaj za pravdu, bez obzira na to što ste vi meni, kao ministar, veoma simpatični i što šaljete jednu od možda najlepših poruka koje jedan ministar može da pošalje srpskoj javnosti, a to je da se može biti ministar i raditi tako odgovoran i težak posao, a pri tom i nositi jedan novi život. To je zaista za svaku pohvalu.
Zašto kažem da ste mogli da imate osećaj za pravdu i pravednost? Navešću vam jedan od najdrastičnijih primera koji je u ovom nacrtu zakona predložen, a to je da ostaje prekršajni sud u Lazarevcu, samo za teritoriju opštine Lazarevac. Opština Lazarevac, koliko znam, nema više od desetak hiljada stanovnika, možda ni toliko, a ima, po prosečnim primanjima, verovatno najveće prihode u Republici, ili je među prvih pet, preko 40.000-45.000 dinara po zaposlenom.
Nasuprot tome, predviđa se da prekršajni sud bude u Nišu za teritorije opština Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Žitorađa, Merošina, Ražanj, Svrljig i grad Niš, sa odeljenjima suda u svim navedenim opštinama osim Gadžinog Hana. Gadžin Han je opština koja je udaljena 25 kilometara od Niša i ima petnaestak hiljada stanovnika, a vrlo lako možete pogledati u statistici da su prosečna primanja u Gadžinom Hanu ispod 12.000 dinara. Jedna od najsiromašnijih opština u Srbiji, sa najneizgrađenijom infrastrukturom, sa najsiromašnijim stanovništvom, sa najmanjim brojem zaposlenih ljudi u odnosu na broj stanovnika. Dakle, devastirana u svakom pogledu.
Kažite mi koji je kriterijum da za Lazarevac ostaje prekršajni sud, a da za Gadžin Han nema prekršajnog suda? Mogu da razumem da se ovim zakonom želelo da se smanje troškovi, da se racionalizuje sudstvo u jeku opšte štednje, da napravimo neke uštede, ali stičem utisak da ta štednja i ta racionalizacija uvek ide od onih najsiromašnijih, od onih koji najteže mogu da podnesu takve uštede i takvu racionalizaciju.
Što se tiče mog amandmana, predložio sam, iz svih navedenih razloga koje je gospodin Radovanović malopre rekao, naravno i nekih drugih, da prekršajni sud mora da ostane u Aleksincu zato što je Aleksinac velika opština, zato što je u tom Aleksincu sreski sud osnovan pre 100 i više godina, zato što Aleksinac, kao jedna od teritorijalno najvećih opština u Republici, ima ogroman broj predmeta, ima više od 70 sela na svojoj teritoriji, veoma razuđenih, zato što kao opština koja ima 60.000 stanovnika ima pored sebe Ražanj i Sokobanju na samo 20 kilometara udaljenosti, sa oko 15.000-20.000 stanovnika. Dakle, ima sve karakteristike da u Aleksincu ostane taj prekršajni sud, naravno i svi drugi, osnovni, osnovno javno tužilaštvo, iz razloga koji se tiču više onoga što mogu da budu posledice narednih godina ili narednih desetina godina.
Podsetiću vas samo da je Srbija nakon Drugog svetskog rata bila pretežno zemlja u kojoj je živelo seosko stanovništvo u jakim selima. Šta su komunisti radili kada su došli 1945. na vlast? Zabranili su izgradnju infrastrukture, nisu gradili škole, puteve, pošte, nisu omogućili elementarne uslove za život, a pravili su fabrike po velikim gradovima da bi celokupno mlado stanovništvo iz ekonomskih razloga pobeglo i otišlo u gradove. Zato su nam danas, posle 50 ili 60 godina, sela pusta, prosek starosti u selima je preko 60 godina, a imate preko 100 sela koja su nestala u poslednjih 15 godina.
Šta će se desiti ako se ovakve stvari dešavaju? Možda ovo neće najviše uticati na nešto što se može, nažalost, desiti u Srbiji za 20, 30 ili 50 godina, ali je tendencija. Ako vi ukinute sudove u malim opštinama... U tim sudovima su radili ljudi koji imaju visoko obrazovanje; sa novim reizborom, ako neko radi u Sokobanji kao sudija, možda neće biti izabran kao sudija u Sokobanji, nego će morati da traži posao negde van te Sokobanje, pa će sa svojom porodicom i sa svojom decom, koja će sutra završiti fakultete, morati da beži u veći grad. Tako ćemo podsticati da obrazovani ljudi odlaze iz malih sredina, jer ne mogu da pronađu sebe u tim sredinama, što će neminovno podstaći da se odliva obrazovano stanovništvo, mladi ljudi će odlaziti u veće sredine. Imaćete možda za 20 - 30 godina sličnu situaciju.
Razumem da je intencija zakona da se smanje troškovi, da se napravi racionalizacija, da budemo efikasnija država, modernija, organizovanija, to je sve u redu, ali dajte da to uradimo u onim sredinama koje su najsposobnije za to. Nemojte uvek da udarate na najslabije i na one koji to najteže mogu da podnesu. Ostavite u tom Gadžinom Hanu ili u tim devastiranim sredinama bar neke elementarne stvari gde mogu ljudi da pronađu svoju karijeru i da njihove porodice žive tamo. Bojim se da na ovaj način nećemo doći do pravog rešenja.
Gasite sud u Sokobanji i prebacujete ga za Zaječar. Od Sokobanje do Zaječara ima bar 70 kilometara veoma lošeg puta. Ako se desi da u zaječarskom sudu ne bude izabran nijedan sudija iz Sokobanje, koji živi u Sokobanji (čak i da živi, on će suditi po svim okolnim opštinama), moraće neki sudija iz Zaječara da dolazi u Sokobanju. Razmislite koliko će vremena biti potrebno tom sudiji koji treba da dođe iz Zaječara u Sokobanju i koliko će troškova to izazvati.
Mnogo je racionalnije i logičnije da postoji prekršajni sud u Aleksincu, od koga je Sokobanja udaljena 20 ili 25 kilometara, te se za pola sata ili 25 minuta dolazi autom. Sudija će moći da ode iz Aleksinca u Sokobanju (ako već ne živi tamo), da završi posao i da se vrati da odradi neki drugi posao u Aleksincu. Ovako se bojim... Znam da ne možete da izvagate sve i da do tančina predočite situaciju, ali ovo je jedan od drastičnih primera i mislim da može da se izađe u susret i da se ovakav amandman usvoji.
Siguran sam da postoje svi razlozi, i zbog turističkog sadržaja te opštine, i zbog broja stanovnika, blizine mesta, broja predmeta, postoje sasvim opravdani ekonomski razlozi da se amandman usvoji i da ostane prekršajni sud u Aleksincu za teritoriju opština Ražanj i Sokobanja, sa odeljenjima u ta dva mesta. Time ćemo sigurno uticati na efikasnost tih sudova i na smanjenje troškova, koji će se sigurno javiti ukoliko to ne bude kao što je predviđeno ovim amandmanom. Time ćete podstaći ljude koji žive u tim sredinama, a imaju neko obrazovanje, da ostanu da žive u tim sredinama jer imaju razloga da svoju decu tu odgajaju. U suprotnom, podstaći ćete i vi delimično odliv stanovništva iz najsiromašnijih sredina.

Zahvaljujem, gospodine Lapčeviću, i na obrazloženju i na rečima koje ste uputili ministarki. To je očigledno nepodeljen stav svih poslanika.
Po Poslovniku, narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovana predsednice, gospođo ministre, kolege poslanici, građani Srbije, podržavajući amandman kolege Lapčevića koristim pravo koje po Poslovniku ima Nova Srbija da kažem nekoliko reči. To što je Nova Srbija podnela samo jedan amandman na ovaj predlog zakona apsolutno ne znači da smo mi zadovoljni ovim zakonom, upravo suprotno. Hteli smo da budemo konstruktivni, jer smo mi pre svega opozicija ovako nesposobnoj Vladi, a ne građanima Srbije, ali želimo da upozorimo na neke stvari koje ću ja jedanput reći za ovom govornicom, bar što se tiče ovog zakona.
Hoću da uvedem jednu novu dimenziju kada razgovaramo o ovom zakonu i amandmanima na ovaj zakon. Gde je ovde ravnopravnost građana, gde su ljudska prava građana? Mi u poslaničkom klubu NS imamo nekoliko desetina pisama ogorčenih građana, sudija i advokata.
Jedno karakteristično pismo, ne bih citirao ovde, nego bih napomenuo, stiglo je iz opštine Mionica. Tamo je vrlo zanimljiv slučaj da država odnosno Ministarstvo pravde u ranijim godinama učestvuje u renoviranju suda, mislim da je to jedna stara zgrada, možda ima i neku istorijsku vrednost, a sada taj sud praktično ukidamo.
Kolega Lapčević je pričao o sudijama koji će ići u sudijske jedinice, kako to predlagači zakona kažu, kako građani neće ništa izgubiti, sve će biti po starom, a ja ne znam zašto smo to menjali. Nekoj maloj opštini kao što je Brus, kao što su Lučani, Mionica, na sam pomen ukidanja nekih državnih institucija koje se vezuju za imidž grada i istoriju grada... U opštini Gornji Milanovac, čini mi se, posle 125 godina sada imamo sudsku jedinicu. Ja potenciram pitanje – gde su ovde ljudska prava građana i ravnopravnost građana?
Gospodo iz Vlade Republike Srbije, morate jednom da shvatite da Srbija nije samo Beograd. Beograd jeste Srbija i najrazvijeniji deo Srbije, ali Srbija je i Vojvodina, i Kosovo i Metohija, i Čačak, Brus, Mionica, Babušnica, Užice.
Kolega Lapčević je pitao – ako sudija putuje iz velikog mesta u mesto po novom zakonu, pa loš put, pa zakasni, ko će tu da odgovara. Šta ćemo ako neki građanin sada mora da putuje u drugi grad na neko suđenje, pa se usput povredi, pa ima materijalnu štetu, ko će to sve da nadoknađuje?
Uostalom, u predstavljanju zakona, gospođo ministre, vi nas uopšte niste ubedili zašto je potreban ovaj zakon, zašto se ovo radi. Kakva je to racionalizacija kada će sada još više ljudi da radi? Vrši se surova centralizacija, kao što se radi svih ovih godina, pa i u sudstvu, da se nekome dokaže da su apsolutno centri političke, ekonomske, finansijske, pa i sudske vlasti mogući samo u Beogradu, kilometar u prečniku od ove sale. Ja vam tvrdim da ćete vrlo brzo morati da shvatite da su Srbija i Niš, i Čačak, i Kruševac, i Kraljevo, i Brus kao mala opština. To je opština u koju je poslednjih nekoliko godina, što se tiče infrastrukture, dosta uloženo da bi se građani zadržali na tim prostorima. Ako vi njima sada ukidate jednu instituciju koja se zove opštinski sud, vi ih degradirate, vi ih upućujete da svoje probleme, nažalost ili ne daj Bože, rešavaju možda na drugi način.
Zamislite ljude od 80 godina, koji se obično oko uduta (gospodo, udut je međa, jedan srbijanski lokalizam) sude 20-30 godina, sada treba da putuju 80, 90 ili 100 kilometara da bi dokazali ono za šta misle da su u pravu i za šta misle da je pravda. Šta mislite, ako nemaju novca da plate advokata da ide sa njima na to suđenje? Dakle, ja potenciram ovde pitanje... Pa, onda će oni to da rešavaju sami između sebe, kako se mnogo puta, nažalost, u Srbiji i dešava, ali ovo je prvi put da država i deklarativno i načelno i preko jednog zakona praktično podržava takav način rešavanja sukoba između ljudi.
Znam da je ovo skoro nepromenljivo, znam da su mnogi poslanici ovde podneli amandmane pokušavajući nešto da promene. Nova Srbija je podnela samo jedan amandman, a moram sve vas i javnost da podsetim da je u ovom sazivu Nova Srbija stranka čijih je amandmana najviše prihvaćeno od strane raznoraznih ministarstava, što govori da smo podnosili smislene i poštene, da tako kažem, amandmane, iako su svi amandmani pošteni. Dakle, želeli smo da popravimo raznorazne zakone koji su ovde bili na dnevnom redu. Ovaj zakon je nepopravljiv i on generalno ne valja i koštaće građane Srbije. Neka druga vlada i neki drugi saziv moraće ovaj zakon generalno da promeni. To je stav Nove Srbije. Hvala.