Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić. Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi DSS je pet minuta.

Poštovane kolege, hteo bih da se nadovežem na kolegu Lapčevića. On je pomenuo jednu jako bitnu stvar, odnosno jednu vrlo važnu privrednu granu u našoj državi, a to je pre svega poljoprivreda.
Ovim predlogom budžeta i najavom ministra poljoprivrede, gospodina Dragina, ukidaju se subvencije za proizvođače duvana. To je katastrofalna odluka koja će pogoditi veliki broj ljudi koji su u poslednjim godinama uložili svoja sredstva i zatvorili se u tom nekom lancu od proizvodnje do finalizacije tog proizvoda, odnosno uspostavili sa proizvođačima cigareta takav odnos da se ta poljoprivredna proizvodnja isplati.
Slušajte me pažljivo, nemojte gledati ni u plafon, ni levo, ni desno. Vi ugrožavate jedan vrlo bitan segment u oblasti poljoprivrede. Na taj način i na osnovu ove najave i namere ministra poljoprivrede Dragina otvara se prostor znate kome? Uvozničkom lobiju. Uvoznički lobi će uvoziti duvan, naši poljoprivredni proizvođači, oni koji uzgajaju duvan, moraće zbog nedostatka subvencija da gase proizvodnju, ali će neko jako lepo zaraditi na uvozu te sirovine, odnosno duvana.
Želim da se nadovežem, s obzirom da govorim o poljoprivredi, da ukažem na jednu vrlo bitnu stvar, a to je da su predlogom ovog budžeta predviđena sredstva za zaštitu životinja koja su u prošlom budžetu iznosila oko milijardu i šesto, sada su prepolovljena na 816 miliona dinara, 50% manje.
Prema podacima koje imamo od regionalnih veterinarskih komora, odnosno Republičke veterinarske komore, dug države u ovoj godini, koji je još uvek neisplaćen, negde je na nivou 700 miliona. Faktički sredstva za ovu delatnost, za preventivnu zaštitu zdravlja životinja, ta sredstva postojati neće i prebacuju se na teret seljaka.
Naš stočni fond nije u sjajnom stanju. Ovim ćemo desetkovati proizvodnju. Ovo je direktan udarac. Ovo je bila jedna vrlo važna indirektna subvencija, da putem države ipak mogu da vakcinišu i svinje i goveda, to je jedna vrlo važna subvencija bila od strane države. Sada se to prebacuje na teret seljaka. Znate kakve će to posledice imati? Katastrofalne po stočarstvo, pa i po mlekarstvo, i za vaše prerađivačke kapacitete.
Znate kome se opet otvara prostor? Opet se otvara prostor uvozničkom lobiju, pa ćemo govedinu, ne znam kakvog kvaliteta, jesti iz Argentine, svinjsko meso ćemo možda jesti iz Brazila. Zamislite se malo i udubite u ovaj budžet. Nemojte čekati da dođe, kao što predsednica parlamenta kaže, ponedeljak kada ćemo o ovom budžetu glasati.
U ovom budžetu ima mnogo negativnih stvari. Ima ovde ljudi i u DS iz struke. Gospodin Milivojević je iz struke. Neka izađe i neka brani ovu stavku, neka kaže da su ova sredstva dovoljna. Siguran sam da on to ne može i siguran sam da je spreman da podrži ovu priču, ali vi imate tu moć i mogućnost da utičete, u okviru vaše stranke, da poboljšamo položaj onih koji zaista jesu ugroženi, a to su poljoprivredni proizvođači.
Hajte malo da zajednički uložimo napor. Ako bismo to zajednički uspeli da uradimo, rasteretili bi tog jadnog seljaka, da ipak ima onu vrstu subvencija koje je imao i u prošloj godini. Ako ga dodatno opteretimo i u ovakvoj situaciji, zaista ne znam kuda ovaj budžet vodi. On se lomi preko leđa penzionera, preko leđa radnika i preko leđa seljaka. To nije međudržavna solidarnost, to nije u redu. Nije u redu da oni koji su bili najugroženiji podnesu najveći mogući teret.
Ovakvim predlogom i Agrarnog budžeta, koji je nikad niži od 2000. godine i koji isključuje subvencije za duvan i subvencije za zaštitu zdravlja životinja, mi jednostavno utičemo i kao da neko ima nameru da gasi primarnu poljoprivrednu proizvodnju u ovoj državi i samim tim da otvara prostor za uvoznički lobi.
Ovim predlogom Agrarnog budžeta, samim tim i ovog budžeta, vi direktno uništavate poljoprivrednu proizvodnju u ovoj državi.

Reč ima narodna poslanica Lidija Vukićević, izvolite.

Dame i gospodo poslanici, poštovani građani, slušajući svog kolegu, kolega Nikolić je pričao o tome da se iz budžeta koji je odvojen za životinje uzima jedan deo sredstava i prebacuje se, nisam sigurna na šta, jer sam nešto radila, pa nisam baš čula, uglavnom, suština priče je da ni ovog puta nećemo rešiti – ako neko nešto konkretnije hoće da kaže po ovom pitanju, izvolite, slobodno, gospođo iz G 17, ogradila sam se – ali je suština da ni ovog puta ni iz ovog budžeta nećemo rešiti pitanje životinja u Srbiji.
Mislim da je to nedopustivo i mislim da tom lopovluku, koji se vrši u raznim našim tzv. institucijama koje se bore za brigu životinja, stvarno mora da se stane na put. Gandi je rekao da se civilizacijski odnos i stepen civilizacije jednog naroda ogleda u njegovom odnosu prema životinjama.
Da li ste vi svesni da u svakom gradu u Srbiji imate na milion, ne znam više koji broj, kučića, mačaka, koji lutaju besciljno, a jedne godine nam je gospođa Hrustanović, ne mogu tačno da se setim pre koliko godina, pre 5-6 godina, rešila taj problem lutalica na način što je došla ekipa koja skuplja životinje, vodi u azile i doneću vam sledeći put slike da vidite na koji način se postupa sa tim životinjama. Životinje se ubijaju, bacaju se u krečnjak i na taj način mi raščišćavamo naše ulice od tzv. pasa lutalica.
Često po novinama možete da nađete naslove da je čopor divljih pasa napao ljude, rastrgao, ne znam šta je sve uradio i to pravdamo time, pa kao eto treba stvarno da ih pokupimo sa ulice i da se unište, treba negde da se zatvore. Mi elementarne uslove za te životinje nismo zadovoljili.
Mi nemamo u Srbiji dovoljan broj azila. Da nema divnih, humanih ljudi koji izdvajaju iz svog novčanika, i nas koji privatno pomažemo da se naprave azili za životinje, verovatno Srbija ne bi imala nijedno kuče, nijedno mače na ulici. Mislim da je to sramota i mislim da stvarno sve one fondacije koje smo dobijali, a dobijali smo ogromne fondacije, recimo fondacije Brižit Bardo, pa Kraljevske britanske fondacije, pa je mnogo, mnogo para prošle kroz ovu zemlju.
Gde su otišle te pare, možemo da pitamo Elvira Burazerovića, gde su otišle te pare koje su namenjene da se životinje sterilišu? To se ne zna. Prosto su negde nestale.
Pošto je gospođa Brižit Bardo shvatila da je ovo zemlja lopovluka, da se u ovoj zemlji krade i da sve te pare koje je poslala nisu upućene gde treba i nije rešen problem pasa lutalica konkretno i mačaka, onda je ona u sve zemlje, pa i u Srbiju, poslala pun autobus veterinara koji su sterilisali životinje.
Tako se u mojoj kući nalazi jedna od tih kučkica koja ima ugravirano u svom uhu BB sa pod tim i tim brojem. Dakle, neko hoće da nam pomogne, neko izdvaja sredstva, neko daje sredstva, a mi jednostavno ubijamo u Ovči ili ne znam gde kučiće i mačiće, a hoćemo da idemo u Evropu.
Draga gospodo, ako hoćemo da idemo u Evropu, pošto sam živela u Evropi, u Evropi svaki pas može da uđe u kafić, u Evropi svaki pas može da uđe u restoran, u Evropi svaki pas može da uđe u bilo koje prevozno sredstvo.
Pošto toliko hrlimo u Evropu, molim vas izdvojite novac da se već jednom konačno reši pitanje pasa lutalica, mačaka i svih onih nezbrinutih živih stvorenja koja imaju dušu, a koja ne znaju šta će od gladi, hladnoće i od toga što niko ne vodi računa o njima. Hvala.

Narodni poslanik Miroslav Marinković, po amandmanu.

Uvažena predsednice, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, radi tačnijeg informisanja u vezi izlaganja moje prethodnice, Ministarstvo poljoprivrede je u prethodnoj godini izvršilo vakcinaciju i obeležavanje 560.00 pasa, obeležavanje mikro čipovima i svaki pas ima, pored te identifikacije, i pasoš kojim može da putuje u inostranstvo, za razliku od nas koji još uvek nemamo taj pasoš.
Što se tiče azila za životinje, kao čovek koji je obavljao poslove direktora Uprave za veterinu, vrlo kompetentno mogu da vam kažem, a podatke možete dobiti i u Ministarstvu poljoprivrede.
Što se tiče budžeta Ministarstva poljoprivrede, svakako je malo, ali u razgovoru sa Ministarstvom i ministrom poljoprivrede dobili smo uveravanja da će nekim preraspodelama sredstava doći do potrebnih sredstava za obavljanje ovih akcija.
Svakako da je vrlo važno da program mera zdravstvene zaštite, a time i kontrola zdravih životinja za ispitivanje na određene zaraze i u slučaju pojave, postoji taj program i on će se realizovati ne na štetu vlasnika, nego kao i do sada u sistemu finansiranja, odnosno subvencioniranja države, normalno onim sredstvima kojima se raspolaže.
Ako znamo da smo jedan posao obavili u prethodnoj godini, za ovu godinu će trebati manje sredstava i ono što je predviđeno sigurno nije dovoljno, ali se mi nalazimo u takvoj situaciji da ne možemo previše odvojiti. Onoliko je koliko ima, ali će se preraspodelama u Ministarstvu, po uveravanju ministra poljoprivrede, izvršiti preraspodela sredstava i na taj način obezbediti miran život i bezbednost i zdravlje ljudi i životinja.

Da li još neko želi reč?
Na sednici Odbora za finansije predstavnica predlagača Diana Dragutinović, ministarka finansija povukla je amandman na član 3, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Na član 3. amandman je podneo i Odbor za finansije.
Na sednici Odbora za finansije predstavnik predlagača je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Smiljana Milisavljević i Dragiša Đoković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Smiljana Milisavljević.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Dragiša Đoković i ja podneli smo amandman na član 3. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu.
Suština amandmana je u sledećem - problem vodosnabdevanja u opštinama Kosovska Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok postoji u poslednjih 10 godina. Smatramo da je neophodno dati garancije pomenutim opštinama da bi mogle da se zaduže kod poslovnih banaka, a u skladu sa godišnjim budžetskim prihodima, jer je nedopustivo da u 21. veku građani KiM po 12 i više sati dnevno nemaju vodu. Složićete se sa mnom, to je osnovni, elementarni egzistencijalni uslov.
Međutim, kako je Odbor za finansije dao svoj amandman na član 3, gde je između ostalog prihvaćena ideja našeg amandmana, a koji se odnosi na vodosnabdevanje, iz tih razloga povlačimo podneti amandman na član 3. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu.
Posebno bih se zahvalila ministarki finansija i Odboru za finansije, koji su bili predusretljivi, ali zahtevamo da se projekat uvede u regularnu proceduru, da sve bude transparentno i javno i da Ministarstvo finansija i Ministarstvo za KiM imaju uvid u tokove trošenja novca i da blagovremeno obaveštavaju Odbor za KiM. Hvala.

Konstatujem da je amandman povučen iz procedure i time prestaje da bude predmet rasprave u pojedinostima.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Đorđe Milićević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS, poslanička grupa Napred Srbijo-Tomislav Nikolić, podnela je par amandmana koji se tiču garancija daljnjeg zaduživanja i reprograma obaveza. Naravno da nismo protiv putne infrastrukture, protiv ulaganja u elektroprivredu, ulaganja u železnicu, ulaganja u lokalnu samoupravu koju dotiču ovi članovi budžeta, ali mislim da je izuzetno bitno da ukažemo na jednu ekonomsku politiku, na jednu praksu koja se od 2000. naovamo od strane dosovskih vlada sprovodi.
To je neprimereno zaduživanje građana i privrede Srbije, tako da smo danas došli u situaciju da dugovi, što privatni, što javni, iznose preko 20 milijardi evra. Uz to, privatizovali smo, kako rekoste, preko 2.000 preduzeća, veliki devizni priliv slio se u ovih par godina i od strane privatizacije, a većina građana Srbije nažalost danas ima utisak besperspektivnosti, neizvesnosti.
Većina građana danas živi u siromaštvu, u nemaštini i to je najbolji pokazatelj da smo u prethodnom periodu vodili jednu jako lošu politiku, da ovaj tranzicioni period koji je trebalo da ima cilj da se ojača privatni sektor, da se dobije jedna efikasnija i efektivnija privreda, da imamo znatno veću produktivnost, da imamo mnogo ozbiljniji privredni rast, da taj period nije iskorišćen i da hitno moramo da menjamo ekonomsku politiku koja se u Srbiji sprovodi.
Želeo bih da kažem da je, nažalost, danas Srbija dovedena u situaciju da u potpunosti zavisi od novih kredita, od novih zajmova, da u potpunosti zavisi od deviznog priliva iz inostranstva. Bez tog deviznog priliva, bez tih kredita ne bi bilo nikakve perspektive, niti mogućnosti da se ovaj budžet realizuje.
U narednoj godini ne možemo da računamo na strane devizne investicije zbog svetske finansijske krize, naravno, ne u ovom obimu koji smo imali u prethodnom periodu, nećemo moći da računamo ni na prihode od privatizacije i jedina mogućnost su krediti. Zbog građana Srbije moram da kažem koliko su značajni krediti, koliko smo došli u jednu bezizlaznu situaciju, da bez kredita ne možemo da preživimo.
Krediti, pre svega, ovoj vladi služe da bi popunila devizne rezerve. Bez deviznih rezervi nema intervencije na deviznom tržištu, kada je u pitanju inflacija i kočenje inflacije. Bez deviznih rezervi nema intervencije u finansijskom sektoru, nema mogućnosti da se kontroliše kurs.
Sva ekonomska mudrost, sva ekonomska politika svela se na to da se očuva devizni kurs, da se onemogući, evo i kroz kreditno zaduživanje naših građana da oni dođu u situaciju da jednim nerealnim kursom ne mogu da isplate velike kamate koje su najčešće vezane za kurs evra, eventualno švajcarskog franka.
Devizne rezerve su danas od izuzetnog značaja za Vladu. To je jedina šansa da se očuva i kakav takav privredni rast, jedina šansa da se pokrije i deficit platnog bilansa, deficit platnog bilansa koji raste iz godine u godinu, koji će verovatno ove godine da premaši 20% bruto društvenog proizvoda, deficit platnog bilansa koji neće biti pokriven niti od izvoza, jer, nažalost, ove godine možemo da očekujemo samo još i manji izvoz, deficit platnog bilansa koji neće biti pokriven niti od doznake iz inostranstva, jer će i njihov izvoz biti problematičan, a kao što rekoh neće ni biti pokriven niti od prihoda od privatizacije.
Prema tome, uvoz danas jedino možemo da finansiramo uvećanjem deviznih rezervi. Uvoz je danas neophodan da bismo obezbedili, nažalost, i privredni rast bez uvoza, bez usluga koje prate uvoz, koje prate pre svega finansijski sektor, pre svega trgovinu i sve one delatnosti koje prate uvoznu privredu, nećemo moći da obezbedimo prihode ni u budžetu koje ste vi projektovali nešto skromnije, ali ipak previsoko za mogućnosti naše privrede.
Neophodno je da se hitno prekine sa ovom politikom daljeg zaduživanja građana Srbije. Neophodno je da se prekine sa ekonomskom politikom koja pre svega podrazumeva oslanjanje na kredite i na uvoz. Ovakvom ekonomskom politikom idemo ka propadanju srpske privrede, ka jednom malom rastu industrijske proizvodnje. Idemo ka tome da danas imamo industrijsku proizvodnju koja je otprilike na nivou one industrijske proizvodnje koja je bila u vreme sankcija.
Ništa bolja situacija nije i kada je u pitanju poljoprivreda. Naprotiv, imam utisak da je situacija tamo još i gora i stvarno je neprimereno da kroz ovakvu ekonomsku politiku idemo i u daljni gubitak radnih mesta u Srbiji.
Vi se zvanično zalažete za pomoć kada je u pitanju očuvanja radnih mesta, ali kada su u pitanju očuvanja radnih mesta ovakvom ekonomskom politikom koju vodite i koju nastavljate da vodite i u 2009. godini, nažalost, nećemo biti u situaciji da očuvamo radna mesta, a pad standarda građana je neminovan.
Srpska napredna stranka, poslanička grupa Napred Srbijo Tomislava Nikolića, Tomislav Nikolić smatra i zalaže se da se hitno prekine sa ovakvom ekonomskom politikom, da je nepremireno da mi danas trošimo ono što pripada našoj deci i da živimo od tuđe akumulacije, a ne od svoje akumulacije, i da hitno moramo da se založimo da izvozni deo privrede nadjača uvozni deo privrede, da se ide na štednju, a ne na zaduživanja, da se što više iz budžeta izdvaja za investicije, a ne za potrošnju i da se sve u svemu poveća konkurentnost naše privrede.
Zato smo i podneli ove amandmane, da bismo dali na znanje građanima, da bismo dali na znanje i našim kolegama iz vlasti da sa ovakvom ekonomskom politikom nema perspektive i nema budućnosti za nas i našu decu i da ona pod hitno mora da se menja. Hvala vam.