Gospodine Kragoviću, izvolite, imate reč. Molim vas da se držite Poslovnika u pogledu vremena. Naravno da je logično da završite misao, rečenicu, ali svi govorite skoro po minut više.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, članova 225. i 226, i tražim objašnjenje. Šta se dešava? Danas je ponovo počela izgradnja džamije u Berivojcu, u opštini Kosovska Kamenica. Sećate se tog slučaja, u više navrata sam govorio. Tada su Šiptari demonstrirali svoju volju i snagu; na srpskom igralištu prave novu džamiju i time žele da proteraju i napadnu Srbe. Došlo je do sukoba, sukob je trajao tri-četiri sata i rezultat tog sukoba je to što su podignute krivične prijave protiv četvorice Srba iz sela Berivojca, kao da su oni krivi zato što su sprečili da se na njihovoj zemlji bez ikakve dozvole, na divlje, izgradi nova džamija.
Danas se to ponovo radi. Ko će sada da zaštiti te ljude? Ko će sada da pomogne tim ljudima koji su optuženi i koji će najverovatnije, pod ovom misijom Euleksa, a uz pravosuđe kakvo je dole, najverovatnije biti u zatvoru i biće krivi zato što su branili svoju imovinu, svoju zemlju?
Stoga tražim od države da zaštiti ta četiri momka, da se zabrine za njih i da ne dozvoli da oni budu krivi zato što su branili svoju imovinu. Izgleda da je u Srbiji kriv onaj ko brani svoju imovinu. Onaj ko predaje tuđu imovinu, on je dobar, on je pošten.
Ovde su se čule razne priče. Bruka je i sramota da neko pominje ove potpise sa Kosova i Metohije, koji su skupljeni mukotrpnim radom. Obezvrediti te potpise znači negirati postojanje Srba dole i njihovu akciju, njihovu ideju da nešto urade kako bi zaštitili svoje interese, svoje porodice, svoje domove. Ti potpisi su skupljeni pre nego što je bila sednica Saveta bezbednosti, kada smo videli da je vrag odneo šalu, da ćemo biti izdani od strane Beograda, od strane vlasti u Srbiji. To je bio poslednji apel.
Skupština Srbije ne želi da raspravlja o tome, neće temu Kosova i Metohije. Ovde je Skupština Kosova i Metohije, ponovo da vas podsetim, gde su predstavnici svih političkih stranaka. I ti članovi SPS-a koji su delegati u Skupštini Kosova i Metohije potpisali su tu peticiju, a ovde njihov šef poslaničkog kluba omalovažava tu peticiju, kao - ne znam u koje vreme je potpisano, ko je skupljao, kako je skupljao. I, kad je Savet bezbednosti doneo odluku, sve prestaje da važi; bitna je odluka Saveta bezbednosti, bitno je da smo mi ostvarili diplomatsku pobedu. Kako smo je ostvarili?
(Predsednik: Vreme.)
Ostvarili smo je tako što smo predali teritoriju Kosova i Metohije i prepustili na milost i nemilost srpski narod na Kosovu i Metohiji.

Gospodin Marković ima reč.

Nastavljam, dame i gospodo narodni poslanici, tamo gde sam stao. Upravo najava gaženja, kršenja člana 104. Poslovnika važi za nastavak moje diskusije. Sedamdeset pet hiljada potpisa, sedamdeset pet hiljada vapaja da spasite te živote, da spasite tu teritoriju, vi ste na to ostali gluvi.
Pitam predsednika Vlade Cvetkovića hoće li smeniti ministra Bogdanovića, ministra za Kosovo i Metohiju, zbog svega što se desilo? Da li je taj ministar koji je vežbao da bude ministar srpske vlade vežbao u šiptarskoj vladi? Da li on ima malo, trunku morala da prihvati da vodi resor?
Umesto da Vlada Srbije, Narodna skupština danonoćno zasedaju, da su u stalnom zasedanju u trenutku kada nam uzimaju 15% teritorije, mi raspravljamo o bezveznim zakonima, o zakonima koji će se primeniti 2010-2020, o zakonima koji Srbiji ništa ne znače. Ovo je zamajavanje srpskog naroda. Jedina tačka dnevnog reda tog stalnog zasedanja mora da bude Kosovo i Metohija. Šta sa Kosovom i Metohijom? Ko je kriv što je došlo do okupacije Kosova i Metohije?
Priča jedan od poslanika - u skladu sa rezolucijom 1244. Kojim delom te rezolucije? Da li je to onaj deo koji se odnosi na hiljadu vojnika i policajaca koji će štititi Srbe na Kosovu i Metohiji? Dokle ćete zamajavati Srbiju i srpski narod?
Pogledajte dnevni red današnje sednice, pogledajte dnevni red prethodne sednice. Dok nam uzimaju Kosovo i Metohiju, dok 130.000 Srba... Pitanje je koliko će ih preživeti u narednih mesec dana, jer šiptarski razbojnici su obećali Srbiji i srpskom narodu da će slati srpske glave sa Kosova i Metohije.
Dok se to dešava na Kosovu i Metohiji, Skupština završava Devetu nezavršenu Betovenovu simfoniju.
Molio bih, ako imate malo obraza, časti i pameti, da dođete ovde da pričate, a ne da mi dobacujete sa mesta.

Narodni poslanik Milan Avramović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo osnovnog razloga i odgovora zbog čega država Srbija nije podnela zahtev Međunarodnom sudu pravde da se izjasni o legalnosti Kosova i Metohije po hitnom postupku.
Dakle, ponavljam, po hitnom postupku. Vremenski rok mora da potraje, da se kupi, da se u međuvremenu Euleks instalira na Kosovu i napravi od Kosova državu, onakvu kakvu treba da napravi u skladu sa planom Martija Ahtisarija.
Podsetiću vas da je Međunarodni sud pravde već pozvao Kosovo, ne kao instituciju, nego kao državu, da da svoje mišljenje na osnovu ove tužbe, da oni nisu sposobni to da urade pa im treba Euleks i da samim tim Međunarodni sud pravde priznaje i daje legitimnost kosovskoj kvazidržavi.
Dakle, postavlja se jedno osnovno i jasno pitanje. Ako je neko ko je među prvima priznao Kosovo državu, mislim na američku administraciju, ne na američki narod, u slučaju Nikaragva - Amerika poništio odluku Međunarodnog suda pravde i rekao da ne prihvata ni sud, ni njihove odluke, kako vi mislite da se pozovete na bilo kakvu odluku tog suda? I sami znate da vam je to poslednji korak po kome ćete imati osnova za legalno priznavanje Kosova i Metohije, jer ćete reći – mi ne poštujemo priznavanje Kosova i Metohije, ali ćemo morati da poštujemo Međunarodni sud pravde.
Dakle, narodni poslanici i građani Srbije, na osnovu članova 225. i 226. postavili smo sa ove govornice ovo pitanje, na koje nikada nismo dobili odgovor. Koji su razlozi za to što nije traženo donošenje mišljenja Međunarodnog suda pravde po hitnom postupku? Koji su to razlozi, vidimo danas.
Danas, kada je instalirana misija Euleks na Kosovu i Metohiji, ovde izlaze "telefon" poslanici i pozivaju nas da se držimo dnevnog reda i pričamo o dostojanstvu Skupštine. Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, nemojte se posle čuditi kakav će tok sednice biti kada izađu poslanici vladajuće većine, pojedinci, i priznaju ovde nezvanično kvazidržavu Kosovo u odnosu na mišljenje Međunarodnog suda pravde.

Gospodin Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče Skupštine, smatram da se vi od jutros niste baš najbolje snašli, ne vladate baš najbolje Poslovnikom, a sve u skladu sa članom 27. Poslovnika ove skupštine. Ja ću u tom kontekstu da obrazložim ovo što sam rekao, a onda ću vam, naravno u skladu sa Poslovnikom Skupštine, dati jedan predlog.
Naime, jutros je u ovoj sali otvorena jedna tema, to je tema Kosova i Metohije, i mislim da ne postoji poslanik u ovom parlamentu koji može da kaže da otvaranje te teme može da bude zloupotreba Poslovnika Skupštine. Mislim da Poslovnik Skupštine i nekoliko njegovih članova jesu jedini, to sam sinoć rekao, institut transparentnosti u Srbiji ili mogućnost da se o nečemu govori. U ovom slučaju to je Kosovo i Metohija. Mislim da je tema Kosova i Metohije sada prioritet. Mi od juče imamo tamo misiju Euleksa. Misija Euleksa, po rečima generalnog sekretara UN, treba da bude u funkciji instaliranja plana Martija Ahtisarija, što u principu predstavlja zaokruživanje elemenata državnosti nezavisne države Kosovo i Metohija.
Onda izađu predstavnici skupštinske većine i drže nam lekcije o tome kako zamajavamo narod. Gospođo predsednice Skupštine, juče smo pokazali apsolutnu spremnost da radimo po tačkama dnevnog reda. Ako ste bili, dok ste bili i kad niste bili, čini mi se da smo se juče svega jednom ili dva puta javili da govorimo po Poslovniku sa ove govornice. Taj korektan i konstruktivan rad je trajao sinoć do 22.00 časa. Posle 22.00 časa bahatošću pojedinaca iz skupštinske većine sve je otišlo nizbrdo. U ovoj sali smo imali situaciju da je u jednom trenutku sala pretvorena u menzu ili restoran, a posle toga je moglo da dođe i do fizičkog obračuna, odnosno incidenta. Od jutros niko od predstavnika većine nije našao za shodno bar da prepozna deo odgovornosti za to što se sinoć dešavalo, nego se opoziciji opet dele lekcije.
Gospođo Đukić-Dejanović, sada imate priliku da pokažete da li ste stvarno spremni da učinite nešto u kontekstu priče da hoćete u skladu sa Ustavom da se borite za interese Srbije na Kosovu i Metohiji, a samim tim da pokažete koliko razumete značaj tačaka koje su na dnevnom redu, za koje i vas i nas predstavnici većine neukusno pozivaju da radimo po njima.
U tom smislu, ja ću vam predložiti da se pozovete na Poslovnik, u skladu sa članom 98, da prekinete sednicu, da pozovete šefove poslaničkih grupa, da saslušate predstavnike poslaničkih grupa, da pokušate da nađete dogovor i da više ne govorite da je Srbija u kontekstu Kosova i Metohije raspolućena i da nemate stav. Pokušajte bar da ga nađete. Mislim da vam to niko neće uzeti za zlo.

Učinila sam sve napore i mislim da Vlada i ja i dalje moramo činiti napore da radimo na svim pitanjima koja ste pomenuli.
Zahvaljujem se na sugestijama, ali zaista moram ovo obavljati u skladu sa Poslovnikom, zakonom i Ustavom. Mi smo ovu sednicu započeli, imamo odgovarajući dnevni red i ja vas ponovo pozivam da radimo po izuzetno značajnom dnevnom redu, uz sve razumevanje svih pitanja koje svaki pojedinac u ovoj sali pokreće.
Reč ima Dejan Mirović.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu članova 225. i 226.
Povodom izjave gospodina Danijela Frida da Euleks nije statusno neutralan i da je on raspoređen radi jačanja kvazidržave Kosovo i u vezi sa raspoređivanjem američkih državljana u misiji Euleks, interesuje me stav naših nadležnih organa, tačnije da li će gospodin Manter biti proglašen za personu non grata, kao što je urađeno u slučaju susednih zemalja i Malezije nedavno.
Ne razumem zašto se prećutkuje ovaj problem, posebno zato što je spoljnotrgovinska razmena sa zemljom koju predstavlja gospodin Manter minimalna. Ovakav potez ne bi štetio našim ekonomskim interesima.
Takođe, što se tiče Međunarodnog suda pravde, podsetio bih na stav uglednog profesora Milana Paunovića sa beogradskog Pravnog fakulteta. On se više puta veoma negativno izjasnio o tom postupku naših vlasti, jer sam poziv Prištini da se izjasni u suštini već znači jednu vrstu priznanja.