Reč ima narodni poslanik Sulejman Spaho, spomenut je pa se poziva na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan građanin me je spomenuo malopre i rekao moje ime, kao navodno da tamo nešta radim. Ne, gospodine potpredsedniče, ništa nisam radio, samo sam čitao ovu knjigu: "Propali puč Tomislava Nikolića".  
Ako je to udaranje, kao što kažete, a jeste, s ovim će vas narod udariti. Pre svega, potpredsednica jednom je rekla da se čuje neki zvuk, to je zvuk upozorenja, to građani Srbije čim čuju, vide da se nešta dešava ovde nenormalno, da je neki lopovluk. Vi ste uzeli nama mandate i zbog toga vam se čine neki zvukovi. Čini vam se i dokle god budete izlazili ovde čućete zvukove.
Kako ova strana ne čuje ništa? Oni bi izašli pa bi rekli ovde - čuje se nešto. Nemojte više da spominjete moje ime, neće biti dobro.

Hvala. Reč ima gospodin Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, građani Srbije, pa evo jedan prethodni govornik je ovde pozvao građane Srbije da vidi kako se ponaša poslanička grupa SRS i takođe želim da građanima Srbije opet razjasnim jednu prostu činjenicu.
Možda poslaniku SRS i ne priliči da odgovara na ovakav način, ali to stvarno moram. Stvar je vrlo prosta, jednostavno ne dozvoljavamo ...

Izvinite, gospodine Momčilov, javljate se po Poslovniku?

Po Poslovniku, član 104. Može da se shvati kao i replika, mogao sam i to da tražim.
Nama iz SRS je nepodnošljivo da se neko lažno predstavlja. Ako odete na sajt naše Skupštine videćete poslaničke grupe i videćete stranke. Videćete da jedna poslanička grupa, vi je tako zovete, sebe i dalje naziva SRS. Ako vidite naše odbore pogledajte sastav, pogledajte novu poslaničku grupu, pogledajte iza toga stoji SRS.
Dokle više to lažno predstavljanje! Ne plediram na moral, tu se radi o legitimnosti. Nema legitimiteta. Neko će kazati da vi nekog legalnog prava imate možda, nemate ni to, vi ste nelegitimni i ovde doživljavate samo naš protest protiv takve situacije.
Ko je glavni krivac? Niste vi, nije krivac lopov kad ukrade, kriv je onaj ko ga toleriše, krivo je društvo, kriv je onaj ko ima i mogućnosti i mehanizme da tako nešto spreči.
Prema tome, ovo građani Srbije takođe treba da znaju, vidite, interesantna je ta grupa građana, neki od njih su dali ostavke SRS kada su želeli da osnivaju neku drugu stranku. Kako je to moguće u vašim redovima, dragi građani i gospodo, da jedni vraćaju mandat, a drugi ne vraćaju? Upravo protestujemo na jedan određen način protiv tog vašeg nedoličnog ponašanja, takoreći lopovskog ponašanja. Među vama ima i ljudi koji se ne ponašaju na taj način i samo vam ukazujemo da tom beščašću ne može da se beskonačno ne stane na put.
Očekujemo ne od vas, neće lopov nikad da učini nešto što bi tako sebe optužio i ograničio, očekujemo od drugih koji to ne bi trebalo da tolerišu, a to je sigurno većina koja je ovde na levoj strani. Hvala vam.

Hvala vama. Da li još neko želi reč po amandmanu? Reč ima gospodin Zoran Krasić. Izvolite.

Mislim da je ova diskusija o Predlogu zakona o budžetu po amandmanima interesantna za građane Republike Srbije jer na bazi tih amandmana i na bazi diskusija može da se vidi ko kakvu politiku vodi, s tom razlikom što kada nešto napišu u Predlogu zakona o budžetu predstavnici Vlade onda tvrde da će 2009. godine da sprovedu to što je napisano. Mi iz opozicije kada podnesemo amandman, pa tražimo da se to preuredi, uvek vodimo računa da to bude bolje za građane Republike Srbije, jeftinije za građane Republike Srbije, vodeći računa da to bude i u skladu sa nekim opštim interesima i potrebom razvoja Republike Srbije.
Više puta sam vas upozorio da su amandmani gde stoji briše se neki član vrlo inspirativni amandmani i opet moram da vam kažem, drugi deo vašeg odgovora ili ako to delimo na pasuse, onda treći pasus moram da podržim i kada je u pitanju ovo pod brojem 24, 25. i 26, zato što Zakon o javnom dugu i Zakon o budžetskom sistemu zahtevaju da se u jednom od članova Zakona o budžetu razvrstaju ove, ako bih tako mogao da kažem, dugoročne obaveze i stanje duga Republike Srbije, i vi ste to dali pod a), b) i c) vrlo pregledno.
Svako ko vrši neku intervenciju u ovom članu mora to da objasni, da ukaže o čemu se zapravo radi. Sada se nalazimo na poglavlju b). Zamolio bih poslanike, znam da je teško da se nosi onolika knjižurina zakona o budžetu, ali to je na strani petoj.
Uvodna rečenica kaže - Republika Srbija će u 2009. godini odobriti projektne zajmove do iznosa od 121 milijarde dinara. Znači, stvoren je okvir za zaduživanje Republike Srbije.
Međutim, po Zakonu o javnom dugu, kada pričamo o direktnom zaduživanju Republike Srbije, postoji i tzv. indirektno zaduživanje, postoji i kada Republika Srbija samo izdaje garancije, mislim da su pod a) bile garancije, znači, ovde se govori o direktnom zaduživanju Republike Srbije.
Vlada planira da se zaduži 121 milijardu. Za šta? Iznos sredstava je potreban za neke projekte. Kakvi su ti projekti? Po logici stvari se očekuje da su to razvojni projekti. Da budem malo precizniji, gospođo ministar, pošto nemamo dovoljnu količinu sopstvene akumulacije onda se zajmimo, da ne bi gubili tempo u razvoju, da bi hvatali priključak sa normalnim svetom.
Tu se završavaju moje pohvale na račun Vlade. Nadam se da ste sasvim zadovoljni. Mislim da je to dovoljno. Previše? Znači, ipak ulazi u glavu. Mislio sam da samo ulazi u džep, a sada vidim da ulazi i u glavu. Dobro je, napredovali smo od sinoć.
Sada ovde imamo sedam, rimske oznake su u pitanju, poglavlja, gde nam Vlada jasnu poruku šalje, a ta poruka glasi - u toku 2009. godine biće sedam grupa, verovatno nekih 20-ak posebnih sporazuma o zaduživanju, o zajmu za projekte itd, ali sve to mora da dođe ovde u Skupštinu da se donese zakon o potvrđivanju sporazuma.
Znači, ovde je samo u pitanju projekcija, pretpostavka i limitirana što se tiče gornje crte. Mi dajemo odobrenje da se ne ide preko te crte. Znači, ne bi moglo da bude 122 milijarde, moglo bi da bude 121, mada pošto ovo ima i dinarski i devizni aspekt, promenljivo je. Ako nećemo ovaj dinarski, onda ćemo morati da uzmemo kao merilo ovaj devizni, međutim, tu imamo problema, ide i u dolarima i u evrima, čini mi se. Da shvatimo da je to tehnički problem.
Međutim, postavlja se pitanje da li su ove investicije buduće, da li su ovi zajmovi neophodni u 2009. godini, s obzirom na opšte stanje ekonomije, najavu velikih problema? Mogu da se složim i sa Mlađanom Dinkićem, stvarno je problem tražnja, a kada se pojavi problem tražnje, to znači, u pravu je, ne sme da se nešto proizvodi za zalihe. Nekada je to imalo nekog opravdanja, ali sada nema opravdanja.
Morate doći do redukcije fizičkog obima proizvodnje, nema zaliha, mora da se radi za poznatog kupca. To je neka logika u Japanu koja važi 30 godina, pa im čak i ne trebaju kompjuteri za magacine, jer unapred znaju gde ide roba. Mi smo daleko od tog stadijuma i toga smo svesni. Da li su ove investicije koje vi planirate, vi planirate u 2009. godini da se zadužimo, da li će biti sve realizovane ako se zadužimo u 2009. ili će biti prebačene za 2010 - 2011. godinu? To je drugo pitanje.
Da li zaduživanje, da li ovo pod b) znači da ćemo mi samo da ratifikujemo te sporazume? Znači, sporazumi će da budu zaključeni, mi ćemo da ratifikujemo te sporazume, u tim sporazumima postoji neka dinamika kako se koriste sredstva, da li se nešto koristi odmah, da li nešto u drugoj polovini godine, poslednjem kvartalu, da li se nešto prebacuje za sledeću godinu. U tom smislu je ovaj amandman opravdan, zato što su potrebne elementarne informacije o tome. Sve u kontekstu, kako ste rekli, velike finansijske svetske krize.
Znate, vi nas malo zbunjujete. Imamo deo Vlade koji nas plaši svetskom finansijskom krizom, a imamo i deo Vlade koji nas hrabri finansijskom svetskom krizom. Možete vi da se smejete, ali Božidar Đelić nije mačji kašalj, doduše nije ni lav, ali nije mačji kašalj.
Kada on kaže, to ima neku svoju težinu. One godine je kupio jugića, sećate se. Očekujem za koji dan da kupi fijata ovog iz "Zastave". Imam taj problem što se stvarno sećam svega i svačega. Šta je radio Đelić, da ne pričam, javnost zna.
Mi nismo hteli da vam podnosimo amandmane na ovaj deo. Znate zbog čega? Zato što je to u suštini spisak nekih prohteva i dobrih želja. Verovatno je većina ovih projekata i opravdana. Samo ću da pobrojim nešto da se zna.
Kaže ovako - sa Svetskom bankom regionalni razvoj Bora, Borani nam nikada ne bi oprostili. Dalje - rekonstrukcija saobraćaja, pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou. To nam nije jasno. Unapređenje upravljanja javnim finansijama - za to vam nikada ne bi dali pare, da vam kažem iskreno, ali kada dođe taj sporazum ovde mi to nećemo da glasamo.
Kaže - dodatno finansiranje projekta reforme zdravstva u Srbiji. Dok je Tomica torbica, nema šanse da glasamo za to, a i ona Vukajlović, kako beše, nema šanse. Koridor 10 - verovatno je potrebno, ali Mrkonjić bi morao da objasni ljudima da Koridor 10 nije samo autoput, pošto ovi iz Kalanovićevog ministarstva i ranije Đilas, oni su smatrali Koridor 10 da je samo put, prtina - teraj. Koridor 10 je kompleksan projekat. Neka pogledaju prostorni plan Republike Srbije, da ne gubim vreme pošto mi curi.
Kaže - Evropska banka za obnovu i razvoj, projekat nacionalnog investicionog plana. To nećemo da vam glasamo, iskreno. Pomogli smo vam kada je bio u pitanju BK, da znate. Doduše, Todorović je tužio predsednika Tadića zato što je tokom izborne kampanje zloupotrebio funkciju.
Todoroviću dobro idu ove tužbe, on sve dobija, da znate, i ovo za naknadu štete zbog povrede ugleda i časti. Međutim, predsednik Republike ne dolazi na suđenje, ima preča posla. Uvek je u inostranstvu kada se zakaže ročište, ali doći će, i on će da plati.
Dalje, klinički centri dva, to je neki projekat odavno, projekat Nacionalnog investicionog plana, razvoj lokalne i regionalne infrastrukture - NIP, to ćemo posebno da pričamo, dva puta razvoj lokalne infrastrukture, sektor obrazovanja. Onda imate na drugoj strani - sanacija klizišta dva, sanacija klizišta tri, rekonstrukcija vodovoda i kanalizacije, rekonstrukcija lokalnog sistema grejanja u Srbiji, to je ovo sa Nemcima, to odavno traje.
Sada ovo nam nije jasno - poseban sporazum će biti sa Vladom Španije, sa Vladom Japana i Vladom Republike Italije, pa imate ovo za Univerzijadu. Tu smo neku obavezu preuzeli. Znači, o ovome svemu ćemo da razmatramo, zdravlje božje, 2009. godine. Verovatno nešto će da otpadne.
Međutim, smatram da taj okvir za zaduživanje u toku 2009. godine od 121,2 milijarde dinara je veliki iznos za Republiku Srbiju. Vi ćete ovo da izglasate, ali makar iskoristite ove naše primedbe da napravite još jednu selekciju prioriteta u odnosu na ovaj spisak koji ste ponudili.
Napravite još neku selekciju prioriteta, jer ukoliko ne napravite tu selekciju, ukoliko se ovako zadužimo, onda nam sve to prelazi iz tačke b) u tačku c) - a tamo se nalazi direktni dug, indirektni dug, dugoročne obaveze itd. Iz toga se vidi, biće prilike po sledećim amandmanima da se priča, da je 8,4.
Mislim da ovde imate i grešku u pogledu stanja duga. Vi ste ovde stavili da je to ispod 8,4 milijarde evra. Po nekim mojim matematikama, mi ćemo 2009. godinu završiti sa 8,8 milijardi evra direktnog duga Republike Srbije, a ne pričam o drugom delu duga.
Nadam se da će biti još prilike da o ovome popričamo, jer prekomerno zaduženje može biti opasno. Koliko je to opasno vidi se iz sledećih stavova ovog istog člana, gde se govori o odlaganju izmirivanja obaveza koje će da dospeju na naplatu u 2009. godini.
Vi gotovo većinu tih obaveza prolongirate na neki način u sledećem poglavlju ovog istog člana, a samo da vas podsetim da ste u prvom članu naveli da ćemo 42 milijarde dinara upotrebiti za otplatu samo glavnice u 2009. godini.
Stavite te cifre i bilo bi dobro da uzmete u obzir koliki je budžet bio 2000. godine, koliki je budžet bio 2001, koliki je budžet bio 2002, pa napravite pauzu i navedite koliko planirate 2009. Vidite koliko je puta šta veće - da li je toliko puta bolji standard građana Republike Srbije.

 Hvala. Po amandmanu, za reč se javio gospodin Radojko Obradović. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, gospođo ministarka, poštovane kolege narodni poslanici, član 3. zakona o budžetu je vrlo interesantan član koji nam kaže - kakve će država garancije dati i šta je predviđeno i kakvo je stanje kredita. Između ostalog, u ovom članu se nalazi onih 50 milijardi koje je amandmanom Vlade promenjen u 40 milijardi, koje je predviđeno za poboljšanje likvidnosti privrede.
Prvo i osnovno pitanje je, o tome smo već ovde govorili, kada komercijalne banke daju garanciju ili kada preduzeće traži garanciju - to uvek ima određenu cenu, jer podrazumeva određeni rizik. Kada država Srbija daje garancije, to onda ne košta ništa, to je onda besplatno.
Jedan sličan ovakav fond je napravila Vlada Slovenije. Koliko je meni poznato, oni su izvršili garanciju tog fonda kod nekih prvoklasnih banaka u inostranstvu.
Druga važna stvar kada je reč o parama poreskih obveznika, a nama bi primarni zadatak ovde bio da najviše o tome vodimo računa, poslanički klub DSS je postavio poslaničko pitanje pre jedno mesec dana. Tražili smo izveštaj o izvršenju budžeta u prvih 11 meseci ove godine.
Mi smo taj odgovor dobili. Bio je potreban onaj krajnji rok od 30 dana, to je vrlo obiman materijal i mi smo u tom roku materijal dobili i zahvaljujemo ministru za finansije. To je jedan vrlo obiman materijal i iz tog materijala možemo jako dobro da vidimo u kakvom su stanju administracije u Srbiji i na koji način se uopšte ulazi u raspravu o budžetu.
Imali smo priliku da čujemo izjavu ministarke finansija koja je rekla - da su prvobitni planovi bili za 200 milijardi veći od onoga što je na kraju ušlo u budžet. Kada pogledamo izvršenje, onda vidimo u najboljoj meri kako se državna administracija odnosi prema parama poreskih obveznika.
Postoje stavke koje su u prvih 11 meseci realizovane sa nula procenata. Postoje stavke koje su realizovane sa 20%, 12%, 13%, 15%. To je otišlo negde drugde, ali je sigurno trebalo ta sredstva rezervisati. Trebalo je predvideti da će se to uzeti od poreskih obveznika i trebalo je to staviti u plan.
To sve košta, koštaju ti projekti, koštaju tenderi koji se onda poništavaju i sve to ima određenu cenu - jedino kada je reč o parama koje država ubira od poreskih obveznika, to nema nikakvu cenu.
Primer je Ministarstvo kulture, tražili su pare za naknadu za troškove za zaposlene, realizovali su 33%. Tražili su za nekakav materijal, realizovali su sa 72%. Tražili su za tekuće popravke i održavanje, očigledno su planirali da će nešto popravljati u toku godine, realizovali su sa 50%.
Mi naravno nemamo po dubini kako izgledaju ti zahtevi i nemamo tačan uvid kada raspravljamo o budžetu šta pojedina stavka u kom ministarstvu predstavlja. Ali, kada vidite koliko se ili sa kakvom se lakoćom traže sredstva, koja se posle ne realizuju, tek onda shvatate koliko tu postoji slobodnog odnosa prema parama poreskih obveznika i koliki nas posao tek čeka u dovođenju u red javnih finansija.
Kada pogledate razdel infrastrukture, predviđena je ogromna količina projekata, za koju očigledno nema para, jer prihodi u budžetu su mnogo manji nego što je predviđeno i sve su one stavke realizovane sa nulom. Da li su urađeni projekti, da li su pripremani tenderi? Jer verovatno, ako ste tražili sredstva, morali ste da uđete u određeni trošak koji je zahtevao realizaciju i pripremu jednog takvog projekta.
Ako je realizacija nula, pošto ovde imamo stalno potrebu da revidiramo određene planove i revidiramo određene ideje, onda je moguće da neki od tih projekata nikada neće biti realizovani. Ti prateći troškovi potrebni za realizaciju tih projekata očigledno su bačene pare. Šta bi se desilo, to pitanje nije naravno samo za ministarku finansija, nego za sve nas, jer Narodna skupština donosi potrebne zakone, i ono što je ključna manjkavost u našoj administraciji i jedan od razloga zašto Državna revizija mora što pre da počne da radi. Mi nemamo nijednu instituciju koja analizira pozitivne efekte svakog novog zaduživanja.
Postoje stvari koje su nesporne, ali koliko će recimo da poraste bruto društveni proizvod od realizacije nekog od ovih kredita? Koliko će ljudi da se zaposli na realizaciji nekog od ovih kredita? Mi takvu analizu nismo imali ni za Nacionalni investicioni plan. Nijedan projekat iz Nacionalnog investicionog plana nama nema tu vrstu analize. To bi trebalo da bude sektor u Ministarstvu finansija, ali to je jedan od poslova koje mora da radi Državna revizija.
Nažalost, Državna revizija u ovom trenutku nema kapacitet da to uradi, nema kapacitet da uradi ni završni račun, ali je to nešto na čemu svi zajedno moramo da radimo. Ovo što imamo kao odgovor Ministarstva finansija - izveštaj o izvršenju budžeta, završni račun, izveštaj Državne revizije i predlog budžeta za narednu godinu jesu jedinstvena akta. Nažalost, mi u Srbiji još uvek predlog budžeta razmatramo kao samo pojedinačan akt, viši od svih ovih pratećih dokumenata.