Može i član 103. Poslovnika, a može i replika. Mislim da smo razjasnili sve što je vezano za ovaj gasni sporazum i nespornu činjenicu što se tiče SRS – mi smo stranka u opoziciji i imamo onih mogućnosti koje imate i vi, da pokrećemo određena pitanja i, eventualno, ako uspemo, da na neki način nateramo vladajuću većinu da postupi po našim zahtevima.
Ovaj deo koji je vezan za Skupštinu, a to je sednica jednog i drugog odbora, neće biti sporan, kao što smo čuli, i to će se održati. Mogu samo da vam kažem, da je SRS na vlasti, to pitanje se ne bi ni postavljalo. Nijedan ugovor, nijedan sporazum nikada ne bi bio zaključen protivno interesima države Srbije i tu ne treba puno ubeđivati, siguran sam, ni vas ni građane Srbije. Potpuno vas razumem i razumem vašu bojazan. I meni zebe nešto oko srca čim znam da je Mlađan Dinkić u blizini, da on pregovara, razgovara, odmah sam siguran da radi provizije, da radi trange-frange i ne bežim od toga da se na svaki mogući način dođe do preciznih informacija kada je u pitanju sve ono što radi Vlada, odnosno što rade ministarstva. Hvala.

Reč ima ministarka pravde u Vladi Republike Srbije gospođa Snežana Malović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, evo odgovora za poslanika Maraša: Ministarstvo pravde nije ni u jednom delu nadležno i nema ingerencije nad Ustavnim sudom. Zatražila sam od stručne službe Ministarstva pravde da obavesti Ustavni sud da sam dobila pitanje vezano za to kada će se naći na dnevnom redu ocena ustavnosti vaše inicijative i takođe sam zatražila da u tom dopisu vas direktno obaveste o tome. Toliko.

U raspravi u pojedinostima povodom amandmana na član 9. za raspravu se javio narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarka Malović, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što iznesem stav poslaničke grupe DSS povodom rasprave koja se odnosi na javna tužilaštva mogu samo da kažem da očekujemo da će se ovaj važan strateški dogovor između Republike Srbije i Ruske Federacije, kada je u pitanju gasno-naftni sporazum, što pre realizovati, jer je on u najboljem interesu države Srbije, građana Srbije, srpske ekonomije i ukupne strateške pozicije države Srbije, a najbolji garant za to je i Vlada Ruske Federacije jer taj potpis koji je stavljen sasvim sigurno dovoljno garantuje realizaciju svih elemenata tog sporazuma.
Što se tiče samog ovog amandmana koji je ovde iznet i koji je podstakao raspravu narodnih poslanika Demokratske stranke Srbije, on upravo ukazuje na činjenicu u kojoj meri postoje razlike u shvatanjima ovog predloga zakona i u samoj vladajućoj koaliciji. Pored amandmana koji su podneti na onaj deo zakona koji se odnosi na mrežu osnovnih sudova, logično je da tu mrežu prati i mreža javnih tužilaštava. Amandmanske reakcije na ovaj deo Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i od strane predstavnika vladajuće koalicije, a u ovom slučaju to je predstavnik iz G17 plus, govore o tome koliko građani opština u Srbiji očekuju da osnovni sudovi i javna tužilaštva ostanu u njihovom području.
Više puta sam u svom izlaganju istakao, ceo taj koncept vrvi od nedoslednosti i odsustva kriterijuma. Imamo 34 osnovna suda, 45 prekršajnih sudova, 26 viših sudova i 16 privrednih sudova. Imamo odsustvo bilo kakvog obrazloženja zašto pojedine opštine imaju prekršajne sudove, a nemaju osnovne sudove, zašto neki imaju i osnovne i više, a nemaju privredne. To samo ukazuje na koji način je ova vlada brzopleto ušla u jednu ovako suštinsku i veliku reformu.
Više puta smo isticali da proklamovano načelo koje prati više vlada Republike Srbije, znači prethodnu i onu pretprošlu, a i u ekspozeu predsednika ove vlade Mirka Cvetkovića je to istaknuto - borba protiv kriminala i korupcije, jeste jedan od prioriteta, mada, istina, ono stoji na mnogo nižoj lestvici prioriteta nego što treba.
Ali, ako vi u ovoj mreži javnih tužilaštava ukidate javna tužilaštva u 104 opštine, onda se postavlja pitanje efikasnosti borbe protiv kriminala i korupcije.
Bilo bi vrlo zanimljivo čuti na koji način je izvršena analiza posledica i efekata ovog koncepta zakona kada je u pitanju efikasna borba protiv kriminala i korupcije, u kojoj je javno tužilaštvo jedan od najvažnijih segmenata i stubova. Znači, ono što više puta ističemo ovde jeste da se jako brzopleto ušlo u ovu reformu. Evo, u ovom segmentu koji se odnosi na borbu protiv kriminala i korupcije, o čemu pričaju sve poslaničke grupe kada diskutuju o ovom setu zakona, o čemu su diskutovali na prošloj sednici kada je u pitanju bio Predlog zakona o agenciji, sada se suočavamo sa činjenicom da 104 tužilaštva neće biti u mogućnosti da ovu važnu borbu i potrebu građana da se realizuje pravda sprovode. Zato je podnet ovoliki broj amandmana od strane predstavnika vladajuće koalicije.
Osim amandmana – pitanje je da li će i sami podnosioci da glasaju, a bila bi velika bruka da ne glasaju, da se vrate posle u svoje sredine i da onda kažu građanima da ništa po tom pitanju nisu uradili – imamo i otvorene pretnje pojedinih poslaničkih grupa koje podržavaju Vladu da neće glasati za ovaj zakon.
Znači, uz sve uvažavanje strpljenja koje uvažena ministarka Malović pokazuje slušajući naše diskusije, mislim da bi ovakva upornost i doslednost koju narodni poslanici i pozicije i opozicije ističu kritikujući ovaj zakon u potpunosti bila realizovana kada bi se ovaj zakon povukao iz skupštinske procedure. To je najbolje rešenje. Evo, i poslanik iz Saveza vojvođanskih Mađara, naš uvaženi kolega, klima glavom da je to najbolji način. I vi ste ovde pokazali da ovaj zakon ne može da dobije podršku u Narodnoj skupštini. Bolje bi bilo da se vrati na doradu, da se otvori nova javna rasprava i videćete kakva će biti delotvornost ovoga što su narodni poslanici govorili. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Siniša Stamenković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodna poslanica Dušanka Plećević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Siniša Stamenković je, ako se ne varam, iz poslaničke grupe penzionera. Podneo je amandman na član 9. da se u članu 9. stav 1. posle tačke 10) doda tačka 11) koja glasi: "Osnovno javno tužilaštvo u Kladovu, za područje osnovnog suda u Kladovu".
Međutim, ovim predlogom zakona nije predložen ni osnovni sud, niti osnovno javno tužilaštvo za opštinu Kladovo. Što se tiče faktora koji su određivali u kojim će opštinama biti osnovni sud, čuli smo ovde od poslanika, u nekim slučajevima odlučivali su geografski i klimatski faktori, u nekim slučajevima broj stanovnika ili razuđenost opštine, putna mreža. Mislim da je u najvećem broju slučajeva odlučivao politički faktor.
Podsećam narodne poslanike da je Kladovo opština u Borskom okrugu i da je to pogranična opština. Ona se graniči sa Rumunijom. Imajući u vidu proklamovani vladin koncept o ravnomernom razvoju regiona, koji je podneo premijer Mirko Cvetković u ekspozeu, ovaj amandman bi trebalo da se usvoji. Ne samo ovaj, nego i amandmani svih narodnih poslanika koji su govorili o opštinama koje se nalaze u pograničnom pojasu, naročito onim koje se graniče sa Mađarskom, Bugarskom, Rumunijom. Podržavam te amandmane. Pošto se radi o rubnim područjima Republike Srbije, nepostojanje institucija Republike Srbije, u ovom slučaju osnovnih sudova i tužilaštva, proizvešće migraciju i iseljavanje građana iz tih područja. Znamo da kada se iz rubnih područja iseljavaju građani čitava sela ostaju prazna, kuće zatvorene, imanja zapuštena, nema nikoga, onda prvi komšija polaže pravo da provali srpsku tarabu. O ovome treba misliti kada se radi o rubnim područjima Srbije.
Mi ovde nismo čuli od predstavnika Vlade šta su nedostaci, bar ne nešto što je značajno, postojeće mreže sudova i tužilaštava i zbog čega te institucije nisu tako efikasne. Čuli smo od ministra gospođe Malović da se u suštini vrši reorganizacija postojeće sudske mreže, da se suštinski tu ništa neće promeniti i da građani i sudije neće biti oštećeni, da se praktično ne radi o nekakvoj reformi, već o reorganizaciji. Onda se pitam zašto uopšte ta reorganizacija ako se suštinski ništa neće promeniti? Jer, ako se radi o reformi, onda očekujemo nešto bolje od postojećeg stanja. To je suština reforme - da se uradi nešto bolje.
Međutim, pošto se rekli da se radi o reorganizaciji, a ne o nekoj suštinskoj reformi, onda ne vidim razlog zašto se uopšte ovakva mreža sudova i tužilaštava uspostavlja. U suštini, reforma bi bila da se aktiviraju predmeti iz fioka i njihovo procesuiranje i potpuna sloboda sudija da rade po zakonu, bez uticaja politike. To bi bila suštinska reforma, a ne da se premeštaju sudovi iz opštine u opštinu.
Podržavam sve one poslanike koji su podneli amandmane da u opštinama gde su postojali opštinski sudovi, a nalaze se u rubnim područjima Republike Srbije, sudovi ostanu, odnosno da se preimenuju ako se ovaj zakon usvoji.
Međutim, ako se usvoji ovakav predlog, šta ćemo dobiti za posledicu? Samo otpuštanje zaposlenih, ne samo u sudskoj administraciji, kao što smo čuli, sudija, tužilaca, naročito onih koji su politički nepodobni.
Pošto nismo čuli ozbiljne razloge zašto se ovo radi, predlažem da se amandman kolege Siniše Stamenkovića usvoji ili, kao što su rekli mnogi poslanici, da se ovaj zakon povuče iz procedure. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, još jedan u nizu amandmana koji je podnet na ovaj zakon, podsetiću vas, ima ih ukupno 122, koji apeluje na predlagača zakona da drastično ne umanjuje broj tužilaštava, osnovnih i prekršajnih sudova, naročito ne u pograničnim područjima, u kojima je izrazita depopulacija i smanjen prirodni priraštaj.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman što jasno pokazuje da je vladajućoj koaliciji, odnosno Vladi pre svega stalo da istera do kraja ono što je naumila, a to je da smanji broj tužilaštava i osnovnih i prekršajnih sudova na tridesetak. Sada se tu postavlja logično pitanje - šta su motivi za tako nešto? U Predlogu zakona, u obrazloženju je rečeno da su motivi ti da će sudstvo biti efikasnije, da će se troškovi smanjiti i da će se na taj način izbeći moguća povezanost nosilaca sudskih funkcija sa ljudima u lokalnim sredinama, naročito manjim.
Narodni poslanici iz svih poslaničkih grupa su prethodnih deset dana, koliko traje rasprava naročito o ovom zakonu, izneli sijaset razloga i obrazloženja, argumenata da te stvari koje su navedene u obrazloženju Predloga zakona apsolutno ne stoje. Niti će sudstvo biti efikasnije, a samim tim naravno i tužilaštvo, jer će reizborom sudija najveći broj sudija i tužilaca biti uglavnom iz centara gde se nalaze sudovi i tužilaštva, pa će zbog udaljenosti i nedovoljno razvijene putne mreže morati da putuju u ta mesta gde bi obrađivali predmete, što je direktno suprotno onome što piše u Predlogu zakona da će biti efikasniji. Na taj način se ne može biti efikasniji. Takođe, neće biti ni smanjenja troškova jer će se na taj način povećati troškovi zbog putovanja, dnevnica i čega sve ne.
Očigledno je da je ovde jedan jedini motiv koji može da se nazre, koji naravno nije napisan u Predlogu zakona, a to je pre svega politička kontrola ove važne grane vlasti. Mnogo je lakše, naravno, kontrolisati tridesetak sudova i predsednika sudova, koji će kasnije kroz reizbor sudija moći da predlažu nove, da biraju, da smenjuju.
Očigledno je da će se to donošenjem ovog zakona desiti, jer ne vidim ni jedan jedini razlog zbog čega bi se uporno gurao ovakav koncept organizacije mreže sudova i tužilaštva uprkos silnim amandmanima, uprkos silnim argumentima, primedbama ne samo poslanika opozicije, već pre svega poslanika vladajućih stranaka.
Zaista ne mogu da razumem kako Vlada i predstavnici Vlade, koji dolaze opet iz tih stranaka vladajuće koalicije, guraju jedan koncept sudova i tužilaštva, njihove organizacije, a pri tom poslanici iz vladajućih stranaka koji treba da glasaju za ovakav zakon podnose amandmane koji su suprotni ovome što je ovde predloženo. Pažljivo sam brojao, 44 amandmana su podneli narodni poslanici iz vladajućih stranaka, od ukupno 120.
Na kraju ove rasprave neko će biti prevaren, odnosno građani će biti prevareni, samo da vidimo od koga će biti prevareni, da li će biti prevareni od tih 40 i nekoliko poslanika vladajućih stranaka koji su podneli ove amandmane. Naravno, logično bi bilo, ako se njihovi amandmani ne usvoje, da ne glasaju ni za zakon. Ili će zakon biti na kraju povučen, odnosno ministarka će prihvatiti određene amandmane, pa će zbog toga ti poslanici glasati za ovaj zakon i onda ćemo biti prevareni i mi i građani jer smo ovde deset dana iznosili milione argumenata, a ministarka to u ime Vlade nije prihvatala i vrlo je retko komentarisala sve one argumente koje smo iznosili kao razloge zbog čega ovakav zakon ne treba usvojiti, odnosno zbog čega treba određene amandmane prihvatiti.
S obzirom na to da zakon stupa na snagu tek 2010. godine, kao jedan jedini logičan motiv zbog čega se uporno gura sada kada je već 10. decembar, kada nismo ni počeli raspravu o budžetu, kada imamo jučerašnje instaliranje Euleksa na Kosovu i sijaset drugih veoma važnih, u ovom trenutku bitnijih stvari za ovu državu, zbog čega se uporno insistira na ovom zakonu i on se ne povlači iz procedure, ili se bar ne prekida rasprava o ovom zakonu da bi se neke važnije stvari raspravile na Skupštini, ostaje politički motiv, a to je politika i politička kontrola sudske vlasti.
Zbog toga mi iz Demokratske stranke Srbije sigurno nećemo podržati ovakav koncept zakona, a podržaćemo sve amandmane koje su predložili poslanici i vladajućih i stranaka koje su u opoziciji, naročito one koje će uravnotežiti broj sudova i tužilaštava u onim mestima koja su mala, siromašna i koja će na ovaj način biti najviše pogođena.
Ukoliko tako budu nastupili i oni poslanici iz vladajućih stranaka koji su predložili te amandmane, nema nikakve šanse da se ovakav koncept usvoji, što će reći da je ova priča tokom ovih deset dana potpuno izlišna.
Na kraju će glasanje reći ko tu koga laže i vara, da li je marketinški potez ovih 40 i nešto amandmana poslanika vladajuće koalicije, pa i predsednika Odbora za zakonodavstvo i mnogih poznatih narodnih poslanika iz vladajućih stranaka, da li će se oni izjasniti za ovaj zakon ili ne.
Neće ovo izaći na dobro i na to su očigledno svi poslanici koji su ovih dana raspravljali o amandmanima ukazali, ali građani moraju da znaju da je ovaj koncept pre svega namenjen tome da se zauzmu pozicije na vreme i da se budući izbori sudija i tužilaca izvrše na kontrolisan način od strane vladajuće koalicije, odnosno vlasti. Tu neće biti nezavisnog sudstva, neće biti boljitka za ovu državu, u smislu smanjenja korupcije i kriminala i bolje pozicije na lestvici zemalja koje su poželjne za ulaganje, za nove investicije, niti će zemlja dobiti bolju ocenu, pre svega, od organa Evropske unije da može da se oceni kao stabilna zemlja koja ima nezavisno sudstvo i organe u koje onaj ko želi da ulaže u ovu zemlju može da se uzda.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.