TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 02.12.2008.

15. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

15. dan rada

02.12.2008

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 19:05

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska stranka

Snežana Malović

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, pažljivo sam slušala prethodno izlaganje i moram da intervenišem u tom pravcu i da kažem da su predstavnici Ministarstva pravde pre nekoliko dana bili na jugu Srbije, u Opštinskom sudu u Preševu, i imali prilike da se lično uvere u stanje koje postoji u ovom sudu.
Moram da se složim sa većinom stvari koje je gospodin Riza Halimi izneo. Ministarstvo pravde će preduzeti sve potrebne mere da bi se ostvarilo Ustavom zagarantovano pravo da se postupci odvijaju na jezicima nacionalnih manjina.
U tom pravcu izneću i konkretan korak koji smo preduzeli – tražili smo da se sistematizuje radno mesto tumača za albanski jezik, kao što postoji u drugim sudovima na čijim područjima su zastupljene nacionalne manjine.
Tokom ovih dana, kada smo raspravljali o ovom paketu pravosudnih zakona, imali ste prilike da sagledate i odredbu Zakona o sudijama, gde na neki način, mogu da kažem, postoji pozitivna diskriminacija u odnosu na stanovništvo nacionalnih manjina, gde se ističe da se moraju poštovati nacionalne manjine u pogledu sastava, i u odnosu na nosioce pravosudnih funkcija i u odnosu na osoblje u sudu.
Pažljivo slušam sve vaše argumente koje iznosite u vezi sa mrežom sudova i svakako ću vam dati odgovor pošto budem saslušala sve govornike. Hvala vam.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala vama. Za reč se javila gospođa Vjerica Radeta. Po Poslovniku, gospođa Elvira Kovač. Molim vas da se pozovete na član.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Grupa manjina
Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, uvažena ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na čl. 225. i 226, mada sam mogla da izađem i na repliku.
Kao prvo, gospođo ministarka, želim da vas pitam – kad već posećujete jug Srbije, zašto ne posećujete i sever Vojvodine, sever Srbije? Odlučila sam da vam ovom prilikom uručim jedan poklon i da vam pokažem šta se dešava u famoznom sudu u Subotici. Pre par nedelja, tačnije 4. 10. ove godine, stigao je poziv za okrivljenog iz suda. Vezano je za ovaj amandman, a naravno, gospodin Riza Halimi i mi pripadamo Poslaničkoj grupi manjina, pa bih želela da iskoristim ovo vreme da vam pokažem (i da poklonim ministarki) kako se koristi višejezičnost u sudovima u Vojvodini.
Kakvom vi to sudu želite da pripojite sud u Bačkoj Topoli, da vidite: obaveštenje o obaveznom prisustvu, najznačajnije obaveštenje, ispisano je svega na jednom jeziku, nije ni na hrvatskom, ni na mađarskom, a sva ostala obaveštenja i ceo ostali tekst napisan je zvaničnim pismom, ćirilicom, na srpskom; posle se iznosi na jeziku nacionalnih manjina. Najsmešnije, ne mogu da kažem da je smešno jer je toliko bizarno i besmisleno, sa time će se verovatno složiti i neki poslanici iz evropske Srbije, verujte mi, ovo je mađarski jezik pisan ćiriličnim pismom! Očigledno je da je greška tehnike, ali to je jedan sudija potpisao. Ovde sam obeležila žutim markerom četiri-pet rečenica, deset redova koji su, recimo, na mađarskom jeziku. Mađarski jezik je vrlo bogat, ima 40 slova, više nego srpski, mnogo vokala, dužih, kraćih, koji su ovde naznačeni kao duži vokali, ali ceo tekst je ispisan ćirilicom. Verovatno čudo tehnike, prebacilo je konvertovanjem na mađarski, nazovimo mađarski, koji je pisan ćirilicom.
Eto, samo da vidite kakve kardinalne greške se dešavaju. Možda je to tehnika, ali to je sudija tog suda potpisao i, verovali ili ne, ovaj poziv je, na ovakav besmislen način, poslat okrivljenom.
Zato apelujem na vaše ministarstvo i našu vladu da se ne bavimo pitanjima nacionalnih manjina i multijezičnošću, multikulturalnošću isključivo u predizbornoj kampanji, nego da se zaista svi zalažemo za to da baka koja možda zna isključivo svoj maternji jezik i svi koji možda ne znaju (ne želim nikoga da vređam) ćirilicu, zvanično pismo, mogu na pravom mađarskom da pročitaju svoj poziv, a ne na mađarskom jeziku pisanom ćirilicom.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima gospođa Malović, ministar pravosuđa.
...
Socijaldemokratska stranka

Snežana Malović

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, dozvolite mi da vam odmah odgovorim. Predstavnici Ministarstva pravde su danas bili na severu Srbije, tačnije u Somboru, gde je pušten program za automatsko vođenje predmeta u trgovinskom sudu, a u prethodnih nekoliko dana to su činili u sudovima u Subotici, Sremskoj Mitrovici, što se svakako možete uveriti uvidom u pres-kliping. Zahvaljujem se na ovome što ste mi dostavili, svakako ću ga razmotriti i u okviru nadležnosti Ministarstva pravde, ukoliko bude potrebno, preduzećemo mere.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima gospođa Vjerica Radeta, po amandmanu.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, morate da priznate da ova rasprava nije baš prijatna, odnosno nije bilo prijatno čuti ono što smo čuli od koleginice Elvire Kovač i kolege Rize Halimija. Odgovornost za to snosi vaše ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije. Naravno, i predsednici nekih sudova, ali to je opet u nadležnosti vašeg ministarstva.
Članovi Ustava Republike Srbije regulišu, član 10. reguliše pravo na upotrebu jezika i pisma, član 14. govori o zaštiti nacionalnih manjina i celo jedno poglavlje koje ima 63 člana govori o ljudskim i manjinskim pravima i slobodama. Znači, to što smo postili u Ustavu Republike Srbije i zakonima koji regulišu prava nacionalnih manjina i ljudska prava i slobode mora država da obezbedi. Mi smo uslove stvorili Ustavom i zakonima. Niko u državi Srbiji nema prava i nema opravdanja zbog čega se na bilo koji način krše nečija ljudska prava i manjinska prava.
Morate da preuzmete odgovornost ne samo tako što ćete da kažete da su bili vaši saradnici ili da će da budu vaši saradnici, jer postoje situacije koje ne mogu da čekaju da li će da dođe neko iz Ministarstva ili neće. Da li ćete vi da raspišete oglas da u Opštinskom sudu u Vranju zaposlite prevodioca za albanski jezik – to ne znači da u Vranju ne može da se vodi postupak na albanskom jeziku. Može i u Beogradu, Kragujevcu, Subotici, u svakom mestu u Srbiji, ako to stranke u postupku zahtevaju, ako je to maternji jezik stranaka u postupku.
Vi znate da postoje sudski tumači, ovlašćeni sudski tumači. Ako sud nema na licu mesta zaposlenog nekog prevodioca za albanski, mađarski, slovački, za koji god jezik nacionalnih manjina, može da se angažuje sudski tumač koji ima ovlašćenja da može to da radi. Znači, ne smeju da se dovedu u pitanje nacionalna i manjinska prava zbog bilo kakvih tehničkih, navodno, razloga.
Kolega Riza Halimi je potpuno u pravu kada je u ovom svom amandmanu tražio da sud za prekršaje ostane u Bujanovcu. Naravno, ne slažem se sa kolegom Halimijem u njegovom obrazloženju, bar ne u celom obrazloženju kako je on to ovde rekao. U suštini, kolega, vaš amandman je kao i svih 122 amandmana koji su podneti na ovaj zakon i očigledno je da je problem u ovom zakonu.
Ali, kada čujemo ovakve primedbe, kao i primedbu koju je koleginica Elvira Kovač ovde iznela, koja je zaista nešto što najdublje vređa nacionalna osećanja te gospođe koja je dobila... Nemojte da se čudite, gospođice Kovač, ovo govorim najiskrenije, ovo je stav Srpske radikalne stranke. Mi imamo primer našeg predsednika koji je svoj život stavio na kocku i maltene gladovao do smrti samo zato da bi se izborio za osnovna ljudska prava, svoja i svih drugih ljudi, da bude primer ne samo u Haškom tribunalu, nego na svakom mestu, prevashodno u njegovoj i našoj državi, u Srbiji. Dakle, mi ovo najozbiljnije mislimo, a ovo što se dešava i što ste vi izneli i što iznosi kolega Riza Halimi govori nešto drugo – kao da postoji neko ko namerno želi da nas dovodi u ovakvu situaciju i da na ovaj način raspravljamo o nečemu što ne bi smelo biti sporno.
Dakle, gospođo ministre, vi zaista morate da povedete računa o ovakvim primedbama koje ovde saznate i morate najhitnije da... Evo, ja vam dajem jednu preporuku, jedan dobronameran savet: čim se vratite u Ministarstvo napravite jedan raspis za sve sudove u Srbiji da moraju za sve stranke u postupku da obezbede ono što im garantuju Ustav i naši zakoni. Ne možete da se krijete od odgovornosti. Ako je odgovoran neki predsednik suda, bilo da je u pitanju organ za prekršaje, starešina organa, bilo da je u pitanju sud, tužilaštvo, onda morate da pozovete na odgovornost onoga ko je odgovoran za ovakva kršenja ljudskih prava i sloboda.
Danas kada govorimo o ovom predlogu zakona slušamo različite argumente zašto neki narodni poslanik u ime svoje poslaničke grupe ili u svoje lično ime, svejedno zašto, insistira na svom amandmanu i uglavnom su argumenti svih narodnih poslanika gotovo identični. U najvećem broju slučajeva radi se o ljudima koji su rođeni, odnosno koji žive u tim mestima u kojima se sada ovim zakonom ukidaju bilo sudovi za prekršaje, budući sudovi za prekršaje, bilo ovi redovni sudovi, tužilaštva itd. Sve rasprave su otprilike u istom pravcu.
Ali, ovo što smo čuli malopre je nešto što do sada niko nije upotrebio kao argument i moramo da zauzmemo jedan stav u ovom parlamentu. Mislim da to nije sporno, ali Vlada Republike Srbije i vi u ime Vlade ovde morate da potvrdite da se ovo što smo danas čuli kao argument nikada više neće desiti ni u jednom sudu. Postoji način da se ovakvi problemi prevaziđu i ne smemo da dozvolimo da nam možda neki predsednik suda ili neki sudija u nekom sudu zlonamerno podmeće ovakve stvari, ili da nam neko u vašoj vladi zlonamerno podmeće ovakve stvari, da bi sada neko čuo o čemu mi danas raspravljamo, odnosno šta su nam motivi, zašto tražimo da sud za prekršaje ostane u Bujanovcu ili nekom drugom mestu.
Suština je sasvim drugačija, suština je ono što su svi drugi narodni poslanici govorili, o čemu će se govoriti sigurno još oko sto puta jer toliko je amandmana ostalo, ali je očigledno, gospođo ministre, da zaista nemate drugog rešenja nego da ovaj zakon povučete dok je još vreme. Očigledno je da ovde nema narodnih poslanika koji će glasati za ovaj zakon, svako iz nekog razloga, svako zbog nekog suda, ukinutog suda, 104 suda vi ukidate. Znam vaše obrazloženje i znam da ćete vi da kažete da postoje sudeći dani, da ne kažem sudnji dani, da postoje odeljenja itd. To nije isto i, naravno, ja ću o tome govoriti kada budem govorila o amandmanu koji sam podnela.
Kada govorimo o ovim specifičnostima o kojima su govorile kolege vezano za ovaj amandman, podsetiću vas na koji način se zloupotrebljavaju predsednici sudova, na koji način se zloupotrebljavaju sudije, danima smo vam ovde govorili o tome. Imamo i najnoviji slučaj u opštini Zemun, gde predsednik Okružnog suda u Beogradu ne dozvoljava da se donese odluka po žalbi odbornika opštine Zemun Steve Dragišića. Peti dan ističe, a rok im je 48 časova. Tri puta su tražili potpuno besmislene dopune i na te besmislene dopune su dobili odgovarajuću dokumentaciju koju su tražili, iako nije bilo potrebe da traže. Zamislite koja je to samovolja.
Zbog toga potpuno verujem kad kolega Riza Halimi kaže da neko ne obezbeđuje suđenje na albanskom jeziku u Bujanovcu ili u Vranju. Ako može u Okružnom sudu u Beogradu da se desi da neko obavesti opštinu Zemun da javno pravobranilaštvo nije nadležno za zastupanje opštine, da li to iko ko je ikad prošao pored pravnog fakulteta može da zamisli? Za šta postoji javno pravobranilaštvo nego da zastupa opštinu? Ali, da bi dobili u vremenu, da bi videli šta će Đilas da kaže, da bi se konačno dogovorili, smislili su – ne može opštinu Zemun da zastupa javno pravobranilaštvo, nego to treba da uradi predsednik opštine. I predsednik opštine napiše – evo, i ja sam saglasan sa tim što ste dobili od pravobranilaštva. Ni to nije dovoljno.
Onda treba još jedna dopuna i svaki put dva sata da bi se ta dopuna dostavila, odnosno da bi se ispunio taj navodni uslov koji zapravo nije uslov jer ne postoji u zakonu. A ako ne postoji u zakonu, to što postoji u glavi nekog predsednika suda zaista ne sme nikoga da obavezuje.
Dakle, ovo su zaista ozbiljne primedbe, ozbiljni primeri i tražimo da Ministarstvo ovo ozbiljno shvati. Da li ćete vi usvojiti ovaj amandman ili nećete, kao i ostale amandmane, a očigledno je da nećete, to je drugo pitanje. Vi očigledno imate svoj put kada je u pitanju ta, kako je vi zovete, mreža sudova, ali ne sme da bude razlog ono što smo sada čuli, nikada više, ni u jednom sudu u Srbiji.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Siniša Stamenković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Vladimir Milentijević.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima gospođa Malović, ministar pravde.
...
Socijaldemokratska stranka

Snežana Malović

Izvinjavam se što se nisam na vreme javila. U ime Vlade Republike Srbije i Ministarstva pravde koje je pripremilo ovaj paket pravosudnih zakona, prihvatam ovaj amandman. Smatram da rešenje koje je ponuđeno ovim amandmanom može samo da doprinese još boljoj mreži, u stvari, organizaciji pravosudnih organa. Zahvaljujem se.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zahvaljujem. Konstatujem da je amandman postao sastavni deo zakona.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Dejan Radenković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Šerif Hamzagić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik gospodin Šerif Hamzagić.