Gospođo Đukić, drago mi je što reagujete promptno, kako bi neki voleli da kažu, ali gospođa ministarka je već drugi ili treći put meni skrenula pažnju ili pokušala da pojasni, ali smatram da je na taj način pokušala i da me dekoncentriše.
Suština pitanja je da li ćete, gospođo ministarka, odgovoriti da li ćete i u budućnosti kršiti zakon, šta će biti za mesec, dva, tri, kada budemo shvatili da prihodi u budžetu neće moći da se na adekvatan način popune, da li ćemo kada budemo išli na rebalans budžeta opet kršiti zakon.
Suština celog pitanja je da ovaj amandman koji je gospodin Radovanović podneo smislen, bez obzira, vi ste u Ustav stavili procenat koji treba da pripadne Vojvodini, ne vidim zašto ne može u članu 4. da stoji suma koja treba da pripadne Vojvodini.
Može da stoji stav 5. u kome se pozivate da kršite zakon. Siguran sam da ovo nije vaših ruku delo, niti vaša namera, ali preuzimate odgovornost jer ste ministar finansija.
Interesuje me šta će se desiti onoga dana kada Ustavni sud bude radio u skladu sa zakonom i u skladu sa svojim nadležnostima i kada bude uzeo u razmatranje, a to će gospodin Vlatković uskoro da nam kaže kada će biti zakazan Zakonodavni odbor, šta će se desiti kada Ustavni sud kaže da ovaj sporazum odnosno ovaj ugovor, odnosno ovaj zakon kojim je ratifikovan sporazum sa Ruskom Federacijom o prodaji NIS-a, nije u skladu sa Ustavom, šta će se onda desiti, kakva će to rupa biti u budžetu Vojvodine?
Molim da bar na neka pitanja odgovorite, zaista nisu zlonamerna. Više dana i više sati sam pokušavao da dođemo do nekih odgovora, ali nažalost nismo došli u ovih nekoliko meseci do nekih odgovora, odnosno do nekog razumnog objašnjenja zbog čega se sve ovo radi.
Vi kao ministarka finansija i kao osoba koja je preuzela odgovornost za jedan težak posao morate imati odgovore i na pitanja zbog čega se krši zakon, zbog čega se izuzetno od jednog člana ostupa, zašto nije pronađen modus, zašto nije pronađen zakonski okvir na osnovu kog može da se ispoštuje Ustav, nego mora da se krši član jednog zakona?
Vi ćete videti na osnovu sledećih amandmana koji dolaze koliko je to izazvalo revolt kod poslanika koji nisu iz Vojvodine. Mislim da bi bilo krajnje neodgovorno, voleo bih da možete da učinite sve što je u vašoj moći i da ovakve stvari ispravite, da se ovakve stvari više ne ponavljaju, ali zaista je loš primer ukoliko se dva premijera, pokrajinski i republički, dogovore tokom večere da prekrše Zakon o privatizaciji, loš je primer svim građanima i mislim da će se to najviše vama obiti o glavu.
Vi ste najodgovorniji za tako nešto. Zbog toga vas molim da, kad već niste mogli da sprečite da se NIS proda za 350 miliona evra 51%, pokušajte bar da se poštuje Ustav, da se poštuju zakoni, sve ono što je u vašoj moći. Ne dozvolite da neko ko je, kako smo čuli od potpredsednika Vlade, izvan Vlade, diriguje da se na ovakav način krše zakoni. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Maraš.

Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dozvolite samo da vas podsetim o dogovoru koji smo već imali, odnosno da vas obavestim da ćemo u skladu sa članom 85. raditi i danas nakon 18.00 časova, a ne duže od 22.00 časa, tako smo se dogovorili. Mi smo se dogovorili i za danas i za sutra i za 29. Dana 29. se završava redovno zasedanje, a o 30. decembru ćemo se dogovoriti 29. decembra.

Vlada je ispravno postupila kada nije prihvatila ovaj amandman, a i nije mogla drugačije, zato što po Ustavu Srbije, član 183, pokrajine imaju samostalnost pri donošenju budžeta.
Ovim predlogom budžeta planirano je znatno smanjenje sredstava za socijalna davanja, porodilje, dečije dodatke, poljoprivredu. Samo za socijalna davanja predloženo je smanjenje od 50% u odnosu na ovu godinu, uz obrazloženje da nema para. Smatram da para ima dovoljno, ali da nisu raspoređene na pravi način. U vremenu koje mi je preostalo pokušaću da ukažem na neke stavke u prihodima i rashodima, kao primer loše preraspodijele novca.
Počeću od prihoda od carina. U 2008. godini prihodi od carina iznosili su 70 milijardi 227 hiljada dinara. Ovim predlogom budžeta predviđeno je da prihodi iznose 50 milijardi 800 miliona. U pitanju je smanjenje od 20 milijardi dinara, u procentima negde oko 28%.
U ovoj 2008. godini carine su budžet punile sa 11,1%. Planirano je da u 2009. godini to padne na 7,3%. Objašnjenje je da je smanjenje predviđenih prihoda od carina posledica odluke Vlade da jednostrano primeni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kroz smanjenje carina na uvoz industrijske robe i poljoprivrednih proizvoda iz zemalja EU.
Ovo je školski primer kako jedna vlada jednom neodgovornom odlukom može da nanese veliku štetu sopstvenoj državi. Kao što sam rekao, šteta za budžet je 20 milijardi dinara, dok se šteta za poljoprivredu i poljoprivredne proizvođače može samo da nagađa, ali je sigurno da će ona biti velika i ne treba isključiti mogućnost da će ova odluka Vlade dokrajčiti srpsku poljoprivredu. Tim prije ako se ima u vidu činjenica da je ovim budžetom predviđeno i znatno smanjenje subvencija za poljoprivredu.
Sledeća stavka - subvencije za oblast turizma. Predviđeni iznos je milijarda i 980 miliona. Visoke subvencije za turizam su postojale i u dosadašnjim budžetima nekoliko godina unazad. Međutim, činjenice govore da one nisu dale značajne očekivane rezultate koji bi opravdali ta ulaganja.
U rebalansu budžeta za ovu godinu, koji je na dnevnom redu bio prije mjesec i po dana, našao sam podatak da je broj noćenja od, čini mi se, 1. septembra 2007. do 1. septembra 2008. godine praktično jednak broju noćenja kao u prethodnoj godini. Znači, ta su sredstva uludo uložena.
Ovo je posebno značajno ako se ima u vidu da je Srbija u toku ove godine bila domaćin više manifestacija, počev od pjesme Evrovizije i više međunarodnih sportskih takmičenja, tako da je bilo sasvim logično i po toj osnovi da se poveća broj noćenja. Postoje društvene oblasti u koje je opravdano ulagati i nije realno očekivati profit, ali to svakako nije turizam.
Socijalna davanja zaposlenima ove godine su dvije milijarde 685 miliona, za sledeću godinu predviđena je milijarda i 322 miliona, znači, smanjenje od otprilike 51%.
Ostale države, posebno velike i uređene države, postupaju suprotno. Jutros sam pročitao tekst u jednim dnevnim novinama da je vlada Japana nekoliko puta uvećala iznos budžeta koji je namenjen za socijalna davanja zaposlenima.
Subvencije privatnim preduzećima - ove godine za tu namenu bilo je izdvojeno 60 miliona dinara, za sledeću godinu je predviđena milijarda i 760 miliona, povećanje od neverovatnih 2.933 odsto.
Ovde se sad postavlja pitanje otkud ta drastična razlika. Da li je dosadašnja prethodna vlada bila gluva i slijepa za ovaj segment nacionalne privrede, ekonomije, ili se ova vlada ponaša rasipnički? Još važnije od toga jesu odgovor na pitanja koja su to privatna preduzeća koja će dobiti ova ogromna sredstva, ko su njihovi vlasnici i iz kojih su političkih partija? Ovo je iz razloga što je praksa u Srbiji, i ta praksa je postojala i pre 5. oktobra 2000. godine, da se sredstva iz budžeta, posebno kad su u pitanju subvencije, prije svega dijele sopstvenim partijskim kadrovima.
Sledeća stavka koju hoću da prokomentarišem, naknada štete za povrede ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka. U ovoj godini taj iznos je bio 20 miliona i 1.000 dinara, za 2009. godinu predviđeno je 300 miliona, povećanje od 1.499% ili petnaest puta.
I ovde se nameće pitanje otkud ovako drastična razlika? Da li je Vlada možda vidovita, pa je predvidela da će Srbiju zadesiti neka elementarna nepogoda? Ne znam da li čak i u tom slučaju može da se dogodi da šteta u 2009. godini bude petnaest puta veća nego šteta u 2008. godini.
Možda Vlada očekuje da će stanje u Srbiji biti toliko teško da će doći do socijalnih nemira, pa možda planira te socijalne nemire da guši nasiljem, pa pretpostavlja da će šteta koja bude naneta biti 15 puta veća nego šteta u ovoj godini.
Sledeća stavka - Narodna skupština, stručne službe. Godina 2008 - dve milijarde 979 miliona. Godina 2009 - 962 miliona. Opet jedna neverovatno drastična razlika, 70% manje. Postavlja se pitanje - ili će ovo rukovodstvo svojom štedljivošću paralisati rad Narodne skupštine i stručnih službi ili ono prethodno rukovodstvo se ponašalo rasipnički i nemilice potrošilo dve milijarde dinara?
Postavlja se jedno objektivno pitanje gde su prošle godine završile dve milijarde dinara koje su bile namenjene za stručne službe Skupštine? Jesu bili izbori, ali mislim da je to ipak preveliki iznos.
Kabinet potpredsednika Vlade za oblast evropskih integracija – 67 miliona. Zatim imamo Kancelariju za evropske integracije sa 120 miliona, povećanje od 50% u odnosu na prošlu godinu, i Ministarstvo spoljnih poslova pet milijardi 795 miliona.
Praktično, imamo tri državna organa koja se bave istim poslom - spoljnom politikom. Mislim da je to nelogično, posebno u situaciji u kojoj se Srbija nalazi. Sada jedno pitanje koje se samo od sebe nameće jeste - kako su ovi organi podelili poslove ili možda imamo tri paralelne spoljne politike?
Sledeće je kabinete potpredsednika Vlade za spoljnu politiku i društvene delatnosti, gde je za ovu godinu 10 miliona, od ove godine, kako je taj resor preduzeo gospodin Krkobabić, to je 50 miliona 731 dinar, odnosno povećanje od 488 % , što je najbolji dokaz da se budžet ne pravi, znači, prema potrebama budžetskih korisnika, nego prema prohtjevima koalicionih partnera. Na jednoj strani imate socijalna davanja narodu i radnicima koja su prepolovljena, a na drugoj strani imate sredstva za resornog ministra koja su petostruko uvećana.
Sledeće je Kancelarija nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom u Hagu, gde je ukupno predviđeno 47 miliona i 227 dinara. Smatram da je ovo previše i da je za rad ove kancelarije dovoljno iz budžeta Republike Srbije dovoljno izdvojiti samo jedan dinar, da ne bi bio prekršen zakon kojim je predviđeno obavezno finansiranje, naravno, a posle ga zatvoriti.
Sada ću objasniti zbog čega? Zakonom o saradnji sa Haškim tribunalom i drugim propisima predviđeno je da ta saradnja bude obostrana. Međutim, mi smo svedoci već deset godina da je saradnja sa tom nelegalnom, kvazipravnom institucijom jednosmjerna. Ona se svodi na hapšenje, izručivanje, a ponekad i prodaju državljana Srbije, Republike Srpske Krajine, Republike Srpske Haškom tribunalu i na dostavljanje Haškom tribunalu i obaveštajnim službama SAD i NATO-a, koje su osnovale tribunal i koje kontrolišu njegov rad, najpoverljivijih i za bezbednost i budućnost Srbije izuzetno značajnih dokumenata iz arhiva vojnih službi, policijskih službi i državnih organa.
To sve u cilju dalje satanizacije Srbije i dokazivanja ispravnosti teze - da su Srbija i srpski narod krivi za sve ratove koji su se dogodili na prostoru bivše Jugoslavije i za sve ratne zločine i razaranja koja su se dogodila u tim ratovima.
Smatram da znatan dio te odgovornosti za takvo stanje snosi i ova kancelarija. Zbog toga bih gospodinu Ljajiću ostavio ovaj jedan dinar - da kupi jedan list papira, da na njemu napiše jednu izjavu, jedno izvinjenje srpskom narodu i Srbiji, za svu štetu koju su pretrpeli zbog ovakve saradnje sa Haškim tribunalom. Tužilaštvo za ratne zločine o njemu ću govoriti po svom amandmanu.
Još ću prokomentarisati Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, gde je ove godine 267 miliona 341 hiljada, a za sledeću godinu je predviđeno 366 miliona i 575 hiljada. Nije mi jasno zbog čega ovo povećanje od 37%, čini mi se?
Jedina ljudska prava koja su ugrožena u Srbiji - su ljudska prava siromašnih. Koliko vidim, u ovom budžetu se o njima i o njihovim ljudskim pravima ne vodi dovoljno računa. Pri tome posebno mislim na onih 500 hiljada građana Srbije koji, po zvaničnim statističkim podacima, žive ispod granice siromaštva. Kada su u pitanju manjinska prava, ne vidim da su bilo čija manjinska prava u Srbiji ugrožena. Jedina kolektivna prava koja su ugrožena - jesu prava srpskog naroda na prostoru KiM.
Sledeće je finansiranje fonda PIO. Primjetno je da su zgrade policije, zgrade tužilaštva u Srbiji sve novije, sve luksuznije - a da je stepen kriminala sve veći. Isti je slučaj sa zgradama filijala za zapošljavanje. U svakom gradu jedna od najlepših zgrada pripada zavodu za zapošljavanje - a broj nezaposlenih je sve veći. Isti je slučaj kod penzionera. Najlepše zgrade u gradovima Srbije su zgrade PIO - istovremeno primanja koja primaju penzioneri su sve manja, penzioneri sve teže žive.
Smatram da stvarno nije opravdano u ovom trenutku da se za kupovinu, održavanje i izgradnju zgrada nameni 376 miliona, a posebno da se odvoji 47 miliona za kupovinu kompjuterskih softvera i licenci. Ne znam stvarno šta to sve treba kupiti, jer sada ispada, u najmanju ruku kao da fondovi PIO do sada nisu radili, da nisu imali ovu opremu. Nije mi jasno sa kojim sredstvima su znači do sada radili. Eto to je toliko za sada. Hvala.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Mileta Poskurica i Aleksandar Martinović.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Reč ima gospodin Poskurica, izvolite.

Dame i gospodo, malo je specifična intervencija na član 4. Mi smo mislili u poslaničkoj grupi Srpske napredne stranke da je možda najbolje da napišemo da se stav 5. člana 4. briše, da bismo možda uredili ono što primena ovog člana možda može potencijalno da donese.
Naime u stavu 5. piše - da se izuzetno od člana 61. Zakona o privatizaciji itd, a u skladu sa svim izmenama koje je zakon pretrpeo, pet izmena, odlučuje da se 90% sredstava od privatizacije NIS-a pripisuje budžetu Vojvodine.
Ako čovek pogleda naredni amandman koji je istog sastava, pa i neke druge koji su pisani po ovoj temi, dakle ako bacite pogled u tuđu avliju i vidite objašnjenja koja je Vlada dala na različite predloge promena ovog člana, videćete da tu zaista postoje određene nesuglasice.
Naime, neki su pokušali da u svojim amandmanima promene procenat, pa da sa 85% idu sa 10% Srbija, a 85% Vojvodina i da ostatak distribuiraju ili po Srbiji ili lokalno po vojvođanskim opštinama. To je naravno odbijeno sa obrazloženjem - da to nije potrebno, jer će se nakon što se prilije u sredstva u vojvođanski budžet, ona prema tome i distribuirati.
Objašnjenje i obrazloženje koje je dala Vlada na ono što je kao amandman podnela Srpska napredna stranka, da se, ukoliko se ova stavka primeni, neće ostvariti očekivana kvota sredstava koja bi garantovala ustavnih sedam posto, kako je Ustavom garantovano.
Dakle, i da lišimo priču svake političke poruke, svake autonomaške, antiautonomaške ili drugačije, da štitimo čist ustavni poredak i pravo da se zakoni poštuju, ostaje pod upitom - kako je to, čijom odlukom i čijom voljom izuzetno od pravila člana 61. Zakona o privatizaciji, predloženo da se procenat, koji inače integralno glasi: "u tački 2) 50% sredstava izdvojiti za finansiranje restruktuiranja razvoja privrede na teritoriji Republike Srbije. Ako se sedište subjekta privatizacije nalazi na teritoriji AP Vojvodine, 50% sredstava će se izdvojiti za te iste potrebe na toj teritoriji".
Zašto, ko, kako i kada? Kojim lex specialisom neobjavljenim? Kakva je namera i kakav je cilj bio da se postigne uzajamni dogovor dvaju premijera? Kakva se to vatra gasila, kakva se poruka slala?
U kontekstu informacija i onoga što u bekgraundu imamo, saznanja da su svojevremeno u kampanjama favorizovana i propisivanja, mustre izgleda nekakvog autonomaškog, vojvođanskog pasoša, neprekidnog nastojanja da se, ono što je urađeno u Statutu Vojvodine, pokaže kao nešto što nema elemente ustavnih kategorija.
Valjda fali samo vojska da bi već imalo osećaj potpune nezavisnosti AP, sve ono što je nalik poruci te vrste, da bi davalo pravo onima koji žele da idu, u smislu autonomije, da podstiču takav osećaj, da neguju mogućnost da se kad-tad pojavi ta ideja, oživi ponovo. Mi ćemo se uvek takvim idejama suprotstavljati.
Mislimo da jedna ovakva stavka nosi i tu opasnost, ali šta bi bilo da se desilo da je zaista, pošto je plaćeno drugoj konsultantskoj kući da proceni vrednost NIP-a, procenjeno, ne 2,2 milijarde, recimo milijardu i recimo ugovor sklopljen sa Rusima da vrednost NIS-a bude milijardu, a da se onda prodalo 90% od toga.
Kako je onaj koji je pisao zakon o budžetu znao 40 dana pre nego što je ugovor sa Rusima sklopljen da će to upravo biti cifra od 400 i meni u objašnjenju, kaže Vlada u odgovoru, ako bi se ovo primenilo, ne bi se ostvarilo očekivanih 7% po Ustavu od vrednosti budžeta Srbije, za koji znamo koliko je programiran. Zaista, 7% puta vrednost budžeta i to je to, kad se uzme 90% od 400 hiljada evra.
Bilo je tu nekih između igara za koje nam nije jasno kako su se dogodile, sigurno nisu transparentne i sigurno mogu da budu možda poruka za neka drugačija zbivanja i drugačije odnose. Znate da je danas lako otići u parlamentarni Savet Evrope i reći - možda su nam ugrožena prava, nas ima toliko i toliko, hteli bismo to i to ili bismo mogli ovo ili ono i da vas neko tamo jedva dočeka.
U ovoj ranjivoj poziciji u kojoj naša diplomatija ne uspeva da ostavi bajne utiske i završi posao kako bi trebao da uradi po interese Srbije, svaki ustupak te vrste, svako otvaranje vrata za drugačiji način razmišljanja može biti potencijalno opasno. Ne želimo da stvorimo nikako ni finansijske pretpostavke koje bi omogućile razmišljanja u nekom drugom pravcu.
To je jedan generalni deo problema, a naravno da osnovni jeste - kako, gde i zašto neko može da kaže da izuzima jedan tako ozbiljan zakon kao što je Zakon o privatizaciji i stavku koja je jasno definisana u članu 41. tačka 2, u kojoj se kaže da, ono što ostane nakon sredstava iz člana 41. stav b), i tu su pobrojani troškovi, oglasi, tender, prospekti itd. troškovi koji prate proces privatizacije, kako se onda ostala sredstva raspodeljuju po ovom principu i ovog puta izuzimaju.
Nije to pravedno prema ostatku jedinstvene srpske teritorije, jer kada pogledate akcionarsko društvo NIS, to je oko 1.500 internih jedinica ovih pumpi, 500 benzinskih pumpi itd. Nije samo kao što prikazano 2005. godine da je od akcionarskog društva uzeto 90% vrednosti koja je bila u NIS-u, novosadskog Jugopetrola, pa se pripojilo ostalo iz Srbije, uglavnom benzinske pumpe, i to u odnosu 9:1, i da se takav odnos i takav paritet i dalje zadržava.
Zašto bi se takav princip ispoštovao? Zašto bismo očuvali postulate koji su krasili nekadašnju centralizovanu Titovu ekonomiju, u kojoj je uredbom, državnim odlukama nešto negde postavljeno i tako se razvijalo. Znači li to da bi danas-sutra neka druga firma tako moćna u centralnoj Srbiji bi trebalo da ima odnos 9:1.
Zakon, kakav je usvojen, treba ga ispoštovati. Ako je već odlučeno da ovo ide u prihodovnu stranu, očigledno da jeste, onda toliko iz prihodovne strane, makar bilo i 90%, koliko je potrebno, nama će na onih 7% utvrđenih uslovom po budžetu. Nezavisno odakle je novac došao, treba obezbediti Vojvodini toliko i toliko. Zašto reći - budite mirni, mi smo učinili, vaša firma, vaši novci.
Poruka te vrste može biti politički nepodobno i nepotrebno odašiljati ponovo i nepotrebno ponovo aktivirati takvu temu. Ne ide to za jedan sistem kakav je naš, kako smo ustavno postavili i ustrojili, nego je potrebno obezbediti finansijski nivo sredstava, bez obzira na izvor prihoda. To ne mora da znači, poruka može biti potencijalno dosta nezgodna i ohrabrujuća za one koji misle drugačije.
Upravo smisao intervencije je bio u ovome, da izbrišemo tu varijantu, a ne da se onemogući da vojvođanski budžet dobije 7% sredstava. U amandmanu koji je bio ispred Vlada objašnjava da je nemoguće predvideti koliko će to biti sredstava. Može biti podbačaj, može biti prebačaj, to se u dlaku ne može videti.
Tako da i ovde, ako smo za cenu NIS-a prodatog Rusima došli pre dva tri dana, kako smo mogli pre 40 dana da ukalkulišemo 90% puta 400, to je upravo taj iznos koliko iznosi 7% budžeta. Malo je tu priča providna i nepotrebno je izlaziti sa nekakvim lex specialisima ili porukama posebne vrste, političkim dogovorom između dva premijera.
Trebalo bi da obe vlasti, i AP Vojvodine i Vlada Republike Srbije, budu po određenim stavovima u potpunu konzistentnoj priči i da odstupanja nema i ličnih dogovora i izmirenja pojedinih mogućih dugova, mogućih nejasnoća, primirivanja situacije na terenu. Ako se time nešto primiruje, parlament je mesto u kome treba reći šta se tom odlukom primiruje, šta se dovodi u red, što se ne može pojavno reći. Zato smo protiv intervencionizma u ovom zakonu, tako što će se narušiti odredbe nekog drugog zakona, to je Zakon o privatizaciji. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Poskurica.

Gospodin Aleksandar Martinović ima reč, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, danas je 27. decembar i, sticajem istorijske sudbine, amandman koji sam podneo na član 4. stav 5. zakona o budžetu odnosi se baš na AP Vojvodinu. Zašto kažem 27. decembar? Istoričari kažu, 27. decembra 1860. godine, bečki dvor je ukinuo autonomiju Srpskog vojvodstva.
Razlika je u tome, gospođo Dragutinović, što Srbi koji su se onda borili za autonomiju pokrajine Vojvodine i ovi koji se danas bore za autonomiju Vojvodinu imaju isto onoliko veze koliko gospod Isus Hristos ima veze sa inkvizicijom. Dakle, nemaju nikakve veze.
Gospođo Dragutinović, pokušao sam da shvatim smisao člana 4. stav 5. zakona o budžetu za 2009. godinu. Hoćete da odredba člana 4. stav 5. bude specijalne prirode u odnosu na član 61. Zakona o privatizaciji i bili ste motivisani brigom da se ostvari ono što piše u Ustavu Srbije, a to je da obim budžeta AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. Čini mi se da Vlada Srbije nije dovoljno vodila računa o kontekstu kompletnog člana 184. Ustava Srbije.
U članu 184. propisano je da se AP finansira iz svojih izvornih prihoda i Ustavom je propisano da će se vrsta i visine izvornih prihoda AP odrediti zakonom, i zakonom je to zaista određeno. To je što se tiče Republike Srbije, kao države, u okviru čije teritorije se nalazi AP Vojvodina, sasvim dovoljno.
Zakonom je određeno koji su izvorni prihodi AP Vojvodine, a koji deo prihoda Republike Srbije pripada AP Vojvodini, i to je, što se tiče Republike Srbije, dovoljno. Pustite vi pokrajinskoj administraciji da svojom ekonomskom politikom i svojom politikom naplate izvornih prihoda AP Vojvodine obezbedi da budžet zaista AP iznosi 7% u odnosu na budžet Republike Srbije.
Ne razumem zašto vi sada pokazujete preteranu brigu za to da li će budžet AP Vojvodine zaista za 2009. godinu da iznosi 7% ili ne. Republika Srbija je uradila svoj deo posla. Sada prepustite pokrajinskoj administraciji u Novom Sadu da merama svoj ekonomske politike obezbedi svoj deo posla, odnosno da sa svoje strane omogući da budžet Vojvodine zaista iznosi 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. Uopšte ne vidim kakav je smisao člana 4. stav 5. Zašto bi 90% cene koja se postigne prodajom NIS-a pripadalo baš AP Vojvodini. Zaista ne razumem. NIS je državno preduzeće.
Vi ste izgleda podlegli utisku ovih koji se bore "za autonomiju Vojvodine", a u stvari se zalažu za federalizaciju Srbije, da je NIS osnovan od strane AP Vojvodine, što nije tačno. NIS je državno i javno preduzeće. Uopšte ne razumem odakle vam ta potreba da vi sada udovoljavate svakom hiru autonomaša u Vojvodini, pa da sada njima poklanjate 90% cene koja se dobije prodajom NIS. Vodite računa, gospođo Dragutinović, o političkom kontekstu u kojem se usvaja Ustav, odnosno zakon o budžetu za 2009. godinu. Pre samo dva meseca Skupština AP Vojvodine, pre svega zahvaljujući DS, usvojila je Statut AP Vojvodine. Statut AP Vojvodine označava početak federalizacije Srbije.
Ovi što vam dobacuju vaši, oni pojma nemaju šta piše u Statutu. Njihovi su glasali po partijskoj dužnosti. Oni vam ne žele dobro. Ja vam zaista želim dobro. Pokušavam da vam objasnim šta je to loše i opasno u Statutu Vojvodine. Vi to od njih ne možete da čujete, jer se oni u to ne razumeju.
Oni su glasačka mašinerija. Da nešto vrede sedeli bi u Vladi, u ministarstvima. Poslali su ih ovde da pritiskaju zeleno dugme kada dođe dan za glasanje. Kada ste od njih čuli nešto pametno da su rekli za govornicom? Ne, oni dobacuju, šalju SMS. Nemojte njih da slušate.
Šta je to opasno u Statutu Vojvodine? Opasno je to što se Vojvodini daju ingerencije ili federalne jedinice ili potpuno suverene države. Oni koji vam kažu da to tako ne piše, ti vas lažu i oni vam ne žele dobro. Piše, jer ako Vojvodina ima pravo da ima svoju vladu, ako Vojvodina ima pravo, po Statutu, da osniva diplomatska i konzularna predstavništva u inostranstvu, da sa stranim državama zaključuje međunarodne ugovore, da ih ratifikuje, ako se Vojvodina definiše ne kao deo Republike Srbije, nego kao kaže se - evropska, demokratska regija, integrisana u sistem evropskih regija.
Pitam vas šta je to drugo nego u najmanju ruku federalna jedinica, pod uslovom da govorimo vrlo labavoj federaciji. U suštini reč je o suverenoj državi. Reč je o pokušaju da se na ovim prostorima, severno od Save i Dunava, restauriše Austrougarska monarhija.
Vi se brinete o tome da li će budžet AP Vojvodine zaista po svom obimu da iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. U članu 184. postoji još jedna odredba, na koju ste vi u Vladi Srbije potpuno zaboravili. Tačno je da piše da budžet Vojvodine u svom obimu treba da bude najmanje 7% u odnosu na budžet Srbije, ali piše još nešto.
Piše da se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koriste za finansiranje kapitalnih rashoda. Da li ste nekada pitali pokrajinsku administraciju u Novom Sadu, da li ste pitala Bojana Pajtića, da li zaista troši tri sedmine od ovog iznosa za finansiranje kapitalnih rashoda?
Znate li, gospođo Dragutinović, da je od 2002. do danas pokrajinska administracija postala isto onoliko glomazna koliko je glomazna državna administracija Republike Srbije? Znate li koliko su zaposlili svojih rođaka, prijatelja, tetaka, bratanaca itd. u pokrajinsku administraciju u Novom Sadu?
Znate li, kada uđete u Izvršno veće Vojvodine koliko tamo vidite nekih golobradih ljudi koji, pitanje je da li imaju adekvatnu školsku spremu, glume da su neki funkcioneri, da su neki eksperti? Znate li koliko troši Izvršno veće Vojvodine danas kada je DS primarna stranka u vlasti AP Vojvodine?
Da li ste se zapitali da li oni zaista tri sedmine budžeta troše za finansiranje kapitalnih rashoda ili pak troše tako što budžet Vojvodine praktično jede sam sebe, odnosno pokrajinska administracija budžet Vojvodine koristi pre svega za svoje sopstvene potrebe?
Znate li koliko su kupili skupocenih automobila za potrebe Izvršnog veća Vojvodine? Svaka sekretarica u Izvršnom veću Vojvodine vozi se u automobilima koji koštaju najmanje 20, 30, 40 hiljada evra?
Znate li čemu služi Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine? Služi da se u vreme izborne kampanje pomogne opštinskim odborima DS na teritoriji AP Vojvodine, da se asfaltiraju ulice i putevi po temperaturama ispod nule, po blatu, da se asfaltiraju ulice i putevi bez bilo kakvih tendera. Znate li da po Vojvodini sve ulice i puteve u opštinama i gradovima, gde je na vlasti DS, asfaltiraju mafijaši i tajkuni, bez bilo kakvih tendera?
Znate li da se iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine direktno prebacuju sredstva neposredno izvođaču radova? Ko u takvoj situaciji kada nema bilo kakvih papira, bilo kakvog tendera, bilo kakve konkurencije, ko može da iskontroliše koliko je para zaista otišlo u asfaltiranje ulica i puteva, a koliko je otišlo u džepove pojedinaca?
Ne postoji apsolutno bilo kakva kontrola. Zašto? Zato što ste vi Bojanu Pantiću i onima koji vode DS u Vojvodini dali potpuno odrešene ruke. Vi se ne mešate u prostor severno od Save i Dunava. To je njegov feud. On može da radi šta mu je volja.
Da li ste se nekad zapitali o ovim stvarima, koje su izuzetno bolne za građane koji žive na teritoriji AP Vojvodine? Da li ste se nekada zapitali, gospođo Dragutinović, evo opet vam dobacuju u želji da vas spreče da me saslušate, a zaista vam želim dobro, ali oni to ne razumeju, da li građani u Vojvodini zaista žive bolje u odnosu na građane iz ostatka Srbije, samo zato što imaju pokrajinsku administraciju u Novom Sadu?
Krajem 19. veka Vasa Pelagić je napisao jedno delo vrlo poučnog naziva "Koliko nas košta Bog i gospodar". Da li ste se vi nekada zapitali koliko nas košta ova i ovakva pokrajinska administracija u Novom Sadu? Niste.
Niste zato što polazite od jedne potpuno pogrešne premise, da je demokratska Srbija samo ona u kojoj Vojvodina ima stepen federalne jedinice, maltene država u državi i da nećete moći da uđete u EU ako od Vojvodine ne napravite nezavisnu državu.
Neko vas je prevario, gospođo Dragutinović. Francuska je najcentralizovanija država u svetu, pa je jedan od osnivača EU. Na teritoriji Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske nemate nikakve autonomne pokrajine. Znak jednakosti između izuzetno široke autonomije i evropskih integracija ne stoji. Neko vas je, gospođo Dragutinović, prevario.
Šta je suština mog amandmana? Republika Srbija je učinila ono što je njena ustavna obaveza, propisala koji su izvorni prihodi AP Vojvodine. Utvrdila je koliki se deo prihoda Republike Srbije izdvaja za AP Vojvodinu. Propisala je da obim budžeta, obim prihoda budžeta Vojvodine iznosi 7% u odnosu na budžet Srbije.
Vaš zadatak je, gospođo Dragutinović, završen. Pustite sada malo ovima koji imaju vlast u Vojvodini da se malo i oni pomuče da dostignu tu magičnu cifru od 7%.
Zašto im na lepe oči dajete 90% cene koja se postigne od prodaje NIS-a? Neće građani koji žive u Vojvodini od toga da vide bilo kakvu korist. Znate li koliko je nezaposlenih na teritoriji AP Vojvodini?
Znate li koliko je pustih sela u Bačkoj, Banatu i Sremu zato što je uništena poljoprivreda, zato što ništa nije bilo od oni predizbornih obećanja Bojana Pajtića, Nenada Čanka, Bojana Kostreša, da kada oni pobede, da će seljacima u Vojvodini da procvetaju ruže. Ništa od toga nema.
Najveći deo stanovništva Vojvodine grupisao se u nekoliko velikih gradova. Ostali delovi Vojvodine se prazne, pusti su. Nikakav boljitak ne postoji za građane Vojvodine, iako ona uživa status autonomne pokrajine, iako oni koji sada vrše vlast u Vojvodini hoće da od Vojvodine naprave nezavisnu državu.
Vodite računa, gospođo Dragutinović, o tome. Nemojte da budete slepi kod zdravih očiju. Nemojte da vas varaju, da nema evropske Srbije ako se ne stvari nezavisna država Vojvodina, lažu vas, nemojte to da dozvolite.
Namerno sam na početku svog izlaganja povukao paralelu između onih Srba koji su se u 19. veku borili za autonomiju Vojvodine i ovih sada koji se predstavljaju kao tzv. vojvođanski autonomaši. U 19. veku za autonomiju Vojvodine, gospođo Dragutinović, borili su se najbolji, najveći Srbi. Ljudi koji se nisu stideli da kažu da su Srbi, patrijarh Rajačić, Svetozar Miletić, Jaša Tomić itd.
Šta se desilo kasnije? Kada je trebalo da se stvori jedinstvena srpska država 1918. šta je rekao Jaša Tomić? Ideju autonomije Vojvodine treba odbaciti kao austrijsku starudiju. Šta će nam autonomna Vojvodina u našoj rođenoj srpskoj državi?
Ali, vi ste to zaboravili. Ovi koji se danas predstavljaju kao autonomaši, to su deca komunističkih funkcionera. Kakve veze imaju Boško Krunić, Živan Berisavljević sa patrijarhom Rajačićem ili Svetozarom Miletićem? Nikakve.
Dakle, vodite računa, gospođo Dragutinović, o tome. Nemojte ovim parama da gajite zmiju u sopstvenim nedrima. Oni koji sada vode autonomnu pokrajinu Vojvodinu su zmije (Predsednik: Vreme.) zato što pokušavaju da Vojvodinu odvoje od Srbije.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč želi gospodin Palalić. Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko Dragutinović, zaista sada u okviru ovog člana 4. otvara se jedno pitanje koje će sasvim sigurno u vrlo skoro vreme biti predmet rasprave pred Narodnom skupštinom, a to je pitanje statuta AP Vojvodina i zakona kojima se definišu nadležnosti koje će imati AP Vojvodina i sigurno će o tom, po nama duboko neustavnom aktu koji je usvojila Skupština AP Vojvodina, ovde biti mnogo reči.
Sigurno da tema Vojvodine, načina funkcionisanja njenih organa koji proizilaze iz Ustava Republike Srbije jeste nešto čime ćemo se ovde baviti i to je tema koja zaslužuje pažnju Narodne skupštine i u okviru ovog člana 4. sasvim sigurno je potrebno o tome nešto više reći.
Ovde se u stvari radi o činjenici da su sporazumom, faktički ugovorom o prodaji NIS-a, ostvarena određena sredstva koja je neophodno da se u ovoj prihodnoj strani budžeta realizuju i pozicije tih sredstava jasno opredele.
Demokratska stranka Srbije stoji na stanovištu, i to je više puta rekla, da je ugovor koji je zaključen sa Ruskom Federacijom, gasno-naftni sporazum tzv, državni ugovor između te dve države dobar za Srbiju. To je jedan strateški ugovor koji Srbiji omogućuje da u narednom periodu realizuje sve svoje potencijale i u najvećoj mogućnoj meri postigne privredni napredak koji svi mi zajedno očekujemo.
No, šta je problem sa ovim članom 4? Mi smo više puta isticali kroz diskusije u Narodnoj skupštini da jedan drugi aspekt politike Vlade, koji je Vlada u svom programu proklamovala, jedno ministarstvo na taj način i zove Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, pogotovo taj deo koji se odnosi na regionalni razvoj u najvećoj mogućoj meri je zapostavljen.
Amandman koji sam podneo je prvi u nizu koji su podneli poslanici DSS, upravo ukazujući na činjenicu da deo sredstava koji je ostvaren prodajom NIS-a mora biti direktno usmeren na sve lokalne samouprave u Srbiji. U Vojvodini je to poseban problem.
Moj uvaženi kolega Martinović je nešto o tome govorio, da veliki broj prigovora koje mi čujemo u Vojvodini, kada je u pitanju način realizacije projekata koji prolaze kroz Fond za kapitalna ulaganja, odnosi se na njegovu netransparentnost.
Mi smo upravo u situaciji da postavljamo pitanje u kojoj meri su pojedine opštine dobile određena sredstva i da li su baš bili jasni kriterijumi prilikom realizacije tih projekata kojih je bilo u velikom broju opština.
Upravo ovim amandmanom želimo da kažemo da je potrebno, pa i na području AP Vojvodina, da se Vlada Republike Srbije posebnim programom pozabavi realizacijom ovih sredstava u opštine, i u Vojvodini naravno, i u Srbiji.
Konkretno, u mom amandmanu ta sredstva od 5% od prodaje NIS-a odnose se na opštine u pet okruga u Vojvodini, konkretno, gradovi i opštine u Zapadno-bačkom okrugu, Južno-bačkom okrugu, Sremskom, Južno-banatskom i Srednje-banatskom okrugu, tj. grad Novi Sad, opštine Bač, Bačka Palanka, Vrbas, Bečej, Srbobran, Bački Petrovac, Beočin, Titel, Žabalj, Sremski Karlovci, Temerin, grad Sombor, Odžaci, Kula, Apatin, grad Sremska Mitrovica i opštine Inđija, Šid, Stara Pazova, Pećinci, Irig, Ruma, grad Pančevo i opštine Aliburnar, Kovin, Vršac, Bela Crkva, Plandište, Opovo, Kovačica i grad Zrenjanin i opštine Žitište, Sečanj, Novi Bečej i Nova Crnja.
Znači, potrebno je definisati jasne kriterijume, posebno programom Vlade Republike Srbije, kako bi se deo ovih sredstava, ovde je konkretno 5%, to je otprilike oko 20 miliona evra, usmerio u ove opštine.
Želim ovde da ukažem da je predsednik naše poslaničke grupe, gospodin Milan Aligrudić, podneo, takođe, jedan amandman na član 4. i verujem da bi prihvatanje ovog amandmana u najvećoj mogućoj meri ove kriterijume moglo da realizuje.
Činjenica da se u okviru Fonda za kapitalna ulaganja, koji je na osnovu Ustava u Vojvodini i onog dela koji se odnosi na najmanje 7% sredstava koja se daje za Vojvodinu, pa nakon toga onaj obim od 3/7 koji se usmerava za kapitalna i infrastrukturna sredstva, u stvari je najviše otišao u Fond za kapitalna ulaganja. Neophodno je da najveći broj opština, konkretno ovde govorim o opštinama u Vojvodini, kroz jasne i precizne kriterijume dobije deo sredstava koja su realizovana, koja su ostvarena na osnovu prodaje NIS-a.
Šta je u stvari jedna od poenti, da tako kažem, ovog amandmana? Mi treba da govorimo o decentralizaciji, pa i u Vojvodini. Znači, građani Vojvodine treba da i kroz ova sredstva i kroz samu autonomiju, pogotovo kroz ova sredstva koja se izdvajaju iz budžeta Republike Srbije, konkretno opštine i gradovi u Vojvodini, osete konkretnu korist, tj. ne želimo da se priča o autonomiji pretvori u novosadizaciju u pokrajini.
To je ono gde najveći broj zamerki stiže od građana Vojvodine. Ta sredstva se slivaju u pokrajinsku administraciju, nisu do kraja jasni kriterijumi i postoje prigovori o netransparentnosti realizacije sredstava, a bilo bi dobro da se jasno i konkretno kaže koliko kojoj opštini tih sredstava u Vojvodini pripada.
To je ono što može na najdirektniji način da doprinese lokalnom i ekonomskom razvoju, o kome svi moramo da vodimo računa i o kome se najmanje vodi računa kada je u pitanju funkcionisanje Vlade, pa i kada je u pitanju funkcionisanje niza ministarstava u Vladi.
Ministarstva se u lokalnu samoupravu najviše mešaju kada postoje sporovi u funkcionisanju lokalne samouprave, ali strateški pristup razvoju pojedinih lokalnih samouprava, pogotovo u lokalni deo ekonomskog razvoja, rešavanje infrastrukturnih problema, veliki broj opština, pa i u Vojvodini, nema rešenu putnu infrastrukturu, nema rešenu kanalizaciju, vodosnabdevanje, telekomunikacionu infrastrukturu.
Postoji veliki broj problema kada su u pitanju ustanove u oblasti zdravstva i školstva. Oni se rešavaju, ali ne u dovoljnoj meri brzo i kvalitetno da bi građani bili zadovoljni.
Znači, kroz ova sredstva može se postići onaj cilj koji su, manje ili više, sve političke stranke u Narodnoj skupštini proklamovale.
Decentralizacija - znači, pare opštinama, pare gradovima za konkretne projekte, za realizaciju konkretnih problema, kako bi građani živeli kvalitetnije u tim opštinama. Ubeđen sam da kvalitet vlasti i kvalitet ljudi koji upravlja opštinama jeste na tom nivou da bi oni uspešno, kroz projekte i kroz svoje strategije i vizije razvoja opštine, mogli da iskoriste ova sredstva.
U tom smislu su amandmani koje je podnela poslanička grupa DSS da se kroz poruke potrebe za decentralizacijom, poruke za ravnomernim regionalnim razvojem, rešavanjem lokalnih ekonomskih problema, rešavanjem infrastrukturnih problema, usmere sredstva koja su ostvarena prodajom NIS-a. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospođa Vjerica Radeta. Izvolite. Po Poslovniku?