Gospodin Samardžić.

Odgovorite mi, molim vas, ako ste raspoloženi.

Potpuno sam raspoložena da odgovorim da i te kako poštujem Ustav. Molim vas, poštujem Ustav i držim da je Ustav onaj akt koji poštuje i najviše rukovodstvo ove zemlje.

Poštovana gospođo predsednice Skupštine, u ovoj stvari o kojoj sam postavio pitanje ili tražio objašnjenje nije potrebno da se pravdate Vladom.
Naime, 75.000 potpisa nije ni došlo do Vlade. Predsednik Vlade ih nije udostojio prijema tokom mesec dana, koliko su tražili da ih primi i da mu predaju te potpise. Potpisi su predati vama i predsedniku Republike. Ja sam, prema Poslovniku, mogao samo vama da postavim to pitanje.
Ono što jeste problem na koji sam hteo da ukažem jeste da ova skupština nije sa vaše strane bila uvažena da dobije informacije o tome da je, dakle, došlo 75.000 potpisa građana Srbije sa Kosova i Metohije koji priznaju Srbiju, a ne priznaju nezavisno Kosovo, kao njihov napor da se sazna u Srbiji šta se zapravo tamo radi. To je vaš propust, a ne propust Vlade. Propust Vlade je što je okrenula glavu od ove teme, do te mere da nije našla za shodno ni da primi predstavnike sa Kosova i potpise koje su oni skupili u to ime.
Znači, ovde je odgovornost na predsednici Skupštine, a ne na Vladi.

Gospodine Samardžiću, kompletna javnost je bila obaveštena o tome da sam, u svojstvu predsednika Skupštine, primila odbornike sa Kosova koji su predali zaista toliki broj potpisa o kojem vi govorite. I ne samo to, u toj delegaciji su bili oni koji sede upravo tu, u vašim poslaničkim klupama. Tako da je malo verovatno, ako je kompletna javnost o tome obaveštena, jer je to bilo propraćeno i mediji su o tome izveštavali, da poslanici Skupštine nisu imali tu informaciju.
Dakle, primila sam i sve što sam obećala i što je od mene traženo učinila sam, ali mislim da nije u redu da manipulišemo htenjima tih ljudi kroz replike i komunikaciju koju imamo među sobom. Spremna sam da sa vama kasnije o tome malo porazgovaram.
Najpre gospodin Jovan Palalić.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 27, alineje 3. koja glasi da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine.
Naime, vi ste u jednom od obraćanja ili odgovora na izlaganje pojedinih poslanika rekli da Predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji, koji je podnelo 108 narodnih poslanika, niste stavili na dnevni red zato što ne postoji saglasnost o politici prema Kosovu i Metohiji u ovoj skupštini. Zaista je neverovatno...
(Predsednik: Gospodine Palaliću, izvinite što vas prekidam, ne znam da li je shvaćeno, rekla sam da smo napravili dogovor da ćemo činiti napore da zauzmemo jedinstven stav, i predstavnici tih 108 poslanika i druga grupa koja ne pripada tom broju.)
S jedne strane, vi ste u obavezi da primenite Poslovnik, a to znači da postoji zvaničan predlog 108 narodnih poslanika, a taj napor, uz svesrdno odsustvo bilo kakve inicijative od strane vladajuće većine da se postigne sporazum, traje već četiri ili pet meseci.
Već pet meseci – sa mlakim naporima, sa svakom vrstom izbegavanja da se razgovara svakodnevno o ovom važnom pitanju, ne mora na plenumu, ali na konsultacijama – mi nismo došli u situaciju da razgovaramo o politici koja se u ovoj državi vodi po pitanju Kosova i Metohije.
Ako se uvaži činjenica da postoji ogromna razlika u tome kako država Srbija treba da vodi politiku prema Kosovu i Metohiji, prvenstveno prema činjenici da se danas događa jedan čin koji je završna faza planova pojedinih zapadnih država da otmu Kosovo i Metohiju od države Srbije, onda je bila vaša dužnost, bez obzira na te razlike, iako smo u prethodnom periodu, za vreme prethodnih vlada imali saglasnost po najvažnijim pravcima državne politike, da sada te razlike ovde ispoljimo, da se javnost Srbije upozna sa tim da nema saglasnosti između pozicije i opozicije po pitanju Kosova i Metohije i da vidimo u čemu se sastoji ta razlika, bez obzira na to što bi tada došlo do preglasavanja.
Ali, mi smo došli u situaciju da Narodna skupština, najviši državni organ u ovoj državi, ne raspravlja o Kosovu i Metohiji.
Samo Narodna skupština ne raspravlja o Kosovu i Metohiji, svi drugi organi su na razne načine uključeni u ovo što se događa, potpuno neustavno, na prostoru naše južne pokrajine. Tu je vaša odgovornost.
Vi ste morali, bez obzira na političke razlike i razlike u politici koju vode pojedine stranke kada je u pitanju Kosovo i Metohija, da stavite tu tačku na dnevni red...
(Predsednik: Vreme.)
... pa neka se te razlike ispolje, neka građani vide na koji način pojedine političke stranke vide Kosovo i Metohiju i kakav je njihov odnos prema onome što se događa danas – razmeštanju Euleksa i stvarnoj primeni Ahtisarijevog plana, koji je posledica kriptopolitike koja se u ovoj državi vodi od kada je formirana nova vlada. Hvala.

Gospodine Palaliću, meni je žao što su vaša sećanja za bliske događaje ili oštećena ili prosto nećete da se setite. Zaista nećete da se setite da sam stavila na dnevni red tačku o kojoj govorite, da sam je predložila po hitnom postupku, da je većinski odlučeno da neće ići tako, a upravo sam obrazložila razloge kojima se vodila većina kada smo odlučili da ta tačka dnevnog reda bude u drugoj atmosferi, kada se naprave određeni dogovori, na dnevnom redu. Dakle, vi ste stavili meni primedbu da nisam stavila vaš predlog kao tačku dnevnog reda na dnevni red sednice. To prosto nije tačno. Sada ću vam tačno uzeti i datum kada je bila na dnevnom redu. Nije u redu da na ovom pitanju pokušavamo da dobijemo bilo kakve poene. Vi znate da je po hitnom postupku tačka bila predložena i znate kakav je i zbog čega je odgovor skupštinske većine bio onakav kakav je bio. Samo sam to obrazložila.
Gospodine Aligrudiću, izvolite.

 Član 27. Gospođo predsednice, ne mogu da se složim sa vašim odgovorima. Da niste davali ovakve odgovore, kao do sada, na ono što je izložio gospodin Samardžić i ono što je izložio gospodin Palalić, ne bih se sada javio.
Vidite, ne možete na ovaj način sa nama da razgovarate. Rezolucija, koja je bila predložena od strane 108 poslanika, trebalo je da uđe u proceduru. Istina je da ste je stavili na dnevni red i vladajuća većina ju je skinula, jer je to najobičnija politička smicalica; vi ste obavili svoju obavezu koju ste imali po osnovu Poslovnika, vladajuća većina je rešila da to skine sa dnevnog reda, motive ste sada naveli – da je to bilo zbog toga što se tragalo za političkim dogovorom, kako bi ogromna većina narodnih poslanika usvojila zajednički tekst rezolucije.
Međutim, kad već dajete objašnjenja onda morate ići do kraja. Mi smo insistirali na tome da Skupština Srbije raspravlja o toj rezoluciji. Vladajuća većina to nije htela, ne zbog toga što se tragalo za rešenjem, jer gospodin Bogdanović je bio kod nas na razgovorima o tom rešenju, pa se na osnovu tih razgovora moglo lako zaključiti da, zapravo, ni gospodinu Bogdanoviću, ni vladajućoj koaliciji ne pada na pamet da dođe do tog rešenja jer oni imaju neku svoju viziju o tome kako to treba da završe.
Razlika je bila u tome što je vladajuća većina obećala nekome u EU ili SAD da će se svakako prihvatiti misija Euleksa i sve što u našoj rezoluciji nije imalo veze sa tim nije dolazilo u obzir. To je ključ problema.
Šta se onda dešavalo? Upravo vladajuća koalicija dalje izbegava bilo kakav razgovor sa opozicijom na tu temu sve vreme, da bi se čitava stvar premestila na izvršnu vlast, i to naočigled svih građana, ne na onu izvršnu vlast koja to treba da radi - Vladu Republike Srbije, nego na kabinet Borisa Tadića.
Tako je to teklo, pa se onda od strane te iste izvršne vlasti, uz dociranje kabineta Borisa Tadića, završila priča o prihvatanju Euleksa i lagao narod, i laže se i dan-danas, da Euleks ne služi za primenu Ahtisarijevog plana, a on samo i isključivo tome i služi. To je više nego očigledno. Manje je bitno šta se govori i šta je u formi, bitno je šta je u sadržini. To će se Srbija osvedočiti narednih meseci, kako to ide.
To je nešto što je za nama i, nažalost, to je jedna velika upropašćena stvar za ovu državu. Na žalost, naravno vašu, vremenom će biti jasno ko će nositi pečat odgovornosti za to, nažalost, za sva vremena. Ali, to je prosto tako kako je.
Najlepše vas molim, ako već vodite ovu Narodnu skupštinu i ako odgovarate na poslanička pitanja poslanika, onda dajte celovitu informaciju, jer informacija koju ste vi malopre dali liči na celovitu, ali nije, jer sakriva jedan njen bitan deo.
Prema tome, ako su narodni poslanici nešto pitali, kao što je učinio gospodin Samardžić, i vi tu takođe dajete poluinformaciju, pustite vi to šta su mediji mogli da prenesu. Kakve veze ima šta su mediji preneli?
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Mi ovde razgovaramo u svojstvu narodnih poslanika sa vama kao narodnim poslanikom na mestu predsednika Narodne skupštine, pa u tom smislu valja i dati odgovore. Pustite vi šta su prenosili "Kurir", "Blic" i B92.

 Gospodin Markićević, po Poslovniku.

Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pošto je danas 9. decembar i, čini mi se, što se tiče Kosova i Metohije, da će biti zapisan kao jedan od najcrnjih datuma, a pošto zahtev 108 narodnih poslanika nije stavljen na dnevni red, želeo bih da pojasnim neke stvari i vama, poštovana predsednice i vama, kolege narodni poslanici, a i građanima Srbije koji ovo u ovom trenutku gledaju, jer sam u tim danima ispred Nove Srbije učestvovao u konsultacijama.
Dakle, radi se o zahtevu 108 narodnih poslanika; taj zahtev je predat u vanrednom zasedanju i tada skupštinska većina taj zahtev nije mogla da skine sa dnevnog reda, kao što sada može. U tome jeste stvar.
Zašto ovo hoću da kažem, da svedočim i da možda prekršim neko nepisano pravilo da se sve stvari sa konsultacija ne govore? Radi se o Kosovu i Metohiji i to moram da kažem.
Vi ste, poštovana predsednice, rekli, kada ste izabrani za predsednika Narodne skupštine, da niste znali za taj zahtev, da zato nije stavljen na dnevni red. Radi istine, obraza i poštenja moga, moram to da kažem, zbog ovih 75.000 potpisa i zbog toga što moram i danas pred tim ljudima u jednom udruženju da se pojavim. Dakle, vi ste nama rekli, i tadašnji sekretar, i sadašnji, gospodin Veljko Odalović, koji je takođe sa Kosova i Metohije, da vi niste znali, jer smo mi posle deset dana, ako se sećate, na jednim konsultacijama insistirali zašto se ne stavi taj zahtev 108 narodnih poslanika.
Sada me vređa, da vam kažem najiskrenije, vaše objašnjenje da ni u narednim danima i mesecima to nije stavljeno na dnevni red zato što nije bilo jedinstva oko Kosova i Metohije. Pa, zato što nije bilo jedinstva, zato je i pala Vlada. Zato smo mi izašli pred građane da građani kažu šta misle o tome.
Da li ovde dolaze svi zakoni sa vladajuće strane, odnosno od strane Vlade Republike Srbije a da svi misle isto i u samoj vladi o tom zakonu? Zašto neko nije smeo da izađe pred građane Srbije i da kaže šta je Euleks, šta on znači i da li je on zaista produžetak Ahtisarijevog plana?
Ministar Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju, razgovarao je sa šefovima poslaničkih grupa. Da li znate šta je on govorio o tome?
Ljudi, sve može, samo Euleks ne sme da se pomene. To mora da se kaže, ovo su istorijski dani, istorijski trenuci. Sve može, ali ne sme Euleks da se pomene. Do dolaska ove vlade na vlast, politika spram Kosova i Metohije, smernice, državna politika je utvrđivana u Narodnoj skupštini.
Dakle, signal svim građanima Srbije, a pogotovo Srbima sa Kosova i Metohije...
(Predsednik: Vreme)
... je bio jasan - da se vodi tajna politika. Vi biste mogli takva objašnjenja da nam dajete ovde kao maloj deci da predsednik Republike pre 10 ili 15 dana nije rekao da on ne zna ko vodi pregovore oko Euleksa u ime Srbije. Vođeni su tajni pregovori iza Narodne skupštine, iza leđa građana Srbije koje mi ovde predstavljamo. Hvala.