Pomaže Bog, braćo i sestre, građani Srbije i zastupnici građana u ovom visokom domu. Ja sam, izgleda, juče potpuno bezuspešno pokušavala da ukažem na činjenicu kako nije nimalo slučajno da se baš negde oko Svetog Save, utemeljivača naše države i crkve, vodi rasprava o sastavu stalnih delegacija u međunarodnim parlamentarnim institucijama.
Ono što me zabrinulo i kao poslanika, a pre svega kao stručnjaka, kao psihologa, jeste sve veći stepen autističnosti, ravnodušnosti, a povremeno i bezdušnosti koju mi pokazujemo. To verovatno nije ni čudno ni slučajno, s obzirom na to da imamo bahatu, ravnodušnu, iskreno nesposobnu vlast, a uz sve to i osobu u ulozi predsednika koja pati od sindroma ozbiljne samozaljubljenosti.
Da li neko od vas može da mi objasni kako meč koji igra Nadal ili Vilijamsova može biti važniji od sastava stalnih srpskih delegacija u parlamentarnim institucijama u svetu? Zaista ne znam, pretpostavljam da je Boris Tadić imao veliku potrebu da gleda ove mečeve i da je možda bilo spasonosno rešenje za nas da čoveku platimo kartu da ode tamo, da gleda uživo, a da se mi ovde bavimo ozbiljnim državnim poslovima.
Vlada je krajnje nesposobna. Ispred ove skupštine nalaze se ljudi koji pripadaju Robnim kućama "Beograd". Trebalo je da vidite kako izgleda na potezu od Vlade do Skupštine, od Skupštine do Vlade, jer ti ljudi su pokušavali da dozovu u pamet bilo koga ko bi mogao da im pomogne u teškoj ekonomskoj situaciji. Trenutno se ispred Skupštine nalaze ljudi u pohabanoj odeći, sa kineskim kišobranima koji otpadaju, okruženi policijom. Postoji vrlo visok stepen napetosti.
Da li je stvarno moguće da mi nemamo dovoljno svesti i razuma da se bavimo važnim životnim problemima, poput tih ljudi, poput ljudi koji sada u "Zastavi" ostaju bez posla? Oni su slagani jednom, za to niko nije odgovarao. Ministar Dinkić nije samo baron Minhauzen, on je kriminalac, on je čovek koji zbog neispunjenih obećanja mora da bude u zatvoru. Umesto toga, on narodu ponovo obećava nekakve kredite koji će biti veoma stimulativni, a mi sada treba da vadimo kestenje iz vatre, jer se ispostavilo da italijanska vlada neće da finansira "Fijat", pa ostaje, verovatno, da ga finansira srpska vlada i građani Srbije, mi imamo u izobilju.
Šta ćemo sa ovim nesrećnicima koji su i mrznuli i kisnuli i nalaze se sada ispred Skupštine, to kao da nikoga ne zanima.
Pogledajte na šta liči Skupština. Gde su poslanici? Je li ovo neki nepredviđeni odmor? Ja očigledno nisam informisana, ili bar nisam dovoljno informisana.
Ne znam gde se nalaze svi ti ljudi. Gde su ljudi iz vlasti, gde su ljudi koji treba da odgovore, da izađu, da se suoče sa svojim narodom? Plaše se da ih narod ne pozdravi.
Mi nismo otišli u Strazbur, mi nismo diskutovali ni o čemu što je značajno, a građani pišu pisma ovog tipa; pogledajte kakav je to očajnički apel: "Pomozite da se otkrije istina o nestalima na Kosovu. Možda baš vi možete dati dragocenu informaciju o sudbini onih koji se vode kao nestali. Ako ste prisustvovali, čuli, načuli ili imate bilo kakav materijalni dokaz ili trag o nestalima na Kosovu, molimo vas da nas obavestite na sledeću adresu:
[email protected] ". Da li je moguće, ljudi, da ćemo mi primati ovakva pisma, da ćemo debatovati, voditi ovde nekakve besplodne rasprave i da ništa nigde ozbiljno uraditi nećemo?
Da li vi znate ko je komandant tih kosovskih snaga bezbednosti? Da li vi znate da je u ovoj skupštini, posle velikog pritiska, održan Odbor za Kosovo i Metohiju, a pri tom nije bio usvojen zahtev opozicije da se kao zaključak sa Odbora uvrsti predlog da Skupština Srbije zakaže vanrednu sednicu posvećenu Kosovu i Metohiji? To očigledno više nikoga ne zanima. Čak nam ovi marketinški magovi, veoma bliski ovim "Idolima", govore – nemojte pričati o Kosovu, to je deplasirano, Kosovo je otišlo, Kosovo je izgubljeno. To smo čuli ovde. Čuli smo da se plasira ta teza. Bavite se socijalom. Kako da se bavimo socijalom? Ko će od nas ozbiljno izaći i reći ovim ljudima da mi moramo da gledamo Nadala, zato zasedamo od 13.00 časova, a posle toga treba da se bavimo, navodno, nekakvim delegacijama, a zakasnili smo u svakom pogledu.
Između ostalog, mene strašno zanima zašto se ovde ne nalazi ministar odbrane, odnosno osoba u ulozi ministra odbrane. Neko ko nije uspevao ni da podiže onu rampu ispred JUL-a i ko ne zna koliko metaka ima u šaržeru ne može biti ministar odbrane. Pitanje za njega je – da li on zna ko je komandant kosovskih bezbednosnih snaga? Čovek nije SS. On je SSS, Sulejman Selimi, zvani Sultan, upleten u šverc droge, oružja iznude. U privremenoj vladi Hašima Tačija bio je komandant nacionalne garde Kosova, što ga je i preporučilo na mesto komandanta kosovskih snaga bezbednosti. Prema strogo poverljivim informacijama KFOR-a, Selimijevo ime se vezuje za albansku obaveštajnu službu ŠIŠ. Albanija i njena obaveštajna služba preko njega koordiniraju delovanje terorističkih grupa u regionu. Povezan je sa mudžahedinima i jedinicom "Abu Bekir Sadik".
Za tri godine kosovske snage bezbednosti će prerasti u regularnu vojsku Kosova. Postavlja se pitanje zašto se krije da je reč o vojsci, organizovanoj po brigadama, sa uniformama, kompletnom infrastrukturom, uključujući i haubice dobijene od albanske armije?
Da li gospodin Šutanović kojim slučajem zna ko obučava, oblači i snabdeva ove kosovske snage bezbednosti? Tradicionalno, obučavaju ih Britanci, uniformišu ih Amerikanci, a vozila im daju Nemci. Priča se da će biti lako naoružani. Po snimcima koje smo videli, ako su oni lako naoružani, onda su i francuske sobarice jako naivne.
Znači, ovde postoje ozbiljne životne teme. Ovog trenutka se u Kosjeriću, recimo, u cementari koja se nalazi u samom centru grada spaljuju automobilske gume, i to samo ne gume iz Srbije, nego ćemo mi sada uvoziti evropski otpad, da te gume spaljujemo i da na taj način malo potrujemo građane. Što bismo imali samo Pančevo kao crnu tačku kada možemo da imamo Kosjerić i da od Srbije napravimo "garavo sokače"?
Stvarno apelujem na poslanike, naročito iz ove vladajuće stranke, da se zaista u nekakvom svetosavskom duhu dozovu pameti, dođu ovde. Nije dovoljno organizovati par školskih priredbi, otići na svečane akademije i misliti da niste izvršili nikakav greh. Greh je, da vas podsetim, ne samo činjenje zla, nego i nečinjenje dobra. Stvarno, u svoje lično ime i u ime Nove Srbije, pozivam sve nas da onako kako dolikuje svetosavcima zaista izaberemo te stalne delegacije, koje će sa ponosom promovisati ideje jedne nove Srbije čija kultura, taktičnost, jedinstvo i produhovljenost treba da posluže kao model svim evropskim zemljama i onom svetu koji je sam sebe proterao iz raja. Pozivam vas da kao ljudi i, pre svega, kao predstavnici naroda izađemo malo, porazgovaramo sa ovim ljudima koji se nalaze ispred Skupštine i prestanemo da budemo autistični kao naša vlada i kao naš samoljubivi predsednik.