Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Imate još tri minuta i trideset sekundi u okviru amandmana.

Dame i gospodo poslanici, želim stvarno da upozorim ne samo javnost, nego i vas da preduzmete sve što je u vašoj moći i da sprečite ovaj kriminal.
Mi smo, između ostalog, i 2007. godine upozoravali tada javnost, upozoravali Ministarstvo da se sprema velika prevara i velika pljačka. Gospodin Martinović vam je objasnio sve činjenice koje govore o tome da je na delu pokušaj velike pljačke ne samo seljaka, nego da će biti zloupotrebljena i država.
Znam, neću ovde iznositi imena, ali su pokušavali, zato što je bio naš predsednik opštine, da lobiraju i da traže od stranke da utiče na Srđana Komazeca da se ova prevara omogući. Mi smo se oštro tome suprotstavili, insistirali da ni jednog jedinog momenta slučajno nekome ne padne na pamet da se na bilo koji način opština, odnosno Srđan Komazec umeša u to i da se ovo zemljište na ovakav način, ovakvom prevarom od strane pojedinaca praktično otme od seljaka, da izgubi i opština i seljaci, da bi samo par ljudi zaradilo.
Tada sam upozoravao stranke koje su bile na vlasti, da ne pominjem imena, tada smo im rekli, ako to budete dozvolili, mi ćemo biti u stanju da blokiramo rad Skupštine, jer ovo je neverovatan pokušaj kriminala. Morate razumeti da je ovo nešto što uništava našu državu. Kupe od seljaka za tri-četiri evra kvadratni metar, promene namenu zemljišta, samo papirologija, i zarade na tome nekoliko miliona evra. Zašto vi to da dozvolite? Zašto tim kriminalcima, lopovima da to dozvolite? Zato što će neko od toga uzeti proviziju.
Hajde da ostavimo potpuno stranku, i SRS, i DS, hajde uopšte da ostavimo stranke, zašto na ovakav način da se dozvoli da lopovi uzmu ovolike pare i da nikome ne odgovaraju, i da sve bude praktično po zakonu, zato što su upeli da podmite nekoga u opštini, nekoga u ministarstvu i da završe ovako prljavu stvar.
Nemojte to da dozvolite. Imate činjenice. Imate podatke. Proverite to. Proverite, ako je to tačno, sprečite. Šta vas sprečava da se spreči kriminal? Neka se nauče jedanput redu, da ne mogu da uzimaju provizije na štetu građana i na štetu države. Imate šansu, ne možete da kažete da vas nismo upozorili. Godinu i nešto dana je ovaj problem vezan za Staru Pazovu i mi smo vas upozoravali. Sada imate informaciju, lično ću zvati ministra, da slučajno ne ulazi u ovo. Ako slučajno opština i donese ovakvu odluku, da se ova odluka poništi.
Ali, pre svega, insistirajte kod vaših u vašem opštinskom odboru, jer to su predstavnici DS. Siguran sam da vi ne želite da vam oni na takav način blate i stranku i vas ovde. Vi ćete biti odgovorni za to. Sada ne možete da kažete nismo znali, doneli oni na lokalu. Upozorili smo vas... (Predsedavajuća: Vreme na raspolaganju poslaničke grupe je isteklo.)
Izvinjavam se, ali mislim da je ovo ozbiljno. Ima godinu i po dana kako smo vas upozoravali da će se ovo desiti i evo, potvrđuje se. Ne znam šta više hoćete od dokaza. Ostaje jedino da vi sada proverite te činjenice, ako je ovo tačno, da sprečite i da završimo. Vi ćete dobiti politički poen. Hvala vam i oprostite na prekoračenju.

Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 2. amandman je podneo poslanika Zoran Nikolić.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 2. amandman je podnela poslanika Milica Radović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Milica Radović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je takođe, kao onaj na član 1, povezan sa amandmanom na član 6. Osnovni cilj ovog amandmana jeste smanjenje budžetskog deficita.
Juče sam govorila o tome da projektovana stopa rasta društvenog proizvoda od 3,5% je nerealno da se ostvari. Ukoliko ne bude ostvarena, a nažalost svi pokazatelji govore tome u prilog, onda nećemo imati ni mogućnost da se budžet puni na onaj način kao što je to bilo i planirano.
Prihodi budžeta će se drastično smanjiti zbog jednostrane primene trgovinskog sporazuma sa EU i to negde, po rečima gospodina Đelića, u iznosu od oko 300 miliona evra. Ovo sve govori u prilog tome da budžetski deficit neće biti 1,5%, koliko je obećano MMF i radi koga je MMF bio u prilici da kaže da je spreman da u budžet Srbije ulije dodatnih 520 miliona dolara. Mislim da će ovaj budžetski deficit biti u svakom slučaju mnogo veći.
Smatram da Vlada, umesto što je povećala deficit u odnosu na 2008. godinu za 4,2 milijarde dinara, bilo je bolje da je pribegla merama javne štednje, odnosno smanjenja javne potrošnje. Imajući u vidu činjenicu da Vlada nije u ovom trenutku spremna za stezanje kaiša, koje bi trebalo da krene prvenstveno od državne administracije, a kasnije i od jednog opreznijeg predviđanja budžetskih priliva, koji su u ovoj situaciji kada je definitivno kriza pred vratima mnogo primereniji, imamo razloga da sumnjamo da će Vlada pribeći inflaciji kao sredstvu inflatornog oporezivanja građana da bi popunila budžetske rupe, koje je i sama napravila. Zbog toga projekcija inflacije od 8% će ostati nažalost samo jedno nedostižno obećanje ove vlade.
Mislim da bi bilo mnogo logičnije i da bi bilo dobro da je Vlada pokazala da javna potrošnja može da se smanji krenuvši od nje same i samim tim je mogla da smanji ovoliko veliki budžetski deficit.
Smatram da je trebalo da se krene od državne administracije, ali ne u ovom trenutku, u trenutku kada je krajnje nepopularno praviti rezove u državnoj administraciji, već je to trebalo da se uradi onog trenutka kada je Vlada formirana. Nije to je bilo u tako davnoj prošlosti da prosto ljudi koji se bave ekonomijom i finansijama nisu mogli da predvide u kom pravcu će sve ovo da se dešava. Zbog toga smatram da je neopravdano što je naša državna administracija ovolika.
Po glomaznosti Vlade smo definitivno balkanski rekorderi, a po učešću javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu od 44% ubedljivo smo prvi u regionu. Ukoliko je naš bruto društveni proizvod iznosio u septembru 33 milijardi evra, to znači da su državni službenici i korisnici budžeta u ovoj godini potrošili 15 milijardi evra. Ako je zaista cilj Vlade u 2008. godini bio da se smanji javni potrošnja za 1,5%, onda se postavlja pitanje zbog čega to oni nisu uradili.
Prema analizama ozbiljnih ekonomskih stručnjaka kaže se da je državni aparat toliko veliki da je u njemu moguće godišnje uštedeti negde oko 150 miliona evra. Sam gospodin Đelić je u nekoliko navrata govorio o tome da se samo za plate zaposlenih u državnoj administraciji izdvaja negde oko 10% BDP i da je to u poređenju sa drugim državama, primera radi sa Bugarskom, tri puta više nego u toj zemlji.
Istina, jednim malim delom budžetski deficit bi mogao da se smanji i ukoliko bi se smanjili troškovi kabineta četiri potpredsednika Vlade, kabinet prvog potpredsednika Vlade, gospodina Dačića, povećan je četiri puta, troškovi za funkcionisanje kabineta gospodina Dinkića su povećani dva puta, sredstva za funkcionisanje kabineta gospodina Krkobabića su povećani svega pet puta.
Naravno, ova sredstva sigurno ne bi išla u prilog kvalitetnijeg rada gospodina Krkobabića i drago mi je što je ministar finansija, gospođa Dragutinović, shvatila da je neophodno da se njemu smanje sredstva i ovom prilikom joj se zahvaljujem što je prihvatila moj amandman na član 5, kojim je predviđeno da se sredstva gospodina Krkobabića smanje zarad povećanja subvencija privatnim preduzećima, odnosno izvoznicima, kao pomoć u cilju osvajanja stranih tržišta. Naravno, smatram da je u ovom budžetu bilo mesta da se reaguje na ovakav ili na sličan način još na nekim drugim mestima.
Ne bih više da govorim o amandmanu, ovom priliku bih se vratila na ono vreme koje je moj kolega gospodin Nikolić utrošio, na obrazlaganje svog amandmana. Mislim da argumenti koje sam iznela govore u prilog smanjenja budžetskog deficita, ali moram na kraju da kažem da poslanici DSS imaju u vidu da su rokovi za raspravu o budžetu minimalni, ali nisu skraćeni našom krivicom, već zbog toga što je Vlada kasnila sa upućivanjem ovog predloga budžeta u skupštinsku proceduru više od 40 dana.
Bez obzira što vlast nije pokazala ni po ovom pitanju dovoljnu dozu ozbiljnosti, to ne sprečava poslanike DSS da mi i po ovom pitanju pokažemo da nam je isključivo i samo na prvom mestu interes građana i da ćemo se u skladu sa tim i ubuduće ponašati.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju budžet osvrnuo bih se na ovaj amandman utoliko što smatram da opozicione stranke, a pogotovo SRS ukazuje da je ovaj budžet rasipnički i da je to budžet koji niko ne kontroliše.
Godinama se budžet Republike Srbije ne kontroliše jer nema nijednog završnog računa. Kako se puni republički budžet, i kako se pljačkaju građani Srbije i kako se pljačkaju radnici, koji su decenijama gradili i stvarali narodna dobra, na jednom primeru želim da vas upoznam kako se Srbija i njena imovina pljačka od strane profitera i lopova.
Od strane ovlašćenih predstavnika sindikata HIP Azotare Pančevo podneta je dana 17.12.2008. godine Prvom opštinskom javnom tužilaštvu krivična prijava protiv Vesne Džinić iz Beograda, direktora Agencije za privatizaciju Republike Srbije, zbog osnovane sumnje da je u toku 2007. godine donela i potpisala nezakonit akt, kojim je prekršila Zakon o privatizaciji, tako što je kao lice ovlašćeno da zastupa i odgovara za zakonitost rada Agencije za privatizaciju, član 15. tačka 5. Zakona o Agenciji za privatizaciju i član 21. tačka 5. Statuta Agencije za privatizaciju.
Prekršila je svoja zakonska ovlašćenja u postupku kontrole i ispunjenja obaveza iz ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala HIP Azotara. Preciznije, imenovana je dopustila da Agencija za privatizaciju prvo ne poštuje načelo o ravnopravnosti međunarodnog tendera prilikom privatizacije pančevačke Azotare povodom obavezne investicije po osnovu ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala HIP Azotare, kakvo je bilo ulaganje u postojeći pogon Azotare Karbamid II, vrednosti nekoliko desetina miliona evra.
Nekoliko meseci po zaključenju ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala HIP Azotara zaključi aneks istog ugovora, kojim je regulisano da pomenuti pogon prestane da bude obavezna investicija, iako je činjenica da je isti bio obavezna investicija u trenutku privatizacionog tendera.
Uticala je da mnogi renomirani međunarodni proizvođači veštačkog đubriva, koji su uputili ozbiljne ponude u postupku privatizacije, daju ponude koje su ih u krajnjem učinili manje prihvatljivim, a sadašnjem konzorcijumu vlasnika Azotare doneli pobedu na tenderu za kupoprodaju društvenog kapitala pomenute fabrike.
Da pogon Karbamid, radi se o novoj fabrici koja je trebalo samo da bude startovana u proizvodnji, već u trenutku tendera nije predstavljao obaveznu investiciju, verovatno bi i ponude za kupovinu Azotare bile drugačije, odnosno više i od strane drugih učesnika na tenderu. Stoga zaključenje gore navedenog aneksa ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala HIP Azotare Pančevo predstavlja grubo narušavanje načelo jednakosti u tržišnoj ekonomiji.
To je ono o čemu je SRS godinama ukazivala kako se sprovode tenderi o prodaji državne i društvene imovine.
Drugo što se stavlja ovom krivičnom prijavom gospođi Vesni Džinić, kao odgovornom licu u Agenciji za privatizaciju, jeste što je odobrila bespravnu prodaju proizvodnog pogona Karbamid II. Ovo je ključno pitanje i najveća pljačka u Srbiji, koja je konkretno na videlu i za koju postoje neoborivi dokazi.
Iz fabrike HIP Azotare Pančevo koja je izvršena od strane Konzorcijuma privatizacionih vlasnika HIP azotare Pančevo po ceni od 32 miliona i 500 hiljada evra, ali umanjena je vrednost jer je knjigovodstvena vrednost Karbamida II 45 miliona evra.
Ovi su uspeli da se putem privatizacije HIP Azotare ubace u taj krug, da demontiraju novu fabriku, koja je od prohroma i rostfraja sagrađena i čiji su pogoni najsavremenije tehnologije trebali da budu uključeni u proces proizvodnje, čime su ista lica stekla enormnu bespravnu materijalnu korist.
Kako Konzorcijum vlasnika HIP Azotare Pančevo nije smeo u skladu sa privatizacionim ugovorom da bez prethodne saglasnosti agencije otuđi više od 5% vrednosti ukupne imovine Azotare, niti je takvu saglasnost dobio od Agencije, a ovakvom prodajom je otuđio više od 10% ukupne vrednosti HIP Azotare, te kako su reprezentativni sindikati Azotare o tom činu bespravne prodaje obavestili Agenciju, ista je bila dužna da konstatuje kršenje privatizacionog ugovora, da naloži nesavesnim kupcima vraćanje u pređašnje stanje pre nedozvoljene prodaje, da u skladu sa privatizacionim ugovorom kazni Konzorcijum kupaca novčanom kaznom u iznosu od 25% kupoprodajne cene, te da, ukoliko u ostavljenom primerenom roku Konzorcijum kupaca Azotare ne ispuni naloženo, raskine ugovor o kupoprodaji društvenog kapitala HIP Azotare.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, poštovani radnici HIP Azotare Pančevo, Agencija nije postupila u skladu sa svojim ovlašćenjima, već je, i pored toga što je naknadno konstatovala da je pogon Karbamid 2 bespravno prodat, donela akt kojim Konzorcijum kupaca Azotare dozvoljava da ne snose nikakve posledice po osnovu nedozvoljene kupoprodaje Karbamida 2.
Time je Vesna Džinić, kao direktor i potpisnik ovog potonjeg akta, prouzrokovala štetu imovini Azotare, nanela štetu Republici Srbiji, njenom budžetu, minimalno za iznose od kaznenih poena koji iznose preko 25%, moglo bi se reći više od 10 miliona evra, i narušila legitimitet međunarodnog tendera o privatizaciji Azotare, s obzirom da je pogon Karbamid 2 predstavljao obaveznu investiciju budućeg kupca u trenutku privatizacije Azotare.
S tim u vezi, podnošenjem ove krivične prijave, predlaže se Prvom opštinskom javnom tužiocu, sada državnom, da tužilaštvo izvrši uvid u odgovarajuće akte Agencije za privatizaciju i HIP Azotare DOO Pančevo, da sasluša predstavnike reprezentativnih sindikata Azotare i pribavi druge raspoložive dokaze po ovom pitanju.
SRS zahteva i traži od javnog tužioca da bez odlaganja, pošto raspolaže neoborivim dokazima, raspolaže pismenim dokazima, krunskim dokazima u ovom postupku, da pokrene krivični postupak, da se otvori istraga i da se utvrdi odgovornost onih lica koja po zakonu jesu odgovorna za kršenje ovog sporazuma, odnosno ugovora, ali koji su i počinili o određena krivičan dela.
Nadam se da će posle ovog skandaloznog čina i ovog dela, kojim je pre svega naneta šteta radnicima HIP Azotare u iznosu od 45 miliona evra, najzad pravna država da profunkcioniše i da će građani, a posebno oko 1.500 radnika koji su ostali bez hleba, imati priliku da se naknadi šteta njima, da država povrati u pređašnje stanje sve ovo što su neodgovorna lica izvršila. Prema tome, dame i gospodo, očekujem i SRS traži najenergičnije da se ovakve stvari moraju već staviti u proceduru. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi je pet minuta i 30 sekundi.

        Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, sve primedbe SRS, odnosno poslanika SRS-a vezano za ovaj budžet su potpuno opravdane, što mi pokušavamo na očiglednim primerima da vam pokažemo i dokažemo. Mogu da kažem da ne verujem da je to vaša želja, jer vi ste dobili spisak želja iz svakog ministarstva, pa ste pokušali, koliko je to moguće uopšte u ovakvoj vladi, da uskladite neke stvari, ali da je to na štetu građana Srbije, to se pokazuje na svakom koraku.
Između ostalog, ovde ću vam pokazati na jednom očiglednom primeru, to su pisale i novine, a u pitanju je Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo. Objavljeno je da je u tom ministarstvu od 82 zaposlena 42 pripadnika Ministarstva su dobila praktično 13. platu, isplaćeno je dva miliona dinara, navodno zato što su radili u nekim projektima.
Novinari su pokušali da dođu do informacije kako od 82 da 42 budu u tim projektnim grupama, a 40 ne. To je verovatno ministar određivao, koji su kriterijumi u to neću da ulazim, ali bitno je da su tražili spisak tih radnika Ministarstva, međutim, nisu dobili.
Mi smo uspeli da dobijemo ovaj spisak. Samo da vam kažem ko je od onih koji rade u Ministarstvu dobio ovu 13. platu: Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra, Snežana Obrenović-Ivanović, takođe pomoćnik ministra, Jelena Surčulija, pomoćnik ministra, Slobodan Laketa, pomoćnik ministra, Dragomir Vasiljević, načelnik, Vladimir Homan, državni sekretar, Slobodan Marković, specijalni savetnik Ministarstva. Vi mislite da ćemo mi ovako krenuti na uštede u ovako teškoj situaciji.
Ono što je posebno interesantno, u Ministarstvu za telekomunikacije kažu da su oni upoznati sa merama štednje koje je navodno Vlada preduzela i da o tome vode računa. Ono što je posebno interesantno, kažu da su oni 23. ministarstvo po visini budžeta.
Pazite, sad, narodni poslanici, ovu činjenicu. Oni kažu - upoznati smo sa preporukama za štednju i pridržavamo ih se, a najbolju ilustraciju toga imate u činjenici da će naše ministarstvo od ovogodišnjeg budžeta vratiti oko 250 miliona dinara u budžet za sledeću godinu.
Pazite vi ovaj podatak. Oni kažu da im je ostalo 250 miliona da nisu utrošili. Šta govori ovaj podatak? Ili da su oni štedljivi, ili da budžet nije dobro projektovan za 2008. godinu, da rebalans takođe nije dobro urađen. Kako je moguće, ako su oni sredstva dobili na osnovu projekata i zadataka koje je trebalo da izvrše, onda možemo da zaključimo da nisu obavili posao koji je trebalo da obave, ili lažu, što je još gore, a mislim da je to. Umesto da bar ćute o tome, oni to ističu kao svoju prednost.
Sad dolazimo do onoga što je izuzetno važno. Zašto se vrši opstrukcija od strane Vlade, a vas na to navode, da se ne usvoji budžet, da prođe ovako? Zašto mi danas raspravljamo o ovome, a ne pre mesec dana? Verovatno su skoro sva ministarstva u ovoj situaciji, šta će im budžet? Njima su ostale pare od prethodnog budžeta, odnosno na osnovu prethodnog kvartala će imati pravo da troše, neće moći nikome da polažu računa i završen posao.
To je problem, ne opozicija. Vi ste problem, nesposobna Vlada, ministarstva koja ne vode računa ni o čemu, nego samo kako će više dobiti i kako će to utrošiti, ali ne na korist građana, nego onih koje ste zaposlili. Državna uprava, imali ste prilike da čujete i te podatke, procentualno jedna od najbrojnijih ne samo u okruženju, nego maltene u Evropi, u odnosu na Poljsku, Finsku, ne mogu sada da nabrojim sve države, Češku, to je neverovatno.
Vi ste od 2001. godine četiri puta povećali broj radnika u državnoj upravi. Vi mislite da ćete ovakvom štednjom uspeti da sačekate ovaj talas koji će nas pogoditi (Predsedavajuća: Vreme.) već od marta takvom žestinom da je pitanje kako će građani, kako će država preživeti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Milan Lapčević.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, u ovom amandmanu sam, kao i juče u članu 1, predložio da se smanji ukupni budžetski deficit, koji iznosi oko 49 milijardi, za nekih 627 miliona dinara. On je suštinski i logički povezan sa amandmanom na član 5, u kome sam kod pojedinih budžetskih korisnika smanjivao određene aproprijacije u budžetu i na taj način napravio uštedu od 627 miliona dinara.
Sve rasprave koje su tekle tokom jučerašnjeg dana i tokom današnjeg ukazivale su na to da je budžetski deficit koji je predložen za narednu godinu prevelik i da se on u odnosu na ovu godinu povećava za pet milijardi, što smatramo krajnje neodrživim, naročito iz razloga što je vrlo izvesno da prihodi budžeta u toku naredne godine neće biti toliki da mogu da pokriju i one rashode koji su na nivou ove godine, a kamoli uvećane za 50-tak ili 60-tak milijardi, koliko je stvarno predviđeno u budžetu za 2009. godinu.
Međutim, kako se bliži kraj godine, sve je veći broj zvaničnika Vlade koji svakodnevno daju određene izjave koje se u najmanju ruku mogu okarakterisati kao vrlo neodgovorne.
To je počelo još u vreme predizborne kampanje za predsednika Srbije, kada je gospodin Tadić obećavao i Srbiju i Kosovo, i veće plate i penzije, i nova radna mesta. Danas smo svedoci da od toga ima malo istine, izgleda, ili da skoro nema ničega.
Krkobabićeve penzije obećane su 70% plate. Penzioneri jako dobro znaju koliko su im povećane penzije i da od toga neće biti ništa u toku 2009. godine.
Dinkićeva obećanja o besplatnim akcijama, 200 hiljada novih radnih mesta, dolasku "Fijata" su naravno jedna laža i paralaža. Kriza nas neće pogoditi, nego ojačati - takođe je rekao Mlađan Dinkić, što je takođe jedna gruba obmana građana.
Đelićev beli šengen do kraja godine, odmrzavanje primene SSP-a je još jedna u nizu velikih prevara građana Srbije.
Pre dva meseca je ministar u Vladi Rasim Ljajić potpisao kolektivni ugovor, odnosno Aneks kolektivnog ugovora sa sindikatima.
Od primene tog kolektivnog ugovora očigledno neće biti ništa, dakle biće prevareni svi zaposleni ne samo u državnim službama, već i u svim ostalim subjektima.
Gospodin Milosavljević je izjavljivao da se ne kupuje bela tehnika, da bi cene pale.
U te neodgovorne izjave ili u izjave koje su obmanule ili prevarile građane Srbije se uključio i sam premijer, koji je inače po prirodi vrlo odmeren čovek, pa je pre dva i po meseca rekao - rešen je problem prostora za Državnu revizorsku instituciju, ona je rešena i moći će da radi svoj posao kako treba. Od toga, evo 27. decembar, nema ništa.
Prvog decembra se završio konkurs za prijem revizora u Državnu revizorsku instituciju, Prvog januara oni treba da stupe na dužnost - gde će da se usele? Hoće li na ulici raditi taj posao ili će doći ispred Vlade možda da pitaju - šta je sa našim prostorom? Hoće li to mediji da prenesu, sliku kako Srbija ima instituciju koja kontroliše državne pare ili javne finansije i da ta državna institucija nema gde da radi?
To nam nije dobra preporuka, gospođo Dragutinović. Vi za to niste odgovorni, to znam, ali je to prosto činjenica. Kako se bliži kraj godine, te izjave su sve neodgovornije i neodgovornije. Đelić je juče izjavio da je minus 25 milijardi i da će do kraja godine taj minus biti rešen. Baš me živo interesuje kako će se za ova četiri ili tri dana, koliko je ostalo do kraja ove godine, 25 milijardi sliti u budžet i biti isplaćeni svi budžetski korisnici ili oni koji su uradili neki posao za državu.
Mrkonjić je takođe obećao putarima - 30 milijardi dinara koliko vam dugujemo, isplatićemo vam. Odakle? Neka bude i 20 milijardi. A kako su nastale tih 20, gospođo Dragutinović - tako što je juče pregovarački tim Vlade razgovarao sa putarima, koji naravno imaju potraživanje od 33 milijarde plus kamate i rekao - odreknite se trećine toga što ste radili za državu, mi ćemo vam platiti ostalo, odreknite se trećine i kamate, mi ćemo vam platiti ostalo.
To se samo radi u mafijaškim grupama. Samo mafijaši tako rade kada radite nešto za njih. Oni kažu, platićemo, ali pola se odreknite, pa ćemo da vam platimo.
Aman ljudi, pa vi ćete tako da ubijete potpuno ta preduzeća. Indirektno ili direktno je 50 hiljada zaposleno u putnoj privredi Srbije. Ako im to ne isplatite oni će morati da otpuste ljude. Danas se spremaju da otpuste 5.000 ljudi koji su radili u putnoj privredi zato što država neće moći da im isplati ili ne želi da im isplati, iako je Mrkonjić obećao da će to uraditi, ona dugovanja koja su stara i više od dve godine.
Sada dolazimo do najnovijeg bisera. Jutros je ministar ili juče, ali jutros je preneto da je ministar Dragin, to je ministar poljoprivrede, koji do sada nije imao nikakve bisere, ali je najveći biser - Ministarstvo poljoprivrede neće subvencionisati proizvodnju duvana, jer je duvan štetan po zdravlje i izaziva bolesti zavisnosti, od kojih na hiljade ljudi godišnje umre u Srbiji.
Stvarno nisam čuo, hajde da upotrebim jednu tešku reč, gluplju izjavu. Da li to znači da se neće proizvoditi cigarete u Srbiji narednih godina ako ne bude subvencionisanja duvana? Aman ljudi, neće subvencionisati poljoprivrednike koji proizvode duvan. Ako ne subvencioniše naše poljoprivrednike, onda će Japan Tabako, Bat, Filip Moris, uvoziće taj duvan.
I šta ćemo imati - još veći deficit u platnom bilansu, a naši poljoprivrednici neće imati stimulaciju, neće raditi, propašće ljudi. Proizvodnja cigareta će ostati ista i opet će te cigarete izazivati bolesti zavisnosti kod ljudi.
Ne utiče se tako na smanjivanje bolesti i smanjivanje pušenja. Ako hoćete da smanjite proizvodnju cigareta, onda odete u Filip Moris ili Bat i kažete njima - ne možete da proizvodite toliko tona, vi ćete proizvoditi manje.
Ili ćete povećati mnogo akcize, pa neće moći da kupuje svako cigarete ili ćete edukativno delovati na, pre svega, mlado stanovništvo da ne puši.
Nećete to raditi tako što nećete subvencionisati poljoprivrednike da proizvode. Valjda je nama u interesu da proizvodimo što više, ako već prerađujemo?
Sada na kraju tražite od nas usvojimo ovaj budžet onako na blanko. Dostavili ste ga kasno. Imamo još samo tri dana do kraja godine, cajtnot je, svesni ste da u tom budžetu ima toliko stavki koje su nedefinisane i koje su vrlo klimave, i tražite od opozicije - hajde, budite odgovorni, bez obzira što mi nismo bili odgovorni da to dostavimo na vreme, što nismo sastavili dobar budžet, što je on previše rasipnički, ipak vi odustanite od amandmana i hajde da izglasamo taj budžet - pa šta bude.
To tražite od nas, iako je očigledno da u ovom budžetu ima bar 70 milijardi dinara koje nisu jasno definisane i o tome smo govorili prethodnih dana, kolege poslanici iz DSS i ja lično juče.
Ko će da kontroliše Dinkića za onih njegovih 550 miliona dinara usluga po ugovoru i troškova putovanja, ako nema prostorija za Državnu revizorsku instituciju? Hoćete li vi da kontrolišete ili premijer? Vi nemate tu težinu, taj kapacitet, oprostite, ali to je zaista tako.
Nećete moći to da uradite. To mora da radi ona institucija koja je po zakonu odgovorna, a Vlada direktno ili indirektno, sada bih rekao direktno - opstruiše rad te institucije zato što joj ne odgovara da se kontroliše trošenje narodnih para, ne odgovara.
Jedan drastičan primer - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je prošle godine plasiralo kredite za start-ap preduzeća. Aplikacije su se podnosile preko regionalnih agencija ili kancelarija za razvoj malih i srednjih preduzeća, zvanično, a nezvanično je to išlo preko G17 plus.
Recimo, u Nišu, preko te agencije je podneto stotinak prijava, od kojih je 50 pozitivno rešeno, a ukupan broj kredita odobrenih za niško područje je bio preko 150. Odakle se pojavilo 100 novih? Preko G 17. Javna je tajna, ako hoćete da dobijete kredit za start-ap ili iz Fonda za razvoj, morate da budete bliski stranci G17, ako hoćete taj kredit da dobijete, morate preko njih da idete.
Javna je tajna da je više od 100 ljudi preko stranke apliciralo direktno u Ministarstvo i skoro svi su dobili kredite. Da li su oni imali neke obaveze prema stranci i koje, to ne znam, ali je vrlo simptomatično. Tako se ne usvaja budžet ovakve države. Nemamo pravo da vam blanko verujemo da će pare, koje građani odvajaju preko poreza, biti trošene na odgovoran način, jer nas prethodna istorija i ovaj primer u tome demantuju i ne dozvoljavaju nam da se tako ponašamo. Ako ništa drugo ne možemo, možemo bar građanima Srbije koji prate TV prenos da kažemo šta u ovom budžetu ne valja i kako treba kontrolisati državni novac.
Uradite nešto na tome, prihvatite recimo moj amandman koji govori da treba da se smanji deficit za 627 miliona dinara, pa ne morate da smanjujete deficit, nego bar prebacite za subvencije poljoprivredi. To je jedan od pozitivnih koraka. Hvala.