Vraćamo se na temu. Reč ima gospodin Krasić. Dobro, izvolite vi, po Poslovniku.

Članovi 27, 104, 225. i 226. Dakle, između ostalog, član 3. Predloga zakona o budžetu tretira i materiju dugovanja prema penzionerima. Tako da kada sam malopre pričao o dugu i kada sam imao osvrt na ono što je izneo kolega iz PUPS, apsolutno sam bio u temi. Dakle, pogledajte član 3. Predloga zakona o budžetu, pa ćete videti da sam u pravu.
Drugo, niko poštovanim i starijim kolegama iz PUPS ne osporava pravo da budu narodni poslanici. Vi ste ovde legalno izabrani, kao što su i svi ostali poslanici izabrani. Ovde govorim o legitimitetu. Vi ste grubo obmanuli vaše biračko telo.
Dakle, činjenica je da sve u budžetu raste i rašće u skladu sa inflacijom od 8,5%, koja je predviđena u narednoj godini. Plate takođe. Sve izuzev penzija. Vi ste na to pristali. To je činjenica. Čime se to reguliše? Doći će na dnevni red, i on je u skladu sa ovom raspravom, zakon o penzijskom osiguranju. U njemu to piše.
Vi ste ispunili predizborno obećanje za 2008. godinu, ušli ste u Vladu. To je jedino predizborno obećanje koje ste vi ispunili. Od 70% od prosečnog ličnog dohotka, naravno, u 2008. godini nema ništa, tada ste bili zaokupljeni Vladom i ulaskom u Vladu, i nameštenjima u Vladi; 2009. godina ne da neće biti 70% od prosečnog ličnog dohotka, možda će i biti, ali ko zna kakvi će lični dohoci biti, s obzirom na predlog budžeta od strane Vlade. Ali, sasvim sigurno neće biti 70%. Dakle, vi niste ispunili i ne možete ispuniti obećanje 2009. godine.
Naravno da smo svi ovde ravnopravni, naravno da ne postoje razlike. Narodni poslanik je i onaj koji ima 18 godina i koji ima 78 godina. Vama dužno poštovanje za vaše godine, ali ovde govorimo o vašem političkom obećanju.
Dakle, u zakonu o penzijskom osiguranju koji će doći, vi ste penzionerima zamrzli penzije. Oni će de fakto za godinu dana primati 10% manje penzije. Postavljam pitanje - šta vi tražite u toj vladi?

Dakle, deo pod g) odnosi se na stanje javnog duga Republike Srbije, sa tačno preciziranim delovima i to nije tema koja je bila na dnevnom redu. Poslovnik nije povređen.
Dajem pauzu od jedan sat. Nastavićemo u 15.00 sati. Reč će dobiti gospodin Čolaković ili gospodin Krasić.
(Posle pauze – 15.05)

Nastavljamo rad, dame i gospodo. Gospodin Krasić ima reč, po amandmanu. Izvolite.

Nalazimo se na amandmanu na član 3. Predloga zakona, pod g), gde je podnosilac amandmana tražio da se briše. Naravno, pošto se u okviru toga pod g) prikazuje stanje duga Republike Srbije i što to predstavlja obavezu da Vlada mora u budžetu da iskaže i stanje duga, da ne bi neko to protumačio kao maltretiranje, taj dug je podeljen na poglavlja. Imamo direktne obaveze, u okviru toga podgrupa - unutrašnji dug, pa onda imamo spoljni dug. To je malo već broj strana. Onda imamo ostale poverioce. Tu se nalazi i Pariski, i Londonski klub, i pojedine države koje su nam bile kreditori.
Ono što je najvažnije za građane Republike Srbije, to je da ukupno direktne obaveze iznose nešto malo više od osam milijardi evra. Onda imamo indirektne obaveze, gde se država javlja kao garant. To je takođe podeljeno u veći broj potkolona i te ukupne obaveze, indirektne obaveze Republike Srbije, iznose 900 miliona evra. Kada se sabere to što je unutrašnji i spoljni dug, dolazimo do podatka o 8.938.000.000 evra duga Republike Srbije.
Moram da kažem da je ovo prva godina da je stanje duga, dospelost i obaveze po godinama itd, prvi put prikazano. Čini mi se da u ranijim budžetima ovo nije bilo ovako prikazano, čak i sa kamatnim stopama, kada je prva rata dospela, kakve su obaveze u 2009. godini, kada se završavaju sve te obaveze.
Znači, ovo mora da bude u zakonu o budžetu, tako da me čudi zahtev da se ovo briše. Ne bi bilo dobro da se briše. Onda ne bi bilo transparentno. Amandman je da se pod g) briše. Ako se pod g) briše, onda u Srbiji niko ne zna kakav je dug, a vi imate zakonsku obavezu da to prikažete. Šta sada mogu da radim što čovek koji je pisao amandman ništa ne zna? To je njegov problem, to vi s njim završite.
Bitno je da imamo taj dug od skoro devet milijardi evra, za koji postoji obaveza Republike Srbije. Kada se kaže obaveza Republike Srbije, računajte, građani Republike Srbije, da je to vaša obaveza. Ako se ovo podeli sa ukupnim brojem stanovnika Republike Srbije, dolazimo do podatka o tome koliko svaki građanin ima obavezu.
Smatram da je, naročito za proteklih osam godina, došlo do nekontrolisanog zaduživanja i to, kako u odnosu na ovo pod brojem 1) unutrašnji dug, tu postoji selekcija i prema nekim socijalnim grupama postoji dug, ali mislim da je mnogo opasniji ovaj drugi deo gde se radi o dugu prema inostranstvu.
Da li su to neke finansijske organizacije iz sistema Svetske banke ili su u pitanju neke države, bez obzira, jer ako smo zaduženi, onda smo ranjivi.
Znam da ovo nije uludo, pošto znam da teško ulazi u glavu ovima iz DS, pa treba više puta da se ponovi. Nije to problem. Nismo mi smetnja da radi Skupština, Skupština će da radi. Nego, da razjasnimo neke stvari.
Mislim da je za našu ekonomiju ovo veliki dug. Postoji mogućnost da se to odlaže, da se reprogramira, ali kad-tad mora da se dođe na svoje da se plati. Mislim da je taj dug povećan u odnosu na ono što je zatečeno stanje 21. januara 2001. godine i da je to poprilično veliko zaduženje...

Gospodine Krasiću, izvinjavam se, poslanici sasvim opravdano govore o tome da nema tona. To je tačno. Na predajniku je neki kvar i trude se da što pre otklone taj kvar, ali ćemo zamoliti da sve što ne ide sa tonom bude emitovano na kompletan način, čim se otkloni taj kvar.

Predlažem da mi radimo. Ide samo slika, ali slika bez tona nama ne znači ništa. Samo u Skupštini nema. Ide i vaš ton i vaša slika. Izvolite, gospodine Krasiću.

Ima sliku, nema ton. To je zet. S obzirom koliko su me kažnjavali, ličim na zeta. Ne plašim se tih vaših kazni.
Smatram da je veliko ovo zaduženje, a to što predstavnici ekonomskog dela Vlade Republike Srbije, a tu imamo nekoliko tih delova, ipak moram da računam ovaj deo Mlađana Dinkića kao jednu ekonomsku politiku, jedno ekonomsko viđenje, ovo što je Božidar Đelić, to je druga varijanta, Mirko Cvetković i gospođa ministar, to je neka treća varijanta. Ako idemo dalje po tim parcelama i važnost koridora iks, onda možemo da idemo unedogled, koliko tu ima ekonomskih pogleda na našu stvarnost.
Mislim da je došlo do tog nekontrolisanog zaduživanja i da stanje naše ekonomije ne daje nama mogućnosti da se ovako zadužujemo. Jeste, ovo je poglavlje gde se priča o faktičkom stanju duga, ali iz tog faktičkog stanja duga mi treba da izvučemo neke pouke. Znači, da se malo manje zadužujemo, da se ne zadužujemo za prestruktuiranje javnih finansija ili za funkcionisanje nekog sistema za koji smo svi sigurni da od toga nema ništa.
Ko još u ovoj zemlji misli da će ovo što je oko pravosuđa urađeno prethodnih nedelja da krene 1. januara 2010. godine? Pa i ovi što su to predložili su sigurni da od toga nema ništa. Gospodine Batiću, znam da bi bilo dobro, ali znate i sami da od toga nema ništa. Ako bi se po tom osnovu neko zadužio za neke pare, to je isto kao da ste bacili pare.
Ali, 35% je uvek ostalo za neke usluge prodavanja pameti. Međutim, ovde sad moramo da počnemo da pričamo, bilo bi neprihvatljivo sa gledišta pre svega gledalaca da prećutim nešto što je bilo najinteresantnije povodom ovog amandmana.
To što je bilo najinteresantnije su bila obećanja. Znate da su narodne poslovice rezultat iskustva koje se akumulira kroz vekove, pa imate onu narodnu poslovicu vojska o skraćenju, a o poštenju.
Međutim, i to je poništeno kod nas. Sada vojska uopšte i ne priča o skraćenju, jer gotovo da i nema ko da ide u vojsku. Na 26.000 poziva jedva se skupi 4.800, tako je rekao general Ponoš. Da li je to službena tajna, da li je to vojna tajna, to vi rešite sa Ponošem, ali kada je već otišlo kroz javnost, neka se zna. Šta ima više da se skraćuje, šest meseci, nema šta da se skraćuje, zato vojska i ne priča o skraćenju zato što svako služi vojsku u mestu gde živi. Tu ste temeljno uništili da nema. Kada kaže Ponoš da artiljerci nemaju mogućnost da opale ni metak, onda je sve propalo.
Ima i ova izreka vezana za obećanje, obećanje - radovanje. Vidite, na bazi te izreke radovanje je samo onima koji veruju u obećanje. Svi oni koji su verovali DS gotovo da su napisali tu etiketu. Ljudi vole te iluzije, znate, pa prelepo je kada čovek kaže, odeš u banku, potpišeš se i dobiješ 1.000 evra obveznica. Lepo zvuči.
Kragujevčanima kažu, evo 700 miliona, Fijat, izvozimo u Rusiju, lepo zvuči. Ko bi glasao protiv toga? Stvarno lepo zvuči. Ili onaj SSP, evo odmah med i mleko, lepo zvuči. Ali, samo zvuči. Kada treba da se primeni, onda boli, strašno boli. Pet miliona ljudi bilo u redu – ništa. Nadaju se još oko tog Fijata, bolje vi pravite jugiće, bolje vrabac u ruci nego golub na grani. Takva je stvar, tako to ide u životu.
Što se tiče penzija, moram i vama, i vama, i vama gledaoci da skrenem pažnju, sunovrat penzija je krenuo sa Gordanom Matković. Bežala je ovde po hodnicima, mala žena, opasna, bežala je ovde, ona je sada savetnik Borisu Tadiću, predsedniku. Sada je ona savetnik.
Vi koji smatrate da ste ušli u Vladu da biste obezbedili penzionerima dobar položaj, nemojte o tome da pričate u Skupštini molim vas. Jurite Gordanu Matković, jurite Borisa Tadića, jurite Mirka Cvetkovića, Mlađana Dinkića. Mimo javnosti završavajte poso.
Samo da vas podsetim, pre mesec i po dana kada je bilo govora o rebalansu budžeta, skrenuo sam vam pažnju da je moguće da sledeće godine od obećanih 70% dođemo na realnih 30%.
Rekao sam vam s ove govornice, svi ste se smeškali i rekli ste, ma ajde, priča ovaj neke stvari. Ne, niste vi iz penzionerske stranke, vi razumete moj jezik. Ali se smeškali.
Bliži smo 2009. godine tome da to bude 30% od plate nego što će da ide prema 70. To je surova realnost sunovrata osmogodišnje ekonomske politike, na čijem se čelu nalazi Mlađan Dinkić, Božidar Đelić, sa manje ili više uspeha, i Radovan Jelašić. To je taj trojac bez kormilara. To mora da se izbaci iz naše ekonomije. Oni vedre i oblače.
Zato je došlo do sunovrata u svakom ekonomskom pokazatelju uspešnosti jedne države. To je adresa i za vas iz PUPS, i za sve poslanike u ovoj Narodnoj skupštini. Oni su upropastili materijalnu osnovu za sve ovo. Vratili bi oni Gordanu Matković da bude ministar ponovo ili potpredsednik Vlade, nego je kriju, jer je bila švajcarska formula, pa MMF ne dozvoljava da transfer sredstava iz budžeta ide prema obaveznim fondovima osiguranja itd. Bila je lepa priča, pa su uvedeni bodovi, pa svašta. Zašto? Da bi se sputalo. Zašto? Da bi penzionere kaznili, jer oni godinama nisu glasali za DS, da li vam je jasno. Zato, oni vrlo racionalno razmišljaju, tante za kukuriku, nema kod njih drugo.
Makijaveli je bio mnogo dobar čovek, pametno je razmišljao, cilj opravdava svako sredstvo i kraj priče. Penzioneri, socijalne grupe sa gledišta budžeta su trošak. Mlađa kao ekonomista koji zna prihodnu i rashodnu stranu, on troškove mora da slisti. Šta god da mu se nađe na putu kada je trošak. Ako treba trošak Skupština, ukini Skupštinu, ukinu vojsku, ukini policiju. Ništa ne može od njega da me iznenadi. Državu? Ukini državu, šta će mu. Gde on može racionalno da razmišlja.
(Predsednik: Vreme.)
Nije vreme, vreme tek dolazi.

Na član 4. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.

Odbor za finansije prihvatio je amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 4. amandman je podneo poslanik Radovan Radovanović.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 183. Ustava Republike Srbije. Reč ima gospodin Slobodan Maraš, pa posle gospodin Dušan Marić.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što podnosilac amandmana gospodin Radovanović nije u sali da pokuša da objasni svoj amandman koji je svakako smislen i koji je za razliku od samog člana 4. koji je Vlada stavila u ovaj predlog budžeta mnogo bi poboljšao sam zakon o budžetu.
Ovde smo suočeni sa predlogom budžeta u kome član 4. reguliše davanja iz republičkog budžeta u pokrajinski budžet, odnosno budžet AP Vojvodine. Po Ustavu predviđeno je da najmanje 7% se slije u budžet Vojvodine od republičkog budžeta. Prošle godine kada smo pričali o ovom članu, odnosno kada smo podnosili amandmane na ovaj član, iz LDP smo postavili jedno pitanje koje mislim da do dana današnjeg nije razrešeno. Osim toga što smatramo da je tih 7% malo, da Vojvodina mnogo više vredi, odnosno mnogo više unosi u ovaj republički budžet i da bi kroz razne vidove moglo i više da se da Vojvodini, odnosno vrati, mi smo nekoliko puta pokušali da napravimo neki mehanizam na osnovu koga bi mogli da znamo koliko je to 18% od poreza na zarade koji se ostvari na teritoriji AP Vojvodina, odnosno koliko je to 42,7% od dela prihoda od poreza na dobit preduzeća.
Zbog čega smo postavljali to pitanje? Tražili smo i prošle godine da, ako je moguće, pošto je Trezor taj koji bi trebalo da definiše koji je to iznos sredstava na osnovu ovih poreza, da bar jednom u šest meseci obavesti i Narodnu skupštinu, a isto tako da obavesti i Pokrajinsku skupštinu o iznosu sredstava koji na osnovu ovih poreza se sliva u budžet Pokrajinske skupštine.
Zbog čega je to važno? Zato što budžetom za 2007. godinu iznos koji je bio predviđen za Vojvodinu negde u decembru, a mislim da će se složiti i kolege koje su tada pisale amandmane na budžet Republike Srbije, tada smo u decembru bili svesni da se svega 30% od predviđenih sredstava za Vojvodinu bilo slilo u pokrajinski budžet. Sad za 2008. godinu možemo da sumnjamo, ali još uvek ne možemo da znamo koliko je to tačan iznos koji se do sada slivao, odnosno koliko još fali.
Pretpostavljam da će i u 2009. godini biti veliki problem. Zbog čega će biti veliki problem? Biće problem zbog toga što je Vlada u članu 4. stav 5. predložila da se izuzetno od jednog člana iz Zakona o privatizaciji, na osnovu privatizacije NIS-a, 90% od tog iznosa odnosno 400 miliona evra prebaci u pokrajinski budžet, a 10% da ide u budžet Republike Srbije. To je negde 360 miliona i na taj način su dva drugara, gospodin Pajtić i gospodin Cvetković, kada su se jedno veće našli, obavestili da su napravili dogovor, da će nedostajuća sredstva koja su prvobitno predvideli za Vojvodinu i koja nisu bila u nivou 7%, na taj način će nadoknaditi ta sredstva da će se preći preko sume od 7% iz republičkog budžeta koji ide u pokrajinski budžet i smatrali su da je na taj način stvar završena.
Gospođo ministarka, to sam vam i prilikom izdvajanja mišljenja na Odboru za finansije spomenuo, video sam da ste tada nešto zapisivali, ali nisam od vas čuo kako je moguće da neko, pokušavajući da reši situaciju koja je obaveza na osnovu Ustava, svestan je da krši Zakon o privatizaciji.
Rekli ste da je to leks specijalis.
Voleo bih, a sigurno ćemo imati prilike da čujemo, pošto su kolege iz DSS podnele oko petnaestak amandmana na ovaj član 4. i videćemo kako su oni predvideli da se ova sredstva rasporede, odnosno i oni bi voleli leks specijalis, pa da ode u određene delove države, kako su oni smatrali na osnovu svojih amandmana.
Mislim da je to krajnje neodgovorno, da je to krajnje neozbiljno.
Sredstva za budžet AP Vojvodine su morala da se obezbede u skladu sa zakonom, a ne da se donosi leks specijalis, po vama je to 400 miliona evra, je l' tako je prodat NIS, međutim, zaboravili ste da kažete, to sam rekao i pre neki dan, da se Srbija ugovorom koji je potvrđen na Vladi Republike Srbije u telefonskoj sednici nakon sat i po vremena od dobijanja ugovora od sto strana, ministri su doneli na telefonskoj sednici odluku da se NIS proda i u okviru tog ugovora stoji da se Republika Srbija odriče dividendi za 2008. godinu, kao da taj NIS u 2008. godini nije bio NIS republički, odnosno da nije bio u vlasništvu naše države.
Odrekli ste se sume od oko nekih 50 miliona evra. NIS se prodaje za 350 miliona evra. Znači, 90% od tih 350 miliona je 315 miliona, 35 miliona ide u republički budžet.
Dalje moram da kažem da ukoliko se bude desilo ono što je direktor Srbijagasa, inače narodni poslanik, rekao daće Srbija uspeti da povrati 24 odsto od 25 koji su prešli u ruke firme "Centreks" iz Beča, u firmi "Jugorosgas", koja je posrednik prilikom prodaje gasa, odnosno kupovine gasa, Srbija će morati da plati tu naknadu.
Po računima svih stručnjaka koji se time bave procena je da negde otprilike oko 30 miliona evra će Srbija morati da plati da bi povratila tih 24%, tako da će vama od privatizacije NIS-a u republičkom budžetu ostati pet miliona evra.
Danima smo pričali, pokušavali smo da predupredimo odluku da se NIS proda, duboko sam ubeđen da se i vi, gospođo ministarka, sa tim slažete da je to pogrešan potez, kao što se slaže i potpredsednik Vlade, koji je između ostalog ponovio i ono što sam rekao, da su premijer Cvetković i premijer pokrajinski, gospodin Pajtić, prekršili zakon kada su odlučili na ovakav način da prekrše Zakon o privatizaciji, da u pokrajinski budžet 90% od prodaje NIS-a prebace. Gospodin Dinkić je takođe rekao da je taj ugovor o prodaji NIS-a veoma štetan za Srbiju. Naravno, vreme će sve to pokazati.
Očekivali smo da će ova vlada, u kojoj je DS em što ima većinu ima i premijera, da će pokušati da se rastereti balasta iz prošle Vlade.
Znamo da je u prošloj Vladi bio premijer čovek koji pripada drugoj političkoj opciji i onda smo mogli, mada teška srca, da imamo i neki deo razumevanja za vas zbog čega se na ovakav način ophodite i prema Vojvodini.
Međutim, ovo sada što se desilo je samo jasan pokazatelj da Vojvodina vama treba samo u predizbornim kampanjama, da odnos prema Vojvodini se najbolje vidi kroz ovaj član 4.
Nismo u situaciji, pretpostavljam da je tako razmišljao i premijer Cvetković, da ispoštujemo obavezu predviđenu Ustavom, ali smo zato u situaciji da prekršimo zakon. Hajde, Bojane, da se dogovorimo, evo vama 90% od privatizacije NIS-a.
Žao mi je što određene političke partije koje dolaze iz Vojvodine, to moram da ponovim, koje su bile protiv ove cene od 400 miliona evra za NIS, koje su bile protiv prodaje NIS-a na ovakav način, protiv prodaje NIS-a 51%, što sada ne čujemo njihov glas i u ovoj skupštini.
Znači, da li je 400 miliona evra dovoljno, odnosno da li 360, odnosno 315 miliona dovoljno za budžet Vojvodine da prašina slegne na ovu prodaju i na kršenje Zakona o privatizaciji?
Gospođo ministarka, molim vas kada budete mogli, naravno, ne očekujem to sada, ali u toku dana, sutra ili prekosutra da nam objasnite da li ćete svaki put kada se nađete u škripcu donositi leks specijalis, da li ćete svaki put kršiti zakon, da li ćete svaki put kršiti Ustav.
Gospođo ministarka, voleo bih da izađete za govornicu pa da to kažete, a ne meni da dobacujete sa mesta, vama nikad nisam dobacio do sada.

Gospodine Maraš, ministarka je samo rekla jedan komentar, prema tome nije bilo nikakvog dobacivanja. Pokušala je da vam pojasni to što vas zanima.