Narodni poslanik Petar Jojić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo predsedavajuća, javljam se po osnovu članova 225. i 226. i molim vas da mi dozvolite da postavim pitanje i zatražim odgovor – kakva je situacija u poznatoj instituciji "Rekreaturs" Beograd? Naime, ova firma ima ogromnu imovinu, ali se postavlja pitanje ko tu imovinu koristi, po kom pravnom osnovu, ko je razvlači, ko krade i na koji način je država Srbija oštećena, a radi se o desetinama, i preko stotinu, miliona evra. Naime, dobio sam jedno pismo, upućeno je preko poslaničke grupe SRS, i SRS ovakvim pojavama poklanja izuzetnu pažnju i pokušava da se stane na rep lopovima i kriminalcima.
Sada ću da pročitam samo koju imovinu taj "Rekreaturs" poseduje. To su bila odmarališta sindikata. Ima sledeću imovinu: njihovo sedište je u Cetinjskoj broj 3, u Velikom Gradištu imaju objekte, zatim imaju "Borjak", hotel "Slatina" u Vrnjačkoj Banji, odmaralište "Golija" Ivanjica, hotel "Panorama" na Zlataru, hotel "Olga Dedijer" na Kopaoniku, "Biserna obala" u Čanju, hotel "Šumadija" u Rafailovićima, kao i ogromnu imovinu još koja se nalazi na teritoriji Republike Hrvatske.
Imovina u Republici Hrvatskoj je ogromne vrednosti. Pet puta su kriminalci i mangupi davali tu imovinu na procenu da bi peti put, nedavno, dali da se ponovo izvrši procena te imovine. Ta imovina je bila procenjena od strane jedne firme, i to kvalifikovane i priznate, na 100 i nešto miliona, da bi sada, peti put, novi procenitelj procenio na 18 miliona evra.
Radi se o imovini koja je ogromne vrednosti, preko 100 miliona evra, i to pre svega u Rovinju, na Hvaru, u Biogradu na Moru, Srebrenom. Radi se o 3.430 kvadratnih metara stambenog, tj. hotelskog prostora. Od 123.000 11.000 kvadratnih metara je u Rovinju, u Starom Gradu na Hvaru 1.600 kvadratnih metara apartmana, i još imovine koju niko ne kontroliše.
Zamislite, 143.000 evra dali su novom procenitelju iz Hrvatske da on izvrši novu procenu i da na taj način mangupi i kriminalci dođu do imovine radnika, seljaka, građana Srbije, države Srbije.
Postavljam pitanje da li je kriminalistička policija, da li je tužilaštvo ...
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
... preduzelo odgovarajuće mere? Šta radi Agencija i Vlada? Tražim obaveštenje koliko smo imali kvadratnih metara, u kom mestu u Hrvatskoj, kolike je vrednosti bila 2004. godine a koliko je danas? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, evo kako glasi odgovor kada se postavi pitanje na Petoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, koja je održana 29. decembra 2008. godine. Pokušaću da sve ovo uradim za ova tri minuta, koliko mi je ostalo.
Sa jedne strane, Vlada smanjuje subvencije poljoprivredi zbog loše ekonomske situacije, a sa druge strane, ne odustaje od jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma od 1. januara, koji će proizvesti manjak u državnoj kasi od 267 miliona evra, po kursu od 19. decembra, i dodatno urušiti poljoprivredu. Možete da zamislite koliko je to sad već miliona po ovoj novoj vrednosti evra.
Ministar poljoprivrede Saša Dragin je pre nekoliko meseci rekao da se Ministarstvo poljoprivrede protivilo jednostranom primenjivanju SSP-a u ovoj godini, jer to faktički znači da svake godine za jedan deo poljoprivrednih proizvoda ukidamo carine na uvoz i da bi bilo suludo da se otvaramo više nego što moramo u godini kada ne postajemo zemlja kandidat za ulazak u EU.
Ministar je rekao da jednostrana primena SSP-a od strane Srbije nije u interesu poljoprivrede naše zemlje u ovom trenutku, jer ćemo ukinuti carine za 40% domaćih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, oko 1000 proizvoda, u trenutku kada ni izdaleka nismo spremni za nadolazeću konkurenciju oličenu u proizvodima EU, često višestruko subvencioniranih u odnosu na naše, kao i da Srbija nema dovoljno sredstava da unapredi konkurentnost domaće poljoprivrede, a pristupna pomoć EU namenjena u ovu svrhu još nije dostupna.
Ministar Dragin menja stav i 28. decembra izjavljuje da je prva godina medeni mesec u skidanju carinskih dažbina i da iz tog razloga nećemo imati veće potrese, niti će bilo koji važan segment poljoprivredne proizvodnje biti ugrožen.
Isti ministar je 27. septembra tvrdio da će prvog dana primene SSP-a biti ukinute carine za 40% proizvoda, a juče nam je poručio da će prva godina primene sporazuma biti godina medenog meseca.
Da ne bih dalje čitao izlaganje narodnog poslanika tog i tog, zna se ko izlazi za govornicu i ko zastupa stavove seljaka, ovako glasi odgovor Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede bilo je protiv primene SSP-a do kraja 2008. godine, jer bi se na taj način, u roku od samo nekoliko meseci, ušlo u dvostruku liberalizaciju carina na poljoprivredne proizvode.
Svi poljoprivredni proizvodi koji se uvoze iz EU u Republiku Srbiju prema značaju su podeljeni u četiri grupe, u zavisnosti od stepena zaštite. Prva grupa su poljoprivredni proizvodi, koji bi ušli u EU iz Srbije, za koje se ukidaju carinske dažbine danom početka primene prelaznog sporazuma. U ovu grupu, između ostalog, spadaju proizvodi kao što su živi konji, magarci, ovce ...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da navedete član Poslovnika na koji se pozivate.)
Članovi 225. i 226, izvinjavam se, zbog brzine, evo završavam.
... svinje za priplod, koke nosilje, konjsko meso, pojedine vrste sireva, tropsko voće. Hvala za tropsko voće, to mi proizvodimo.
To znači da se u prvoj godini liberalizuje trgovina za najmanje osetljive proizvode, dok se do kraja roka od šest godina liberalizuju ostali proizvodi.
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Još jedna rečenica. Napominjemo da će za najosetljivije proizvode Republike Srbije ostati carina i posle prelaznog perioda od šest godina.
Gospodo, vidite kada ćemo moći da izvozimo svoje poljoprivredne proizvode i koje. Hvala.

Narodni poslaniče, upozoravam vas da upotreba članova 225. i 226. podrazumeva obavezu za narodnog poslanika da uputi zahtev za informaciju i obaveštenje od nadležnog organa i organizacije, kao i da citira član na koji se poziva.
U trećem minutu vašeg izlaganja sam, kao i uvek, pitala, nikakvu informaciju, nikakvo objašnjenje ne tražite ni od koga. Molim vas i upozoravam vas da na taj način ne upotrebljavamo, odnosno zloupotrebljavamo dogovoreno dobijanje reči po članovima 225. i 226.
Narodni poslanik Petar Jojić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo potpredsedniče, javljam se na osnovu članova 225. i 226. i molim vas da mi omogućite da postavim pitanje, to jest da tražim odgovor – zašto je ukinuto dežurstvo lekara na odeljenjima u bolnici u Pančevu? Dolazim iz Pančeva, a veliki broj građana postavlja pitanje zašto je ukinuto dežurstvo na odeljenjima u bolnici u Pančevu.
Kakav sam odgovor dobio od nekih iz bolnice? Kaže, ortoped će u toku noći da pomaže onome na kardiologiji ili će onaj sa internog odeljenja doći da ukazuje pomoć ovima koji se leče od karcinoma. Ne znam šta je ovo. Gde mi živimo i da li je moguće? Imaće oni odgovor i na to, reći će da može i veterinar da se uključi u toku noći da dežura u bolnici, on može sve da opservira, sva odeljenja da pokriva i da ukazuje lekarsku pomoć. Ljudi, dozovite se pameti.
Tražim odgovor od ministra zdravlja zašto je ukinuto dežurstvo na odeljenjima u bolničkom centru u Pančevu. To je jedna stvar.
Ako mi dozvolite, dovršio bih ono pitanje koje se odnosi na "Rekreaturs". Tražim obaveštenje da li je još uvek direktor tog preduzeća, izabran drugi put, Miroljub Đenadić i da li je još uvek predsednik Upravnog odbora gospodin Zoran Vasiljević.
Tražim obaveštenje od ministra policije gospodina Dačića da li je upoznat sa izveštajem i podacima objavljenim u jednom dnevnom listu u tekstu koji govori o tome, a nosi naslov "Grobari sindikalnog turizma". Iako je to tabloid, neka se pozabavi kriminalistička policija i neka vidi šta je u pitanju u ovoj izuzetno vrednoj instituciji tj. ustanovi koja je bila, pre svega, sindikalna organizacija i imala brojna odmarališta u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori.
Molim vas, u pitanju je veliki broj objekata, koji imaju veliku vrednost. To ne može da bude prepušteno bilo kome, ovde moraju država, Vlada i odgovarajuća agencija da se uključe, a pre svega mora da se uključi kriminalistička policija. Kriminalistička policija mora da razotkrije i da utvrdi da li je tačno da je imovina Republike Srbije bila vredna oko 100 miliona evra da bi njena cena danas bila procenjena na svega 18 miliona evra. Hvala.

Narodni poslanik Zoran Nikolić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, svi smo svedoci da u protekla dva meseca grupa građana, pre svega radnici zaposleni u Robnim kućama "Beograd", po ciči zimi protestuje ispred zgrade Predsedništva u Pionirskom parku. Bili smo svedoci kada smo se kasno vraćali sa Skupštine, i u jedan i dva noću, da su oni ostajali po ciči zimi tamo i noćili, sa jasnom namerom da skrenu pažnju javnosti, ali pre svega izvršnoj vlasti da obrati pažnju na njihov problem, da ih napokon prime i da vide da li je moguće pronaći zadovoljavajuće rešenje.
Povod zbog čega se javljam jeste dopis koji je stigao svim poslaničkim grupama, a ja ovde želim da ga pročitam, iz prostog razloga što je zaista krajnje vreme da te ljude neko primi. Oni su danas bili primorani da se okupe u velikom broju i nalaze se ispred zgrade. Svi znamo kakvo je vreme i svi znamo da su ti ljudi, s obzirom na to da protestuju već dva meseca, veoma izmoreni. Zaista nema smisla da ovaj parlament nema mogućnost, želju ili volju da sa tim ljudima porazgovara.
Oni traže da se sazove Odbor za privatizaciju. Pre 20 dana uputili su dopis i poslaničkim klubovima i predsedniku Odbora za privatizaciju gospodinu Milanu Nikoliću da se taj Odbor sazove, da se pozovu i predstavnici izvršne vlasti i da se taj problem otvori. Vlada ćuti, što je, da kažemo, i razumljivo, ali nema razloga da mi ćutimo. Ako već govorimo o efikasnosti rada ovog parlamenta, ovo je jedna sjajna i dobra prilika da pokažemo i tim radnicima koji se nalaze ispred zgrade, ali i javnosti da se kada problem dođe do te tačke ljudi moraju primiti i da se mora otpočeti razgovor. Hajde da kao parlament pokrenemo inicijativu da se Odbor za privatizaciju sazove, da se ti ljudi prime i da vidimo šta može da se uradi u njihovom interesu.
Apelujem na vas kao predsedavajućeg danas, kao ovlašćenog zamenika predsednice Skupštine, da danas bezuslovno organizujemo sastanak sa tim ljudima.
Zaista, malo se loše i ja osećam, a verujem i velika većina poslanika, jer imamo te građane ispred Narodne skupštine koji se sada mrznu i kisnu, a mi na njihove apele koji u kontinuitetu traju već dva meseca, a na osnovu ovog dopisa sa zvaničnim zahtevom da se sazove Odbor za privatizaciju već 20 dana, ćutimo.
Izvinjavam se, ali ovo jeste odgovornost vladajuće koalicije. Dakle, mi pokazujemo ovde dobru volju i mislim da je i u interesu vladajuće koalicije da primi radnike kompanije Robne kuće "Beograd"…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, navedite član Poslovnika.)
Završavam. Zaista od vas kao predsedavajućeg očekujem da organizujete taj sastanak i da obavestite nas narodne poslanike, a i javnost kada će se to dogoditi danas.

Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.
Molim sve narodne poslanike da kada koriste pravo na dobijanje reči preko reda navedu koji član Poslovnika je povređen.

Gospođo predsedavajuća, ja se izvinjavam, javljam se po Poslovniku, članovi 225. i 226, povodom odgovora koji sam dobio od Ministarstva poljoprivrede i šumarstva. Jedini način kako da seljaci dođu do ovog što mi pitamo u vezi sa poljoprivredom, šta ih očekuje, jeste ovo – da ja izađem za ovu govornicu i da jednostavno samo pročitam šta je ministar odgovorio. Znači, nisam u prošlom javljanju uopšte zloupotrebio govornicu.
Ponavljam, reč je o onoj izjavi da ministar poljoprivrede nije za ovo donošenje odluke o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU u onom delu koji se tiče uvoza poljoprivrednih proizvoda. Lepo stoji ovde njegov odgovor: "Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede bilo je protiv primene SSP-a do kraja 2008. godine, jer bi se na taj način u roku od samo nekoliko meseci ušlo u dvostruku liberalizaciju carina poljoprivrednih proizvoda."
Kaže: "Svi poljoprivredni proizvodi koji se uvoze iz EU u Republiku Srbiju prema značaju proizvoda za Srbiju podeljeni su u četiri grupe, u zavisnosti od stepena zaštite." Stavili su u prvu grupu – poljoprivredni proizvodi za koje se ukidaju carinske dažbine, normalno za izvoz, danom početka primene prelaznog sporazuma. U ovu grupu, između ostalog, spadaju i proizvodi kao što su živi konji, magarci, ovce i svinje za priplod, koke nosilje, konjsko meso, pojedine vrste sireva i tropsko voće. To hoću da iznesem, da ste vi u Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva u prvu grupu stavili ovo što sam naveo.
Druga grupa – poljoprivredni proizvodi za koje se progresivno ukidaju carinske dažbine do kraja prelaznog perioda. Ovo se odnosi na progresivno ukidanje ad valorem carina, dok se sezonske carine, ako postoje, ukidaju danom stupanja na snagu sporazuma.
Takođe, kvota za izvoz srpske junetine na tržište EU je 8.700 tona, dok je kvota šećera 180.000 tona. Mi imamo samo prazne farme, kakav izvoz 8.700 tona junetine?
Bitno je da se u prvoj godini liberalizuje trgovina za najmanje osetljive proizvode, dok se do kraja roka od šest godina liberalizuju ostali proizvodi. Znači, šest godina imamo. Kaže sledeće: "Napominjemo da će za najosetljivije proizvode iz Republike Srbije ostati carina i posle prelaznog perioda od šest godina".
Koji su to za nas najosetljiviji proizvodi? Zna se: pšenica, kukuruz, ratarski proizvodi, suncokret. To vam je taj SSP i evropska zajednica.