Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.
Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnici predlagača žele da daju završnu reč? (Da.)
Reč ima ministarka Diana Dragutinović.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, pred vama se nalazi predlog zakona o privremenom izuzimanju određenih vrsta prihoda od plaćanja poreza na dohodak građana, jedan veoma kratak zakon, samo pet članova, tako da nije ni čudo što je rasprava o njemu trajala relativno kratko.
Još jednom ću da podsetim koji su bili razlozi da se donese ovakav, veoma kratak zakon. Pre svega, potreba da se stimuliše, ja bih rekla pre da se povrati, devizna štednja u bankarski sektor. Znači, stimulisanje štednje, ohrabrivanje razvoja tržišta kapitala, odnosno tržišta hartija od vrednosti i, konačno, nastavak ohrabrivanja ulaganja i investiranja u poljoprivrednu proizvodnju.
Želela bih da podsetim da je dinarska štednja oduvek bila oslobođena plaćanja poreza na prihod od kapitala od kamata. Devizna štednja nije bila oslobođena. O tome da li je treba ili ne treba osloboditi ne bih ovog puta diskutovala, jedino bih želela da kažem da ova mera, visoka poreska stopa koja je do ovog trenutka postojala, a to je 20%, nije bila mera koja je uticala na povlačenje devizne štednje, ali može biti mera koja će uticati na ubrzan povratak devizne štednje u bankarski sistem, dakle, tamo gde joj je i mesto.
Svi amandmani koji su uloženi, dakle, tri amandmana, praktično su se odnosili na produženo dejstvo ovih mera. Iako ste vi dobili odgovore na amandmane, ja bih zaista htela da kažem suštinski razlog zašto nijedan od ovih amandmana nije prihvaćen.
Suštinski razlog, kao što je gospodin Vladan Jeremić kritikovao postojeći zakon, jeste da Ministarstvo finansija želi da u prvom kvartalu, odnosno krajem prvog kvartala, predloži potpuno novi zakon. Znači, to će biti potpuno novi zakon. Smatramo da je ovaj zakon prevaziđen, smatramo da cedularni sistem oporezivanja nije dobar. Takođe smatramo da su bolji i jednostavniji sistemi oporezivanja, recimo, flet itd. Dakle, suštinski razlog zašto nisu prihvaćeni ovi amandmani jeste namera da se uradi i uredi potpuno novi zakon.
Koji su efekti primene ovog kratkog zakona? Dakle, ukupni poreski gubitak, tako da kažem, ili rasterećenje jeste četiri milijarde dinara, dve i po milijarde na osnovu oslobađanja devizne štednje, u stvari, kamate na deviznu štednju od oporezivanja porezom na dohodak građana. Znači, dve milijarde ostao je ovaj drugi sitni porez.
Još jednom možda da polemišem sa stavom gospodina Dejana Mirovića. Uvek sam govorila da nisam polemisala sa čovekom, nego sa njegovim stavom, a stav je bio vezan, ako se sećate, za carinsku zaštitu. Dakle, i sama često kritikujem stavove MMF-a. Onda smo govorili o carinskoj zaštiti. Stojim i dalje na stanovištu da je carinska zaštita visoka i da je srpska privreda prezaštićena. Hvala veliko.

Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Slađan Mijaljević, Lidija Dimitrijević, Vjerica Radeta, Slađan Mijaljević i Zoran Krasić.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Slađan Mijaljević.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, ovaj amandman sam podneo u rekordno kratkom roku, jer kada sam video zakon imao sam svega pet minuta da reagujem na ovu formulaciju.
Na taj način hoću da kažem da nisam ni ja u svom amandmanu zaštitio još jednu grupu koja ovde u zakonu apsolutno nije pomenuta, tako da ću kroz svoje izlaganje objasniti ono što sam predložio i ono što bi Ministarstvo vera trebalo da uradi, a nije uradilo.
Stavljam zamerku na rad ministra vera, a smatram da je mnogo stručan, jer ako može da živi u dve države i da radi na tri radna mesta valjda je dovoljno stručan da vidi šta je u određenim zakonima propušteno.
Monah i monahinja su izbačeni iz određene definicije o obaveznom socijalnom osiguranju i to iz klasifikacije gde su stajali i sveštenici, i crkveni službenici, i monasi i monahinje. Oni jesu u pravno-tehničkom usaglašavanju dobili taj deo obaveznog socijalnog osiguranja, ali, po meni, oni su spušteni, po klasifikaciji, na najmanji mogući nivo obavezne socijalne zaštite. Jer, dok neki u Vladi koji se nazivaju stručnjacima sede i razmišljaju kako će da napune budžet, odnosno fontanu želja ili bunar želja, sa druge strane neki ljudi koji žive u manastirima koji su stari po nekoliko vekova, desetine vekova, koji su zaštićeni čak nultom kategorijom u UNESKO, negde samo freske, a negde i kompletni manastirski kompleksi...
Ako znamo da u tim manastirima žive ljudi koji su ne samo visokoobrazovani, već i doktori nauka filozofije, istorije umetnosti, teologije.
Nema gotovo nijednog diplomate, ambasadora, konzula ili bilo koga ko dođe u našu zemlju, a da ne poseti te naše kulturno-istorijske spomenike i da se ne zadivi, naročito kada vidi da još uvek postoji nešto što je građeno pre osam ili deset vekova. Kada im na perfektnom stranom jeziku ti isti monasi i monahinje objasne o kakvom se kulturno-istorijskom blagu radi, onda iz ove zemlje Srbije ponesu jednu neverovatno lepu sliku o nama, o našoj prošlosti, o našoj tradiciji, o našoj kulturi i o svemu onome što na jedvite jade sačuvasmo u ovoj našoj zemlji. Ima i diplomata, naročito onih koji dolaze sa severnoameričkog kontinenta, koji prosto ne mogu da veruju, iako svojim očima gledaju, da su, recimo, Gračanica ili Dečani stari čitavih osam vekova, pa onda pokušavamo na raznorazne načine da ih ubedimo.
Zbog izostavljanja imena "monah" i "monahinja" iz člana 3. i iz člana 7. smatram da je napravljena blaga diskriminacija i mislim da bi trebalo malo bolje i pažljivije da se reguliše njihov status.
Sa druge strane, postoji jedna grupacija ljudi koji se zovu iskušenici. Poznato nam je da se manastiri obnavljaju, u smislu života. Da bi neko postao monah on mora da prođe određeni iskušenički staž. U zakonu nigde nisam našao da postoji neko socijalno osiguranje ili neki drugi način zaštite iskušenika.
Imate manastire gde iskušenici svoj iskušenički staž proživljavaju u trajanju od dve-tri godine, ali imate, bogami, manastire gde po čitavih osam-devet godina bivaju iskušenici. Ako bi neko i samo jedan dan bio bez određene zaštite ili pravnog regulisanja njegovog statusa u našoj zemlji, to nije dobro. Imati ljude koji po sedam, osam, devet godina 24 sata, sedam dana u nedelji i sve mesece svog iskušeničkog staža provedu u tom manastiru i svi se leče koristeći jednu zdravstvenu knjižicu. Ne vidim nikakvo opravdanje, naročito za Ministarstvo vera, zašto nisu ovo regulisali malo ozbiljnije, podrobnije i bolje.
Opet kažem, ti monasi i monahinje, s jedne strane, poznati su u našoj istoriji po tome da su prednjačili u mnogim kulturnim i istorijskim događajima, da su prvi donosili pismenost ovde i štamparske mašine, da su predvodili određene vrlo ozbiljne procese u oslobađanju od nekih zavojevača i onih koji su pokušavali da nas porobe na mnogo načina. Jednostavno, ne vidim nikakvu zahvalnost u tome što ćemo ih izbrisati iz zakona sa nekim takvim objašnjenjima.
Ako im sada izbrišemo ime iz nekih zakona, za godinu, dve dana, kada se budu ponovo usaglašavali pojedini zakoni, nećemo znati ni o kome se radi. Naročito mislim da su bitni zbog toga što se nalazimo u takvom ambijentu, o čemu smo danas u prepodnevnoj raspravi čuli kada je bilo govora po Poslovniku, koliko smo u smislu naše tradicije, kulture i vere napadnuti na prostorima Balkana; kako neke novostvorene države pokušavaju da stvore neke svoje crkve, na taj način ubijajući osećaj nacionalne pripadnosti svakog svesnog Srbina. Ne napadaju oni SPC na više frontova, sa više načina i sa više oružja samo zbog neke svoje osvetoljubivosti, nego upravo zbog toga da bi nas odvojili od naših najdubljih korena i osećanja pripadnosti svojoj naciji.
U Hrvatskoj je na desetine hiljada ljudi nasilno prevedeno iz pravoslavlja u rimokatolicizam, u drugu veroispovest. U Crnoj Gori novostvorena država i već poznata neodgovorna vlast države Crne Gore na određeni način sprečava viševekovnu instituciju, Srpsku pravoslavnu crkvu, da obavlja svoje obrede i već nekoliko godina potura nešto što je u sektnoj viktimologiji ili u tom prepoznavanju određenih organizacija sektnog tipa poznato kao nova pseudohrišćanska sekta, gde se nekoliko ljudi obuklo u svešteničke odežde i pokušava da odglumi neku crkvu. Pokušavali su na mnogo adresa, kucali su na mnogo vrata da dobiju neko opravdanje za svoje postojanje. Međutim, nijedna zvanična patrijaršija u pravoslavlju nije im priznala autokefalnost, nije im dala opravdanje za njihovo postojanje.
Međutim, očigledno da ta organizacija sektnog tipa, koja sebe naziva crnogorska pravoslavna crkva, jeste registrovana, osnovana u jednoj policijskoj stanici, dobija podršku od vlasti u Crnoj Gori.
Prateći sve ono što je trenutna vlast u Crnoj Gori uradila u proteklih par godina vidimo upravo potvrdu ovih mojih reči – da pokušavaju, kroz napad na SPC, na vernike SPC, da apsolutno preseku naše veze sa našom prošlošću, sa našom tradicijom, našom kulturom i sa našom verom.
Ima nekih tendencija i kod nas u Skupštini. Zaista sam se naslušao mnogo pouka sa ove skupštinske govornice koje dolaze iz sveta religioznosti ili iz nauke, teologije.
Mnoge od tih pouka su dosta diskutabilne, neke su više poluistinite i neistinite nego što zaista imaju neku težinu ili su utemeljene na nekim dogmama, na nekim učenjima, na nekim definicijama, na nekoj praksi ili svetootačkom predanju.
Nisam hteo da reagujem, jer bih samo bez razloga neke ljude uvodio u nešto što bi najviše njima donelo negativnih poena u njihovom ličnom i emotivnom doživljaju vere i religioznosti, a i nama, po nekim našim kanonima, stoji: "Nemojte sablažnjavati brata svoga". Kažem, nisam tada hteo da reagujem, iako sam mogao da reagujem na neke konstatacije i da im održim predavanje u trajanju od pola sata u odnosu na te njihove definicije koje su iznosili.
Kažem, postoji određeni ambijent koji zaista zabrinjava i ne mogu da ga ne prokomentarišem u određenom delu, a povezujem ga sa tim da neki zaista imaju tendenciju da nas odvoje od naše tradicije, kulture, naročito veroispovesti.
Evo, imali ste događaje u poslednja dva meseca – kad god su bili najveći praznici pripadnika nacionalnih manjina, odnosno određenih veroispovesti ili tradicionalnih verskih zajednica, svima smo sa ove skupštinske govornice čestitali i svima smo aplaudirali. Sećate se koliko je bilo polemike i govora po Poslovniku kada smo 14. januara po novom kalendaru, ili 1. januara po starom kalendaru, čestitali pripadnicima srpske nacionalnosti, onim svesnim pripadnicima srpske nacionalnosti, Novu godinu. Odjedanput su svi ovde ili većina pokušali da nam repliciraju, i to vrlo nemušto, čak i pomalo smešno, govoreći da je to praznik SPC.
Znamo da SPC svoju Novu godinu slavi 1. septembra, odnosno 14. septembra, a ovo je Nova godina građana zemlje Srbije koji po određenom kalendaru žele da je slave baš tada. Ne vidim zašto mi ne bismo mogli, kao jedna vrlo velika grupacija, da iskoristimo ta naša građanska prava i slobode, koje su nam čak i Ustavom zagarantovane, da nam se čestita u određeno vreme.
Tako sam i ovu tendenciju da se imena "monah" i "monahinja" brišu iz ovog zakona o socijalnom osiguranju shvatio više kao neki pokušaj da se to negde zaturi, da se to negde zaboravi.
Kažem, pored monaha i monahinja, postoji takođe jedna populacija, a u proseku bar pet ljudi po svakom živom manastiru, a ima ih preko 150 živih u zemlji Srbiji, koji apsolutno nisu socijalno zbrinuti, tako da smatram da je to promašaj Ministarstva vera Vlade Republike Srbije. Iako tamo, sudeći po titulama, sede zaista stručni ljudi, delima se proteklih par godina nisu pokazali baš najstručnijim, kao da se plaše i sopstvene senke, a kamoli da se suprotstave nekim lavovima ili hijenama, vukovima koji već duže vreme sede u određenim ministarstvima. Plašeći se da se ne zamere njima, ne smeju da se izbore za status određenih grupa i određene populacije koju bi trebalo da zastupaju.
Pozivam Vladu da povede malo više računa i bolje definiše osiguranje iskušenika, a da ova imena "monah" i "monahinja" tako lako ne briše iz svojih zakona. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Taman sam vas pohvalila, a vi ste isključili struju. Vidim da se gospođa predsedavajuća jako dobro snalazi za potpuno praznim stolom gde sedi predsedništvo; ona sama radi posao i sekretara, i njegovog pomoćnika i svih ostalih. Kao da je čuo moje reči.
U ime DSS-a sam htela da podržim amandman koji je kolega Mijaljević podneo zato što smatram da je potpuno u duhu sa onim što je bila politika prethodnih vlada.
U članovima zakona koji su tada važili našla se formulacija da su monasi i monahinje imali pravo na socijalno i zdravstveno osiguranje, ne samo iz razloga što su monasi i monahinje zapravo nosioci naše tradicije, vere i kulture, nego i zbog toga što mislim da najniži nivo osiguranja koji ste ovde ponudili kao model nije nešto što je dostojno života ovih ljudi.
Hoću da kažem da su bivše vlade Vojislava Koštunice, a pre svega gospodin Milan Radulović kao ministar vera u to vreme, potpuno razumeli duh crkve i manastira i da su se u to vreme izborili za taj status koji imaju monasi i monahinje. Mislim da ono što je već jednom stečeno ne treba ukinuti na taj način zato što će se vrlo teško naći u nekim sledećim formulacijama. Mislim da treba da ostanu.
Ono što jeste sporno i što treba da komentarišemo jeste da prosto pada u oči da su se samo u ovom setu zakona, kojih je sedam, nekoliko dana se njima bavimo, SPC i manastiri u nekoliko zakona našli kao oni kojima su oduzeta neka prava.
Prosto je neverovatno da Ministarstvo vera ni u jednom slučaju nije reagovalo, iako smo im na to ukazivali. Na to su ukazivali poslanici svakom prilikom.
Zahvalna sam gospođi ministru koja je našla načina da se dva amandmana koja je podnela Demokratska stranka Srbije, zapravo gospodin Nikola Lazić, koja su se odnosila na ovu materiju, usvoje.
Pošto ovde, isto tako, nisu neka velika sredstva u pitanju, mislim da treba da ostane u formulaciji - monasi i monahinje, jer će u suprotnom postati sasvim jasno da je politika ove vlade usmerena protiv SPC. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje podnela sam ispred poslaničke grupe SRS amandman na član 5. Amandman glasi: "U članu 5. stav 1. procenat 15 zamenjuje se procentom 20".
Inače, članom 5. predlagač zakona predlaže da se nakon člana 35a aktuelnog zakona doda član 35b koji glasi: "Osnovica doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje lica za koja se sredstva za uplatu doprinosa obezbeđuju u budžetu Republike je mesečna osnovica doprinosa koju čini iznos od 15% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene po zaposlenom u prethodnoj godini, prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Iznos mesečne osnovice doprinosa iza stava 1. ovog člana svake godine objavljuje ministar nadležan za poslove finansija, a služi za obračun i plaćanje doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje počev od 1. januara godine za koju se doprinosi utvrđuju i plaćaju."
Vlada je odlučila da odbije moj amandman uz obrazloženje: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je osnovica za obračun doprinosa za navedene kategorije lica opredeljena, kao optimalno rešenje, u visini od 15% od prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća doprinos, imajući u vidu očekivani rast prosečne mesečne zarade kao obračunske veličine i ceneći iznos sredstava koja se planiraju da se, na teret sredstava budžeta, u narednom periodu izdvoje preko aproprijacije resornog ministarstva za ove namene."
Predlagač je predložio osnovicu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za lica za koja se sredstva za uplatu doprinosa obezbeđuju u budžetu Republike Srbije u visini iznosa od 15% mesečne zarade u Republici.
Mojim amandmanom predloženo je da osnovica ne bude 15%, već 20%.
S obzirom na to da se radi o licima koja su u kategoriji socijalno ugroženog stanovništva, koja ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika po drugom osnovu, saglasno zakonu koji uređuje sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, ili ako prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruje kao član porodice osiguranika, a za koje se u budžetu Republike Srbije prema zakonu koji uređuje sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju sredstva za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, SRS smatra da je predlog da osnovica bude u visini iznosa od 20% opravdan.
Napomenuću samo da je Predlogom ovog zakona u članu 9. prelaznom odredbom utvrđeno da osnovicu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, izuzetno za 2009. godinu, za lica za koja se sredstva za uplatu doprinosa obezbeđuju u budžetu Republike čini iznos od 10% mesečne zarade u Republici. Srpska radikalna stranka smatra da ovo nije u interesu građana Srbije i o tome će kasnije biti više reči, kada se bude govorilo o amandmanu na član 9.
Predlažem da Vlada prihvati amandmane koje su podneli narodni poslanici SRS na ovaj predlog zakona, jer bi se tako zaštitili interesi siromašnih građana Srbije, kojih je, nažalost, sve više. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević. Vreme na raspolaganju je šest minuta i trideset sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se prvo da podržim amandman poslanika SRS Slađana Mijaljevića i da kažem da o tom amandmanu Vlada Republike Srbije treba još jednom da razmisli i da ga prihvati. Takođe, javljam se i da podržim amandman moje uvažene koleginice, narodne poslanice SRS gospođe Lidije Dimitrijević na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Čuli smo kako glasi ovaj amandman – da se doprinos sa 15% promeni na 20%. Čuli smo, takođe, obrazloženje Vlade Srbije, pa ja ne bih ponavljala, ali radi građana Srbije htela bih da pročitam kako u osnovi glasi član 5. predloženog zakona. On kaže da je osnovica doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje lica za koja se sredstva za uplatu doprinosa obezbeđuju u budžetu Republike Srbije iz člana 8. stav 1. tačka 15) Zakona predložena u visini iznosa od 15% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene po zaposlenom u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća doprinos, a prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove finansija. Obračun o plaćanju doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje vrši se počev od 1. januara godine za koju se doprinosi utvrđuju i plaćaju.
Imajući u vidu činjenicu da je Zakonom o zdravstvenom osiguranju uređeno da se u budžetu Republike Srbije obezbeđuju sredstva za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za lica iz člana 22. tog zakona, a to su: 1) fizička lica, odnosno osiguranici koji u smislu zakona pripadaju grupaciji stanovništva koja je izložena povećanom riziku od oboljenja, 2) lica čija je zdravstvena zaštita potrebna u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja, 3) lica koja su u kategoriji socijalno ugroženog stanovništva a ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika po drugom osnovu, odnosno po tom zakonu, i 4) lica koja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju kao član porodice osiguranika, a za koja se u budžetu Republike Srbije prema zakonu koji utvrđuje sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju sredstva za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje.
Ako se ima u vidu da je u 2008. godini registrovano oko 720.000 ovih osiguranika, odnosno lica za koja treba obezbediti sredstva iz budžeta na ime doprinosa, proizilazi da će u 2009. godini, godini globalne ekonomske krize i teške socijalne bede, broj ovih korisnika da se znatno uveća. Srpska radikalna stranka smatra da će negativni efekti globalne ekonomske krize izazvati finansijske i socijalne probleme zbog visoke inflacije deficita u spoljnotrgovinskom poslovanju, nezaposlenosti, poskupljenja, otpuštanja, što će neminovno dovesti do još većeg osiromašenja građana Republike Srbije.
Kao lekar ne mogu a da ne kažem da siromaštvo prati bolest. Ova vlada mora da shvati da je ulaganje u zdravstvo prava investicija. Ulaganje u zdravstvo nije samo javna potrošnja, već ulaganje u održivi ekonomski razvoj društva. U Srbiji se po glavi stanovnika za zdravstvo izdvaja 186 evra, čime je Srbija svrstana u najsiromašnije zdravstvene sisteme Evrope. Zdravlje je vrhunska vrednost svake osobe, ali, nažalost, većina nas to shvati tek kad se razbolimo.
Na nesreću građana Srbije, u Srbiji je ugroženo stanovništvo, tako da je ugrožena i egzistencija srpskog naroda i države. Ugrožena je belom kugom, umiranjem od zaraznih bolesti, a to su uglavnom bolesti siromaštva kao što su tuberkuloza, hepatitis - to je bolest prljavih ruku koja dovodi do ciroze jetre i do smrtnog ishoda. I, ono što je danas epidemiološki problem, to su hronične zarazne bolesti, kardiovaskularne, maligne bolesti koje kose građane Srbije.
Zato je Srpska radikalna stranka predložila ovaj amandman kako bi se pomoglo najugroženijem i najsiromašnijem delu stanovništva Srbije u 2009. godini, u kojoj nas ne očekuje ništa ni lepo ni dobro. Nadam se, u ime građana Srbije kojima je ova pomoć najpotrebnija, da će Vlada još jednom da razmotri ovaj amandman i da ga prihvati i da na taj način pomogne najugroženijem stanovništvu Srbije.
Takođe želim da istaknem zbog građana Srbije da utvrđivanje obaveza plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje na način na koji je to predložila Srpska radikalna stranka neće negativno uticati na poslovanje privrednih subjekata, imajući u vidu da se predložene izmene odnose na obavezu plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje kao vrstu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje fizičkog lica za koje se sredstva obezbeđuju na teret budžeta Republike Srbije.
Znači, ono što treba da uradite, to je da ovaj procenat koji smo povećali od 15% do 20% odvojite iz nekog drugog dela budžeta, a prebacite u ovaj deo koji bi bio koristan i svrsishodan. U ime SRS još jednom predlažem da se usvoje amandmani i gospodina Slađana Mijaljevića i gospođe Lidije Dimitrijević. Hvala.