Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, predloženi amandmana koji je dao gospodin Buha je smislen i treba da bude prihvaćen, jer se njime izjednačavaju i mala i srednja preduzeća, ali uopšte, treba to podvesti pod jedan pojam – pravna lica.
Danas je 15. decembar, a ekonomska kriza koja drma čitav svet nanela je toliko štete da se bojim da su ove mere koje sada dolaze na red od Vlade Republike Srbije prilično zakasnele.
DSS je još 8. oktobra, kada je bilo očigledno da će ekonomska kriza pogoditi Srbiju, predložila jedan od zakona koji bi umanjio štete koje će nastati ovom ekonomskom krizom. Vlada Republike Srbije je tada reagovala, odnosno njeni predstavnici su reagovali tako što su rekli da ne treba dizati paniku i da su ti predlozi zakona potpuno besmisleni.
Upravo, to je izjavio gospodin Ilić, koji je državni sekretar u Ministarstvu finansija, na Odboru za finansije, kada se razgovaralo o tome, da bi nakon petnaestak dana Vlada Republike Srbije usvojila zakon kojim se povećava osigurani depozit na 50 hiljada evra.
Pored tog zakona koji će povećati sigurnost depozita u bankama, do ovog trenutka nije došao nijedan zakon koji će podstaći privrednu aktivnost i koji će smanjiti štete od ekonomske krize.
U svim razvijenim zemljama zapadne Evrope, pa i Americi, doneti su paketi mera koji će preduprediti posledice državne krize. Ti paketi mera podrazumevali su i podrazumevaju, pored smanjenja referentnih kamatnih stopa, i značajnu podršku privredi, odnosno smanjenje kamatnih stopa i jeftine kredite za privredu koja ne može da se sama izbori sa krizom.
Recimo, SAD upumpavaju 200 miliona dolara u svoju auto-industrija, Nemačka daje veoma povoljne kredite za kupovinu automobila, jer se njihova privreda bazira upravo na auto-industrija. U nekim drugim zemljama to su podrške kroz direktne subvencije. Uglavnom, što se tiče Srbije, pored ovog zakona, koji je više marketinške prirode, da smanji paniku kod građana, nema značajnijih mera koje će podstaći aktivnost privrede.
Da je ovaj zakon zakasneo govori i činjenica da je samo u toku oktobra meseca preko 350 miliona evra povučeno iz poslovnih banaka, a u novembru više od 400 miliona evra, iako je novembar mesec štednje, kada bi ulozi u bankama trebalo da se povećavaju, nasuprot tome imamo smanjenje uloga u bankama, što je jasan znak da ova mera, iako je najavljena, nije dala rezultate, jer je verovatno trebalo ranije da se reaguje na nju i da nju prate i druge prateće mere.
Takođe, jedna od negativnih karakteristika koju je Vlada potpomogla jeste i povećanje referentne kamatne stope na skoro 18% kod Narodne banke, dok referentne kamatne stope u razvijenim zemljama imaju tendenciju pada i kreću se oko 5%. Da bi privreda mogla da prebrodi postojeću krizu i da se ne bi gubila radna mesta, da ne bi firme bankrotirale, oni moraju da imaju ili direktne subvencije od države, ili moraju da imaju jeftine kredite.
Pre neki dan sam bio kod jednog prijatelja koji se bavi preduzetništvom, ima ugostiteljski objekat i desetak radnika. Uzeo je kredit koji je morao da refinansira, otišao je u banku sa kojom je sklopio ugovor o refinansiranju tog kredita i za to dobio novac sa kamatom od 29,3%. Taj kredit je indeksiran u dinarima, ali i sa deviznom klauzulom. Zamislite nekog ko se bavi bilo kojom delatnošću, naročito ugostiteljskom, koji mora da uzme 50 hiljada evra kredita pod kamatom od 29,3%. Šta on treba da radi, po kojim cenama da prodaje, koji profit da ima da bi mogao da isplati taj kredit?
Napominjem da je, pored ovoliko visoke kamate, ubačena i devizna klauzula, ako se kurs kreće preko 3% gore ili dole, da se vrši obračun po novom kursu.
Pre desetak dana smo postavili poslaničko pitanje Ministarstvu finansija, da nam kaže koliki su prihodi u budžetu Republike Srbije i zašto se ne vrše plaćanja iz Trezora. Jedan moj prijatelj i preduzetnik je radio za Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj i za Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan, četiri posla u vrednosti od tri do pet miliona. Čovek zapošljava sedam ljudi i ima nekoliko mašina. Od marta do avgusta meseca je radio u četiri različita mesta poslove koji su vredni preko 20 miliona dinara.
Uzeo je kredit, uzimao je robu sa kojom radi, gorivo na pumpama, plaćao plate radnicima. Od septembra meseca, kada je predao na plaćanje svoje obaveze, jer je završio kompletan posao, do dana današnjeg nije mu isplaćen ni jedan jedini dinar. Čovek je potpuno bankrotirao, a prošle nedelje mu je došla obaveza da plati PDV. Već mesec dana ne radi, neće da mu daju gorivo na pumpama, neće da mu daju materijal, a država mu nije platila više od 20 miliona dinara, a pri tom ga juri da plati porez na dodatu vrednost.
U toku prethodne dve nedelje u Nišu i okolini, finansijska policija je vršila pravu opsadu nad preduzetnicima, jureći ih da plate PDV, što je normalna obaveza, ali tražeći na sve moguće načine bilo kakve propuste u njihovom radu, ne bi li im pisala ogromne kazne. Tako su jednom čoveku napisali kaznu od 100 hiljada dinara zato što je imao jednu pogrešnu šifru od svih, preko 300, artikala, koliko je imao u radnji i zabranu rada od 10 dana, samo da bi se napunio budžet i da bi se imalo para u Trezoru. Na taj način, ne da privreda neće moći da preživi, na taj način će država potpuno da uništi privredu.
U isto vreme imamo nekoliko negativnih efekata. Pored svetske ekonomske krize, koja pogađa i Srbiju, vrši se smanjivanje subvencija od strane države, naročito na poljoprivredu koja je u državi Srbiji bazična privredna grana ...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
Završavam. Nema jeftinih kredita od poslovnih banaka, zato što je visoka referentna kamatna stopa, država ne plaća svoje obaveze, a tera svoje poreske obveznike da plaćaju PDV, iako ona sama ne izvršava svoje obaveze prema njima. Na taj način, bojim se, ne da će se efekti krize umanjiti, nego će se samo dodatno uvećati i da će privreda doživeti potpuni krah, a ona priča o očuvanju radnih mesta će biti još jedna šarena laža. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. Poslovnika. Najpre bih da vam pročitam jednu vest iz italijanskog lista "Republika":
''Torino. Od ponedeljka, 15. decembra, do 10. januara naredne godine, na hiljade radnika italijanskih pogona ''Fijat'' naći će se na prinudnom odmoru, potvrdio je menadžment ponosa italijanske industrije. Prema podacima te kompanije, ova mera italijanske vlade, koja važi i za ostale firme u krizi, odnosi se na ukupno 48 hiljada radnika ''Fijata'', prenela je agencija ANSA. Najveći broj radnika koji će se naći na prinudnom odmoru jeste istorijskog pogona "Mirafijori". Povodom krize koja pogađa ''Fijat'', ali i automobilsku industriju u svetu, prvi čovek ''Fijata'' Serđo Markione, izjavio je da nikada nije video krizu takvih razmera i da će 2009. godina biti najgora godina u njegovom životu.
Markione je istovremeno apelovao na Vladu da preduzme odgovarajuće mere. On je prošle sedmice, takođe, predvideo da će samo šest od sadašnjih 50 proizvođača automobila preživeti, dugoročno gledano, ovu krizu.''
Tražim odgovor od predsednika Vlade – šta je do sada urađeno na ispunjavanju obaveza iz ugovora, iz predizbornog ugovora, sa italijanskom fabrikom automobila? Kolika su direktna ili indirektna ulaganja Vlade u ovaj posao do sada, kolika su direktna ili indirektna ulaganja "Fijata"? Da li je fabrika automobila u Kragujevcu već sada potpuno prestala sa radom, iščekujući realizaciju ovog ugovora? Da li će do realizacije ikada doći? Šta ćemo da radimo sa neispunjenim obećanjima prema građanima, ne samo Kragujevca, rekao bih, četvrtine Srbije koja je planirala na ovaj način da bude zaposlena?
Vremena su teška, kako za nas tako i za druge. Očigledno je da drugi preduzimaju mere. Očigledno je da se jači od nas jače bore da nađu spas iz ove krize, a mi smo se pustili, plivamo niz vodu. Guverner je od početka godine sagoreo milijardu evra, za dva meseca 500 miliona evra u odbranu nekog kursa dinara, u kome pojedini ljudi zarađuju novac.
Hvala na podršci koju mi pružate. Jeste ozbiljna tema i treba podrška svih narodnih poslanika.
Zbog toga, molim predsednika Vlade da se konačno pojavi pred Narodnom skupštinom, da i on na sebe preuzme teret, javni teret odgovornosti, da nas upozna sa merama koje Vlada priprema, ako ih uopšte priprema, da bismo znali da li treba vršiti opstrukciju da bi Srbiji bilo bolje ili da bi nekim političkim strankama bilo bolje. Hvala vam. (Aplauz.)
(Za vreme izlaganja narodnog poslanika Tomislava Nikolića, poslanici SRS-a su lupali o klupe.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što dodatno obrazložim amandman koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela na član 2. stav 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o osiguranju depozita, imam potrebu da se malo osvrnem na sve ono što se dešavalo u subotu i od subote do danas, praćeno medijskom hajkom protiv poslanika opozicije, a pre svega poslanika SRS-a. Izjavili su šefova poslaničkih grupa, Nade Kolundžije, šefa Poslaničke grupe DS-a i Suzane Grubješić, šefa Poslaničke grupe G17 plus, kako poslanici koji govore sa ovog mesta opstruišu rad Parlamenta, a ja sada obaveštavam javnost da ni gospođa Kolundžija, ni gospođa Grubješić nisu u skupštinskoj sali i one na ovaj način opstruišu Srbiju, opstruišu život građana Srbije.
To je ono što je istina, a ono što ste pokušali da pokažete, da neko zato što želi da skreće pažnju na ono što jesu stvarni problemi u Srbiji, što želi da upozna građane Srbije sa onim što jesu stvarni, životni problemi građana Srbije, vi to pokušavate da predstavite potpuno drugačije, kako biste odgovornost za težak život u Srbiji preneli na nekog drugog. Naravno, to vam neće uspeti.
Svi građani Srbije dobro znaju i vide, na kraju krajeva, ko se bori za njihove interese, ko sa ovog mesta skreće pažnju nadležnim državnim organima na kriminal, težak život, ekonomsku krizu, na probleme vezane za Euleks i uopšte probleme Srba na KiM. Ako su to vama teme kojima treba da brojimo minute, koliko ko ovde više govori, onda, zaista, pokazujete kakva ste vlast i koliko vas baš briga za sve što se dešava u Srbiji.
Vi gledate i vodite računa o tome kako da se ne raspolutite, kako da ostanete i dalje vlast u Srbiji. To što smo mi skretali pažnju, insistirali od juna meseca da se ovde raspravlja o ljudima na KiM, o razmeštanju misije Euleks, vama je to bilo smešno, vama je to bilo dosadno. Vi ste to smatrali opstrukcijom, a vidite, danas je u svim medijima objavljeno da će sedište Euleksa biti, ni manje ni više, u Beogradu. To je dodatni razlog za brigu i dodatni razlog da se o tome raspravlja u ovom parlamentu. Ne vredi, nažalost, mi nemamo kome to da kažemo, jer oni koji imaju skupštinsku većinu nisu za to zainteresovani.
Mi smo skretali pažnju na kriminal, korupciju, iznosili smo konkretne slučajeve, razobličili kriminal u javnim preduzećima, odnosno bar načeli vrh ledenog brega. Vama je i to bila opstrukcija. Vama je i to bilo smešno. Vi ni to niste mogli da slušate, pa ste izlazili iz sale. Završili ste, na izvestan način, priču sa Krištom. Gospođa ministar nam je rekla, i čekaćemo još tih 15 dana koliko je potrebno, da će finansijska inspekcija da izvrši inspekciju na ''Aerodromu'' Beograd.
Mi očekujemo, kao narodni poslanici, da ćemo dobiti odgovor na sva pitanja koja smo ovde postavljali. Nemamo razloga da ne verujemo gospođi Dragutinović, ali za 15 dana, bože zdravlja, tu smo pa ćemo da vidimo.
Problem je što i dalje imamo javna preduzeća gde su plate direktora i predsednika upravnih odbora neka državna tajna, poslovna, vojna, ne znam ni ja koja. Ali, u svakom slučaju, postaje, kako oni kažu, nedopustivo bezobrazno kako se ti direktori javnih preduzeća ponašaju prema građanima Srbije, jer na pitanje kolika im je plata, kažu – nedopustivo bezobrazna. Na taj način zamajavate građane Srbije koji su u situaciji da ne znaju šta će sutra da jedu, kako će da plate struju, kako će da plate komunalne usluge, a najavljuju se poskupljenja komunalnih usluga, gradskog saobraćajnog prevoza, struje itd. a robe široke potrošnje niko ne može da isprati koliko svakodnevno poskupljuju.
U okviru tih mera kojima Vlada, kao, ima nameru da pomogne građanima Srbije, ministri nama šalju poruke na koji način da štedimo. Dulić kaže kako on čuva svoj skromni kućni budžet, tako što isključuje kompjuter kada izađe iz kuće, isključuje televizor kada krene, gasi sva svetla. Drugi ministar nam kaže da ne kupujemo šporete, frižidere, kao da u Srbiji neko može da kupi, naravno, osim ministara i predsednika upravnih odbora, direktora javnih preduzeća i malog broja ostalih građana, pa treba ministar Milosavljević da nam kaže na koji način da štedimo.
Kada mi o tome govorimo vi pokušavate da okrenete vodenicu na vaš mlin, da skrenete pažnju da je neko drugi kriv zato što imamo neodgovornu Vladu, a nekako ste obećavali socijalno odgovornu Vladu. Vi pokušavate u medijima, ceo vikend, da kažete kako je opozicija odgovorna što građani, odnosno što Republika Srbija, neće imati budžet do kraja godine. Pa, kako može biti odgovoran neko iz opozicije što budžet neće biti donet u roku, kad je rok za donošenje budžeta danas, a mi smo ga dobili pre nedelju dana? Vlada je trebalo da ga usvoji 1. novembra, a Vlada ga je usvojila 4. decembra. Kako možemo onda mi biti odgovorni zbog toga što imamo neodgovornu Vladu u odnosu na građane Srbije?
Kažete, juče se ceo dan na svim vestima vrti vest kao upozorenje građanima Srbije – poštovani, dragi građani, opozicija je kriva što za Novu godinu nećete moći da putujete, opozicija je kriva što nije donet zakon o izmenama Zakona o putnim ispravama. Skrećete pažnju sa onoga što osam godina obećavate građanima, a to je bela šengen lista, od koje ništa ni dalje nema, skrećete pažnju građana na drugu stranu da vas neko ne bi pitao zašto se ne primenjuje Zakon o putnim ispravama koji je donet 2007. godine, koji je stupio na snagu u julu ove godine i po kojem je trebalo do kraja ove godine da se povuku iz upotrebe oni stari pasoši. Ko je odgovoran? To je suštinsko pitanje.
Ko je odgovoran da mi imamo uopšte potrebu da produžavamo ovaj rok iz Zakona još za godinu dana? To je suštinsko pitanje, a nije pitanje da li će to da se izglasa danas ili za pet dana. Odgovor koji smo mi pokušali da damo je prepiska preko medija između Ljubiše Vuletića, direktora Zavoda za izradu novčanica, Božidara Đelića, Jelašića, tu su se oni prepucavali ko je odgovoran, ko je kriv. U svakom slučaju, niko iz opozicije, jer ne može opozicija biti odgovorna za to što se Zakon ne primenjuje.
Nemojte da mislite da su građani Srbije maloumni, nemojte da vređate inteligenciju građana Srbije, prihvatite odgovornost, vi ste vladajuća koalicija, vi ste vlast i vi ste odgovorni ako imate čime da se pohvalite da ste dobro uradili, onda je to, naravno, vaša zasluga, ali nemate. Zato morate da preuzmete odgovornost za ono za šta ste, zaista, odgovorni.
Kada je reč o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita i članu 2. na koji sam podnela amandman, takođe, moramo da podsetimo, kada se uveliko pričalo i pisalo o ekonomskoj krizi i bankarskoj krizi u celom svetu, onda su se funkcioneri iz Vlade Republike Srbije hvalili, sećate se, Božidar Đelić reče da je ta ekonomska kriza bogom dana za Srbiju, da ćemo mi izvući korist iz te ekonomske krize, da će sad svi strani investitori pohrliti u Srbiju. Na čemu je temeljio takve glupe zaključke, to verovatno ni on ne zna.
Vi ste, gospodine Iliću, u jednoj emisiji, takođe, na početku ove krize tvrdili, najpre, da nema uopšte potrebe da se građani Srbije brinu o svojim depozitima, da je ono što je u Zakonu o depozitima predviđeno sasvim dovoljno, pa, da, onda, eventualno osiguranje depozita može da se poveća na 30 hiljada, a evo, na kraju na 50 hiljada.
Dakle, setite se samo šta ste vi iznosili kada su vas profesori ekonomije pokušali da ubede, da vam skrenu pažnju da živite u državi Srbiji koja je u velikoj ekonomskoj krizi i socijalnoj bedi. Vi ste se ponašali kao da živimo u blagostanju, kao da građani ne znaju kako žive. Sada, navrat-nanos donosite ovaj zakon, naravno, sa velikim zakašnjenjem. Šta ste vi uradili? Gde vam je paket mera da zaštite građane Srbije od ekonomske krize koja se pojavila u Evropi, svetu, ali koja se pojavila i te kako i u Srbiji?
Šta je Vlada Republike Srbije uradila da zaštiti građane Republike Srbije? Niste uradili ništa. Sećate se, čitali smo vam ovde kada je premijer Vlade rekao da je formirana neka komisija koja će da odredi nekakve mere za prevazilaženje krize, itd. i rekao je da je u toj komisiji jedan od članova Radovan Jelašić. Istog dana novinari su zvali Jelašića da pitaju šta će u okviru te komisije da preduzme, a on je rekao da pojma nema da je Komisija formirana, a još manje da je on član te komisije.
To govori o tome koliko ste vi neozbiljni, neodgovorni i koliko vi ne vodite računa o građanima Srbije, o interesima građana Srbije i o nacionalnim interesima države Srbije. To sve pokušavate onda da prikrijete nekim floskulama u javnosti, neko drugi je odgovoran.
Kako to može opozicija da bude odgovorna zbog toga što vlast ne radi dobro ili što nam vi date Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita sa apsolutno neustavnim stavom 2, člana 2? Kako vam je to moglo pasti na pamet kada imate jasne stavove članova 84. i 86. Ustava Republike Srbije i ova dva člana Ustava Republike Srbije garantuju ista prava i istu pravnu zaštitu na tržištu, bez obzira na oblik organizovanja?
Sad, verovatno se nešto krije iza ovoga kada ste vi naglasili – banka je dužna da depozite fizičkih lica, preduzetnika i malih i srednjih pravnih lica osigura kod Agencije iz člana 3. stav 1. ovog zakona, koji ne obuhvata depozite koji, itd. Dakle, ovo što ste predložili nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i ne možete da donosite takve zakone, mi ne mislimo da se ovo slučajno dešava.
Niste vi baš toliko neuki, i znamo mi to, da niste toliko neuki, da ne znate da je ovo u suprotnosti sa Ustavom. Ali, vi hoćete nešto drugo, vi hoćete da se ovaj zakon usvoji, da neko pokrene postupak pred Ustavnim sudom, da se ovaj zakon oglasi neustavnim, jer neustavan jeste, i da opet neko drugi bude kriv, da opozicija bude kriva što vam je skrenula pažnju da nam predlažete neustavan zakon, da ne biste, zapravo, mogli da ga primenjujete.
Mnogo su vam prljave i loše namere, ne vodite računa o građanima Srbije i ne pokušavajte da vašu odgovornost svalite na nekog drugog! Hvala. (Aplauz.)

 Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita bombastično je najavljen na jednoj pres-konferenciji, na kojoj je učestvovao predsednik Vlade, kao zakon koji će da reši velike probleme sa kojima se suočavaju građani u okolnostima nastupajuće ekonomske krize. Upravo ovaj zakon je trebalo da pokaže kako Vlada Republike Srbije vodi i ima politiku kada je u pitanju reagovanje na ovu tešku ekonomsku situaciju koja je pogodila čitav svet, a naravno i Srbiju i ta pres-konferencija i ovaj predlog zakona trebalo je da umire strahove građana od ovoga što nam se sprema.
Međutim, ovaj zakon možemo kvalifikovati samo kao defanzivan, a nikako kao ''proaktivan'' korak jedne Vlade koja ima viziju kako da ublaži efekte ekonomske krize.
Još jednom ću da podsetim i narodne poslanike da je poslanička grupa DSS pre dva meseca izašla sa predlogom zakona koji je trebalo,, upravo da interveniše u ovom delu kada su u pitanju depoziti. Mi smo tada bili optuženi kao neko ko širi strah i paniku, kao neko ko jedan talas problema koji se polako približava Srbiji još više predimenzionira i daje mu značaj koji uopšte ne bi trebalo da ima.
Nakon toga, nakon analize koju smo imali i u poslaničkoj grupi i u samoj stranci kada su u pitanju stvarni efekti i potreba da se unutar Srbije postigne jedinstvo i konsenzus o tome u kom pravcu država treba da reaguje, predložili smo da se i u samoj Narodnoj skupštini formira jedna komisija, od predstavnika najviših državnih organa i poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, kako bi pratila ovu ekonomsku krizu i davala predloge nadležnim državnim organima da donose mere koje bi bile adekvatna reakcija na nju. Tada nismo imali nikakvo razumevanje, a onda smo čuli da i sama Vlada, nejasno je kojim aktom i na koji način, formira radno telo sa članovima čija se zaduženja ne znaju, ni konkretni zadaci. I šta je to radno telo do sada uradilo?
Želimo da kažemo da Vlada ne reaguje ni brzo ni adekvatno na ono što nam se sprema, i ono što bi se nametnulo kao zaključak jeste da opravdan strah koji postoji kod građana za radna mesta, za životni standard, uopšte za egzistenciju, treba da bude ublažen jednom aktivnom, odgovornom i hrabrom Vladom. A mi upravo, analizirajući šta je do sada ova vlada uradila, vidimo da je ova vlada u strahu, da se boji da izađe sa konkretnim merama za građane i da kaže: ovo je vizija kako mi želimo da vodimo Srbiju u 2009. i 2010. godini, kada se očekuje vrhunac ove ekonomske krize, i da na taj način strahove građana maksimalno ublažimo, i da je unutar Vlade potpuna konfuzija i nejasno ko kakve odluke treba da donosi.
Vidimo da i sam zamenik predsednika Vlade poziva državne organe da reaguju. Oni koji su najodgovorniji da donose odluke, da usmeravaju ekonomsku politiku Vlade, unutar same Vlade ne znaju čija je tu odgovornost i čije su nadležnosti.
Ono što je najporaznije kada je u pitanju atmosfera u Srbiji, u srpskom društvu, po pitanju ove ekonomske krize, pa i na samoj političkoj sceni, jeste da je Srbija jedina država gde predsednik Vlade nije došao pred narodne poslanike i izneo predloge mera.
Mi ćemo, pored svih prozivanja koje smo imali, opravdanih zahteva da se predsednik Vlade pojavi u Narodnoj skupštini kada je u pitanju rasprava o KiM, kada je u pitanju rasprava o zastoju evropskih integracija, kada je u pitanju ekonomska kriza, prvi put videti predsednika Vlade u Narodnoj skupštini kad bude rasprava o njegovom nepoverenju.
I to je ono što zabrinjava i građane i narodne poslanike, da ne postoji nikakva konkretna aktivnost unutar same Vlade koja bi umirila građane.
Mi čujemo i od najviših predstavnika Vlade da će 2009. biti najteža godina. Čak, neki najviši funkcioneri Vlade kažu da se očekuje kolaps srpske privrede, a onda imamo muk unutar same Vlade i imamo jedinu konkretnu meru koja je ovde došla, sa zakašnjenjem, i to kao reakcija na ono što je i sama DSS predložila, koja je bila žestoko napadnuta u Narodnoj skupštini, na odborima Narodne skupštine, da širi paniku i strah.
To je ono što građani Srbije zameraju aktuelnoj vlasti – odsustvo hrabrosti, odsustvo odgovornosti, odsustvo aktivne politike i odsustvo želje da se unutar i Narodne skupštine i srpskog društva napravi konsenzus. Umesto toga imamo optužbe na račun opozicije da opstruira rad Skupštine.
Zašto predstavnik Vlade i predsednik Vlade ne dođu u Narodnu skupštinu, pa da razgovaramo kakva je to aktivna politika koju Vlada treba da sprovodi u uslovima ekonomske krize, kada su svi premijeri i predstavnici država imali, ne jednu, nego više zajedničkih sednica sa svojim parlamentima i o tome raspravljali, suočavali se sa kritikama, suočavali se sa pitanjima, ali na kraju uspostavljali konsenzus unutar društva. Kakva je to, pre svega, razdvojna politika Srbije u vremenu ekonomske krize koja dolazi?
To su suštinska, fundamentalna politička pitanja o kojima mi danas treba da pričamo, a mi smo, u stvari, sada dovedeni u situaciju da reagujemo na strah građana jednim zakonom za koji nije bilo podrške u okviru samog ministarstva, nego je on, očigledno, nametnut od strane najviših političkih predstavnika aktuelne vlasti, da bi se, kao što sam rekao, pokušao sniziti strah kod građana.
Nemamo odgovore na ključna pitanja, šta ćemo sa činjenicom da će biti sledeće godine, verovatno i 2010. godine, smanjen obim investicija u Srbiji, koje jedino mogu da dovedu do rasta zaposlenosti, do rasta životnog standarda, šta ćemo sa činjenicom da se uporno ćuti, a Vlada šalje poruke (opet da bi smirila javnost, a videće se da ćemo biti u pravu o onome o čemu danas govorimo) da je, kako je nazvan, "posao veka" sa ''Fijatom'' i te kako doveden u pitanje, a budžetom su predviđena ogromna sredstva, naravno, o tome ćemo pričati kad bude rasprava o budžetu, za ovu investiciju.
Šta ćemo sa činjenicom da imamo otpuštanje velikog broja zaposlenih u pojedinim kompanijama, a Vlada ne reaguje ponudom razvojne politike, nego administrativnim merama pokušava da spreči otpuštanje i time unosi još veću tenziju unutar privrede Srbije.
Šta ćemo sa činjenicom u vezi pada dinara, šta ćemo sa činjenicom podele unutar Vlade oko jednostrane primene SSP, o zamrznutom Trgovinskom sporazumu, o rušenju koncesija, o rušenju Gasnog sporazuma? To su konkretni rezultati ove vlade i zato je, zaista, porazno da predsednik Vlade prvi put dolazi u Narodnu skupštinu, od svog izbora na tu funkciju, na dan kada bude rasprava o njegovom nepoverenju.
Priča o razvojnoj politici Srbije jeste nešto o čemu je više puta raspravljano u ovoj Narodnoj skupštini. Manje-više veliki broj narodnih poslanika se složio sa tim da su mala i srednja preduzeća osnovni zamajac razvoja srpske privrede, ali se uporno ignoriše, i ovaj zakon to pokazuje, kao što su moje kolege više puta istakle, i koleginica Vjerica Radeta, ova potpuno protivustavna odredba ukazuje na vrlo čudan način odnos Vlade i prema velikim kompanijama, koje su i veliki izvoznici i zapošljavaju veliki broj naših građana.
Naravno, za mala i srednja preduzeća, u ovim uslovima ekonomske krize, potrebni su jeftini krediti. Svi mi koji sedimo u Narodnoj skupštini znamo, manje-više, sa kakvim se sada problemima suočavaju preduzetnici i oni koji vode mala i srednja preduzeća zbog ovako visokih kamata.
Dobro bi bilo, kada dođe predsednik Vlade, da ga pitamo da li ona mera koju je NBS donela o povećanju obaveznog rezervisanja banaka, koja je, faktički, dovela do povećanja kamata, treba i dalje da stoji na tim pozicijama ili ne? U ovom trenutku je najvažnije pomoći srpskoj privredi da ne doživi kolaps i da se u što većoj meri povećaju obrtna sredstva koja bi se dala preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima.
Znači, ono što jeste neki osnovni zaključak koji se nameće i na osnovu ovog zakona o kome mi raspravljamo, na osnovu svega onoga što čini Vlada, jeste da ovo nije hrabra i proaktivna Vlada, nego je ovo defanzivna Vlada i Vlada u strahu u odnosu na ono šta je očekuje 2009. godine, a to je velika ekonomska kriza.
I ta nestabilnost unutar Vlade i to odsustvo jedinstva oko najvažnijih strateških pitanja, izostanak mera kojima će se ublažavati i vizija razvoja Srbije, jesu nešto što ukazuje da nema više nikakvog osnova da ova vlada opstane. Sigurno ćemo u okviru rasprave, koja nam se bliži, o nepoverenju, otvoriti sve ove dileme i sva ova pitanja, i učinak same Vlade, a pogotovo, na kraju to ističem, o tome što Vlada Republike Srbije nije pred građane izašla ni sa jednom konkretnom merom kojom bi ponudila viziju razvoja Srbije, ne administrativnim merama, nego razvojnim merama, zaštitila radna mesta i povećala zaposlenost. Hvala. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Za reč se javio narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Dejan Mirović podneo je amandman na član 2. stav 4. tačka 2) Predloga zakona o osiguranju depozita, kojim je tražio, kao i u prethodnim amandmanima, da se osiguranje depozita proširi osim na fizička lica, što je bilo predviđeno ranijim zakonom, i na preduzetnike, mala i srednja pravna lica, kao što je predviđeno Predlogom zakona, i na sva pravna lica.
U odgovoru Vlade Republike Srbije kojim je odbila prihvatanje predloženog amandmana, navodi se da se već predloženom izmenom Zakona u velikoj meri proširuje predmet uređenja ovog zakona, odnosno dosad važeći Zakon odnosio se samo na osiguranje depozita fizičkih lica, a predloženim izmenama se njegovo dejstvo proširuje i na preduzetnike, mala i srednja preduzeća, odnosno Republika Srbija smatra da je neophodno pored fizičkih lica zaštititi i navedene privredne subjekte.
Nije Vlada u svom odgovoru reagovala u smislu da je to još šira zaštita depozita nego što su oni predvideli u Predlogu zakona, do sada, nemoguće je s obzirom na različite momente finansijskog tržišta i poslovanja države i svih pravnih lica iz određenih razloga zbog finansijskih sredstava itd. A mi u SRS smatramo to više nego opravdanim. Navešću vam to u jednom primeru iz 2002. i 2003. godine, i te kako opravdanim da se to tako uradi.
Navela je Vlada u stavu 2. svog odgovora da pozivanje na čl. 84. i 86. Ustava Republike Srbije, kojim tražimo ravnopravnost svih pravnih lica na tržištu i gde smatramo da postoji diskriminacija, da nisu predviđena pravna lica, i mala i srednja i velika, nije adekvatno, s obzirom na to da navedeni članovi Ustava Republike Srbije uređuju pravni položaj na tržištu, odnosno ravnopravnost svih oblika svojine.
Međutim, tačno je da se u 1. stavu član 84. Ustava Republike Srbije kaže da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu, a u poslednjem 4. stavu strana lica su izjednačena na tržištu sa domaćim licima. Ne govori se ovde o obliku svojine, ne govori se o tome da li postoji društvena svojina, privatna svojina ili državna svojina. Govori se o tome da su svi oni ravnopravni na tržištu, (i akcenat je na tome) bez obzira da li su to strana ili domaća, fizička ili pravna lica.
Tako da ovaj odgovor Vlade u ovom delu, kao i u delu kojim se oni pozivaju da su već prošireni subjekti kojima su osigurani depoziti, nije baš adekvatan i lično smatram da nije u redu.
Šta se tu još događa po pitanju finansijskog tržišta, finansijske monetarne politike?
U Srbiji, kao što je istakao narodni poslanik SRS Milorad Buha, postoji 21 banka sa stranim kapitalom, stranim novcem, koje isisavaju, a i o tome treba isto govoriti, finansijsku vrednost domaćeg tržišta preko depozita i fizičkih i pravnih lica. Mi sada ne znamo sudbinu tog depozita, tog novca, koji dođe na različite načine u strane banke u Srbiji (nismo mi protiv poslovanja stranih banaka u Srbiji, taman posla, i uopšte stranih fizičkih i pravnih lica, treba zaštiti i građanina Srbije i sva pravna lica, bez obzira da li su ona mala, srednja ili velika). Oni taj novac, finansijska sredstva, bilo da su ona devizna ili dinarska, najverovatnije plasiraju dalje za pokriće svojih gubitaka i na strano tržište.
Kako će se onda odraziti globalna kriza, koja će zadesiti zemlju početkom sledeće godine, pogotovo na domaće banke, a njih je osam (kako je rekao gospodin Milorad Buha) koje su uglavnom, do sada u ovoj 2008. godini, gubitaši.
Domaće finansijske i druge potencijale, neko je u Srbiji preneo na strane banke, nisu gubitaši. Bez obzira da li ih ima osam, manje ili više, uglavnom postoji određeni problem te vrste.
Putem jeftine privatizacije, privatizacije za male pare, znamo svi da su pre nekoliko godina tako likvidirane četiri banke: ''Jugobanka'', ''Investiciona banka'', ''Beobanka'' i ''Beogradska banka''. Znamo šta se dogodilo i sa radnicima, oko osam hiljada radnika je izgubilo posao. Njihova stečajna masa, a pre svega ''Beogradske banke'', usmerena je u određene banke koje su formirane u stranim državama, pri tom mislim na ''Veksim'', odnosno kasnije ''Euroaksis'' banku, koja je formirana sredstvima domaćih, fizičkih i pravnih lica, što je suprotno standardima, gospodine Povereniče Vlade, ''Banke za međunarodne obračune'' u Bazelu, koja je upozoravala tada NBJ i ministra Mlađana Dinkića da je to nedozvoljeno i suprotno pravilima te banke i međunarodnom finansijskom poslovanju.
Bez obzira na to što je to bilo zabranjeno tim standardima, normama, pravilima, principima, vršeno je deponovanje domaćih deviznih sredstava u ''Euroaksis'' banku, suprotno tim standardima. I pored toga, i pored upozorenja, ta devizna sredstva naše države su služila za pokriće obezbeđenja daljeg plasmana sredstava na rizično rusko tržište.
Po tom pitanju, ''Banka za međunarodne obračune'' u Bazelu je upozoravala NBJ, tada u SRJ, a kasnije NBS, ali uzaludno.
Sadašnji guverner NBS nastavio je posao Mlađana Dinkića, da vrši plasmane deviznih sredstava u ''Euroaksis'' banku, suprotno tim standardima, a vi se pozivate u obrazloženju ovog predloga zakona da je razlog za donošenje ovog zakona, kako kažete, za izmenu Zakona o osiguranju depozita, povećanje osiguranog iznosa zbog potrebe harmonizacije, kako domaćeg zakonodavstvima sa stranim zakonodavstvom i zemljama u okruženju, tako i zemalja EU.
Niste poštovali i siguran sam u to, da su pojedini članovi Vlade nastavili u istom pravcu, a žao mi je što pominjem Mlađana Dinkića u negativnom kontekstu, a to je opravdano, posle pominjanja nekih bivših članova SRS, koji verovatno hoće da zauzmu njegovo mesto u Vladi, nerado činim to da ga prozivam u negativnom kontekstu, ali je činjenica da je on time naneo mnogo štete, kako državi tako i pojedinim bankama, pogotovo kod formiranja, a vi dobro znate, ''Nacionalne štedionice'' domaćim sredstvima i domaćim parama preko depozita koje je plasirao u ''Euroaksis'' banku.
Naravno, posle dokapitalizacije ''Nacionalne štedionice'' preko of šor firmi ''Fideja'' i ''Koprom'', došlo je do uvećanja vlasništva određenih firmi ''Eltim'', ''Principal'', ''Dajners klub'', ''Mali kolektiv'' itd, vi to isto dobro znate, pratite tu problematiku, i vi, gospođo ministar, jer sve to loše utiče na potencijale, kako finansijske tako i privredne vrednosti u državi
Tome jednom mora da se stane na put, ali ovakom politikom i ovakvim ponašanjem najodgovornijih državnih funkcionera, tu pre svega mislim na članove Vlade, prosto je nemoguće.
Ovaj primer da je potrebno velike pravne sisteme, velika pravna lica zaštititi po pitanju njihovog depozita, leži u finansijskim transakcijama i malverzacijama koje su išle na relaciji nemačke banke, njihove poslovne jedinice u Švajcarskoj, ''Železare'' u Smederevu "Sartida" i ''U.S. Steel'', američke firme koja je posle kupila "Sartid".
Gospođo ministre, gledate me, vidim da vam je to poznato, radi se o velikom potraživanju banaka koje je tada preneto na državu preko Agencije za osiguranje depozita, stečaj, sanaciju i likvidaciju banaka, čiji je predsednik bio Miroljub Labus, dakle, preneto je potraživanje tog dugovanja, odnosno obavezu je preuzela država u iznosu, otprilike, od milijardu i šest stotina miliona dolara. Kada govorimo o svim tim depozitima, o osiguranju depozita, o finansijskim transakcijama, navodimo mnogo primera gde se vidi da su oštećeni bili građani, domaća pravna lica, a tako i država. Tome jednom treba stati na put.
Navodite kao opravdanje, pozitivno obrazloženje, Predlog ovoga zakona – trebalo bi na ovaj način da se dodatno ulije poverenje građana u bankarski sistem. Potpuno pogrešno.
Obezbeđenjem depozita u korist fizičkih lica, privrednika, malih i srednjih preduzeća ne uliva se poverenje u bankarski sistem. Kako se uliva poverenje u bankarski sistem? Kroz stvaranje uslova za normalno funkcionisanje finansijskog i bankarskog sistema, da građani imaju poverenje u banke. Ovde se stiče poverenje u državu jer država interveniše, država osigurava depozite. Sasvim pogrešna teza.
To bi bilo isto kao kada bi proizvođači mleka, odnosno građani koji koriste mleko i druge poljoprivredne proizvode gde država interveniše subvencijama, premijama i regresima, imali poverenje u poljoprivredne proizvođače. Pogrešno, tu država interveniše i građani treba da imaju u tom slučaju poverenje u državu. Kod premije za mleko, da li treba da imaju poverenje u proizvođača mleka ili u državu koja daje premije tom proizvođaču?
Potrebno je da država stvori tržišne uslove da proizvođači mleka imaju korist i proizvođači svih poljoprivrednih proizvoda kroz sistem pariteta cena, pa da na taj način steknu poverenje u poljoprivredne proizvođače. Tako i ovde u bankarski i finansijski sistem, ako država interveniše svojim merama onda građani imaju više razloga da veruju u državu, da imaju poverenje u državu, nego u banke ili u poljoprivredne proizvođače.
Na kraju, kao narodni poslanik SRS smatram da je i više nego opravdano da se prihvati amandman magistra Dejana Mirovića koji je podneo na član 2. stav 4. tačku 2) Predloga zakona.