Poštovane kolege, gospođo Kolundžija, šta ćemo da radimo ukoliko Zakonodavni odbor, koji bi morao da se sastane za svaki pravni akt koji dolazi u Skupštinu, kaže da neki od tih amandmana nije pravno moguć, vi izađete ovde i kažete, prihvatam amandman, a nemamo izveštaj Zakonodavnog odbora?
Niste vi jači od svega. Niste vi jači od Ustava. Imate 126 poslanika iza vas, ali postoji Ustav. Postoje neki odbori i neki ljudi ovde koji vode računa da sve što radimo bude u skladu s Ustavom. Molim vas, zakažite Zakonodavni odbor. Stvarno je neprimereno da se ovako ponašate. Mi smo već na prvom amandmanu videli da postoji potreba da Zakonodavni odbor kaže da li je taj amandman pravno moguć ili nije moguć. To je amandman LDP-a.
Šta da radimo u toj situaciji? Vama se dopadne, recimo, amandman i hoćete da ga prihvatite. Koga vi dovodite ovde u zabludu?
Nemojte da se igramo žmurke. Vrlo dobro ste vi svi znali, i na Administrativnom odboru se videlo da ste znali koliko amandmana ima, koliko ćete ih podneti i u koje vreme ste tempirali da ih podnesete, u 15 do 10, u pet do 10, u 10 sati. Pravite od nas ovde ludake.
Kada da se upoznamo sa svim tim, da vidimo šta ste hteli? Da li vi uopšte znate šta hoćete? Lepo je gospodin Batić rekao. Radi jedna radna grupa, sedam članova Poslovnika se menja, a onda vi 10 amandmana na te predloge.
S kim se vi to igrate žmurke? Da li ste se dogovorili među sobom? Vama je, izgleda, problem što ne možete među sobom da se dogovorite šta treba da uradite. Onda bacate krivicu na opoziciju.
Molim vas, ako treba ovde da održimo neko predavanje, neka dođe neko stručan da ispriča malo o parlamentarnoj demokratiji. Ako treba malo uporedno-pravno da se edukujete ovde i kako se šta u svetu radi, dajte da organizujemo, nije to sramota. Nismo mi ovde najpametniji na svetu. Može to predsednica da organizuje, možemo to po klubovima da organizujemo. Ima ljudi u ovoj našoj zemlji koji i te kako prate šta mi ovde radimo, ocenjuju naš rad i znaju kako se to radi u drugim parlamentima.
Nemojte vi sada da pričate našim građanima ko ovde opstruiše, ko neće i koliko šta košta; prvo se novine izveste, ili izađete tamo pred novinare, ekskluzivno pravo da vi kažete o svemu šta imate da kažete. Sada ćete da nam nametnete i nekog portparola koji će da izveštava javnost o tome šta se u Parlamentu dešava, da se, bukvalno, ne čuje glas opozicije.
To neće moći. Što nas budete više pritiskali, to ćete veći otpor imati. Tako nešto je nezabeleženo u parlamentarnoj praksi, u zemljama koje sebe nazivaju demokratskim, a vi imate taj prefiks i želeli biste to.
Ovde nema suverene demokratije. Ovde ima kolokvijalne demokratije, one koju vam iz Brisela donose ovde, one koju vam Manter diktira, one koju vam Bramerc diktira, ili ambasador Velike Britanije i ne znam ko još.
Sve dok se mi ovde ne osvestimo i shvatimo da moramo da gradimo suverenu demokratiju, onako kako nama odgovara, da mi odgovaramo samo svom narodu, imaćemo ovako anarhičnu situaciju u zemlji i nećemo se pomeriti, verujte, dalje od početka.
