Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, rasprava koja je u prethodna dva dana i danas vođena u parlamentu kao uvertira razmatranja Predloga odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama predstavlja, to se sada očigledno pokazalo i dokazalo, potvrdu još jednog pokušaja vladajuće većine, tačnije DS, da uruši legitimitet i kredibilitet najvišeg zakonodavnog republičkog tela.
Ne samo to, već je i jasno izražena i prisutna intencija režima da ne želi, odnosno neće da ispoštuje ni Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, niti zakone, niti Ustav države Srbije. Koleginice i kolege narodni poslanici, i vi i javnost mogli ste tokom ova dva i po dana da čujete obilje argumentacije za ovakvu moju konstataciju.
Veoma decidno je definisano na koji način i po kom principu se određuju, odnosno formiraju sastavi delegacija koje zastupaju interese Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama. Ovoga puta neću ponavljati stavove koji su se mogli čuti za skupštinskom govornicom, a vezano, primera radi, za legitimitet naše delegacije. Tu smo imali prilike da vidimo i viđenje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i njihovom verifikacijom mandata sve je rečeno.
Neću da pominjem ni član 239. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije jer je i tu jasno definisano da političke stranke, a ne poslanički klubovi, delegiraju svoje predstavnike.
Neću da govorim ni o tome da bi Srbiju, koja žuri i žudi za evropskim integracijama, trebalo ipak da povedu ljudi sa znatno manje godina, a znatno više entuzijazma.
Naravno, neću da govorim o tome da je na Šaperovom medijskom nebu već unapred rezervisana uloga isključivog krivca za SRS, naravno.
Ako zanemarimo ovo do sad izrečeno, za nešto za šta je protraćeno osam meseci vremena krivi su srpski radikali, baš kao što su bili krivi za skoro dvomesečno kašnjenje Predloga budžeta. Krivi smo i što je danas, 28. januara, moguć sneg u Beogradu. Naši predstavnici u Vladi krivi su za sve teži socijalni položaj građana, za talas poskupljenja koji nas je zapljusnuo, za približavanje evra magičnoj granici od 100, krivi smo i što će pet miliona građana od marta očekivati po hiljadu evra za besplatne akcije, a neće ih dobiti. Krivi smo i za bezobrazno visoke plate, malopre ste čuli, partijskih činovnika u javnim preduzećima, upravnim odborima itd. Najviše smo, izgleda, krivi zbog toga što uporno insistiramo na doslednom poštovanju Ustava i zakona države Srbije. Sve ovo bi nam se još i nekako moglo oprostiti, ali ovo poslednje, izgleda, nikako.
Demokratija u Srbiji, to smo čuli pre neki dan, ima specifičnu definiciju – broj koji omogućava većinu. Izgleda da je to snažniji argument i od, recimo, izborne volje građana, a da ne pominjemo Ustav ili prateće zakone.
Zahvaljujući takvom poimanju demokratije naš parlament je jedini u civilizovanom demokratskom svetu gde je moguće da političke stranke bez učešća na izborima dođu do mandata, formiraju tek potom poslanički klub i stranku i onda, kao najveći protivnici režima, iskoriste sve raspoloživo vreme u medijima, koga imaju na pretek, kako bi građanima plasirali tužne životne ispovesti ili pak ozbiljne socijalno-političke teme o ideologiji, socijalnoj pravdi, moralnosti i slično.
Naravno, osnovni uzrok našeg neslaganja sa nečim što bi trebalo da bude običan korak u parlamentarnoj tekovini predstavlja činjenica da DS pokušava da pruži legitimitet jednoj krajnje nelegitimnoj i protivustavnoj pojavi.
Dok ne utvrdimo kada je kopredsednik naprednjaka govorio neistine, nekad ili sada, moram da podsetim javnost na jedan slučaj u skorijoj prošlosti parlamentarnog života u Srbiji, kada je moj sugrađanin Živadin Dika Lekić pronašao svoju ideologiju. Tada je neko izjavljivao sledeće: smeće je za kantu; mandat pripada stranci, a ne pojedincu, pa zar će ako poslanik umre pripasti njegovom sinu; Ustav mora da se poštuje; ne mogu stranke koje ne učestvuju na izborima da budu parlamentarne; ako je stranka osvojila 82 mandata, toliko mora imati u svakom trenutku; neka razmišlja zbog zakletve date pred Bogom itd.
Moram da priznam, skoro četiri godine kasnije, da je tada bio apsolutno u pravu onaj čije su ovo reči bile. Međutim, proevropsko evoluiranje je stvarno čudo.
Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici vlasti, krajnje je vreme da prestanete sa kršenjem Ustava.
Srbija je tako sve dalja od pravno utemeljene države, a samim tim i od vašeg sna - Evropske unije. Kako ne bismo došli u situaciju da i zahtev udruženja Indijanaca za parlamentarnom zastupljenošću bude legitiman, kako bismo mogli da se uhvatimo u koštac sa nagomilanim problemima, kako bismo radnicima omogućili ostanak na radnim mestima, kako bismo imali snage da se diplomatskim sredstvima suprotstavimo Euleksu, kako ne bismo dozvolili da Srbija bude tajkunska zemlja, prvi i najvažniji korak neka bude poštovanje zakona i Ustava države u kojoj živimo.
Da ne zaboravim, mislim da gospodin koga sam malopre pominjao, Tomislav Nikolić, ipak sada govori neistine, ali problem je u onoj staroj narodnoj "Ko jednom slaže, uvek će to činiti". Hvala.