Reč ima narodna poslanica Marina Raguš.
Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, javljam se na osnovu člana 226. i tražim posebno obaveštenje, reći ću i od koga, da bi mi se zapravo omogućio normalan rad kao poslanika ove skupštine, pa se samim tim javljam i na osnovu člana 225.
Gospođo Čomić, nadam se da ćete mi pomoći, s obzirom na to da sada tražim hitno objašnjenje od nadležnih, pretpostavljam da smo vlasni da uputimo zahtev Nacionalnom savetu za bezbednost, ali svakako tražimo na prvom mestu objašnjenje predsednika srpske vlade i ministra inostranih poslova, s obzirom na novonastalu situaciju na teritoriji Kosova i Metohije.
Za ministra inostranih poslova, gospodina Jeremića: šta će konkretno da uradi na diplomatskom planu, s obzirom na to da Kosovo, nažalost, nezavisna šiptarska država, dobija i svoju vojsku? To su naše osnovane sumnje zasnovane na pisanju određenih medija. Mi te naše osnovane sumnje želimo sada ili da opovrgnemo ili da potvrdimo. Poslanički klub SRS će insistirati da se gospodin Jeremić, srpski ministar spoljnih poslova, hitno pojavi na Odboru za inostrane poslove i podnese izveštaj šta je Ministarstvo spoljnih poslova uradilo po tom pitanju, kao i šefovi diplomatskih misija, pogotovo u onim zemljama EU u kojima smo mi, nažalost, bilateralne odnose vratili na najviši mogući ambasadorski nivo i to posle priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije i samim tim de fakto rekli - srpska vlada se slaže sa ovim što radite na teritoriji Srbije, odnosno što podržavate nezavisnost Kosova i Metohije.
Mi smo svojevremeno, dakle, pre sednice o izglasavanju nepoverenja Vladi, rekli gospodinu Jeremiću, srpskom ministru spoljnih poslova, da je sledeća faza, sledeći korak na koji će se vašingtonska i briselska administracija odlučiti upravo ovo. Posle ovoga sledi podela Kosova i sprovođenje Išingerovog plana, što znači – Srbi ulaze u dijalog sa Albancima i onda vrlo verovatno ide i priznanje nezavisne šiptarske države.
Da vas podsetim, 1999. godine izvršena je agresija na SRJ na osnovu falsifikovanog izveštaja Helen Ranta i gospodina Vokera. Ne zato što to tvrdi SRS, nego zato što je to ove i prošle godine tvrdila gospođa Helen Ranta, a to potkrepljujemo činjenicom da je od 1999. godine do 2007. Vašington dao 180 milijardi dolara bilateralne pomoći, 2008. godine 147 miliona dolara pomoći, a za 2009. godinu Vašington daje 125 miliona dolara nezavisnoj šiptarskoj državi.
Dakle, gospođo Čomić, zaista verujem da ćete nam pomoći da što hitnije dobijemo odgovore na pitanja koja su zapravo izazvala dileme na osnovu novonastale situacije na delu srpske teritorije. Još jednom se izvinjavam zbog prekoračenja. Hvala na pažnji.

Narodna poslanice, proverićemo još informaciju, ali mislim da je za sutra zakazana sednica Odbora za inostrane poslove. Molim službu da stenogram narodne poslanice Marine Raguš pošalje i predsedniku Odbora za inostrane poslove, pošto na jedan deo postavljenih pitanja može da dobije odgovore i sutra na sednici Odbora za inostrane poslove, ako ostaje da je zakazana sutra za 13.00 časova. Ponavljam, nemam potvrdu, ali to je poslednja informacija koju imam o radu našeg odbora.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PRIVREMENOM IZUZIMANjU OD OPOREZIVANjA POREZOM NA DOHODAK GRAĐANA ODREĐENIH VRSTA PRIHODA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Dejan Mirović, Vladan Jeremić i Lidija Dimitrijević.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, amandman je podnet na član 2. stav 1. Predloga zakona. Amandmanom se traži produžetak roka za privremeno izuzimanje poreza na dohodak građana, tačnije poreza na prihode od kapitala po osnovu kamate na devizne i druge depozite građana. Amandmanom se rok produžava do 31. decembra 2010. godine, umesto rešenja predviđenog u zakonu koje predviđa rok do 31. decembra 2009. godine.
U suštini, amandman je podnet jer smatramo da će kriza koja nastupa biti duga i da niko ne može predvideti njeno trajanje. Posebno to nisu u stanju vlasti, koje su se pokazale više puta kao loš prognozer. Treba se samo setiti onih nerealnih i tragikomičnih izjava iz oktobra 2008. godine po kojima finansijska kriza neće čak ni doći do naše zemlje ili još besmislenije varijacije iste teze po kojoj je finansijska kriza naša šansa, ili tako neke konstrukcije.
Poučeni tim iskustvom i lošim ili nerealnim prognozama vlasti, kao i jednostranom primenom sporazuma sa EU, koji najviše u suštini odgovara monopolistima kao što je kompanija "Delta", amandmanom tražimo produžavanje roka na dve godine. Dakle, radi se o minimalnoj preventivnoj meri.
U tom kontekstu amandman je zasnovan na predviđanjima i analizama iz ozbiljnih stranih izvora. Na primer, "Gardijan" je objavio 17. januara 2009. godine, povodom velikog pada akcije banke "Barklis" od čak 25%, da je kriza ušla u drugu fazu i da su u Vajtholu, sedištu britanske vlade, održani vanredni sastanci povodom budućnosti britanskog bankarstva.
Takođe, profesor ekonomije sa Njujorškog univerziteta gospodin Rubini, koji je još pre dve godine predvideo aktuelnu krizu, smatra da će u 2009. godini biti prisutna recesija u evrozoni, Britaniji, Japanu i Kanadi, kao i u drugim razvijenim zemljama.
Američki ekspert smatra da se finansijska kriza nezadrživo širi i da se sa rizičnih hipotekarnih kredita proširila i na one sigurnije, kao i na kreditne kartice, studentske kartice i komercijalne zajmove. Zato je bankama potreban dodatni kapital da pokriju očekivane gubitke u idućoj godini.
Ovaj američki profesor čak iznosi da su kreditni mehanizmi potpuno zamrznuti. Jedini zajmodavac je centralna banka, a u normalnim vremenima to je poslednja adresa na koju se obraćate kada vam je potreban novac.
Dakle, on posredno priznaje ono što je već jasno – govore ruski i kineski ekonomisti – da će američka centralna banka morati da doštampava novac ne samo u ograničenim količinama i bez pokrića, uostalom, to radi već od avgusta 1971. godine, već će doštampavati novac u velikim količinama radi spasavanja američke privrede. Zna se do čega to dovodi pre ili kasnije, do hiperinflacije i potpunog kraha finansijskog sistema.
Takođe, u ozbiljnim stranim ekonomskim krugovima se predviđaju sledeći rokovi, oni su ponovo potpuno suprotni od onih optimističkih prognoza na kojima se zasniva Predlog zakona koji je pred nama: na primer, već pomenuti profesor sa Njujorškog univerziteta smatra da će 2009. godina biti, citiram, "jako teška i bolna, najgora u proteklih šest decenija". Eventualni efekti monetarnih mera koje preduzimaju vlade širom sveta će se možda osetiti tek 2010. godine. Dakle, po najpovoljnijoj prognozi možda će se, ponavljam, tek u 2010. godini desiti neka vrsta poboljšanja.
Zato treba preventivno prihvatiti duži rok koji mi predlažemo u amandmanu, posebno ako se uzme u obzir da postoje prognoze koje su još sumornije od prethodno iznetog. U našoj štampi je pre neki dan objavljena prognoza poznatog eksperta koji je radio u Reganovoj administraciji, koji predviđa takođe štampanje još veće količine novca i još dužu depresiju u Americi i povezanim privredama, kao i teške dane za EU u ekonomskom i političkom smislu.
Takođe, u sklopu zahteva iz ovog amandmana, ali i završne reči uvaženog ministra povodom rasprave u pojedinostima od prekjuče, treba istaći da se nemački ekonomisti zalažu za što veće poreske olakšice i smanjivanje poreza u narednom periodu. Tako profesor ekonomije iz Hamburga gospodin Mihael Brojniger smatra da je neophodno da se smanje porezi kako bi se podstakla potrošnja u Nemačkoj.
Opet kod nas Vlada postupa potpuno suprotno i usred finansijske krize povećava poreze, i to one koji pogađaju najsiromašnije slojeve, kao što su akcize, a čak javno razmatra i mogućnost povećanja PDV-a.
S druge strane, kao i zapadne, i kineske zvanične novine objavljuju više nego jasne naslove povodom ozbiljnosti finansijske krize, na primer naslov - Mit o Volstritu se ruši. Više je nego jasno za svakoga ko zna koliko su američka i kineska privreda i finansije povezane.
Takođe, i vodeći ruski ekonomista gospodin Mihail Hazin iznosi svoja predviđanja o trajanju krize koja su u suprotnosti sa predviđanjima iz Predloga zakona. On takođe predviđa da će federalne američke rezerve početi da štampaju velike količine novca i da će kriza dostići vrhunac u narednom periodu. Inače je gospodin Hazin, slično kao i prethodno navedeni eksperti, još pre nekoliko godina izneo tačna predviđanja o nastupanju krize.
U intervjuu za najtiražniji ruski dnevni list od 28. oktobra 2008. godine on je izneo i tri varijante razvijanja krize. Prva: ako federalne rezerve prestanu da štampaju dolar na nerealnim osnovama, čitav američki sistem pada brzo, za oko dva-tri meseca i dolazi do ponavljanja 1929. godine. Ovo se po sistemu spojenih sudova preliva i na povezane privrede, jer dolar je glavna rezervna valuta, sa oko 70% učešća u globalnoj ekonomiji. Druga varijanta je da američke federalne rezerve umerenije doštampavaju novac. U tom slučaju pad sistema se odlaže za dve i po do tri godine. Treća varijanta: hiperinflacija ili maksimalno štampanje novca od strane američkih federalnih rezervi, što dovodi do pada sistema za godinu, godinu i po.
Dakle, dame i gospodo, vrhunac krize je pred nama. Naravno, svim ovim poznatim ekonomistima iz raznih krajeva sveta je jasno da je glavni krivac za ovu krizu Volstrit i njegova pogrešna ekonomska politika koju pokreće, u suštini, nezajažljiva pohlepa i iskorišćavanje siromašnih.
Takođe, nije nikakva tajna da se takva politika zasniva na nerealnom dolaru i finansijskim manipulacijama, po sistemu spojenih sudova, uz podršku krupnih monopola, što se odražava i na američku centralnu banku, jer je poznat dominantni udeo privatnog kapitala u američkoj centralnoj banci.
Naravno, sve se to odražava i na instrument federalnih rezervi, ovde tako glorifikovani MMF, fond u kome upravo SAD imaju jedino pravo veta i dominantnu ulogu. Na primer, već početkom devedesetih SAD su imale 17,7% ukupnih glasova u MMF-u. Vlada, umesto da razume ovu novu globalnu realnost i razmere krize, zaključuje stend-baj aranžman upravo sa MMF-om, i to u trenutku kada su samo za šest meseci sve velike njujorške investicione banke nestale ili su promenile svoj status. Skoro neverovatno.
Takođe, Vladu i guvernera u dogmatskoj veri prema ideologiji MMF-a nisu pokolebale ni najave da će do sredine 2009. godine u londonskom sitiju, drugom moćnom berzanskom centru na koji se oslanja neoliberalna ideologija, biti ukinuto 15% radnih mesta. Vladu nisu pokolebale ni takve promene kao što je jačanje Azijskog monetarnog fonda Kine, Južne Koreje i Japana, u vrednosti od 80 milijardi dolara, koji garantuje finansijsku stabilnost zemalja južne Azije bez tzv. učešća i saveta MMF-a koji je kompromitovan u ovom delu sveta još od 1998.
Sličan proces se razvija i u Južnoj Americi gde se osniva Banka juga, koja okuplja Argentinu, Boliviju, Brazil, Ekvador, Paragvaj, Urugvaj i Venecuelu. Dakle, to je južnoamerička banka koja funkcioniše upravo bez tzv. saveta MMF-a i sličnih institucija kompromitovanih i u ovom delu sveta još osamdesetih godina.
Ovdašnju neoliberalnu ideologiju i glorifikovanje MMF-a koje zastupa Vlada ne može da pokoleba, izgleda, ni izjava ruskog ministra finansija Aleksandra Kudrina, koji je u novembru 2008. godine zatražio formiranje novih globalnih finansijskih institucija koje bi zamenile upravo MMF i Svetsku banku. Vladi i guverneru ne znače ništa očigledno dvostruki standardi koje primenjuje MMF. To čak i štampa na Zapadu priznaje. Na primer, "Dejli mejl" iznosi da se MMF ne usuđuje da traži od SAD ono što traži od siromašnih zemalja.
Ovakva politika Vlade, koju u suštini vodi kompromitovani MMF, pokušava se prikriti površnim promenama koje su predviđene u ovom zakonu. Te promene nisu u skladu sa ozbiljnošću krize i predlagač pokazuje nerealni optimizam ili neozbiljnost kada predviđa ovako kratke rokove koji su predviđeni u članu 2. Predloga zakona.
Uvaženi ministar, čiju stručnost ne dovodimo u pitanje, nas je u svom završnom izlaganju prekjuče pozvala da osim Džozefa Stiglica iznesemo stav još nekog nobelovca koji kritikuje rad MMF-a. Uvažena gospođo Dragutinović, mi smo Stiglica citirali pre svega zato što je poznat široj javnosti, inače smatramo, kao i vi, da on delimično nekorektno, posle rada u Svetskoj banci, govori i piše o svom iskustvu. Ali, za razliku od vas, smatramo upravo suprotno - Stiglic u svojim kritikama često štedi MMF i Svetsku banku, upravo zbog svog minulog rada.
Mnogo bliži istini je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju iz 2004. godine gospodin Edvard Preskot. On smatra da MMF i Svetsku banku treba ukinuti, jer su oni instrumenti spoljne politike bogatih država. Profesor Preskot smatra da ova institucija više šteti, nego što koristi svetskoj privredi. Što se tiče MMF-a, zajmova i Svetske banke, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju za 2004. godinu profesor Preskot smatra da je politika ovih ustanova, koja se sastoji u odobravanju sve većih zajmova zemljama u krizi, isto što i davanje droge čoveku zavisnom od kokaina.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima gospodin Vladan Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda. U članu 3. stav 1. reči "31. decembra 2009. godine" trebalo bi da se, kako je predviđeno amandmanom, zamene rečima "31. decembra 2010. godine".
Ovo sam smatrao jednim potpuno racionalnim predlogom i rešenjem, jer će i negativni efekti globalne ekonomsko-finansijske krize potresati srpsko tržište, izazvati ogromne ekonomske, finansijske, fiskalne i socijalne probleme i, po nekim predviđanjima, takva situacija će trajati najmanje dve godine. Upravo je taj rok optimalan da bi se ovim amandmanom popravio predloženi zakon.
Naravno, pored tih spoljnih efekata koji će direktno delovati na nezaštićenom srpskom tržištu, prisutni su i evidentni unutrašnji problemi izazvani velikim obimom javne potrošnje, visokom inflacijom, deficitom u spoljnotrgovinskom poslovanju, deficitom u tekućim plaćanjima, deficitom budžeta i sl.
Iz svega ovog navedenog jasno je da će prihodi građana biti značajno umanjeni, tako da smo predložili da se od oporezivanja porezom na dohodak građana izuzmu te kategorije poreskih obveznika, sa rokom od dve godine, umesto jedne koju je predložio predlagač, dakle, Vlada Republike Srbije, odnosno nadležno ministarstvo.
Amandman, naravno, nije prihvaćen i očigledno je da je iluzorno govoriti o činjeničnim pokazateljima, problemima na koje smo ukazali prilikom predlaganja ovog amandmana, jer bismo na taj način ušli u nekakav proces licitiranja i oko spoljnog duga Srbije i oko visine inflacije itd.
Ali, to samo potvrđuje da praktično ovde postoje dve Srbije: jedna realna, u kojoj žive građani i druga, virtuelna, u kojoj funkcioniše Vlada Republike Srbije. Stoga bih želeo da u svojoj diskusiji ukažem na suštinski problem, a to je jedna prilično nakaradna poreska politika koja se vodi u Republici Srbiji.
Naime, ekonomska teorija i sve veći broj ekonometrijskih studija sugerišu da direktno oporezivanje prihoda građana prouzrokuje značajnije negativne efekte na ekonomski rast u odnosu na indirektno oporezivanje i potrošnju. Cilj nekakve reforme poreza na dohodak građana ne može biti samo povećanje fiskalnih prihoda iz ovog izvora, već i uspostavljanje konkurentnijeg poreskog sistema, koji bi u značajnijoj meri podržao ekonomski rast, smanjio sivu ekonomiju i sadržao elemente preraspodele dohotka u meri u kojoj to ekonomske prilike dozvoljavaju.
Sistemi poreza na dohodak građana u praksi često kombinuju elemente koji su rezultat ekonomske teorije i elemente koji su posledica nekakvih društvenih normi. Elementi dva alternativna pristupa, globalnog i cedularnog, najčešće se prepliću pri oporezivanju dohotka građana. Takvi sistemi nisu sami po sebi u stanju da postignu zadovoljavajući stepen socijalno pravične preraspodele dohotka u društvu i jasno je da moraju biti praćeni odgovarajućom politikom socijalnih transfera i progresivnih javnih rashoda.
Ukazao bih ovom prilikom na tri bitna segmenta. Kada je reč o poreskoj efikasnosti, ona se odnosi na taj teorijski pojam ekonomske efikasnosti, jer naplaćeni porezi predstavljaju vidljiv i opipljiv trošak privrednih subjekata. Međutim, poreski sistemi takođe izazivaju promene u ponašanju poreskih obveznika koje nisu toliko vidljive, ali rezultuju gubitkom ekonomske efikasnosti i lokacijom privrednih resursa. Bez ulaženja u tehničke detalje, kao nekakav prvi približni parametar može se uzeti da poreski sistemi u principu treba da se oslanjaju na što širu poresku osnovicu i da poreske stope budu ujednačene i umerene, kako bi se minimalizovali negativni uticaji ne privrednu aktivnost.
Drugi segment je ta poreska pravičnost, koja oslikava društveni konsenzus da pojedinci u društvu treba da plaćaju porez u skladu sa svojim mogućnostima. Možda je ovo i najvažnija stvar. Treće je poreska konkurentnost, koja postaja sve važniji aspekt svih poreskih sistema zbog ubrzanog trenda globalizacije i svetskih tržišta i regionalnih integracija.
Za malu, otvorenu ekonomiju kao što je srpska, koja sve više pristupa regionalnim integracijama, jako je bitno da li ćete kroz pojedine poreske odredbe povećavati ili smanjiti njenu regionalnu konkurentnost.
Dame i gospodo narodni poslanici, treba znati da iako je globalni pristup oporezivanju decenijama dominirao ekonomskim razmišljanjem zapadnih zemalja, nijedna zemlja u svetu nije implementirala porez na dohodak građana, taj sistem koji apsolutno prati teorijsku osnovu i strukturu globalnom sistema. Najveći broj zapadnih zemalja se upravo opredelio da implementira sisteme koji su u suštini globalni, ali uključuju i pojedine cedularne elemente kako bi se olakšala implementacija poreskog sistema ili postigli pojedini ekonomski ciljevi.
Primera radi, SAD i Kanada su države koje su najviše pratile taj globalni pristup oporezivanju pri dizajniranju svojih sistema. Osnovice poreza na dohodak građana u obe zemlje su sveobuhvatne i praktično sve kategorije prihoda građana su podložne oporezivanju. Ipak, ove zemlje su uvele i određeni broj cedularnih elemenata, naročito pri oporezivanju prihoda od kapitala. Preferencijalni tretman prihoda od kapitala je došao kao rezultat njegove povećane i globalne mobilnosti i želje da se stimulacijom štednje i investicija pomogne upravo ekonomski rast i poveća konkurentnost nacionalnih ekonomija. Da bi se olakšala naplata poreza i umanjio prostor za poreske utaje, poslodavci su iz bruto zarade svojih zaposlenih obustavljali po odbitku približne akontacije poreskih obaveza tokom godine.
Kanada, SAD i Australija su praktično jedine zemlje u svetu koje zahtevaju od svih obveznika da na kraju godine podnose poreske prijave. Ta odredba prouzrokuje ogromne troškove administracije i poreskih obveznika. Na primer, u 2001. godini od 30.000.000 stanovnika Kanade čak 21.000.000 je podneo poreske prijave. Studija je rađena krajem devedesetih godina u Kanadi i procenila je da troškovi administracije i poreskih obveznika iznose preko 7% ukupnih fiskalnih prihoda. U strukturi troškova 1% čine administrativni troškovi, a 6% troškovi poreskih obveznika, od čega 2,5% troškova otpada na zaposlene i 3,5% na poslodavce.
Evo i primera iz Evropske unije. Većinu starih članica EU odlikuju relativno kompleksni globalni sistemi sa naglašenim progresivnim poreskim stopama i socijalnim poreskim programima. Za razliku od SAD i Kanade, stare članice EU uvele su veći broj cedularnih elemenata i neoporezivih cenzusa u svoje PDG sisteme kako bi smanjile troškove administracije i poreskih obveznika. U većini tih zemalja poreski obveznici koji ostvaruju samo prihode od redovnog zaposlenja i neznatne prihode iz drugih izvora nisu u obavezi da podnose godišnje poreske prijave. Ovo je slučaj u zemljama poput Velike Britanije, Nemačke, Mađarske itd.
Osim naplate poreza po odbitku pri isplati zarada, praksa je da se porez po odbitku obustavlja i pri isplati dividendi i kamata.
Pored svih uvedenih optimizacija, preko 10% poreskih obveznika u navedenim zemljama popunjava i podnosi godišnje poreske prijave.
Kako bi očuvale konkurentnost svojih poreskih sistema, ali i zadržale određeni stepen vertikalne pravičnosti, nordijske zemlje su devedesetih godina uvele dualni sistem poreza na dohodak koji eksplicitno zasebno oporezuje prihode od kapitala i prihode od rada.
Prihodi od kapitala (kamate, dividende, kapitalne dobiti) podložne su proporcionalnom oporezivanju po jedinstvenoj i umerenoj poreskoj stopi kako bi se destimulisao odliv kapitala. Prihodi od rada (zaposlenje, samostalna delatnost, penzije) oporezuju se višim i progresivnim poreskim stopama. S obzirom na to da zarade u svim zemljama čine najveći deo oporezivog dohotka građana, ovakvim progresivnim oporezivanjem prihoda od rada se može dostići značajan stepen preraspodele dohotka u društvu.
Najnoviji trend u oporezivanju dohotka jesu i sistemi jedinstvene poreske stope koje su u svojoj praksi implementirale zemlje poput Rusije, Estonije, Slovačke ili Letonije.
Ono što je bitno kada je reč o Srbiji jeste da je u okviru one, kako je tada pompezno najavljivano - opsežne, fiskalne reforme 2001. godine, kada je i usvojen prvobitni Zakon o porezu na dohodak građana, zakonom u Srbiji ustanovljen taj cedularni PDG sistem i propisana je nominalna poreska stopa od 20% na praktično sve kategorije dohodaka građana, izuzev zarada. Zbog značajnog opterećenja socijalnim doprinosima na zaradu zaposlenih propisana je niža poreska stopa od 14%, a takav cedularni pristup je omogućio da se 95% poreskih prihoda u Srbiji prikuplja po odbitku.
Iako bi uvođenje jedinstvene nominalne poreske stope na prvi pogled moglo izgledati kao implementacija horizontalne pravičnosti, problem predstavlja činjenica da su za različite kategorije prihoda zakonom propisane i različite stope neoporezivih normiranih troškova. Važna odlika tih progresivnih globalnih sistema jeste i zakonsko definisanje neoporezivog tretmana troškova nastalih pri sticanju dohotka. Međutim, i po mišljenju stručnjaka ovakve zakonske odredbe nisu previše relevantne u kontekstu celokupnog sistema, pogotovo kakav je u Republici Srbiji. Smatra se da bi umesto poreskih zakona optimalnije bilo ostaviti zakonima slobodnog tržišta da putem visine tržišnog prinosa regulišu različite troškove sticanja dohotka.
Efektivna poreska stopa je važna poreskim obveznicima, jer ta stopa, a ne nominalna, određuje koliki će iznos poreza morati da plate. Međutim, u medijima se mnogo češće pojavljuju nominalne nego efektivne poreske stope, jer se od šire javnosti teško može očekivati značajan stepen upućenosti u detalje aktuelnih poreskih zakona.
Ovo se, čini mi se, pogotovo odnosi na potencijalne strane investitore, koji nisu u mogućnosti da se detaljno upoznaju sa pojedinostima svake od zemalja u koje ulažu. Otuda i postoji mogućnost višestruke koristi od eliminacije neoporezivih normiranih troškova i izjednačavanja efektivnih i nominalnih poreskih stopa.
Dakle, taj stari zakon koji je ustanovio već pomenuti cedularni sistem je sadržao i neke globalne elemente u vidu godišnjeg poreza na dohodak građana. Naime, tada su građani sa visokim godišnjim primanjima, kakvih je blizu 1% poreskih obveznika, bili dužni da na kraju godine podnesu poresku prijavu i plate dodatni poreski porez od 10% na ukupan iznos neto prihoda iznad neoporezivog cenzusa.
S obzirom na to da godišnji porez predstavlja i dodatni porez povrh ostalih poreza koje građani plaćaju tokom godine, njegovo uvođenje omogućilo je izvestan stepen vertikalne pravičnosti bez narušavanja jednostavnosti tog cedularnog sistema u Srbiji. Iako su inicijalno praktično sve kategorije prihoda ulazile u osnovicu godišnjih poreza, primera radi, amandmanima na zakon iz 2004. godine prihodi od finansijskog kapitala su oslobođeni od godišnjeg oporezivanja, sa mogućom namerom da se stimuliše razvoj finansijskog tržišta ili možda da se destimuliše odliv kapitala.
Fiskalno opterećenje zarada je jedna od posebnih tema, jako bitnih, jer zarade predstavljaju preko 80% registrovanog oporezivog dohotka građana u Republici, tako da bi neko progresivno oporezivanje isključivo zarada, nalik ovom pominjanom dualnom sistemu, moglo da postigne značajan stepen preraspodele dohotka u okviru postojećeg sistema.
Poštovane kolege poslanici, ekonomske prilike su uslovile jedan svetski trend jednostavnijih poreza na dohodak građana, dakle, tih sistema, kako bi se stvorilo konkurentnije poresko okruženje i stimulisao ekonomski rast. Čini mi se da u Srbiji još uvek nismo svesni toga, tako da mislim da je neophodno da dođe do dodatnog pojednostavljenja i optimizacije postojećeg poreskog sistema.
Naravno, želja mi je bila, s obzirom da vreme polako ističe, da ukažem i na jedno drugačije viđenje funkcionisanja poreske politike, nekakva razmišljanja stručnjaka. Siguran sam da će nešto od onoga što se čulo tokom moje diskusije moći da se iskoristi. Hvala na pažnji.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodna poslanica Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije podnela je Narodnoj skupštini na usvajanje Predlog zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda, za koji kaže da ga je usvojila na svojoj sednici u novembru 2008. godine u okviru paketa mera za ublažavanje efekata svetske finansijske krize na srpsko ekonomsko i finansijsko tržište.
Ovim predlogom zakona Vlada predlaže da se ne utvrđuje i ne plaća porez na prihode od kapitala po osnovu kamate na devizne štedne i druge depozite građana koja je ostvarena od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2009. godine; zatim, ne utvrđuje se i ne plaća porez na kapitalne dobitke na prihod koji je ostvaren po osnovu prenosa uz naknadu hartija od vrednosti i udela u imovini pravnih lica, od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2009. godine, za prenose koji su izvršeni u tom periodu; ne utvrđuje se i ne plaća porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za 2008. i 2009. godinu.
Narodni poslanici poslaničkog kluba SRS podneli su amandmane na ovaj predlog zakona kojima su predložili da se produži rok primene ove mere i to do 31. decembra 2010. godine, jer smatramo da će se negativni efekti krize manifestovati kako u ovoj tako i u narednoj godini.
Podnela sam amandman na član 4. Predloga zakona, a član 4. glasi: "Ne utvrđuje se i ne plaća porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za 2008. i 2009. godinu." Amandmanom sam predložila da se u članu 4. stav 1. reči "i 2009. godinu" zamene rečima "2009. i 2010. godinu".
Vlada je odlučila da ne prihvati moj amandman i za to dala obrazloženje: "Amandman se ne prihvata s obzirom na to da je izuzimanje od oporezivanja prihoda od poljoprivrede na katastarski prihod za 2008. i 2009. godinu pravilno odmeren i odražava kontinuitet dosadašnjih zakonskih rešenja – izuzimanje od oporezivanja za 2004. i 2005. godinu, pa zatim i za 2006. i 2007. godinu."
Jedna vlada koja sebe naziva odgovornom morala bi da prihvati rešenje koje je predloženo ovim amandmanom, jer se odnosi na one koji su tokom više godina na svojim leđima izneli sve teškoće koje su zadesile naše društvo, na poljoprivredne proizvođače.
Srpski poljoprivrednici se trenutno nalaze u jako nepovoljnom položaju, s pravom se može reći u nikad lošijem; njihov rad obezvređen je sasvim, a rizik da neće povratiti uložena sredstva je sve veći.
U ovoj godini će se negativni efekti ekonomske krize odraziti na sve, a poljoprivrednici će opet biti ti koji će biti na gubitku.
Čak i kad bi 2010. godine stvari krenule nabolje, a male su šanse da tako bude, oslobađanje plaćanja poreza od prihoda od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihode za 2008, 2009. i 2010. godinu bilo bi od pomoći poljoprivrednim proizvođačima, ako ni zbog čega drugog onda bar zato što neće imati poreskih obaveza prema državi, koja je u uslovima ekonomske krize uradila mnogo toga na njihovu štetu.
Najgora stvar koju je Vlada Srbije uradila i koja će poljoprivrednike umnogome pogoditi jeste jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma. U uslovima u kojima se mnoge porodice u Srbiji trenutno nalaze, kada imamo svakodnevna otpuštanja radnika, svakodnevna povećanja cena, kupci neće biti u prilici da kupuju proizvode koji su proizvedeni u Srbiji, već proizvode koji su jeftiniji. Poljoprivredni proizvodi koji su uvezeni iz zemalja članica EU će biti jeftiniji iz logičnih razloga. Prvo, u Srbiju će biti uvezeni bez carinskih opterećenja. Drugi razlog od velikog značaja je taj da je zbog velikih subvencija u državama u kojima su proizvedeni cena ovih proizvoda daleko niža nego kod nas.
Naša vlada je odlučila da u 2009. godini u budžetu smanji iznos sredstava za subvencije u poljoprivredi u odnosu na prethodnu 2008. godinu. U 2008. godini za ovu svrhu iz budžeta je dato 24.986.506.666 dinara, za 2009. godinu predviđeno je 18.269.000.000, što je za 6.717.506.666 dinara manje ili za 26,9% manje.
U 2008. godini poljoprivredni proizvođači se nisu mnogo okoristili od svog rada. Podsetiću na nekoliko stvari koje potvrđuju ovu moju konstataciju. Zbog niske cene kupusa mnogi poljoprivrednici su poorali svoje njive, zajedno sa kupusom, jer nisu mogli da ga prodaju. Zbog niske cene kukuruza i nemogućnosti prodaje mnoga domaćinstva su odlučila da kukuruz koriste za ogrev.
Poskupljenje derivata nafte uslovljeno povećanjem akciza direktno će uticati na povećanje cene poljoprivrednih proizvoda. Pad kupovne moći stanovništva usled efekata ekonomske krize negativno će se odraziti na poljoprivrednike, jer pored toga što država nije obezbedila plasman naših poljoprivrednih proizvoda, nije ni zaštitila domaće tržište od inostranih proizvoda. Naprotiv, država je omogućila konkurenciji iz inostranstva da na našem tržištu njihovi proizvodi budu konkurenti, što znači da će biti prodavaniji.
Sada kada je vreme ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju poljoprivrednicima nije nimalo lako. Cene semena su previsoke, jer je seme iz uvoza. Ništa povoljnije nisu ni cene veštačkog đubriva i pesticida.
Ako svemu dodamo rizik koji postoji od poremećaja klimatskih uslova, tj. suše, grada i ostalih vremenskih faktora, videćemo da se poljoprivrednici nalaze u jako nezavidnoj situaciji.
Svedoci smo u proteklih nekoliko meseci nerealno niske cene otkupa mleka. Postoji još jedan veliki problem sa kojim se suočavaju stočari. Neki od njih su na kredit uzeli krave, a treba da ih otplaćuju putem prodaje mleka i teladi. Kada su potpisivali ugovore o kreditima cena mleka je bila daleko viša; sada kada je cena mleka niža našli su se u čudu, jer ne mogu redovno da otplaćuju rate kredita.
Ovo je mali deo velikih problema sa kojima su suočeni oni koji u Srbiji žive baveći se poljoprivredom. Zbog svega toga smatram da Vlada treba da prihvati moj amandman i da treba da pruži garancije poljoprivrednicima da u ovim teškim uslovima neće morati i naredne, 2010. godine da plaćaju porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS je šest minuta i trideset sekundi.

Smatram da je ovaj amandman prihvatljiv i za Vladu. Međutim, verovatno zbog nekih svojih procena i projekcija šta će biti sledeće godine u ovom trenutku to ne prihvata, ali će verovatno sledeće godine morati da ugradi ovako nešto.
Međutim, javio sam se da bih objasnio stav SRS povodom svih ovih amandmana na Predlog ovog zakona. Samo da vas podsetim, otprilike od 2004, 2005. godine, a imate to u stenogramu, možete da primetite da smo uvek kada je bio na dnevnom redu Zakon o porezima na dohodak građana (u to vreme je bio ministar Mlađan Dinkić) tražili upravo ovakvo rešenje.
Samo da svedem na jednu kategoriju, pošto je u Zakonu navedeno više kategorija, uzeću kategoriju, recimo, novčanih depozita građana kod banaka po viđenju. Zašto? Zašto smatramo da to ne treba oporezivati, kamatu pre svega?
Ako uzmemo kretanje u toku godine, pa uzmemo 100 dinara koliko je vredelo na štednji 1. januara i koliko tih 100 dinara plus kamata vredi na kraju godine, onda se postavlja pitanje da li je kamata bila u funkciji da očuva vrednost ili je ta kamata sadržala očuvanje vrednosti i plus neku, da uslovno kažem, zaradu ili dobit? Možda je još bolji primer kada su u pitanju devizni ulozi. Deviza 1. januara prema kursu vredi toliko, 31. decembra vredi potpuno drugačije.
Ovde nije problem šta ćemo uzeti kao jedinicu mere, da li ćemo uzeti valutu, devizu, cenu zlata, cenu robe, vrednost robe. Nije problem u tome šta uzimamo kao sredstvo upoređivanja. Ukoliko kamata na kraju godine garantuje očuvanje novčane vrednosti, onda ne znam šta se tu oporezuje, gde je tu dobit. Nema prihoda, već je samo očuvana vrednost. Do sada smo imali oporezivanje kamate koja je u suštini čuvala vrednost i onda je to preraslo u porez na imovinu, a ne u porez na dohodak građana.
Mislim da je ova mera sada dobra, bez obzira na to što će neko da proziva državu. Moguće je da bude prozivanja. Zašto? Nije sasvim svejedno da li neko ima 1.000 evra na štednji, pa je dobio ne znam koju kamatu ili ima nekoliko stotina hiljada. Generalno je ova mera dobra. Zašto? Zato što novac ulazi u banke i onda može da se ima kontrola i uvid u celinu novčane mase, u svim pogledima. Naravno, kada su sredstva u bankama, ukoliko su sigurne banke, znamo šta to znači za kreditni potencijal i uopšte za razvoj države.
Samo da podsetim, od 2004. ili 2005. smo mi prizivali ovu meru. Nije bilo razumevanja. Ona je sada oročena na neki vremenski period, glavnina ovih mera, ne računam poljoprivredu, prihode po osnovu poljoprivrede, to je potpuno druga tema, tu je apsolutno sve u pravu. Vidite i sami da se to seli od 2005, svake godine se to produžava.
Ima opravdanja zašto se oslobađaju poljoprivrednici poreza na katastarske prihode od poljoprivrede, ima rezona. Mislim da ta mera treba i dalje da ide i zbog toga je i podnet ovaj amandman, da ne bude samo 2010, nego da već sada kažemo da će biti i 2010. godina.
Siguran sam da ćete krajem sledeće ili ove godine da predvidite to. Ne ulazim u to, imate sigurno neki interes zašto sada ne možete da prihvatite, ali je dobro da se čuje ova diskusija, dobro je da se čuju ovi argumenti, dobro je da se čuju ovi razlozi. Na ovom primeru sam vam pokazao, ono što smo pričali 2004, 2005. godine, evo ga, 2009. godine napokon je neko morao da prihvati jer je video da tu postoji odgovarajuća rezerva, moram da kažem, vrlo skromna rezerva.
Možda je i nedostatak ovog predloga zakona što mi nemamo detaljnije obrazloženje. Mislim da Ministarstvo finansija i nije moglo da napravi detaljno obrazloženje zato što ova materija mnogo više pripada Narodnoj banci, da ona na bazi kontrole poslovanja banaka može da kaže šta je štednja, koliki je prosek, kolika je masa, kolika je kamata itd. Ako bi se pravio neki sledeći propis ove sadržine, obrazloženje bi moralo da sadrži taj deo, da mi vidimo koji su efekti, jer za vas je dobar argument da kažete - ovom merom građanima ostaje na ličnoj potrošnji toliko i toliko. Mislim da ste me shvatili.
Bez obzira na to što niste prihvatili ovo, već sada razmišljajte o ovim amandmanima gde smo tražili produženo dejstvo odredaba ovog zakona. Jasno je, odnosi se samo na fizička lica, na ove prihode po osnovu kapitala, kamate itd.
Dobro je što je usaglašeno sa jednim od prethodnih zakona, mislim o porezu na imovinu, kod akcija i kod drugih stvari, i što sada ovo čini neki, ako mogu da kažem, sistem. Međutim, smatram da je sve ovo nedovoljno, nema ovde nekog velikog rezultata, nema nekog velikog efekta, pogotovo ako je tačno, ne daj bože da je tačno, da su građani za ova tri-četiri meseca povukli sa štednje značajnu količinu deviza.
Ako je vraćeno, onda je to dobro, ali mora da se garantuje sigurnost banaka. Bez sigurnosti banaka nema ničega.
Ovo što vam je bilo pre dva dana sa ovom "Elita internacional", to hitno rešite. Javnost ne zna da su nekretnine. Javnost zna, čovek je uplatio 5.000 evra, za nekoliko meseci je zaradio neke pare. Razrešite taj problem. Dok vi objasnite tom čoveku da to nema veze sa bankarskim sistemom, da on nije u sistemu banaka, da nije mogao da se bavi depozitnim poslovima, pojeo vuk magarca. Hitno rešite to. Hitno to rešite, ako hoćete da imate neku sigurnost, jer ovo što je pre nekoliko dana objavljeno mnogo liči na Dafinu i Jezdu, morate da priznate, a pogotovo kada onaj kaže - naše ministarstvo nije dužno da čita novine. Izbegnite, molim vas, takav odgovor.