Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine i pre svega hoću da kažem gospodinu Mićunoviću da po Ustavu nadležnost Skupštine podrazumeva 12 tačaka; u okviru svojih izbornih prava, Narodna skupština ima još šest tačaka kojima se bavi. Jedna od stvari je i usvajanje zakona, nesumnjivo da je to najvažnija, ali samo jedna od ovih 12 tačaka.
Ono što ste rekli ovde, da je '99. godine neki predsednik Vlade tvrdio da smo pobedili NATO pakt, ne razlikuje se od tvrdnji koje vi danas iznosite kada je u pitanju Kosovo i Metohija, s tim što je tadašnja tvrdnja imala mnogo više osnove, nego ovo što vi danas tvrdite. I jedna i druga tvrdnja imale su politički cilj da se građanima Srbije stvarnost, koja je bila izuzetno loša i teška, na neki način predstavi boljom nego što jeste. Ako kao razumni ljudi pogledamo u kakvoj se situaciji nalazilo Kosovo '99. godine, posle donošenja Rezolucije UN, i danas, to su toliko ogromne razlike da ne možete uopšte da pominjete.
Vi ovde svesno obmanjujete javnost. Mi smo 1999. godine imali Rezoluciju 1244. Danas imamo saopštenje predsednika, odnosno generalnog sekretara UN. Između pisma i rezolucije je ogromna razlika. Rezolucija obavezuje. To što delovi rezolucije koji su važili za Srbiju nisu ispunjavani, to je druga stvar, to je nasilje, teror. Zbog toga su nas i bombardovali '99. godine. Ovo što ste vi uradili je svesna prevara građana Srbije, izdaja Kosova i Metohije. Kažete da su i Rusi glasali za to. Upozoravao vas je Sergej Lavrov i rekao – ne možemo mi biti veći Srbi od vas Srba; ako ste prihvatili Euleks, ako je vama dobar, dobar je i za nas.
Gospodine Mićunoviću, kako možete da tvrdite tako nešto? Zar niste čuli da se sa administrativnih granica skida zastava Ujedinjenih nacija, da administrativna granica od juče postaje granica države Kosovo i Metohija? Svi ovi prethodni postupci o kojima smo govorili vodili su ka ovom trenutku, da prihvatite zahteve EU i Amerike i da omogućite uspostavljanje misije Euleks koja dolazi isključivo zato da bi sprovela plan Martija Ahtisarija.
Mislim da su se stekli uslovi da se pokrene pitanje razrešenja predsednika Republike, ali o tome ću u drugom javljanju. Hvala vam.

Narodni poslanik je izrekao stav da je došlo do povrede člana 104. Nema povrede člana 104. Da je prethodni govornik bilo koji član Poslovnika prekršio, bio bi upozoren, pa bi bila izreknuta opomena.
Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.
Narodni poslanici se ne mogu dogovarati o tome kako će dobijati reč. Pošto svi narodni poslanici pristaju, meni je drago da su se oko nečega usaglasili narodni poslanici vladajuće većine i opozicije.
Narodni poslanik Dragoljub Mićunović ima reč, a narodni poslanik Milan Stanimirović, ako želi, moraće da sačeka sve druge poslanike koji žele da govore o povredi Poslovnika. Izvolite.

Pokušao sam da govorim racionalno i razumno, ali imam utisak da nisam naišao na razumevanje izvesnih poslanika.
Ono što je ključno je sledeće: šta je alternativa ovome što se do sada uradilo? Prvi put u istoriji naše diplomatije smo postigli da možemo da izađemo sa predlogom jedne rezolucije za koju će glasati većina i da se obratimo Međunarodnom sudu pravde. Od početka smo govorili – nećemo ratovati, pokušaćemo diplomatskim i pravnim sredstvima, odbranom međunarodnog prava da zaštitimo naše građene na Kosovu i Metohiji. Šta je alternativa? Ne činiti ništa ili, još gore, pokušati nekim nasilnim sredstvima to da rešimo.
Postigli smo ne samo to nego i ono na šta smo se obavezali Rezolucijom, da se neće menjati Rezolucija 1244, da ona ostaje i da smo uspeli da Euleks pod tom firmom, dakle, uz odobrenje Saveta bezbednosti, poštujući Rezoluciju 1244, uredi pravni život na Kosovu i Metohiji, čije je stanje sada očajno za naše građane. Ono što je najvažnije su građani, da vidimo na koji način će njima biti bolje. To što ćemo sa celim svetom doći u svađu, sa Kinom, Amerikom, Evropom, svim živim, to junačenje smo imali prilike da vidimo i znamo do čega nas je dovelo.
Radimo ozbiljan posao, na ozbiljan način, u skladu sa međunarodnom zajednicom, i to je jedina naša snaga. Sve drugo su stvari koje služe za dnevne prilike, ali ja njima ne želim da se bavim i neću vam više u tom smislu odgovarati. Molim vas, razgovarajmo o tome ozbiljno, šta je to što vi nudite da spasimo Kosovo. Tolike prilike ste imali da ga spasavate.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104. Gospodine Mićunoviću, moramo da prihvatimo neke stvari koje su realne. Morate nekoga da pitate i da vidite kako se to zove kada vi uporno izbegavate da prihvatite realnost. Vi želite da u ono što verujete i mislite ubedite i građane Srbije, da je to upravo to. To možete da radite iz dobre namere, verujem da je dobra namera, ali ta namera može da bude i loša.       
Pre svega, kada govorite o toj velikoj pobedi naše diplomatije, ona je praktično floskula i ciljno urađena, baš da bi doveli Srbiju i Kosovo i Metohiju u ovu poziciju. Raspravljali smo o tome nekoliko puta i sada ću vam to reći.
Gospodine Mićunoviću, to što smo sve karte uložili na diplomatsku aktivnost kako bismo dobili podršku za rezoluciju kojom bi Međunarodni sud rekao da li je proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije bilo na osnovu međunarodnog prava ili ne, morate da priznate, suštinski ne znači ništa. Odmah po donošenju te rezolucije Makedonija i Crna Gora su priznale nezavisnost Kosova i Metohije. To je jedna stvar.
Drugo, odluka tog međunarodnog suda apsolutno nije obavezujuća ni za jednu stranu. Može da znači, a ne mora da znači ništa.
Treća stvar, koja može da bude loša za nas: odluka koju taj sud donese može da se okrene i da nam se obije o glavu zato što u međunarodnom pravu postoje određeni momenti na osnovu kojih određena teritorija može da dobije nezavisnost. To su bivše kolonije, to su delovi države koji su bili pod vojnom okupacijom i, ono što je posebno opasno za nas, to su delovi teritorije na kojima žive pripadnici neke nacionalne manjine kojima su onemogućene verske, kulturne, ekonomske, političke i druge mogućnosti da se iskažu kao narod. Ne treba vas ubeđivati da se poslednjih 20 godina u svetu samo o tome priča kada je u pitanju Kosovo i Metohija. To je ono što je suštinski važno.
Vi kažete – šta da uradimo? Ako mi nismo u stanju da to odredimo, valjda je bilo u stanju da odredi 77.000 Srba i drugih nealbanaca sa Kosova i Metohije koji su potpisali, dolazili ovde u Skupštinu Srbije, tražili prijem kod predsednika Republike i zahtevali da se ne prihvati misija Euleks. Ako ne verujete nama, valjda treba verovati tim ljudima koji žive na Kosovu i Metohiji. Ili su oni, pobogu, ponovo izmanipulisani od strane nekih koji su želeli da urade to što su uradili?
Gospodine Mićunoviću, najmanje što ste mogli da uradite jeste da Vlada ode na sednicu koju su zakazali predstavnici Srba sa Kosova i Metohije, odnosno predsednici opština, da dođe u Kosovsku Mitrovicu i da im kaže jasno i glasno šta ih očekuje. Da su imali bilo šta da im kažu, otišli bi dole. Baš zbog toga što su svesni činjenice šta ih čeka nisu smeli ni da odu da im to kažu.

Nema povrede člana 104, niti je izlaganje narodnog poslanika išlo u prilog obrazloženju povrede člana 104.
Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želim da govorim o članu 104, vezano za izlaganje gospodina Mićunovića. Želim da govorim i po članu 226.
Dakle, prvo po članu 104. Gospodine Mićunoviću, vi ste izašli za govornicu i pozvali ste se na član 103. koji govori da narodni poslanik treba da govori o temi koja je na dnevnom redu, ali vi retko govorite u Skupštini Republike Srbije.
Sinoć je nama poslanicima opozicije uskraćeno pravo da govorimo o temi. Ja sam izašao i intervenisao. Je l' tako, gospođo potpredsednice?
Dakle, vi nama uskraćujete elementarno pravo da govorimo o temi i stvarima koje su bitne za građane Srbije. Toliko o vašem poštovanju rada Skupštine Republike Srbije.
Po članu 226. Juče je jedan grad u Republici Srbiji bio na granici uništenja. Juče je hiljade ljudskih života bilo ugroženo. Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, 2. oktobra i 5. novembra, ja sam ministra za ekologiju upozoravao na taj problem i govorio da grad Loznica leži na 500 tona ugljendisulfida. Ministar za zaštitu životne sredine me je uveravao da je to potpuno bezbedno. Evo kako je bezbedno. Tražio novac u rebalansu budžeta da se to sanira, a novac iz rebalansa budžeta je arčen na sve moguće načine, a onda kada su ljudski životi ugroženi za to nema novca. To je ta odgovornost koju vi snosite u svom radu do sada. Umesto da posle ovoga ministar za zaštitu životne sredine dođe i da podnese ostavku ovde pred svima nama, on se ne pojavljuje i ne daje nikakve zvanične izjave. Zahvaljujem.

Narodni poslaniče, što se tiče izricanja vašeg zahteva o kršenju članova Poslovnika koji se tiču davanja reči, ja sam vam juče u objašnjenju rekla da se izvinjavam ako se to dogodilo za vreme dok sam ja predsedavala, jer je moguće da se desilo omaškom.
Pošto sam želela da utvrdim činjenice, razgovarala sam sa potpredsednikom Nikolom Novakovićem i od njega saznala da je on sa vama imao razgovor i da je neistina da poslanici koji su želeli da govore o amandmanu nisu dobili reč.
(Dragan Todorović, sa mesta: Priznali ste sinoć, uzmite stenogram.)
Pošto narodni poslanici ne slušaju objašnjenja, onda još jedanput: juče, u toku izricanja, odnosno želje da se govori o povredi Poslovnika i davanju reči u raspravi u pojedinostima na amandmane, rekli ste da poslanicima vaše poslaničke grupe nije data reč. Ja sam vam u objašnjenju rekla da se, ako se to dogodilo za vreme dok sam predsedavala, izvinjavam. Nakon toga sam proverila sa potpredsednikom Nikolom Novakovićem da li se dogodilo da reč nije dobijena kada je tražena, on je razgovarao i sa vama i nije istina da narodnim poslanicima nije data reč.
Narodni poslanik Petar Jojić je, uz izvinjenje narodnog poslanika potpredsednika Nikole Novakovića, viđen prekasno, ali sa pravom je dobio reč u raspravi u pojedinostima po amandmanima, tako da vas molim da se ne izriču neistine za govornicom Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, već sinoć, noćas i jutros se grubo krši član 104. Poslovnika Narodne skupštine i grubo se krši dostojanstvo i Narodne skupštine, i naroda Srbije i države Srbije u celini. Da je časti, da je pameti, danas bi morala da bude, odnosno još noćas bi morala da bude prekinuta ona sednica i zakazana tog trenutka nova sednica sa jednom jedinom tačkom dnevnog reda – Kosovo i Metohija i ulazak Euleksa na Kosovo i Metohiju. Ta tema je tema svih tema. Danas ćemo se i dalje zaluđivati nekakvim amandmanima na nekakve zakone dok se grubo, divljački između dva dela Srbije postavlja državna granica.
Podsećam vas na onu enciklopedijsku rečenicu predsednika Narodne skupštine od maločas, kaže: "Postigli smo dogovor da ćemo učiniti napore da zauzmemo stav".
Kada ste već postigli dogovor, učinimo svi zajedno napore i zauzmimo stavove. Mi jedino to i tražimo. Zauzmimo kao parlament stav o okupaciji Kosova i Metohije, uspostavljanju nove države na teritoriji Srbije, o uspostavljanju državne granice posred Srbije, o apsolutno pogrešnoj, tendenciozno pogrešnoj, da ne kažem čak i izdajničkoj politici vrha ove države kada je Kosovo i Metohija u pitanju. Sve one pripreme, svi oni odlasci, sva zvanja međunarodnog suda, sve žalbe međunarodnom sudu bile su u ulozi da se do kraja prvo dezavuiše narod Srbije, građani Srbije, pogotovo građani Kosova i Metohije, i da se ovo što se noćas desilo desi bez velikih trzavica.
Zauzmimo stavove o ugroženosti Srba na Kosovu i Metohiji. Dame i gospodo, podsećam vas na članke u nekoliko pisanih medija, na obećanja šiptarskih razbojnika da će u Srbiju stizati srpske glave. Ne živi Srbi kao proterani, nego srpske glave bez srpskog tela. Da li vam je to malo poznato? Nije li se to dešavalo kroz istoriju, nije li se dešavalo u poslednjem ratu da su, kada god je država Srbija bila u ovakvoj situaciji, srpske glave bile odsecane i slate u Srbiju ili sahranjivane mimo tela?
Zauzmimo stav o zaštiti istorijske i kulturne baštine i o zaštiti tih 15% Srbije. Zauzmimo stav, konačno, i o tih 75.000 potpisa Srba sa Kosova i Metohije.
Završavam. Zauzmimo stav o 75.000 molbi, o 75.000 vapaja da država svoje podanike zaštiti. To je obaveza ovog parlamenta i to je obaveza pre svih obaveza, koju moramo u ovom parlamentu doneti. Prestanite više sa raznoraznim zakonima koji će se primenjivati 2010, 2012, 2014. ili 2020. godine. Pod ovakvom vlašću sigurno ni države Srbije neće biti dotle.