Predsednice, uvaženi zameniče premijera, koleginice i kolege poslanice i poslanici, zaista želim da branim dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije, koja ima proevropsku vladu, u kojoj je većina poslanika proevropska, neki odavno, neki od skoro.
Crna Gora je naš sused, do juče smo bili u zajedničkoj državi. Oni su rekli da će svoj nacionalni državni cilj, a to su evroatlantske integracije, ostvariti brže ako obnove svoju državnost. To su učinili 2006. godine. Oni su podneli kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji.
Ja lično i moja poslanička grupa mislimo da na tome treba da im se čestita. Koliko znam, i potpredsednik Vlade Srbije gospodin Đelić je čestitao Crnoj Gori na tome. Zaista me čudi da ili vi, gospodine Dačiću, ili šefica poslaničke grupe vladajuće većine, odnosno Demokratske stranke, ne izađete ovde i odbranite dostojanstvo parlamenta i kažete da je to čin kome mi težimo, kome su oni stigli pre nas i da zbog toga ne treba da budemo ljubomorni, pakosni, da su to naše komšije bile, sad su i biće, i da, jednostavno, ne treba zavideti tuđem uspehu, nego treba biti ponosan što je neko, s kojim smo toliko godina proveli zajedno, uspešan u onome što mi, što većina u ovoj sali takođe želi za Srbiju. To bi bila, na pravi način, odbrana dostojanstva ove skupštine, a ne vređanje suseda.
Nama je drago što Vlada, sa zakašnjenjem, posluša LDP. Rekli smo - nemojte da povlačite ambasadore. Povukli ste ih, a posle ste ih vratili. Rekli smo - nemojte da proterujete crnogorskog i makedonskog ambasadora. U redu, posle ste rekli - neka dođu.
Znači, to je put kojim mi pokazujemo u praksi da smo posvećeni Evropi, evropskim vrednostima i evropskim integracijama. Nije put ono što smo čuli ovde o Crnoj Gori, koja je zaista postigla uspeh, uspeh kome mi težimo, a kome smo toliko daleko, i sve dalje i dalje, a posebno ćemo biti daleko ako se potpiše kupoprodajni ugovor za NIS bez garancija za gasovod. Hvala.
