Da li se još neko javlja za reč u raspravi? Želite da govorite o povredi Poslovnika?
Narodni poslanik Zoran Krasić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Skandaloznim načinom primene člana 27. vi stvarno vređate i elementarno dostojanstvo. Mislim da vaše staranje o primeni Poslovnika već poprima elemente nekog trajnog trpnog stanja sa tendencijom da preraste u nešto ozbiljno.
Zašto se ovako primenjuje Poslovnik? Zašto se ovako krše, pre svega, pravo na kritiku, pravo na reč, pravo da se iznosi mišljenje, stav, politički pogled, i to od strane legitimnih predstavnika građana Republike Srbije? Odgovor je vrlo jednostavan, morate da shvatite da mora na neki način, nekim manevrima preko medija da se sputa kritika i argumentovana kritika.
Samo da vas podsetim, građani Republike Srbije, znajte kakva je opasnost nad Srbijom kada Demokratska stranka vlada. Možda niste znali, 2001. godine dug Republike Srbije je bio šest milijardi dolara. Pošto su nam uspešno otpisana neka potraživanja Londonskog i Pariskog kluba, vi ste računali da će taj dug da se smanji. U međuvremenu je on porastao na 30 milijardi dolara. Namerno pričam u dolarima, neću da vam pričam u dragim evrima, zato što je mnogo veći broj, pa se to lakše pamti.
Znači, ta pomoć Evropske unije je svedena na to da nam se otme Kosovo i Metohija, da se napravi startna pozicija prema otimanju Vojvodine, da se napravi startna pozicija za životni poduhvat Dobrice Ćosića, zvani - sažimanje nacije pod jednu šljivu. To morate na vreme da shvatite i na vreme da budete obavešteni, a ukoliko niste obavešteni, ukoliko i dalje pristajete da vas vara DS, onda snosite odgovornost ne samo za sebe nego i za svoja pokolenja. Pokolenja će vas pitati – pa kako ste mogli da verujete?
Otprilike, to vam je slično kao u onoj emisiji "Ipak se okreće", kada gledate visokoumne govore dragog vam predsednika Tita, pa se sada ljudi smeju - zar je moguće da je to neko rekao tada? Bilo bi dobro da u nastavku ove sednice, da biste imali ugodni događaj, u pozadini pustite muziku iz filma "Grlom u jagode" ili iz nekog drugog našeg filma; može muzika Zorana Simjanovića, ona će vrlo lepo da vas podseti na surovu stvarnost, na surovu današnjicu i da vam predskaže kakva će biti budućnost ukoliko i dalje budete verovali Demokratskoj stranci i Borisu Tadiću koji je prekršio sve moguće zakletve.

Nema povrede člana 27. Nikom od narodnih poslanika nije uskraćeno pravo i nikom od narodnih poslanika nije dozvoljeno da krši neki od članova Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko želi da govori o pojedinostima vezano za član 7?
(Vjerica Radeta, sa mesta: Član 7. ima 19 amandmana. Koji amandman je u pitanju?)
Narodni poslanici, ova sednica je danas otvorena raspravom o pojedinostima, amandmanom koji je na član 7. podneo narodni poslanik Milovan Radovanović i u zastoju smo na tom amandmanu od trenutka otvaranja sednice Narodne skupštine. Molila bih narodne poslanike da vodimo računa o samom toku sednice.
Dakle, da li neko želi raspravu o pojedinostima na član 7?
Narodni poslanik Milovan Radovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 7. stav 1. da se u tački 2) posle reči "prekršajnih sudova" dodaju reči "u Aleksincu".
S obzirom na to da je Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava predviđeno da osnovni prekršajni sud u Aleksincu ne postoji, sa nekoliko podnetih amandmana sam pokušao (i, naravno, dalje pokušavam) da nagovorim predstavnike Vlade i poverenike Vlade, kao i skupštinsku većinu, da prihvati razloge koje sam naveo i koje ovde za govornicom iznosim u cilju opravdanosti opstanka kako opštinskog prekršajnog suda u Aleksincu, sada po novom predlogu osnovnog prekršajnog suda, odnosno samo prekršajnog suda, tako i osnovnog suda i javnog tužilaštva u Aleksincu.
Vlada u odgovoru kaže da ne prihvata moj amandman iz razloga koji su navedeni za neprihvatanje amandmana narodnog poslanika Dujović Saše, a u obrazloženju za neprihvatanje amandmana kolege Vlada je navela da nije prihvaćen amandman kojim se predlaže povećanje broja prekršajnih sudova. S obzirom na to da sam podnosilac amandmana na član 2, koji se takođe odnosi na predviđanje postojanja prekršajnog suda u Aleksincu, Vlada je u tom obrazloženju navela da su najvažniji razlog podaci koje je dobila od Ministarstva pravde o prilivu predmeta i o potrebnom broju sudija.
Priliv predmeta u proseku za 2005, 2006. i 2007. godinu u opštinskom organu za prekršaje u Aleksincu je iznosio 3.515. Broj sudija za prekršaje u Aleksincu je pet, tako da ne stoji taj razlog kao opravdan, s obzirom na to je da kod drugih prekršajnih sudova priliv predmeta, broj predmeta i broj sudija manji nego što je u Aleksincu.
Ono što mene malo zbunjuje, naravno, ne prihvatam to obrazloženje Vlade, jeste da se Vlada, kako kaže, a poziva se na Ministarstvo pravde, rukovodila određenim parametrima, to su broj sudija i priliv predmeta, ali istovremeno u odgovoru na taj amandman kaže... S obzirom na to da je i ovaj amandman vezan za podnošenje tog amandmana, nedvosmisleno proizilazi potreba da se u toj vezanosti obrazloži razlog, i sada navodim, obrazlažem i komentarišem upravo te razloge.
Kaže, postoje određena odstupanja od ovih parametara, pa se navodi geografska udaljenost, a ja sam naveo i navešću i kod sledećeg amandmana primere gde niste bili dosledni u primeni ovih parametara.
Smatram da je osnovni problem kod ovoga to što Ministarstvo pravde, a kasnije Vlada kada je razmatrala taj nacrt i poslala ga Skupštini na razmatranje kao Predlog zakona, nije bilo dosledno u primeni tih parametara. U većini slučajeva možda jeste, ali postoji veliki broj slučajeva gde to niste uradili, kada navodite razloge zbog čega određene amandmane niste prihvatili, odnosno zašto kod pravosudnih organa niste u samom predlogu zakona predvideli da ostanu i osnovni sudovi, i tužilaštva i prekršajni organi, kao što je to u Aleksincu.
Naravno, narodni poslanici su u obrazloženju opravdanosti podnetih amandmana mnogo toga izneli za ovom govornicom. Smatram da najveće odstupanje u primeni parametara postoji upravo u slučaju Aleksinca, kada su u pitanju prekršajni sud, osnovni sud, odnosno sadašnji opštinski sud i javno tužilaštvo. Kasnije, ako budem imao vremena, navešću vam ta odstupanja i nedoslednost; ako ne, onda ću po nekom drugom amandmanu to detaljnije da obrazložim.
Naveli ste blizinu turističkih mesta kao odstupanje od tih parametara, kriterijuma, odnosno merila. Sokobanja je primer da nije tako.
Dalje, blizina granice. Knjaževac je primer da nije tako. Naveli ste da se svi poslovi obavljaju kasnije u odeljenjima tužilaštava, odnosno u sudskim jedinicama. Pa nije tako. Upravno-pravni poslovi i dalje će se obavljati u osnovnim sudovima, u prekršajnim sudovima.
Posebna je priča to što neće moći da dođe do efikasnog rada i normalnog funkcionisanja preglomaznih sudova. Ovde je osnovni problem, gospodo iz vladajuće većine ili gospodo poverenici Vlade Republike Srbije, to što će se centralizacijom pravosudnih organa, i to prvostepenih (osim u onim slučajevima gde ima opravdanosti, a ima ih), napraviti veliki problem u funkcionisanju tih organa. Očigledan primer je Niš, kada su u pitanju osnovni sud, prekršajni sud i javno tužilaštvo.
Određene oblasti koje su regulisane tako, putem centralizacije njihovog funkcionisanja, recimo, zdravstvene usluge, socijalno osiguranje, govore da je to velika greška. Tek ćete videti, što se tiče funkcionisanja, efikasnosti rada u prvostepenom postupku, biće mnogo problema. Mi ćemo u državi imati problema sa radom tih preglomaznih sudova gde je u teritorijalnom smislu došlo do njihovog ukrupnjavanja, kao u slučaju Niša, s obzirom na to da je okrug velik a tu je pridodata, kada je u pitanju prekršajni sud, i Žitorađa, koja pripada drugom okrugu.
Da ne govorimo o ukupnoj centralizaciji i uopšte politizaciji rada pravosudnih organa ili sudstva. Imamo primer, ovih dana vrši se strašan pritisak po pitanju rada određenih sudija u Nišu, mislim na sadašnji Okružni sud. Za slučaj u Aleksincu SO je održala sednicu i donela određene odluke u skladu sa propisima, zakonom i normativnim aktima SO.
Sada se vrši politizacija, odnosno pritisak na sudije, za koje imam saznanje i verujem da su časni i da će uraditi i doneti presudu na žalbu onih koji su nezadovoljni u skladu sa propisima, odnosno zakonom i poslovnikom SO Aleksinac. Verujem u to i ubeđen sam, jer imam informaciju da se radi o izuzetno poštenim i časnim sudijama. Ali, nedopustivo je da se vrši ta politizacija i navođenje razloga – biće reizbora pa ćete da vidite da li ćete biti izabrani za sudiju sada okružnog suda, a kasnije višeg suda ili osnovnog suda itd.
Kolega Zoran Krasić dobacuje iz klupe da to Boško Ristić radi. Upravo je tako, između ostalog i on. To je zaista nedopustivo i očekujem kako od sudija nadležnog veća okružnog suda, tako i od nadležnog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da će uraditi u skladu sa zakonom, pri čemu u velikoj meri imam lično poverenje u ministra državne uprave i lokalne samouprave gospodina Milana Markovića.
Prekršajni sud u Aleksincu je, kao organ za prekršaje, posle veća za prekršaje u Nišu imao najveći broj predmeta. S obzirom na to da će, vi to bolje znate, prekršajni sudovi nadalje odlučivati i po predmetima koji su vezani za carinu, devizni prekršaj i poreski prekršaj, očekuje se oko osam i po hiljada predmeta godišnje, a već sam vam naveo da prosek za poslednje tri godine iznosi 3.515 predmeta.
Za Opštinski sud u Aleksincu je još opravdanije da opstane kao osnovni sud u Aleksincu. Opštinski sud u Aleksincu sad ima u proseku 14.049 predmeta. Priliv predmeta je bio 9.022 predmeta. Što se tiče ostalih kriterijuma i parametara kojima ste se vi rukovodili, ne znam da li ću stići da obrazložim, s obzirom na vreme, ali ću ih navesti kod nekih od sledećih amandmana.
Da ne govorim o Aleksincu malo šire: privreda, industrija, privatizacija, protivzakonita. "Frad" je prodat za 800.000 evra, a po tržišnoj ceni vredi oko 14,5, po jednoj, a po drugoj oko 20 miliona evra. Da ne govorim o "Fahopu" koji je prodat u stečaju; PIK - gigant u poljoprivredi, Poljoprivredno industrijski kombinat u Aleksincu – u petak, 5. decembra, nije uspela aukcijska prodaja. Zašto? Zato što se niko nije javio, ne zato što niko nije zainteresovan, nego čekaju sledeću aukcijsku privatizaciju da bi mu cena pala. Ko je tu bacio oko? Bacio je oko neko kome ste prodali tri šećerane za tri evra.
Kasarna u Aleksincu, protiv odluke Vlade o masteru, kojom su iseljene neke kasarne u Srbiji... Ne postoji odluka Vlade o iseljenju kasarne u Aleksincu. Zašto je iseljena? Zato što je neko bacio oko na imovinu kasarne, otprilike 25 hektara. Odlukom Borisa Tadića i Zdravka Ponoša je prodata kasarna, odnosno zemljište Miroslavu Miškoviću. Sada je Miroslav Mišković vlasnik kako te kasarne, tako cele ove Srbije i ovih naših bivših poslanika u Skupštini Srbije, koji ne odlučuju o politici, a o kojima upravo, između ostalog, odlučuju.
Koja je perspektiva za mlade u Aleksincu? Ja govorim o Aleksincu, ali to je slučaj u većini mesta u Srbiji. Završili su školu, nemaju posla, treba da zasnuju brak, porodicu, razmišljaju o odlasku u inostranstvo više nego ikada do sada. To je osnovni problem današnjeg života u Srbiji.
Otežano je ostvarivanje prava kod pravosudnih organa u Aleksincu i drugim mestima. Zaštita tih prava će biti još otežanija posle stupanja na snagu ovog zakona.
Kao jedan od razloga za neprihvatanje amandmana koji se odnosi na pravosudne organe u Aleksincu naveli ste da će predložena mreža osnovnih sudova, naravno i prekršajnih, omogućiti da mnogo veći broj sudija postupa u predmetima. Nije bitan broj sudija, može svaki sudija da ima po jedan predmet, bitna je efikasnost u sprovođenju sudskih postupaka, da budu efikasni, da ne budu preglomazni, a i da ne nedostaju sudije u rešavanju po određenim predmetima.
Kaže – potrebno je izbeći uticaj lokalne sredine na rad sudija. Molim vas, naše pravosuđe je u solidnom stanju po pitanju zakonitog rada sudija. Naravno, ima izuzetaka. S obzirom na to da je Aleksinac malo mesto, čuo bih, nema kršenja zakona od strane sudija, tužilaca, sudija za prekršaje. Možda ima nekih pojedinačnih slučajeva za koje nisam čuo, ali u osnovi, sudije rade po zakonu svoj posao, što je dobro. Znači, nema uticaja lokalne sredine, iako je ta sredina mala; nema uticaja lokalnih političara, neću da kažem tajkuna, jer je malo mesto, ali lokalnih finansijskih moćnika, ako ih uopšte ima; nema uticaja bilo koga na rad sudija i pravosudnih organa.
Kao jedan od važnih razloga za odbijanje amandmana kada su u pitanju pravosudni organi i prekršajni sud u Aleksincu, naveli ste da je mali priliv predmeta, da je neracionalan opstanak takvih sudova i da je mali broj sudija. Naveo sam malopre podatke za 2007. godinu: priliv predmeta u Opštinskom sudu u Aleksincu bio je 9.022; broj sudija - 14, a predviđeno je odlukom, vi znate tu odluku, valjda iz 1991. godine, 18 sudija. To zaista ne može da stoji kao razlog, pogotovo zato što ste predvideli opstanak osnovnih sudova i prekršajnih sudova u onim mestima koja imaju mnogo manje razloga prema kriterijumima i parametrima na koje se vi pozivate, a donelo ih je Ministarstvo pravde.
U uporednim podacima povodom sledećih amandmana navešću vam koji prekršajni i osnovni sudovi u kojim mestima opstaju, a u Aleksincu ne. To odstupanje nije pojedinačno, parametre niste dosledno poštovali do kraja i to je osnovni problem.
Kažete da ste kao jedan od parametara uzeli razvijenost putne mreže. Aleksinac je, maltene, na autoputu. Pored samog Aleksinca prolazi autoput, železnica, a nadamo se da će nekada i Morava biti plovna reka; magistralni put za Sokobanju. Kako onda taj parametar može da bude primenjen u nekim slučajevima, a za Aleksinac taj kriterijum, parametar, to merilo apsolutno ne može da stoji?
Dalje, ima još razloga koji nalažu kako vama kao predstavniku Vlade, odnosno povereniku Vlade, tako i narodnim poslanicima koji će odlučivati o tome, gde ste naveli za prekršajne sudove da je gustina naseljenosti takođe jedan od parametara...
(Predsedavajuća: Petnaest minuta i trideset sekundi.)
Završavam, gospođo Čomić, u jednoj rečenici. Gustina naseljenosti za jedan sud koji je manji od Aleksinca, recimo, Pirot je 52 stanovnika na kilometar kvadratni, a Aleksinac - 91. Ne kažem da Pirot ne treba da ima prekršajni sud, da me neko pogrešno ne shvati, ali smatram da treba i Aleksinac da ima.
Javiću se kasnije po amandmanima nekih drugih narodnih poslanika, a imam još i jedan svoj amandman.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, činjenica da parlament ni danas ne raspravlja o onome što je danas najaktuelnija tema u Srbiji govori zapravo o povredi člana 27. Poslovnika Narodne skupštine i o povredi člana 106, odnosno dostojanstva Narodne skupštine.
Ne možemo, dame i gospodo, današnji dan da provedemo u radu po nekoj drugoj temi ako znamo za činjenicu da je misija Euleks počela da zaposeda Kosovo i Metohiju, da to zapravo znači okupaciju Kosova i Metohije, i to očigledno uz pristanak predsednika države, uz pristanak Vlade Republike Srbije.
Mi smo ovih dana slušali hvalospeve o nekakvim diplomatskim akcijama, o nekakvim diplomatskim uspesima. U međuvremenu, insistirali smo ovde da se na dnevni red stavi predlog rezolucije 108 narodnih poslanika. Nismo imali razumevanja. Predsednik parlamenta je kršila Poslovnik. Jutros je pokušala da nas ubedi kako je ona stavila na dnevni red predlog te rezolucije, ali je skupštinska većina izglasala da se ta rezolucija ne raspravlja po hitnom postupku, već da to bude po redovnom postupku.
Od tada je prošlo skoro pola godine i, naravno, nikome nije palo na pamet da mi ovde raspravljamo o tome, da bi ovaj parlament i narodni poslanici dali neke okvire u okviru kojih bi morali da se kreću i predstavnici Vlade Republike Srbije i predsednik Republike Srbije, jer niko nema prava... svi smo se zaklinjali i govorili o tome da niko nikada neće potpisati nikakav akt koji će ugroziti Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije. Ali, onaj koji je pristao na razmeštanje Euleksa, taj je zapravo potpisao okupaciju dela teritorije Republike Srbije.
Nema objašnjenja, jer ga nismo čuli ni u ovom prethodnom periodu, ni koje su to tačke, ni ko je opredelio nekakve tačke koje bi mogle biti prihvatljive, ne znamo za koga, možda za Borisa Tadića i za njegovu vladu, ali za ovaj parlament, za građane Srbije, za Srbe na Kosovu i Metohiji sasvim sigurno ono što se danas desilo nema opravdanja, to je okupacija. Bar ovaj današnji dan bismo morali da posvetimo tome, ako već nije isuviše kasno, a poprilično kasno jeste i ne znam kada ćemo da raspravljamo o našim ljudima...
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Vidim, gospođo Čomić, i upravo to pokušavam da kažem, da bi to trebalo danas da nam bude tema za raspravu sa neograničenim vremenom za svakog poslanika, a ne da gledate da li smo potrošili tri minuta.

Narodna poslanice, nema povrede člana 27, pogotovo ne uz obrazloženje koje ste dali. Ono što ja moram jeste da primenjujem Poslovnik, koji propisuje da je vreme na raspolaganju narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi Poslovnika tri minuta. Vrlo jasno kažem "tri minuta i 30 sekundi" zato što smatram da je 30 sekundi dovoljno da svaki govornik dovrši misao koju je započeo u roku od tri minuta, kao što na tri minuta zamolim svakog narodnog poslanika koji smetne s uma da navede koji je član Poslovnika povređen da to učini u trećem minutu.
Vaši stavovi o tome šta bi trebalo ili ne bi trebalo da bude na dnevnom redu nisu primer za povredu procedure, niti člana 27, jer je u toku Treća sednica, a na dnevnom redu je rasprava u pojedinostima 6. tačke dnevnog reda.
Narodni poslanik Slađan Mijaljević želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane kolege, u svetlu događaja koji nam se dešavaju poslednjih godina, meseci, nedelja, dana, onoga što se desilo večeras, onoga što će se dešavati sledećih dana, po članu 226. postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, ministru spoljnih poslova, ministru unutrašnjih poslova, direktoru BIA – šta su preduzeli povodom informacije koju su dobili pre par godina, neki od njih? Ja ću pročitati tu informaciju.
U Ženevi su 19, 20. i 21. septembra 2003. godine predstavnici Vatikana, Amerike, Nemačke i Engleske doneli paklene planove za Vojvodinu i njene narode. Preko plana "Barbarosa 5" Vojvodinu demografski strukturno promeniti, Vojvodinu najpre ekonomski potčiniti kupovinom zemljišta i preduzeća, a zatim sve učiniti da se razgradi duhovna veza sa Srbijom.
Samo da vas podsetim koliko je puta gospodin Petar Jojić ovde postavljao pitanje i pobrojio silna preduzeća sa one strane Dunava koja su ovde kupila hiljade i hiljade hektara.
Vojna ustanova "Karađorđevo" mora preći u vlasništvo hrvatskih biznismena, uz pomoć Svetske banke, jer će biti odbrambeni bastion nezavisne Vojvodine koja će biti u sastavu restaurirane Austrougarske monarhije. U cilju promene demografske strukture stanovništva, oterati sve Srbe, oko 400.000, preko Save i Dunava, koji su u Vojvodinu došli kolonizacijom posle 1945. godine. Za etničko čišćenje Srba i nepokornih drugih manjina angažovati i nastaše (više nisu ustaše, sad su nastaše) iz zapadne Hercegovine i teroriste sa Kosmeta. Zemun očistiti od Srba i pretvoriti ga u hrvatski grad, koji će biti brana nezavisne Vojvodine prema Srbiji.
Ovo me asocira na neke događaje vezane za neke malverzacije i nasilno preuzimanje opštine Zemun proteklih nedelja od strane nekih patriota.
Inače, pre tri-četiri meseca sam dva puta tražio da Skupština Srbije formira odbor za Vojvodinu. Tada sam se ogradio rekavši da smo imali odbor i za Kosovo i Metohiju, ali da ljudi koji se nalaze na čelu institucija države Srbije ne rade ništa ili gotovo ništa u odbrani države Srbije, njenih institucija i stanovništva, da neće uraditi ništa ni po pitanju Vojvodine, ali naše je da tražimo da se to otvori, da se stavi na dnevni red. Molim odgovore na ova pitanja.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Mićunović. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 103. Poslovnika koji kaže da poslanik može da govori samo o temi, odnosno tački dnevnog reda tekuće Skupštine. Danima vidimo da se pokušava govoriti izvan te teme pozivanjem na članove 25, 26, 27, već kako je kome zgodno, da bi se bez ikakvog uvijanja obraćalo sa skupštinske govornice narodu. To je lepo, narodna je skupština, samo što je zadatak Narodne skupštine da donosi zakone, ona je zakonodavna vlast, a svako ko ometa Skupštinu da vrši svoj zakonodavni posao de fakto radi protiv Ustava jer ne dozvoljava da određene institucije rade svoj posao.
Ovde imamo jednu temu koja je sigurno za svakoga veoma značajna. Postavlja se pitanje motivacije, emocija i najčešće je ovde reč o patriotizmu i, rekao bih, postoji još jedna reč koja se ne pominje, a to je solidarnost, a onda to ima veze sa krizom. Kada je zemlja u krizi, kada ima probleme, onda je patriotizam upravo pozivanje na solidarnost svih da tu krizu reše, da odbrane zemlju, da urade najznačajnije stvari. Prema tome, funkcija patriotizma jeste ujedinjavanje ljudi zarad zajedničkog rešavanja nekog problema, a ne destrukcija, unošenje sukoba, svađa, jer to nije patriotski i ne doprinosi rešenju.
Ovde se danas govori o Euleksu kao okupaciji. To znači da je Kosovo bilo slobodno, naše potpuno i onda je došao neki nečastivi Euleks i okupirao ga. Dugo sam u ovom parlamentu i kosovsko pitanje je davno postavljeno. Hteo bih da vas podsetim na dan kada je predsednik Vlade Bulatović podnosio ekspoze o našoj pobedi nad NATO-om, očuvanju našeg suvereniteta, integriteta itd. Ne bih sada hteo da ponavljam šta sam onda govorio o tim našim pobedama.
Problem je što je Rezoluciju 1244, na koju se mi pozivamo, doneo Savet bezbednosti, i taj isti Savet bezbednosti je sada izdao predsedničko saopštenje koji deo poslova prenosi na Euleks. Za to predsedničko saopštenje glasali su i predstavnici Rusije i predstavnici Kine itd. Ne zaboravimo da je ondašnje rešenje pitanja Kosova došlo na osnovu zajedničke mirovne akcije Černomirdina, bivšeg predsednika ruske vlade, i Ahtisarija.
Sada, ono što je ovde bitno, što se mi svađamo, ja bih vas pozvao na nešto što se zove realnost - da vidimo kako možemo da pomognemo ljudima na Kosovu. Da li je dosadašnje vladanje UNMIK-a bilo bolje za bezbednost, jer smo stalno napadali da ljudi ne mogu da se kreću, da su nebezbedni itd., od onoga na šta je obavezan Euleks, a to je uspostavljanje kakve-takve vladavine prava? Nije dobro da od toga bilo ko pravi, niti može da napravi bilo kakav politički kapital, poziva na solidarnost kod ...
(Predsedavajuća: Četiri minuta, narodni poslaniče.)
... koju, inače, ozbiljni narodi uvek primene, kao što je Čerčil govorio, kada je Engleska bila jedina slobodna zemlja u Evropi – obećavam vam suze, ovo, ono, ali budimo zajedno. I, ponašali su se složno i uspeli su da se održe.
Ako želimo da pomognemo ljudima i da se održimo kao ozbiljna država onda treba da patriotizam i solidarnost razumemo na taj način. Hvala.