Gospodine Palaliću, imate reč. Gospodine Samardžiću, vi ste već na spisku prijavljenih.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo sam iznenađen načinom na koji ste reagovali kada sam ukazao na povredu Poslovnika, člana 27. alineje 3.
Upravo ove diskusije koje sada čujemo, evo, i predstavnik vladajuće većine govori o potrebi ...
(Predsednik: Izvinite, molim vas, gospodine Palaliću, zaista moram da vas prekinem. Vi ste u tri navrata izneli nešto što nije činjenica, da nisam stavila na dnevni red pomenutu rezoluciju. Dakle, ona je bila stavljena na dnevni red, ali parlamentarna većina je ocenila tako. Rekao je tri puta da sam povredila Poslovnik, u odgovoru na to sam samo konstatovala, ili se ne sećate, ili to namerno činite.)
Gospođo predsednice, vaša je uloga, kada je u pitanju jedna takva ozbiljna inicijativa 108 narodnih poslanika, da kontinuirano, svakodnevno držimo konsultacije kako bismo došli, ako je to moguće, do zajedničkog teksta predloga rezolucije. Ne da nije bilo tih konsultacija, nego je u poslednja dva meseca čak i predstavnik Vlade, koji je u jednom trenutku pokazivao volju da razgovara sa poslaničkim grupama, to prestao.
Upravo sam ukazao na činjenicu da ova Narodna skupština u vezi sa tako važnim temama i pitanjima, kao što je politika prema Kosovu i Metohiji, nema ulogu koju je imala do jula meseca 2008. godine. Upravo je prethodni govornik ukazao zašto je bilo potrebno da razgovaramo. Svi su rekli i svi se slažemo da ćemo Kosovo i Metohiju braniti svim diplomatskim sredstvima. Ali, postoje vrlo velike razlike u tome šta su ciljevi te borbe i na koji način država Srbija treba da postavi granicu odbrane svog suvereniteta.
Moja namera jeste bila da u obraćanju ukažem vama kao predsedniku Narodne skupštine da nije dovoljno samo da se (što ste tačno rekli) stavi na dnevni red predlog rezolucije, pa se onda ne učini nikakav napor da se o tome raspravlja, nego se pusti vladajućoj većini da to skine sa dnevnog reda i samim tim kažemo - eto, ne postoji volja da se raspravlja o Kosovu i Metohiji. Mi smo svi morali u Narodnoj skupštini da činimo napore da se o ovako velikoj i važnoj temi razgovara. Upravo u tom smislu je bilo moje ukazivanje vama na to da član 27. podrazumeva napor predsednika Narodne skupštine da se o najvažnijim temama raspravlja.
Evo, mi ćemo ubrzo raspravljati i o problemu koji postoji u zastoju sa evropskim integracijama. Upravo Evropska unija ulazi u proces izrade studije izvodljivosti za Kosovo i Metohiju, pa će ono o čemu smo mi govorili, DSS, u raspravi o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju – da će Srbija biti naterana da uspostavi dobrosusedske odnose sa Kosovom i Metohijom ako želi u EU – vrlo brzo biti tema ovog parlamenta. Da li ćemo tada o tome raspravljati ili ćemo ući u beskrajni proces konsultacija koje niko ne vodi?
Ovo je stvar digniteta i snage parlamenta da se nametne kao najvažnija državna institucija, da raspravlja o najvažnijim temama, a ne da bude ignorisana.
Moja dobra namera je bila da vama kao predsedniku Narodne skupštine ukažem da su ovo istorijski događaji i da vaša uloga kao predsednika Narodne skupštine tu mora biti odlučujuća. Jer, ovo gleda narod, a narodni poslanici, svih 250, predstavljaju narod, bez ikakve namere da se iko ovde uvredi.
Ovo je bila dobra namera. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospođa Radeta.

Članovi 27. i 104. su povod mog javljanja. Ne znam koja je muka naterala gospodina Ružića da onako zdušno brani ovde Borisa Tadića, naravno, bez ijednog argumenta. Ali, gospođo predsedniče Narodne skupštine, moram da vas podsetim na dan kada je kidnapovan Radovan Karadžić. Vi ste tada prekinuli sednicu Narodne skupštine na oko mesec i po dana, a sinoć je bilo očigledno organizovano da se u toku noći napravi neka incidentna situacija, čak da dođe i do tuče, jer je jedan poslanik iz vladajuće koalicije upravo to pokušao da izazove, da bi se skrenula pažnja javnosti sa onoga što je najveći problem danas u Srbiji.
Danas je, nažalost, 9. decembra, na Svetog Alimpija, ozvaničena okupacija Kosova i Metohije. Mi smo govorili godinama i mesecima unazad, pogotovo od kad smo predložili parlamentu da se ovde raspravlja o predlogu rezolucije 108 narodnih poslanika; skupštinska većina je ostala gluva. Gospođo Đukić-Dejanović, kada kažete da ste stavili na dnevni red, malopre sam vam dobacila iz klupe, a sada vam i odavde govorim, tu priču možemo da ispričamo dečici u nekom obdaništu, ako idemo tamo u posetu. Mi smo ozbiljni ljudi, ozbiljni ljudi nas slušaju.
Država je u ozbiljnim problemima. Deo teritorije Srbije je okupiran, i to uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije nisu imali takva ovlašćenja od ovog parlamenta. Kad god smo o tome govorili predstavnici skupštinske većine su se smejali, kao što se i sada smeju i kao što se celo jutro smeju; valjda su skinuli teret, stigao je i taj Euleks, više neće ovi poslanici opozicije da se bave tim. Sada će oni da rade neke druge poslove.
Dame i gospodo narodni poslanici, neko mora da ponese istorijsku odgovornost za ovo što se desilo. Taj neko je vladajuća većina, Boris Tadić, Vlada Republike Srbije, jer vi ste ti koji ste dozvolili da se Ahtisarijev plan sprovede u delo.
Kada je birana Vlada mi smo upozoravali da ne može ministar za Kosovo i Metohiju biti neko ko je bio član jedne od šiptarskih vlada. Niste imali sluha za to. Očigledno je da je gospodin ministar namerno odugovlačio i da nije hteo da razgovara ...
(Predsednik: Vreme.)
... sa predstavnicima poslaničkih grupa zato što ni po koju cenu nije hteo da u predlogu rezolucije bude zabrana postavljanja Euleksa na teritoriji Kosova i Metohije, zato što je on znao da je to okupacija i prihvatao, zato što smo mi znali da je to okupacija i insistirali da do toga ne dođe.
Izvinite što sam prekoračila vreme, ali zaista o tome moramo otvoreno da razgovaramo.

Gospodin Samardžić ima reč. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, mi smo danas već dva puta čuli da opozicija vrši manipulaciju parlamentom povodom pitanja Kosova. Nažalost, prvo je to rečeno od strane predsednice Narodne skupštine. Zamislite da nismo danas otvorili to pitanje koristeći Poslovnik, razume se, mi bismo raspravili o jednoj vrlo važnoj stvari, to su pravosudni zakoni, ali Skupština ne bi reč rekla o ovome što se događa na Kosovu i Metohiji, a to  je i bio cilj.
Ceo problem ovde jeste medijski embargo koji postoji u Srbiji povodom Kosova i Metohije. Taj medijski embargo se može vrlo lepo ilustrovati onim o čemu sam govorio, dolaženjem predstavnika zvaničnih organa sa Kosova i Metohije i predajom potpisa koje su oni dali protiv Euleksa. Podsećam vas da su ti potpisi građana sa Kosova i Metohije bili protiv dolaska Euleksa. Predsednica Skupštine je rekla da je ona obavestila javnost čim ih je primila.
Tu postoji jedan problem, ili postoji više problema. Prvo, trebalo je da obavestiti Narodnu skupštinu, a onda javnost, zato što je ona predsednica Narodne skupštine a ne predstavnik javnosti. Javnost je mogao da obavesti, recimo, direktor RTS-a ili neki novinar. Drugo, što se same javnosti tiče, to je bila jedina informacija o njihovom dolasku tog dana ovde u Beograd. Oni su posle toga imali svoju konferenciju za štampu u Međunarodnom pres centru i javnost sa te konferencije nije ništa čula.
To je, dakle, ovo o čemu govorimo. Mi se nalazimo pod medijskim embargom kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Zašto? Zato što treba sakriti činjenicu o tome šta Euleks treba tamo da radi. To je lepo rekao Danijel Frid prošlog petka: Euleks treba da odbrani teritorijalni integritet Kosova i Metohije. Čovek je rekao jednostavno, u jednoj prostoj rečenici, šta je zadatak.
Naime, svi mi to znamo, pa znate i vi zašto Euleks dolazi. Reč je o tome da se stvar odglumi; kao, mi se borimo za Kosovo i Metohiju, a u stvari puštamo da oni dođu. Čak nije učinjeno ni ono čime je javnost bila zamajavana više nedelja – da će neko vreme, ne zna se koliko, zapravo UNMIK raditi na prostorima gde su Srbi u većini, da će on biti taj koji će biti vrhovni komandant policije, u pravosuđu itd., a da će Euleks biti samo u albanskim sredinama.
Danas carinici Euleksa dolaze na Jarinje i Brnjak. Danas oni zauzimaju policijske stanice u Mitrovici. Znači, nije se dogodilo ni ono što se pokušalo predstaviti da će se dogoditi.
Znači, cilj našeg istupanja jeste da se odbranimo od medijskog mraka povodom Kosova i Metohije. Ovo je prvo mesto gde se mora uneti svetlo o onome što se događa, a potom i javnost. Mi drugog načina nemamo i zato ga i koristimo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zatim Zoran Nikolić, Momir Marković, Milan Avramović, Dragan Stevanović, Dejan Mirović, Slađan Mijaljević, Petar Jojić itd.

Gospođo Đukić-Dejanović, mislim da, a pokušaću to i da dokažem i da uverim građane Republike Srbije koji prate ovaj prenos, a bilo bi dobro da oni koji prate prenos pozovu i prijatelje i komšije da obaveste, zato što se danas dešavaju vrlo sudbonosne stvari za sve građane Republike Srbije, danas je Euleks zauzeo Kosovo i Metohiju, sutra će verovatno neku drugu teritoriju, prekosutra vaš stan. Pre nekoliko dana sam najavio državni terorizam, i desio se državni terorizam. Sve što smo vam najavili desilo se upravo onako kako smo vam najavili.
Način na koji vi primenjujete ovlašćenja iz člana 27. Poslovnika Narodne skupštine koja imate skandalozan je. Svrha tog načina primenjivanja člana 27. Poslovnika jeste da se dezavuiše Narodna skupština kao organ, da se od Narodne skupštine napravi najobičniji sunđer koji će moći da pokupi i vodu i sve druge stvari koje smetaju ljudima u kući, da se omalovaži Narodna skupština, da se omalovaži funkcija narodnog poslanika, kako bi jedna grupa ljudi organizovano radila protiv Ustava Republike Srbije.
Moram da skrenem pažnju da u ovoj zgradi, u Narodnoj skupštini nikada nije doneta bilo kakva odluka, niti je data saglasnost za pregovore, razgovore, niti su definisane neke tačke, a sada čujemo da postoji šest tačaka. Znamo da su se obavljali tajni pregovori.
Uostalom, sve agencijske vesti hvale Borisa Tadića, pogotovo Solana, koji ne krije oduševljenje što je postignuta saglasnost, što je sve ovo urađeno u saglasnosti sa Borisom Tadićem. Da je ovo pripremano dokaz su i one demonstracije koje su bile februara meseca, one su napravljane tako da budu rušilačke. To su uradili Boris Tadić, Miki Rakić i još neki.
Rušilaštvo smo videli i septembra meseca prilikom protesta građana zbog onakvog načina hapšenja Radovana Karadžića. Krenuo čovek da leči sterilitet kod jedne žene, prema Batajnici, i naravno, oni ga potkazali. Još ne znamo ko je to uradio, zvanični organi ćute, a mi još nemamo izveštaj niti komisije, niti bilo kakvog odbora.
To je sve bila priprema, to je jedna zločinačka organizacija koja ima za cilj da promoviše taj tip prostakluka da se glasa iz Bodruma (a to još nije rešeno), taj tip primitivizma da se glasa iz Soluna (još nije rešeno), taj tip anticivilizacijskog ponašanja da se preko noći nekoliko hiljada ljudi uhapsi, taj tip vandalizma da se po neuporedivo nižim cenama rasproda imovina, taj tip zločina da se ugase četiri banke da bi se ugasila srpska privreda.
Ova Srbija je postala eksperimentalno područje za jedan zločinački projekat i mi dižemo glas protiv tog zločinačkog projekta, a pokriće za to što dižemo glas nalazi se u Ustavu Republike Srbije. Građani Republike Srbije, vi ste doneli ovaj Ustav. Mi branimo vaš Ustav i tražimo od vas da branite svoja prava koja su garantovana Ustavom Republike Srbije. Molim vas, gde vidite Borisa Tadića i Demokratsku stranku, bežite što dalje od njih; neka šteta, neka nesreća moraće da se javi. Izvinjavam se zbog ovih sekundi, ponovo ću se javiti po Poslovniku.

Nisu sekunde, ceo minut je u pitanju.
Gospodin Zoran Nikolić ima reč, a zatim gospodin Kragović.

Poštovani narodni poslanici, od jednog poslanika u prošlom sazivu, gospodina Kojčića, pre dve-tri godine čuo sam jednu zanimljivu priču i želim da je ovde vama ispričam.
Godine 1908. godine, kada je Austrougarska anektirala BiH, sa poznatim posledicama, sutradan su svi evropski parlamenti, u Berlinu, Moskvi i Londonu, raspravljali o toj aneksiji. Ti parlamenti i te države su bile svesne tog čina. Igrom slučaja, te 1908. godine se na dnevnom redu u Narodnoj skupštini raspravljalo, modernim rečnikom rečeno, o teritorijalnoj organizacije državne uprave tadašnje Kraljevine Srbije. Sutradan, u Skupštini su se svađali Užičani da li opština Gostilje treba da se ukine, da se pripoji opštini Mačkat. Čitav dan se o tome raspravljalo. Posledice aneksione krize su bile katastrofalne a naročito visoku cenu smo platili mi.
Sticajem okolnosti, na dnevnom redu ovog parlamenta danas jeste teritorijalna organizacija sudova. Opet, kao i 1908. godine, ne postoji volja da se o toj temi razgovara. Opet vlast izbegava i pokušava u više navrata da nam podmeće da mi želimo da zloupotrebimo tu temu, da ne govorimo o istom.
Indikativno je da ovu temu brane samo predstavnici SPS-a, a da Demokratska stranka samo ćuti. Moguće je da vam je na nekom tajnom delu sednice Glavnog odbora DS-a Boris Tadić zapretio da o tome ne smete da govorite, pa je rekao da će smeniti svakog od vas ko izađe za ovu govornicu i progovori bilo šta o Kosovu. To je moguće, ali nije u redu od strane predsednice Skupštine, ni od gospodina Ružića, da se ovde govori kako se mi igramo osećajima građana Kosova i cele Srbije i kako zloupotrebljavamo ovu temu.
Imao sam tu priliku i čast da 17. februara, upravo sa gospodinom Ružićem, budem u Ranilugu. Obratili smo se građanima Raniluga, tamo je bilo preko 300 ljudi, krcata sala, i tada smo rekli da ćemo zajedno odbraniti Kosovo. Nebitno je da li sam ja tamo bio kao predstavnik DSS-a, on kao SPS-a, i nebitno je da li sam ja tada pripadao vlasti, a on opoziciji, i da je sada situacija obrnuta, bitno je da ovaj parlament pošalje tu vrstu poruke. Kako da pošaljemo tu vrstu poruke danas, kada se u ovom parlamentu pet meseci od te teme beži...
(Predsednik: Vreme.)
...i kada se na svaki način gleda kako da se o Kosovu ovde ne govori? Ovde je rečeno da ovo što je uradila Vlada Republike Srbije ima legitimitet UN. Moguće, ali nema legitimitet Skupštine.
(Predsednik: Privedite kraju, molim vas.)
Molim vas, budite malo pristojni, upravo završavam misao.
(Predsednik: Izričem vam upozorenje.)
Dozvolite mi da bar završim, s obzirom na to da ste vi ovde izrekli niz neistina na ovu temu.
(Predsednik: Ne možete govoriti minut duže. Bar da kažete - završiću, nego sad vi upozoravate mene zato što ja vas upozoravam da ste prekoračili vreme. Molim vas da privedete kraju.)
Propustili ste još jednu priliku da pokažete onaj nivo odgovornosti koji se očekuje od predsednika Skupštine i da napokon u ovu skupštinu dođe ona tema o kojoj ova skupština mora da raspravlja prvenstveno.