Hvala vama. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Milentijević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Milentijević.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođa ministarka, u ime poslaničke grupe DSS, podneo sam amandman na član 3, gde sam tražio garanciju Vlade Republike Srbije poslovnim bankama da za projekat vodosnabdevanja tri opštine na severu Kosova i Metohije, a to su opštine severna Kosovska Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok.
U obrazloženju ću biti vrlo kratak. Jednostavno godinama te tri opštine su bez vode. Mislim da tu ne treba poseban komentar i razlozi. U istovetnom tekstu, amandman na ovaj član su podneli poslanici koji žive na Kosovi i Metohiji iz Demokratske stranke, ja iz Demokratske stranke Srbije i gospodin Kragović iz Srpske radikalne stranke. Na ovaj član amandman je podneo i Odbor za finansije.
S obzirom da su tekstovi istovetni, uz male tehničke razlike i tehničke prirode, Vlada Republike Srbije je usvojila amandman Odbora za finansije i time umnogome rešila problem vodosnabdevanja severa Kosova.
Iskoristiću kratku priliku da kažem da tu nije kraj. Celovit projekat vodosnabdevanja ove tri opštine je u iznosu od 14 miliona 871 hiljadu evra. S obzirom da je iz Uprave za javni dug Ministarstva finansija stiglo obaveštenje da se ove tri opštine mogu zadužiti u iznosu od 8.500.000 evra, na taj iznos je Vlada usvojila amandman garanciju. Dobro bi bilo da ministarka finansija razmisli o ovom ostatku za neki period i otprilike taj projekat se mora završiti.
U prilog svemu ovome, u ime Demokratske stranke Srbije se zahvaljujem Vladi što je prihvatila ovaj amandman i povlačim svoj amandman na član 3. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Kragović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS na član 3. podneo sam amandman koji reguliše materiju vodosnabdevanja Kosovske Mitrovice-sever, Zvečana i Zubinog Potoka. Ovaj amandman sam podneo iz razloga što građani iz Kosovske Mitrovice, Zvečana i Zubinog Potoka već devet godina nemaju vodu od 19.00 do 07.00 časova. Česte su restrikcije, tako da pojedini delovi građanstva nemaju vodu ni po dva-tri sata dnevno, a u većim zgradama u Kosovskoj Mitrovici dolazi do situacije da nemaju vodu 24 sata.
Da bi se realizovao Predsedavajući: Molim vas gospodine Živanoviću, sedite.) neophodno je, pošto je poznat projekat i izvođač radova, da se obezbede ova sredstva, jer su izuzetno povoljna, sa grejs periodom od dve godine i zaduženjem opština Kosovska Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok, a neophodno je da Vlada Republike Srbije izda garancije za ovaj projekat.
Pošto je Odbor za finansije, u istovetnom tekstu, podneo amandman, prihvaćen je na Odboru za finansije. Jedina razlika je u tome što su oni kurs evra računali 85 dinara, a u mom amandmanu stoji 87.
Nemam primedbe, jedino mogu da zahvalim Odboru za finansije. Smatram da je ova odluka obavezujuća za Vladu Republike Srbije. Naime, zašto ovo naglašavam? Naglašavam iz prostog razloga što već postoje zaključci Vlade br. 05 od 30.08.2007. godine i od 07.09.2007. godine da isti ovaj projekat realizuju.
Međutim, nismo naišli na razumevanje, tako da smatramo da će ovaj amandman Odbora za finansije postati nalog Skupštine Republike Srbije da se konačno ovaj projekat vodovoda vodosnabdevanja za tri opštine severnog Kosova realizuje, kako bi građani, a njih je otprilike oko 40.000, plus studenti koji dole žive, znači sigurno preko 50.000 građana, mogli da koristi pijaću vodu kao što koristi sav normalan svet.
Tu postoji i jedna velika bojaznost, s obzirom da postoji stalni pritisak, a vi znate da je vodovod koji je Mitrovica izgradila ostao na južnoj strani i da ima stalnog pritiska od Šiptara, koji zahtevaju da se voda na severnoj strani naplaćuje i da oni ubiraju taj prihod, negde oko 150.000 evra mesečno, a to bi bilo milion i 800 hiljada evra za godinu dana.
Nešto je malo veća cifra kojom treba da se zaduži opština Kosovska Mitrovica, znači da, onu cenu koju bi platili za godinu dana mi već pokrivamo kroz ovaj kredit i kroz ovu investiciju, tako da ćemo imati vodu za snabdevanje. Nadam se da taj projekat može da počne odmah, koliko već sutra, jer je sva projektna dokumentacija izgrađena i poznat je izvođač radova, samo što treba nadležno ministarstvo da kontroliše, da odobri i da nalog za realizaciju ovog projekta.
S druge strane, hteo bih da iskoristim priliku i da ukažem na ono što se dešavalo u Ministarstvu za KiM. Naime, tu sam podneo amandman, jer je budžet Ministarstva za KiM drastično umanjen. Kada to kažem, mislim da je smanjen više od jedne trećine, što je nedopustivo, s obzirom na situaciju u kojoj Srbi žive na prostoru KiM.
Pročitao bih vam jedan deo teksta i obrazloženja zašto je to urađeno i videćete da Vlada, ono što nije uradila, ne kažnjava sebe, nego kažnjava srpski narod na KiM.
Kaže: "Zbog potrebe da se izvrši pravednija raspodela sredstava koja se sa nivoa Republike Srbije usmeravaju stanovništvu KiM, Vlada je donela zaključak 05 broj 120-335 od 15. marta 2007. godine, kojim su zaduženi Koordinacioni centar Srbije za KiM, pravni sledbenik je Ministarstvo za KiM, da u saradnji sa Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike i Ministarstvom finansija u roku od 60 dana od dana uspostavljanja i ažuriranja podataka korisnika prava sa područja AP KiM pripremi za Vladu informaciju o ostvarivanju prava zaposlenih i drugih lica sa područja AP KiM, kojom bi se obuhvatila sva davanja, odnosno sva prava koja se sa republičkog nivoa obezbeđuju stanovništvu KiM.
Cilj donošenja informacije je da se, pre svega, smanje razlike u primanjima, koje postoje već duže vreme, a koje su dovele, s jedne strane, da pojedini zaposleni plaćaju godišnji porez na dohodak građana, a s druge strane pojedinci primaju ili ne primaju naknadu u visini od 11.084 dinara. Kako do izrade Predloga budžeta za 2009. godinu nije došlo, do realizacije navedenog zaključka Vlade na celovit način, ocenjeno je, polazeći od bilansnih mogućnosti budžeta, sredstva za nadoknadu plata, odnosno zarada za zaposlene sa teritorije AP KiM u 2009. godini bilansiraju se na sledeći način: kod plata sa uvećanjem 100% smanjen je procenat uvećanja do 50%; kod plata sa uvećanjem 20% smanjen je procenat uvećanja na 12,5%; kod plata sa uvećanjem 20% smanjen je procenat uvećanja na 10%.
Znači, iz ovoga možete da shvatite, Vlada je sebi dala neki zadatak, taj zadatak nije realizovala, a onda ne kažnjava sebe ili svoje službenike koji su trebali taj plan da realizuju, već kažnjava srpski narod na KiM, tako što linearno ukida svima dodatak koji su do sada primali.
Ne kažem da ne treba preispitati ovaj kosovski dodatak, ali to je jedan mali broj, par stotina ljudi koji zloupotrebljavaju to. Međutim, šta se ovde dešava? Naime, Vlada krene da istražuje i ispituje ko to zloupotrebljava sredstva, koji su to ljudi koji primaju dve, tri, četiri, pet ili šest plata na KiM? Onda dođu do zaključka da su to samo članovi vladajuće većine. Onda se stopira, ne može da se objavi zato što su njihovi kadrovi ti koji zloupotrebljavaju.
Onda, na osnovu toga, ispašta kompletna garnitura ovog naroda. Razumeo bih i ovu sankciju, da se smanje ova sredstva, ali ne tako što se ta sredstva umanje i dve milijarde i nešto ostane za druge stvari u budžetu Republike Srbije. Ta ista sredstva, ako smo ih smanjili, mogla su da se upotrebe tako što bi svima, koji su na birou, dali minimalac od 11.084 dinara. Tako da bi, zbog nemogućnosti zapošljavanja, zbog nemogućnosti rada, mogli da pomognemo ovaj narod koji živi na prostoru KiM.
Međutim, Vlada u ovom trenutku nema sluha za srpski narod na KiM, nego ga ovako drastično kažnjava. Jednostavno skida više od jedne trećine budžetskih sredstava koja su bila planirana u 2008. u odnosu na 2009. godinu, a s druge strane, kada pogledamo budžet, vidimo stavke da su mnoga sredstva uvećana za 10, 20, neka za 100, neka za 200, neka za 300%; a kabineti potpredsednika Vlade i za 400%.
Znači, ide povećanje od 400%, što nije lepo od Vlade Republike Srbije. Ne može niko da ubedi građane KiM da je veći deo novca neophodan da bi se platili kabineti četiri potpredsednika, nego da se pomogne srpskom narodu na KiM, kako bi izdržao sav ovaj pritisak koji trenutno postoji kroz ovu navodnu, misterioznu misiju Euleks koja dolazi na KiM. Kad smo kod te misije, iskoristio bih priliku da postavim jedno pitanje, da se ne bih ponovo javljao, Ministarstvu pravde Republike Srbije. Naime, ono što je bilo saopštenje Ministarstva pravde, to je Ministarstvo pravde će, uz dogovor sa predstavnicima pravosudnih organa severnog dela KiM, dati pun doprinos nastojanju šefa Unmika, Lamberta Zanijera i njegovih saradnika da na severu Kosova počnu da funkcionišu jedan ili više sudova Unmika u cilju uspostavljanja vladavine prava, primene zakona i poštovanja ljudskih prava.
Radi ostvarivanja pomenutog cilja, predstavnici Ministarstva pravde i pravosudnih organa severnog dela KiM nastavili su sa Unmikom tehničke razgovore koji se tiču početka rada Unmik pravosuđa.
"Dogovoreno je da 3. oktobra 2008. godine u severnom delu Mitrovice počnu sa radom jedan ili više sudova, u kojima će u prvih 60 dana raditi međunarodne sudije, tužioci i administrativno osoblje. Oni će rešavati hitne krivične predmete, kao i predmete iz nadležnosti organa za prekršaje.
U ovom periodu nastaviće se tehnički razgovori oko uključivanja lokalnih sudija i tužilaca u rad pravosudnih organa nakon isteka perioda od 60 dana. Oni će biti imenovani od strane specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Kosovo i Metohiju, a u skladu sa Rezolucijom 1244 UN iz 1999. godine, uz poštovanje etničke proporcije. Predstavnici Ministarstva pravde, pravosudnih organa severnog dela Kosova i Metohije i Unmika nastaviće dalje tehničke pregovore radi postizanja dogovora oko utvrđivanja mesne nadležnosti, primene zakona i drugih bitnih pitanja."
Ovo je saopštenje Ministarstva pravde par dana pre nego što je data dozvola da se instalira misija Euleksa na Kosovu i Metohiji. Da li ima ijedne jedine rečenice koja se sprovela iz ovog plana Ministarstva pravde? Nema. Zašto nema? Zato što ne postoji više ništa što se zove Unmik.
Ponovo kažem da je srpski narod, a naročito Srbi na Kosovu i Metohiji, grubo prevaren od strane predsednika Republike, predsednika Vlade i ministra inostranih poslova. Nama je govoreno i rečeno da će biti rekonfiguracija Unmika, da će Unmik ostati u srpskim sredinama, ali danas Unmika nema na Kosovu i Metohiji. Nema nijednog pripadnika koji nosi uniformu Unmika, koju je nosio do juče. Danas postoji samo misija Euleks i njihovi predstavnici.
Šta su oni uradili? Oni su došli u pravosuđe u Kosovskoj Mitrovici i rekli da sve ovo što su se dogovorili sa predstavnicima Unmika više ne važi i da će od 15. januara stupiti novi sistem pravosuđa na Kosovu i Metohiji, i da će to pravosuđe raditi po zakonima fantomske republike Kosovo.
Sada se postavlja pitanje šta će se desiti nakon 15. januara, kada bude privedeno bilo koje lice sa teritorije Kosova i Metohije i bude osuđeno po zakonima te fantomske republike Kosovo? Šta će tada uraditi Ministarstvo pravde, kako će tada da reaguje Vlada Republike Srbije, kako će u tom trenutku da zasiti svoje građane na prostoru Kosova i Metohije?
Ono na šta sam i tada upozoravao, da je to samo jedan spisak želja, papir kojim žele samo da kupuju vreme i žele da prevare srpski narod na Kosovu, sada se i ostvarilo. Doći će i taj 15. januar i onda će verovatno početi rad i taj sud, ali u tom sudu neće biti onako kako se Ministarstvo pravde sa predstavnicima pravosuđa sa Kosova i Metohije dogovorilo, nego će ova misija Euleks nametnuti svoja pravila i dovesti svoje sudove, sudije, svoje tužioce i svoje administrativno osoblje.
Normalno, primiće oni i ponekog Srbina tu koji bude želeo da radi u takvoj instituciji, ali je sramotno da bilo koji Srbin konkuriše da bude u tom pravosuđu, koje će raditi po zakonima republike Kosovo.
Znam da su Srbi ugroženi i verovatno će pojedinci morati, da bi prehranili porodicu, da apliciraju i da konkurišu u takvom pravosuđu da rade. Nisu krivi ti pojedinci nego je kriva Vlada Republike Srbije zato što nije realizovala ono što stoji u ovom dogovoru Ministarstva pravde i pravosuđa na Kosovu i Metohiji.
Tako da Srbe na Kosovu i Metohiji čekaju jako teški dani, s obzirom na to da smo prevareni i da nema ništa od rekonfiguracije Unmika sa misijom Euleksa, nego je proterana ta misija Unmik i nastupa nova misija Euleks, a kako će se srpski narod sa tim izboriti pokazaće vreme. Normalno, prepušteni smo sami sebi, ali ćemo se organizovati da ne dozvolimo da nam se desi 17. mart 2004. ili, još gore, egzodus i golgota na Kosovu i Metohiji.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Mašić.

Gospodine potpredsedniče, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svrha ovog amandmana, koji sam podneo ispred poslaničke grupe "Napred Srbijo", jeste da ukaže na mogući ulazak u dužničku krizu naše zemlje, obzirom na trenutnu kreditnu zaduženost naše zemlje, a takođe u odnosu na ovo što se predlaže u ovom delu budžetske projekcije da će planirano zaduženje biti značajno i da može našu zemlju uvesti u dužničku krizu, u kakvu su ušle gotovo sve zemlje u okruženju, a i mnogo razvijenije zemlje od naše zemlje.
Pogotovo što smo svedoci jedne globalne ekonomske krize, gde će biti teško predvideti kako će se kretati finansijski tokovi i kakve dugoročne posledice može imati ulaženje u nova kreditna zaduženja kod međunarodnih finansijskih organizacija.
Tokom prvih devet meseci Srbija se zadužila za 3,85 milijardi evra, a u isto vreme otplaćeno je 1,52 milijarde evra glavnice...
Gospodine predsedavajući, molim vas da, u skladu sa članom 103. stav 3, opomenete gospodina Sulejmana Spaha, jer lupa u klupu, gospodina Srboljuba Živanovića, jer ispod klupe udara ključevima i gospodina Momira Markovića, jer ispod klupe udara olovkom. Molim vas da me zaštitite kao narodnog poslanika i da zaštitite druge narodne poslanike koji prisustvuju ovoj sednici.

Mogu samo da apelujem na narodne poslanike da ne stvaraju buku i da ne ometaju poslanika Mašića u izlaganju. Ali, za sve ostalo, gospodine Mašiću, znate i sami, vezane su mi ruke, iako bih veoma rado, služeći se Poslovnikom, izrekao neke od mera.

Zahvaljujem vam se, ali će valjda građani i ovoga puta moći da vide ko ih predstavlja i kako se ponašaju u ovom visokom domu. Valjda će na sledećim izborima znati da kazne i tu stanku i ljude koji se ovako ponašaju neprimereno, krajnje nekulturno i neodgovorno.
Znači, spoljni dug Srbije na kraju septembra ove godine iznosio je 20,53 milijarde evra, što je za 15,4% više nego na kraju 2007. godine.
Dug javnog sektora porastao je za 2,47%, a privatnog sektora za 22,21%, dok je spoljni dug banaka smanjen za ovo vreme, što je relativno dobro. Spoljni dug javnog sektora dostigao je 6,28 milijardi evra, što je 43,86 milina evra više nego na kraju 2007. godine.
Srpske privatne firme su u prvih devet meseci ove godine neto su zadužile za 2,5 milijardi evra, tako da je dug privatnog sektora 3.9.2008. godine iznosio 14,25 milijardi evra, što je za 22,21% više nego 2007. godine.
Ono što je procena kompetentnih stručnjaka za monetarnu politiku, a to je da je struktura našeg spoljnog duga na granici povoljnog, jer kratkoročni dug čini 9,33 procenta ukupnog duga, a spoljni dug 30. septembra je bio na nivou 60,6% bruto domaćeg proizvoda i devizne rezerve su, za našu sreću, za sada su još pet puta veće od kratkoročnog duga, što se smatra relativno povoljnim.
Međutim, prelazak zaduženja od 60% bruto domaćeg proizvoda, već se smatra problematičnim za finansije jedne zemlje i zato upravo ovim amandmanom želimo da ukažemo da mora biti maksimalan oprez u zaduženju naše zemlje tokom 2009. godine.
Pogotovo ako imamo u vidu da procene finansijskih stručnjaka, i Ministarstva finansija, a na kraju i Vlade, da rast bruto društvenog proizvoda u našoj zemlji će se smanjiti za dupli iznos u odnosu na prethodne godine, gde je bio između 6,5%, a da je planirani rast bruto domaćeg proizvoda za 2009. godinu svega 3%. Biće dobro ako se i to realizuje.
Apelujemo još jedanput da se maksimalno vodi računa o novim zaduženjima u koje naša zemlja ulazi. Radi građana, da bi imali informaciju o tome šta se sve planira kreditno zadužiti, tj. kod kojih finansijskih institucija i u kom iznosu se planira naša zemlja zadužiti u 2009. godini, najkraće ću pročitati.
Planira se ukupno zaduženje u ovoj projekciji u iznosu od 121 milijardu 223 miliona, i to kod Svetske banke u ukupnom iznosu od 48 milijardi 833 miliona, kod Evropske banke za obnovu i razvoj 8,5 milijardi, kod Evropske investicione banke 44 milijarde i 200 miliona, kod Banke za razvoj Saveta Evrope pet milijardi i 950 miliona, kod Nemačke razvojne banke KFW u iznosu od tri milijarde 910 miliona.
Planira se kreditno zadužiti kod stranih vlada u iznosu od osam milijardi 330 miliona, i to vlada Španije, Japana i Republike Italije.
Na kraju, kod poslovnih banaka u iznosu od milijardu i 500, i to za pokrivanje troškova Univerzijade, koja treba da se održi sledeće godine. Mislim da je to nešto što se ne može osporavati, jer to je jedna sportska manifestacija studentske omladine koja će i afirmisati našu zemlju.
Dalje ono što želim da kažem, a što bi moglo biti vezano za ovaj amandman, jeste da otplata domaćih kamata u 2009. godini, a što će opterećivati ovaj budžet, iznosiće milijardu i 159 miliona, i to otplata domaćih kamata. Otplata stranih kamata će iznositi 17 milijardi 667 miliona, otplata kamata po garancijama četiri milijarde i 797 miliona.
Zatim prateći troškovi zaduživanja, za njih je planirano oko 400 miliona dinara iz budžeta. Za otplatu glavnice po preuzetim ili uzetim kreditima u 2009. godini opterećenje budžeta će biti u iznosu od 42 milijarde 767 miliona, i to otplata glavnice kod domaćih kreditora 27 milijardi 834 miliona, a kod stranih kreditora 11 milijardi 431 milion. I na kraju, otplata glavnice po garancijama treba da optereti budžet tri milijarde 498 miliona. To je manje-više sve ono što sam želeo reći u vezi ovog amandmana.
Preostalo vreme iskoristio bih da obavestim narodne poslanike, ali, pre svega, građane Republike Srbije, a u krajnjem i prisutnog ministra, a vezano je upravo za kreditna sredstva, to su dugoročni krediti za poljoprivredu, koje su građani Republike Srbije u proteklom periodu sve do sredine ove godine dobijali iz budžeta.
To su bili tzv. dugoročni krediti koji su davani do pet godina i to, pre svega, za izgradnju i kupovinu sistema za navodnjavanje, zatim kupovinu poljoprivredne mehanizacije, podizanje višegodišnjih zasada, podizanje plastenika i staklenika, kreditiranje stočarske proizvodnje.
Ovi krediti su davani na rok od pet godina, s grejs periodom od jedne do tri godine. Od 2004. godine počela su se davati takva sredstva, faktički krajem 2008. ono što je dato 2004. bi trebalo biti vraćeno na neki način u budžet, jer od ukupno datih sredstava za kreditiranje po ovim osnovama 80% su bila budžetska sredstva, 10% sredstva garancijskog fonda i 10% sredstva poslovnih banaka.
U 2004. godini je po tom osnovu, kao dugoročni krediti, dato je dve milijarde i 669 miliona, a što bi po logici stvari trebalo ponovo da se vrati u budžet, jer su kao takva i davana iz budžeta. U 2005. godini je dato dve milijarde i 232 miliona, u 2006. tri milijarde 434 miliona i u 2007. godini milijardu i 692 miliona.
U 2008. prešlo se na drugačiji način kreditiranja i to tako što su poslovne banke davale kredite, a iz budžeta su subvencionirane samo kamate. Znači, vršen je podsticaj kroz kamate.
Moje pitanje ministru finansija, kao i ministru poljoprivrede je, ako mogu da dostave informaciju svim narodnim poslanicima koliko je od ovih sredstava koja su davana iz budžeta tokom ove četiri godine od 2004, odnosno tokom pet godina, koliko je vraćeno od poslovnih banaka. Samo ću kratko reći neke poslovne banke, to je Nacionalna štedionica, koja je recimo 2005. godine 574 miliona dinara dala, onda "Eksim banka", "Jubanka ad", "Jubmes banka", "Hipo Alpe Adrija banka", "Komercijalna banka", "Vojvođanska banka" i bivša "Panonska banka", a mislim da je to sada "Inteza banka". Znači, koliko je od ovih sredstava koja su data kao krediti za podsticaj razvoja poljoprivredne proizvodnje vraćeno, gde se ona nalaze i da li su na raspolaganju, pre svega, Ministarstvu poljoprivrede, obzirom na restriktivni budžet koji je ove godine određen za poljoprivrednu proizvodnju.
Obzirom na kratkoću vremena, kao predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu i kao čovek koji se bavi poljoprivredom, kada budem obrazlagao amandmane koje smo mi iz poslaničke grupe Napred Srbijo Srpske napredne stranke dali, a upravo na uvećanje subvencija i uvećanje sredstava za Upravu za veterinu, jer smo ovde u prethodnoj raspravi mogli čuti koji sve objektivni problemi mogu biti i apsolutno podržavam moje kolege veterinare da budu uporni, da sve troškove koje Ministarstvo poljoprivrede ima prema njima, a u smislu izmirenja obaveza u procesu sprovođenja programa mare zdravstvene zaštite životinja, da im se to isplati, a činićemo sve da se uvećaju ta sredstva koja su planirana za Upravu za veterinu i da u 2009. godini naš stočni fond bude zaštićen od opasnih stočnih zaraza. Zahvaljujem.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupaju o klupe.)

Hvala. Za repliku se javio gospodin Momir Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kod moralnih ljudi potpis znači sve, kod moralnih ljudi reč znači sve. Nekada su se u Srbiji ugovori, dogovori, veliki poslovi sklapali na časnu reč. Nekada je bilo - on je dao reč i neće je pogaziti.
Toliko o moralu, kolko da se zna. I da me je neka moralna osoba pomenula, verujte, u ovakvom kontekstu, zabrinuo bih se. Dozvoljavam svim moralnim ljudima da me pomenu, a ovakvi ljudi koji su pogazili svoj potpis, svoju reč, koji su tu zahvaljujući jednom velikom lopovluku jednog od njih, koji je ukrao 78 papira koji su značili mandate, koji su značili 78 ostavki, takvim ljudima ne dozvoljavam da moje ime uzmu u usta, jer ne dozvoljavam da se moje ime prlja i zbog onih koji su me rodili, i zbog onih koje sam ja izrodio.
Još jedna istina, nikad ni njemu ni drugima nisam lupao ključevima o klupu jer smatram da bi se takvim ključevima oštetio inventar Skupštine.