Narodna poslanica Marina Raguš želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo, javljam se na osnovu člana 226, a nekako se opet odnosi na ono čemu smo svedoci poslednjih meseci. Žalosna je konstatacija, izražavamo sumnju, ali smo sve bliže zaključku da ste ono za šta ste se borili kao nekadašnji članovi DOS-a zaboravili onog momenta kada ste preuzeli poluge moći.
Da je ovo tačno ne svedoči samo tendencija da se s namerom polarizuje politička scena samo na dva pola, tendencija da se zaboravlja praksa i sama priroda izbornog sistema u Srbiji, kao što je naš izborni proporcionalni sistem, i, naravno, amnezija kada je reč o osnovnim ljudskim pravima i slobodama.
Ovog momenta bi verovatno trebalo da se obratim predsedniku odbora za zaštitu ljudskih i manjinskih prava, ali, što je neverovatno ali istinito, od petooktobarske revolucije, pobede slobode nad totalitarizmom, kako ste vi to govorili, mi nemamo takav odbor u najvišem domu i najznačajnijem organu za jedan politički sistem.
O čemu se radi? Gospođo Čomić, očekujem konkretnu reakciju i sa vaše strane, s obzirom na to da vaše članke na internetu takođe pratim i čitam i znam koliko vam znače slobode. Prosto je neverovatno, a ja ću sad da pročitam ono što mislim da je čak i poslanicima vladajuće koalicije promaklo a slika je srpskog društva s početka 21. veka.
RATEL je doneo uputstvo na osnovu kojeg je propisao obavezujuće tehničke uslove za pružaoce internet usluga radi ostvarivanja elektronskog nadzora nad komunikacijama stanovnika Srbije preko globalne informatičke mreže. Između ostalog, RATEL je ovim aktom obavezao internet provajdere da državnim organima nadležnim za elektronski nadzor, pre svega BIA, prvo omoguće pristup i periodično dostavljaju baze podataka o svojim korisnicima, koje pored svih njihovih ličnih podataka treba da sadrže njihove identifikacione internet adrese; drugo, da omoguće pristup bazama podataka o korisnicima elektronske pošte; treće, da omoguće potpuno autonomni pasivni monitoring internet aktivnosti svakog pretplatnika, kao i preusmeravanje njegovih ili njenih komunikacija; četvrto, da omoguće presretanje elektronske pošte, audio, video, instant i "pear to pear" komunikacija.
Ovim uputstvom RATEL-a ne da je direktno prekršen član 41. najvišeg zakonodavnog akta Republike Srbije, nego su ovog momenta svima nama oduzeta prava i slobode. Ovo je još jedna od slika demokratskog društva u Srbiji. Zaista vrlo hitno očekujemo odgovor od BIA, od RATEL-a, vas takođe, gospođo predsedavajuća, premijera srpskog i određena objašnjenja kome je palo na pamet da nadziru ono što nama svima garantuje član 41. Ustava Srbije. Hvala.

Ne može bez sudske odluke, ali pitanje koje ste postavili je izuzetno važno, sa sudskim nalogom, svaka vrsta praćenja elektronskih podataka. To je tema koja će nas čekati u zakonodavnom delu aktivnosti, izuzetno važna tema.
Uzimam sebi za pravo samo da kažem da se stenogram diskusije narodne poslanice Marine Raguš dostavi i povereniku za informacije i zaštitu informacija od javnog značaja i ličnih podataka, pošto je deo nadležnosti i na njemu, osim onoga što ste naveli, sasvim ispravno, da se uputi.
Narodni poslanik Dragan Todorović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104, povodom ovoga što je izjavila gospođa Gordana Čomić; siguran sam da nije to uradila u lošoj nameri, ali sam siguran da nema potpune informacije.
Gospođo Čomić, istine radi, samo da vas podsetim, možda ste zaboravili, ja sam sa skupštinske govornice u više navrata postavljao pitanja i javno tražio odgovor od direktora BIA Saše Vukadinovića, vezano za neke akcije bivše Službe državne bezbednosti koje su se odvijale u 2001. godini. Dobio sam odgovore od Vrhovnog suda da nisu dali odobrenje za praćenje određenog broja ljudi.
Takođe sam dobio od MUP-a da oni više ne raspolažu tom dokumentacijom, jer je sva dokumentacija koja je ranije bila u MUP-u sada prešla u BIA.
Do dana današnjeg ja nemam ni jedno jedino slovo kada su u pitanju tri akcije koje su imale službene nazive "Mačva", "Kaktus" i "Šumadija".
Postoje osobe koje su praćene. Mislim da ih ima oko 46. Postoje pripadnici Službe državne bezbednosti koji su radili te poslove. Ono što je posebno važno, ponavljam, gospođo Čomić, da bi uopšte došlo do ovakve akcije ili praćenja neko mora da izda naređenje i to ne može da bude usmeno naređenje. Zna se kako to ide: dolazi pismeno naređenje, to pismeno naređenje se zavodi; određuju se pripadnici Službe koji treba da izvrše taj zadatak. Prikupljene informacije se takođe prosleđuju onima koji su to praćenje tražili, odnosno onima koji su pokrenuli te akcije.
Do dana današnjeg nema ni jednog jedinog slova. Tada sam napomenuo da je interesantno i začuđujuće zašto nema odgovora. Posebno mislim da bi trebalo da bude zainteresovana Demokratska stranka, jer po informacijama kojima raspolažem, ukoliko bi se rasvetlile sve činjenice vezane za tri operacije, verovatno bismo bili u mogućnosti da dođemo do nekih preciznijih informacija vezanih i za ubistvo bivšeg predsednika Vlade Zorana Đinđića, jer, između ostalog, po nekim saznanjima, ima ljudi koji su bili u njegovoj neposrednoj blizini koji su bili pod nadzorom. To govori, i to sve vreme, da je neko imao izuzetno precizna saznanja i mogućnosti da sve vreme prati gde se kreće Zoran Đinđić. Prosto je neverovatno, prošlo je skoro ...
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Završavam. Vama je bitno vreme, a ko je ubio Zorana Đinđića izgleda da vas ne interesuje, i kako je došlo do toga. Interesantno je da nema ni jednog jedinog slova.
Pošto je stigao izveštaj BIA, na prvom sastanku gde će se razmatrati izveštaj očekujemo od direktora BIA Saše Vukadinovića da će tada imati, valjda, mogućnosti i prilike da nam da neka dodatna objašnjenja i informacije. Mislim da će i ovo, ako mu pošaljete... zahtevam da pošaljete ovaj stenogram da ne bi došao nepripremljen na taj sastanak.
Hvala vam i oprostite zbog prekoračenja.

Imamo problem, pošto se formalno niste pozvali na član, a niste se pozvali ni na kršenje bilo kog člana. Dilema oko toga šta je dozvoljeno i u duhu čojstva reći za govornicom nije tema Poslovnika, tako da imam problem da objasnim, jer ne mogu da, a dužna sam da vam dam objašnjenje...
Ali, ovako ćemo: ako i kada, kao predsednik Odbora za bezbednost, sazovete sastanak Odbora sa tačkom dnevnog reda rukovanje podacima u elektronskom prometu, sigurnost elektronskih podataka i uloga pravosuđa, vrlo rado ću doći na sastanak tog odbora. To je jedino što mogu da kažem. Kaže narodni poslanik da nikada neće sazvati takav sastanak. Onda nismo, izgleda, zainteresovani.
Narodna poslanica Marina Raguš želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo, s obzirom na to da je ovo vrlo važna tema, kao što ste rekli, gospođo Čomić, za sve nas i za našu egzistenciju u državi Srbiji, možda je meni popustila koncentracija, ali čini mi se da ste rekli - ne može bez sudskog naloga. Tako bi trebalo da bude. Ukoliko državni organ proceni da je od značaja za državu da vrši praćenje određenih komunikacija mora da postoji sudski nalog.
Međutim, u uputstvu RATEL-a to ne stoji. U uputstvu RATEL-a stoji da pre nego što vaš imejl, odnosno imejl upućen vama dođe do vas on linkom ide direktno BIA, bez ijednog sudskog naloga. Da je to tačno, postoji reakcija Beogradskog centra za ljudska prava. Dozvolićete mi da to pročitam kako bismo imali potpunu informaciju, pa samim tim i vrlo precizno tražili objašnjenje nadležnih i promptnu akciju vladajuće većine.
RATEL je, takođe, obavezao internet provajdere da sve navedene tehničke usluge, uključujući link prema BIA, i potrebnu opremu obezbede. Ovaj akt RATEL-a je u suprotnosti sa Ustavom i zakonima Republike Srbije, prema reakciji Beogradskog centra za ljudska prava, kao i sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Sve to znamo.
Dakle, donošenjem ovog akta RATEL je prekoračio svoju nadležnost, tajnost komunikacija, koja se može ograničiti samo zakonom, a ne i podzakonskim aktom. Ovaj akt, dakle uputstvo RATEL-a, ne sadrži nikakve odredbe o zaštiti privatnosti građana Srbije. On ne pominje da internet provajderi podatke o svojim pretplatnicima i o njihovim komunikacijama državnim organima mogu dati samo na osnovu odluke suda. Naprotiv, ovaj deo je vrlo važan, RATEL svojim uputstvom predaje ključeve interneta u Srbiji u ruke BIA, i to o trošku samih internet provajdera, odnosno njihovih pretplatnika.
Beogradski centar za ljudska prava, dalje se navodi u njihovom saopštenju, traži od RATEL-a da povuče svoje neustavno i protivzakonito uputstvo. U suprotnom, Centar će pokrenuti inicijativu za ocenu ustavnosti ovog akta pred Ustavnim sudom Srbije. O tome šta se dešava posle ne znamo apsolutno ništa, a reakcija zvaničnika je potpuno izostala. Živimo sada, pretpostavljam da ćete se složiti, gospođo Čomić, makar to javno ne rekli, u potpuno kontrolisanom, totalitarnom sistemu. Pre nego što pomislimo, neko to već čuje.
Imali smo, gospođo Čomić, užasan primer zloupotrebe skupštinskog servera gde je imejl, koji gospodin Krasić nikada nije ni napisao, tehničkom manipulacijom direktno otišao na adresu, na imejl račun portparola Haškog tribunala. O ovome govorim. Ne samo što se kontrolišu sve komunikacije, nego su i te kako moguće zloupotrebe.
Da dodam još samo jedno pitanje nadležnim organima: ko u Srbiji, pod kojim uslovima, na osnovu kojih zakona može da poseduje tehničku opremu za praćenje komunikacija? Želim da nam BIA dostavi precizan izveštaj na tu temu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Mladenović, posle njega narodni poslanik Vladan Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, nažalost, danas i ovih dana nećemo imati delegaciju, niti predstavnike u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope zbog neodgovorne vladajuće većine koja nije bila u stanju da na vreme izabere, organizuje i pošalje delegaciju na redovno zasedanje.
Skupština je kasnila i što se tiče budžeta i drugih raznih zakona. Danas i ovih dana kasnimo i sa predlogom delegacije. Zašto to nije urađeno na vreme? Zašto se neke odluke ne sprovode onda kada treba, nego se sa njima kasni, pogotovo kada su u pitanju odluke koje se odnose na neka redovna zbivanja?
Ovakvi predlozi i slične stvari mogu se i moraju uvek pripremati mnogo ranije. Ne treba čekati poslednji dan. Ne treba čekati poslednji minut pa da, kao ovih dana, Srbija ispašta i da ostane bez predstavnika u Strazburu.
Dame i gospodo, to su ozbiljne stvari i odgovorna lica treba jednom da odgovaraju zbog ovakvih dešavanja. Ko nije u stanju i mogućnosti da radi svoj posao onako kako treba ne treba ni da radi. Potrebni su sposobni ljudi koji su u stanju da obezbede izbor delegacija, putovanja na vreme i u sastavu koji odgovara broju osvojenih glasova na izborima. Zna se koliko je koja stranka na izborima osvojila glasova i srazmerno tom broju mora biti zastupljenost tih stranaka u delegacijama. Stranke sa najvećim brojem osvojenih glasova treba da imaju najveći broj članova i tako redom. Zastupljenost se mora ispoštovati na osnovu narodne volje, na osnovu broja dobijenih glasova.
Naime, SNS nije učestvovala na izborima i shodno tome nema pravo i ne može imati predstavnika u okviru ovih delegacija. Kada budu sledeći izbori, kada osvoje određeni broj glasova, imaće pravo učešća u delegacijama. Naravno, srazmerno broju glasova imaće odgovarajući broj članova. Do tada nemaju šta da traže ni u okviru ovih delegacija, ni u okviru odbora u Narodnoj skupštini, niti imaju pravo na poslaničke mandate u Narodnoj skupštini.
Neka sačekaju izbore, pošteno je i moralno vratiti nešto što nekom drugom pripada, a kada se zasluže na izborima, voljom građana, onda će biti i mesta za njih u svim ovim odborima, institucijama itd.
Građani Srbije su glasali za listu SRS - dr Vojislav Šešelj, glasali su za naš program, glasali su za našu ideologiju, stoga ne mogu naprednjaci da budu na mestima koja pripadaju nama. Oni imaju drugi program, druge ideje, suprotne našim. Njih više ne zanima ideja o Velikoj Srbiji, koju ćemo mi zastupati dokle god postojimo i od iste nećemo nikada odustati, jer ona je svrha i cilj našeg postojanja, mi za to živimo.
Dame i gospodo, izbori su završeni u maju mesecu prošle godine, evo, sada je januar mesec; punih osam meseci vladajuća većina nije bila u stanju da izabere članove delegacija. Čekalo se da zasedanje u Strazburu počne, pa tek onda da se stavi na dnevni red ovde kod nas u Narodnoj skupštini. Naša zemlja zbog toga je ostala bez predstavnika u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Vladajuću većinu, pored ove delegacije koju nisu postavili na vreme, takođe ne interesuje ni položaj građana, koji je svaki dan sve teži i teži. Nove cene, svakodnevna poskupljenja, ostaju ljudi bez posla, mogućnost uticaja svetske ekonomske krize na našu zemlju nikoga iz Vlade ne zabrinjava, niti oni bilo šta rade po ovim veoma bitnim pitanjima.
Dokle će radnici Robnih kuća "Beograd" tražiti pravdu u parku? Dokle će se smrzavati? Kada će ih neko primiti? Kada će se njihovi problemi rešiti? Kada će akcionari Beogradske konfekcije "Beko" moći svoje akcije da naplate? Ceo svoj radni vek su proveli u fabrici, na konto toga dobili određen broj akcija, koje do dan-danas ne mogu da naplate. Fabrika "Partizanka" je prodala svoj prostor, dobro unovčila isti, a radnicima ostala dužna i neisplaćene sume nikako da izmiri; fabrika je u stečaju, uzela pare, a nije isplatila svojim radnicima.
Takođe, šta je sa građanima koji su ostali bez posla i primorani su da preprodaju stvari u Bulevaru revolucije da bi prehranili sebe i svoju porodicu? Zašto nema veće tolerancije prema njima? Zašto da im se ne omogući normalan posao? Ljudi moraju po hladnoći i kiši da stoje na ulici ne da bi se obogatili, već, jednostavno, da bi prehranili sebe i svoje porodice.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, za kraj da kažem da Srbija nema predstavnike danas u Savetu Evrope, nažalost, zato što nisu izabrani članovi delegacije.
Danas i ovih dana se neće čuti reč srpske delegacije u Strazburu, koju smatramo izuzetno bitnom, zato što vladajuća većina nije na vreme to uradila. Od maja meseca, ponoviću opet, do januara, punih osam meseci vladajuća većina nije bila u stanju da predloži, izabere i pošalje delegaciju u Strazbur. Hvala.

 Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo potpredsedniče, ponovo se vraćam na jednu veoma značajnu temu, koja je izuzetno važna za budžet Republike Srbije. Naime, postavljam pitanje da li je Ministarstvo za poljoprivredu... Izvinjavam se što prethodno nisam postupio u skladu sa čl. 225. i 226. da se obratim na osnovu tih članova i mislim da ste u pravu kada skrećete pažnju poslanicima da se obrate na osnovu odredaba tih članova. Međutim, gospođo potpredsedniče, verujem da i vi zastupate ovo moje mišljenje da je nužno hitno izvršiti reviziju izdavanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.
Drugo, od ministra poljoprivrede gospodina Dragina tražim i obaveštenje da li je pokrenut postupak pred sudom protiv ijednog zakupca koji bez ikakvog pravnog osnova koristi državno poljoprivredno zemljište i to po hiljadu ili do pet hiljada hektara.
Dalje, da li je Ministarstvo za poljoprivredu pokrenulo postupak za prinudnu naplatu zakonske zatezne kamate? Naime, u smislu odredaba članova 277. i 279. Zakona o obligacionim odnosima, poveriocu pored glavnice pripada, i ima pravo da zahteva, i zatezna zakonska kamata od onoga dana kada je dužnik zapao u docnju. Tu se radi o stotinama miliona dinara.
Kada je u pitanju ovo što ja dobijam kao odgovore od Ministarstva poljoprivrede, mogu vam reći da su to nepotpune informacije i obični izveštaji koji sadrže informaciju da Ministarstvo na tome radi ili jeste ili nije u mogućnosti da preduzme odgovarajuće mere.
Evo zašto je to važno. Kako je moguće da Siniša Radovančev u ataru Pančeva duguje budžetu Republike Srbije, i da mirno spava, 765.000 evra, a da ga niko ne pozove da se prinudna naplata izvrši? Drugo, Miroslav Aleksa duguje 267.000 evra. Dalje, AD "Vojvodina - Starčevo" duguje 158.000 evra, DOO "Nicko agrar" - Banatski Brestovac duguje 111.000 evra, AD "Belovo" duguje 117.000 evra.
Evo šta je Ministarstvo odgovorilo, kaže – moramo takođe istaći da su neka pravna lica koristila poljoprivredno zemljište u državnoj svojini u 2007. godini. Na licitaciji održanoj septembra 2007. godine izlicitirali su najveće iznose, nisu potpisali ugovore. On dođe na licitaciju, pa to su kriminalci, odustane od licitacije, ali ga ovaj iz Ministarstva i lokalne samouprave uvodi u posed, on zauzima posed, koristi, a državi ne plaća. Kaže – ugovore o zakupu nisu hteli da zaključe, a nastavili su da koriste zemljište u 2008. godini. Da li je to moguće?
Evo ga, "Nicko agrar" - Banatski Brestovac bespravno koristi 902 hektara poljoprivrednog zemljišta na području Banatskog Brestovca. Jedan duguje još te grdne pare, da ih ne nabrajam ovde, DOO "Kačarevo", to moram da ponovim...
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Ako sam prekoračio vreme, izvinjavam se, vi ste u pravu, a ja ću se ponovo javiti, zamoliću vas. Hvala vam.