Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 140 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 100 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečena da prisustvuje sednici narodni poslanik Donka Banović.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala sam da sednici prisustvuju: gospodin Branko Radošević, pomoćnik ministra spoljnih poslova, Vladimir Đeklić, savetnik u Ministarstvu pravde, i gospođa ministar. Pozdravljam ih.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU KONVENCIJE O VISOKOTEHNOLOŠKOM KRIMINALU (zajednički jedinstveni pretres 3 - 9. tačke dnevnog reda)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 3, 4, 5, 6, 7, 8. i 9, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 152. stav 3, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik Vladan Batić, koji nije član nijedne poslaničke grupe, ima pravo da govori do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su predstavnici poslaničkih grupa po ovim tačkama dnevnog reda narodni poslanici, i to: narodni poslanik Dejan Mirović (Poslanička grupa SRS), narodni poslanik Milisav Petronijević (Poslanička grupa SPS-JS), narodni poslanik Nebojša Ranđelović (Poslanička grupa LDP), narodni poslanik Elvira Kovač (Poslanička grupa manjina) i narodni poslanik Milica Vojić-Marković (Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica).
Saglasno članu 142. stav 2. i članu 152. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o visokotehnološkom kriminalu, Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma, Predlogu zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu koji se odnosi na inkriminaciju dela rasističke i ksenofobične prirode izvršenih preko računarskih sistema, Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju terorizma, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o izmenama Evropske konvencije o suzbijanju terorizma, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Danske o olakšanoj proceduri za izdavanje viza.
Da li predstavnici predlagača, gospođa Snežana Malović, ministar pravde, pre svega, prvi potpredsednik Vlade gospodin Ivica Dačić, ali on je danas zauzet i neće biti sa nama... Dakle, da li gospođa Malović želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, na početku ove objedinjene rasprave o zakonima o potvrđivanju konvencija, koje je predložila Vlada Republike Srbije a pripremilo Ministarstvo pravde, istakla bih njihov značaj u procesu pristupanja EU, harmonizacije propisa sa propisima EU, a naročito njihov značaj za ukidanje viza građanima Srbije za države EU.
U odnosu na predloge zakona kojim se potvrđuju međunarodne konvencije na početku bih predstavila Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o visokotehnološkom kriminalu i Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu koji se odnosi na kažnjavanje akata rasizma i ksenofobije učinjenih preko kompjuterskih sistema.
Konvencija ima za cilj sprečavanje dela usmerenih protiv poverljivosti, integriteta i dostupnosti kompjuterskih sistema, mreže i kompjuterskih podataka, kao i sprečavanje zloupotreba tih sistema, mreže i podataka, tako što se predviđaju efikasne mere za otkrivanje i gonjenje takvih krivičnih dela, kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu.
Konvencija ima trostruko usmerenje, i to: usklađivanje nacionalnih zakonodavstava i inkriminacija u oblasti visokotehnološkog kriminala, omogućavanje vlastima da pristupe podacima iz sredstava komunikacija radi istrage i traženja dokaza, razvijanje mehanizama međunarodne saradnje u borbi protiv visokotehnološkog kriminala.
U vezi sa navedenim, Konvencija dozvoljava nadležnim organima da prikupljaju, u realnom vremenu, podatke koje se tiču razmene i da presreću podatke koji se tiču sadržine, primoravajući one koji pružaju internet usluge da im u time pružaju pomoć.
Pri navedenom, Konvencija uzima u obzir i postojeće konvencije Saveta Evrope u oblasti kaznene politike, kao i slične ugovore između država članica Saveta Evrope i ostalih država, naglašavajući da je svrha ove konvencije da dopuni te konvencije kako bi istragu i procedure koje se tiču krivičnih dela u vezi sa kompjuterskim sistemima i podacima učinila efikasnijim i da bi omogućila prikupljanje podataka i dokaza za ta dela u elektronskom obliku.
Konvencija naglašava potrebu da se obezbedi odgovarajući balans između potrebe za sprovođenjem zakona i poštovanjem osnovnih ljudskih prava sadržanih u Konvenciji Saveta Evrope o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima UN iz 1966. godine, kao i drugim međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima.
Srbija i Crna Gora potpisala je Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu na Konferenciji evropskih ministara pravde, održanoj 7. i 8. aprila 2005. godine u Helsinkiju, pa je stoga potrebno da, u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima, Narodna skupština donese zakon o potvrđivanju ove konvencije.
Konvenciju su do sada potvrdile 23, a potpisale još 23 države članice.
Dodatni protokol uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu koji se odnosi na kažnjavanje akata rasizma i ksenofobije učinjenih preko kompjuterskih sistema donet je kao rezultat zabrinutosti država zbog rizika zloupotrebe ili nenamenskog korišćenja kompjuterskih sistema radi širenja dela rasističke i ksenofobične prirode, zbog čega on predviđa kažnjavanje akata rasističkog i ksenofobičnog sadržaja preko kompjuterskih sistema. Pri tom, u protokolu se posebno naglašava uspostavljanje ravnoteže između slobode izražavanja i efikasne borbe protiv dela rasističke i ksenofobične prirode i ističe da on nije namenjen ugrožavanju uspostavljenih principa koji se odnose na slobodu izražavanja u nacionalnim pravnim sistemima.
Srbija i Crna Gora protokol je potpisala na Konferenciji evropskih ministara pravde održanoj 7. i 8. aprila 2005. godine u Helsinkiju, pa je stoga potrebno da, u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima, Narodna skupština donese zakon o potvrđivanju Dodatnog protokola. Dodatni protokol je do sada potvrdilo 13, a potpisala još 21 država članica.
Sada bih dala najznačajnije napomene o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima. Konvencija ima za cilj da spreči i suzbije trgovinu ljudima, uz garantovanje ravnopravnosti polova, da zaštiti ljudska prava žrtava trgovine ljudima, da osmisli sveobuhvatni okvir za pružanje zaštite i pomoći žrtvama i svedocima, da obezbedi efikasne istrage i krivično gonjenje kao i da unapredi međunarodnu saradnju u suzbijanju trgovine ljudima.
(Predsednik: Gospodo poslanici, zamolila bih vas da omogućite da čujemo gospođu ministra.)
Konvencija treba da se primenjuje na sve oblike trgovine ljudima, kako nacionalne, tako i međunarodne, bez obzira na to da li je ili nije povezana sa organizovanim kriminalom.
Pri navedenom, Konvencija uzima u obzir i postojeće konvencije Saveta Evrope u oblasti kaznene politike, slične ugovore između država članica Saveta Evrope i ostalih država, kao i druge međunarodne pravne instrumente koji se odnose na oblast suzbijanja trgovine ljudima, a posebno Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine i njene protokole, kao i Konvenciju UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i njen protokol za sprečavanje, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima, a posebno ženama i decom, a u cilju pružanja bolje zaštite predviđene ovim aktima i unapređivanju njima uspostavljenih standarda.
Takođe, Konvencija uzima u obzir i potrebu da se izradi sveobuhvatni međunarodni pravni instrument koji bi se usredsredio na ljudska prava žrtava trgovine ljudima i koji bi uspostavio poseban mehanizam nadzora.
Konvencijom je propisano da primena njenih odredaba od strana ugovornica, a posebno korišćenje mera za zaštitu i unapređenje prava žrtava, treba da se obezbedi bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja, jezik, veroispovest, političko ili neko drugo uverenje, nacionalno ili socijalno poreklo, pripadnost nekoj nacionalnoj manjini, imovina, rođenje ili neki drugi status.
Srbija i Crna Gora potpisala je Konvenciju Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima na Trećem samitu šefova država i vlada zemalja članica Savete Evrope, održanom 16. maja 2005. godine u Varšavi, pa je stoga potrebno da se donese zakon o potvrđivanju Konvencije. Konvenciju je do sada potvrdilo 20, a potpisalo još 20 država članica.
Sada bih dala kraće obrazloženje u vezi sa Predlogom zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju terorizma. Konvencija ima za cilj da se pojačaju napori strana ugovornica u sprečavanju terorizma i njegovih negativnih posledica po celovito uživanje ljudskih prava, a posebno prava na život, i pomoću mera koje treba da budu preduzete na nacionalnom nivou i kroz međunarodnu saradnju, uz dužnu pažnju posvećenu primenjivim višestranim ili dvostranim ugovorima ili sporazumima među stranama ugovornicama.
Konvencija osnažuje potrebu za jačanjem borbe protiv terorizma i potvrđuje da sve mere koje se preduzimaju radi sprečavanja ili suzbijanja krivičnih dela terorizma moraju da poštuju vladavinu prava i demokratske vrednosti, ljudska prava i osnovne slobode, kao i ostale odredbe međunarodnog prava, uključujući i, gde je primenljivo, međunarodno humanitarno pravo.
Konvencija podseća da teroristički akti imaju, po svojoj prirodi ili kontekstu, namenu da ozbiljno zastraše stanovništvo ili da, protivno zakonima i propisima, primoraju vladu ili međunarodnu organizaciju da preduzmu neku akciju ili da se suzdrže od preduzimanja neke akcije ili da ozbiljno destabilizuju ili unište osnovne političke, ustavne, ekonomske ili socijalne strukture zemlje ili međunarodne organizacije.
Ova konvencija je, zajedno sa drugim međunarodnim pravnim aktima, od značaja za suzbijanje terorizma i stvara uslove za još čvršću i efikasniju saradnju među državama u cilju sprečavanja terorističkih akata, kao i krivično gonjenje, odnosno kažnjavanje počinilaca ovih krivičnih dela, što će doprineti boljoj zaštiti od terorizma.
Pri navedenom, Konvencija uzima u obzir i postojeće konvencije Saveta Evrope u oblasti kaznene politike, slične ugovore između država članica Saveta Evrope i ostalih država, kao i druge međunarodne pravne instrumente koji se odnose na oblast suzbijanja terorizma, kao i konvencije UN.
Ova konvencija dopunjuje i primenljive multilateralne ili bilateralne ugovore ili sporazume među stranama ugovornicama, uključujući tu i odredbe sledećih ugovora Saveta Evrope: Evropske konvencije o izručenju, Evropske konvencije o uzajamnoj pomoći u krivičnim stvarima, Evropske konvencije o suzbijanju terorizma, Dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju o uzajamnoj pomoći u krivičnim stvarima, Drugog dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju o uzajamnoj pomoći u krivičnim stvarima i Protokola uz Evropsku konvenciju o suzbijanju terorizma.
Srbija i Crna Gora potpisala je konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju terorizma na Trećem samitu šefova država i vlada zemalja članica Saveta Evrope, održanom 16. maja 2005. godine u Varšavi. Konvenciju je do sada potvrdilo 17, a potpisalo još 26 država članica.
Sada bih dala kraće obrazloženje u vezi sa Predlogom zakona o potvrđivanju Protokola uz Evropsku konvenciju o suzbijanju terorizma. Navedeni protokol je donet kao rezultat potrebe država ugovornica da jačaju borbu protiv terorizma, uz istovremeno poštovanje ljudskih prava, vodeći računa o smernicama o ljudskim pravima i borbi protiv terorizma koje je Komitet ministara Saveta Evrope usvojio 11. jula 2002. godine.
Takođe, države ugovornice su osetile potrebu da budu realistične i pragmatične kako bi se izbeglo ponavljanje i preklapanje sadržaja Konvencije sa sadržajem drugih međunarodnih instrumenata i aktivnosti u međunarodnim forumima.
Države ugovornice su posebno želele da osnaže ulogu Konvencije kao instrumenta koji ima za cilj da omogući izručenje terorista kroz depolitizaciju krivičnih dela terorizma.
Srbija i Crna Gora potpisala je Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju terorizma u Strazburu 15. maja 2003. godine. Konvenciju je do sada potvrdilo 28, a potpisalo još 18 država članica.
Na kraju bih dala par napomena vezanih za Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma. Konvencija ima za cilj sprečavanje dela pranja novca i finansiranja terorizma, kao i drugih oblika kriminala, putem zaplene i oduzimanja prihoda stečenih izvršenjem krivičnih dela kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu.
Konvencija ima trostruko usmerenje, i to na: usklađivanje nacionalnih zakonodavstava i inkriminacije u oblasti pranja novca i finansiraae terorizma, omogućavanje vlastima da pristupe bankarskim podacima radi istrage i traženja dokaza i razvijanje mehanizama međunarodne saradnje u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
U vezi sa navedenim, Konvencija dozvoljava nadležnim organima da traže, uđu u trag, identifikuju, zamrznu, zaplene i konfiskuju imovinu, zakonitog ili nezakonitog porekla, koja je iskorišćena ili namenjena da bude korišćena, u celini ili delimično, za finansiranje terorizma, ili prihode stečene kroz to krivično delo i da u tom cilju obezbedi najširu moguću saradnju.
Pri navedenom, Konvencija uzima u obzir i postojeće konvencije Saveta Evrope u oblasti kaznene politike, kao i slične ugovore između država članica Saveta Evrope i ostalih država, posebno Konvenciju Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom iz 1990. godine, naglašavajući da je svrha Konvencije da dopuni te konvencije kako bi se ojačale preventivne mere na planu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i kako bi se istrage i procedure koje se tiču navedenih krivičnih dela učinile efikasnijim i omogućile prikupljanje dokaza za ta dela.
Srbija i Crna Gora je potpisala navedenu konvenciju 2005. godine u Varšavi. Konvenciju je do sada potvrdilo 11, a potpisalo još 20 država članica.
Na kraju bih htela da vam se zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da će nakon rasprave u načelu predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se stvoriti uslovi, pre svega, za stavljanje Republike Srbije na belu šengen listu, a takođe će se stvoriti normativni okvir za efikasnije suzbijanje svih oblika kriminala.

Zahvaljujem, gospođo ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč: Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik gospodin Boško Ristić, predsednik Odbora; Odbora za evropske integracije, narodni poslanik Laslo Varga, predsednik Odbora i Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora? (Ne.)
Da li narodni poslanici Gordana Pop-Lazić, Sreto Perić, Petar Jojić i Boris Aleksić, koji su izdvojili mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora prilikom razmatranja Predloga zakona o potvrđivanju Konvencije o visokotehnološkom kriminalu, Predloga zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma, Predloga zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu koji se odnosi na inkriminaciju dela rasističke i ksenofobične prirode izvršenih preko računarskih sistema, Predloga zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope u borbi protiv trgovine ljudima, Predloga zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju terorizma i Predloga zakona o potvrđivanju Protokola o izmenama Evropske konvencije o suzbijanju terorizma, žele reč?
Reč ima gospodin Sreto Perić, a zatim Boris Aleksić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, gospođo ministre, razlozi za izdvajanje mišljenja na Zakonodavnom odboru motivisani su trostruko. Prvo, na Zakonodavnom odboru nije bilo uopšte reči o tome zbog čega se tek sada donose zakoni o ovim konvencijama. Drugi razlog jeste što u svakom od ovih zakona u obrazloženju stoji da finansijska sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna. Reći ću šta je tu sporno. Treći razlog je što ni gospođa ministar obrazlažući predlog ovih zakona nije rekla zbog čega se ovi zakoni tek sad nalaze na dnevnom redu.
Dame i gospodo narodni poslanici, juče nije bilo sporno da donesete odluku o spajanju rasprave, vezano za sedam predloga zakona, i to nije problem, a da li se pitate kako spajaju građani Srbije kraj sa krajem? Da li o tome razmišljate?
Trebalo je da ove konvencije, odnosno zakoni o potvrđivanju ovih konvencija budu na dnevnom redu ovog parlamenta mnogo ranije. Neke od ovih konvencija su sačinjene tačno pre osam godina. Država Srbija ima potrebe da ove probleme koji su predviđeni u ovim konvencijama rešava, a naš važeći Ustav uspostavio je veliku obavezu po ovim pitanjima koja su predmet ovih zakona.
Da ilustrujem konkretnim primerom zbog čega je ove konvencije trebalo ranije potvrđivati: Konvencija o visokotehnološkom kriminalu usvojena je 23. novembra 2001. godine u Budimpešti, znači, pre osam godina.
Ovo mi malo liči na ono kada smo 2005. godine, ne znam da li sam tačno naveo godinu, u avgustu mesecu usvajali Zakon o javnim skijalištima, a nismo razgovarali o ekstremno visokim temperaturama, odnosno o potrebi Vlade da interveniše po tom pitanju.
Danas kad imamo mnogo finansijskih problema, kad građani Srbije jedva sastavljaju kraj s krajem i nemaju mogućnost uveče da sednu i da donesu odluku kako da spoje, kao što ste vi uradili juče, i da prevaziđu svoje finansijske probleme, mi o tome ne govorimo ni jednu jedinu reč.
Drugi razlog za izuzimanje mišljenja jeste to što kažete da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije. To nije tačno. Za sam ovaj zakon su potrebna neka sredstva: štampanje, vreme koje narodni poslanici potroše za razmatranje ovih zakona. Ukoliko hoćemo da sprovodimo ove konvencije, onda su potrebna određena sredstva i nemojte vređati inteligenciju narodnih poslanika i građana Srbije da će to samo po sebi da se rešava.
Naime, posle usvajanja ovih konvencija potrebno je uspostaviti niz organa, aktivnosti i izvršiti izmene određenog broja važećih zakonskih propisa da bi ove konvencije imale smisla i značaja posle usvajanja. Veliki je problem što ste vi iz skupštinske većine ovde samo da biste u danu za glasanje glasali za određene zakonske predloge, a Vlada je tu da bi za sebe obezbedila neku finansijsku korist.
Ne mogu da prihvatim da jedan od ministara, potpredsednika Vlade, koji je za vrlo kratko vreme obezbedio na svom kontu preko 11 miliona evra, kaže – hajdemo, izguraćemo, izvršićemo pritisak, izboksovaćemo. Skijaju se, grudvaju se, a ne rešavaju probleme građana.
Posebno želim da progovorim o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima. Ovo ste svesno izostavili, da se ranije usvoji ovaj zakon, jer da je pokrenuto pitanje odgovornosti albanskih terorista koji su vršili trgovinu ljudskim organima onda bi se postavilo pitanje da li bi onoliki broj zemalja članica EU i drugih zemalja doneo odluku o priznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije?
(Predsednik: Gospodine Periću, zahvaljujem.)
Zahvaljujem se.

Narodni poslanik Boris Aleksić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, izdvojio sam mišljenje, pre svega, vezano za Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju terorizma. Kao što znate, terorizam je međunarodna pojava, zato se najčešće koristi termin međunarodni terorizam. Juče smo pričali da imamo velikog iskustva u borbi protiv terorizma, naveli smo i relevantne dokumente i naše države, između ostalog i SAD, izveštaj Komisije 9.11 formirane da bi se istražile pojedinosti koje su dovele do terorističkih napada na SAD, u kojima je navedeno da su dvojica glavnih organizatora terorističkih napada na Njujork i Vašington Muhamed Ata i Hali Šeik Muhamed bili obučavani i učestvovali u borbama protiv Srba na Kosovu i Metohiji i u BiH.
Takođe imamo dosta primera i iz naše prakse, koje je objavila naša država, a vezano za informaciju Vlade Srbije i "belu knjigu" koju je Vlada Srbije objavila o teroristima još 2003. godine. Vi ste tada bili na vlasti.
Evo šta je problem, vezano za ovu Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju terorizma. Postavljam pitanje, kako mislite da se borite protiv terorizma kada se zna da terorizam podržavaju brojne strane službe, između ostalog i regionalnih zemalja, i kada se zna, kako je izneo Dragan Filipović, nekada treći čovek resora državne bezbednosti i BIA, da obaveštajna uprava BIA faktički ne postoji, tj. obaveštajna uprava, ako možete da zamislite, ne bavi se obaveštajnim radom. Lica zaposlena u obaveštajnoj upravi nemaju zvanje ovlašćenog službenog lica. Dakle, oni ne mogu da legitimišu bilo koje lice na ulici, ne mogu da ga privedu na informativni razgovor.
Šta ovo znači? Ovo znači da odgovarajuća služba... Znate da postoje vrlo ozbiljni podaci da je nemačka obaveštajna služba BND sponzorisala teroriste na Kosovu i Metohiji, da ih je obučavala Centralna obaveštajna agencija SAD. Sve te službe se bave obaveštajnim delovanjem, prikupljanjem podataka itd. BIA nema tu mogućnost, nema mogućnost delovanja u inostranstvu, zagraničnog delovanja i prikupljanja informacija, a, kao što sam vam rekao, terorizam je, pre svega, međunarodna pojava, u pitanju je međunarodni terorizam.
Pogledajte drugu stvar, vezanu za trgovinu ljudima. Vi sad potvrđujete nešto što je trebalo da bude potvrđeno još 2000. godine. Specijalni tužilac Vladimir Vukčević izneo je podatak da su izvršioci nekih od ovih krivičnih dela u procesu identifikacije. Taj čovek ne govori istinu. Imate na sajtu Vlade Republike Srbije, vašem sajtu, pomenutu "belu knjigu" iz 2003. godine u kojoj su identifikovani, dobrim delom, teroristi izvršioci krivičnih dela koja se tu pominju. Uozbiljite malo tog specijalnog tužioca, naučite ga šta priča i kako da priča i primenite, na kraju krajeva, zakone Republike Srbije i sprovedite odgovarajuće postupke protiv terorista. Hvala.

Zahvaljujem. Gospođa Gordana Pop-Lazić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi članovi Zakonodavnog odbora članovi poslaničkog kluba SRS izdvojili su svoje mišljenje povodom seta predloga zakona o potvrđivanju konvencija, da ih ne nabrajam sve, koje se tiču terorizma, trgovine ljudima i visokotehnološkog kriminala, jer nam predstavnik Ministarstva nije dao, pre svega, adekvatan odgovor šta se do sada čekalo i šta je to smetalo ovoj vlasti da od 2000. godine naovamo, s obzirom na to da su sve ove konvencije potpisane davnih godina, budu u formi predloga zakona pred nekom skupštinom?
Ovo je već treći ili četvrti saziv od 2000. godine i tek danas je neko shvatio da bi trebalo da ove konvencije budu potvrđene na ovaj način.
Nama se učinilo, odnosno došli smo do zaključka da je vlast izbegavala svoje obaveze koje bi usvajanje ovih zakona nametalo izvesnim državnim organima. Dakle, žmurilo se pred saznanjem o raznim terorističkim grupama koje postoje na Kosovu i Metohiji, čekao se trenutak da Kosovo bude sve dalje, a ingerencije države Srbije sve manje, kako se ne bi obračunali sa onima koje su čak i Amerikanci svojevremeno zvali terorističkom organizacijom.
Da bismo imali mogućnost to da kažemo, danas kada su ovi zakoni na dnevnom redu, kao uslov za beli šengen, hoću da zbog javnosti, pre svega, iznesem ovu činjenicu zato što se stalno spočitava parlamentu ili SRS, pre svega, da koči evropske integracije i da zbog toga nismo još uvek na beloj šengen listi. Ko je ovo držao ovolike godine i nije omogućio parlamentu da donese adekvatne zakone i da se približimo toj Evropi, da ih umilostivimo da budemo na toj beloj šengen listi? Očigledno vlast. Zna se ko je bio na vlasti od 2000. godine naovamo.
Oni nas teraju na sve i svašta, da donosimo šumu nekih zakona, manje ili više nepotrebnih, uglavnom nepotrebnih, jer oni ne znaju, ja sam vam to i juče rekla, kakvo je naše zakonodavstvo i da smo mi mnogo pre i brže išli putem kojim Evropa tek sada ide, ugrađujući u naša pravna akta mnogo štošta što oni tek sad ugrađuju.
Vidite, juče je povučen ovaj antdiskriminacioni zakon, a sigurna sam da i vi znate da ta Evropa, koja nas tera na usvajanje tog zakona, ima diskriminaciju i te kakvu, pa se, recimo, dešava da žena u većini evropskih zemalja bude i po 20 i više posto manje plaćena od muškarca koji radi na istom radnom mestu. Vidite koja je to, kako bi naš narod u žargonu rekao "foliraža".
Mi pristajemo na to, umesto da kažemo da je to našim zakonima već regulisano. Samo, te zakone treba da primenjujemo, a ne da nam se dešava ovo što nam se sada dešava – da sudije donesu neku odluku, a odmah sutradan ministar pravde pokrene inicijativu za njihovu smenu. Zbog toga što se mešamo u drugu granu vlasti, što izvršna vlast hoće da ima pod svojom kapom i zakonodavnu i sudsku vlast, zbog toga Evropa nas neće. Upravo zbog toga. Krivica je na vama, a nije krivica na opoziciji.
Uostalom, pitajte narod, sva istraživanja kažu da preko 60, poslednja istraživanja kažu 64%, ispitanika ne interesuje ta Evropa, jer u tom smislu i pod ovim uslovima tamo niti smo poželjni, niti šta dobro od njih možemo da dobijemo. Hvala.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? Gospodin Petar Jojić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, izdvojio sam mišljenje u odnosu na ove konvencije koje su bile pred Zakonodavnim odborom, iz prostog razloga što iz ovih konvencija ne vidim da će Srbija imati velike koristi.
Ima nekih propisa koji je trebalo da budu primenjeni, a imamo ih. Kada je u pitanju Krivični zakonik Republike Srbije, veći deo odredaba koji se odnose na ove konvencije regulisan je i normiran u Krivičnom zakoniku Republike Srbije.
Posebno želim da izrazim svoje nezadovoljstvo kada su u pitanju ove konvencije, jer smatram da prioritet treba da imaju sledeći zakoni: zakon o poljoprivredi je trebalo da ima prioritet u odnosu na ove konvencije koje se predlažu i donose u Republici Srbiji.
Stanje u agraru je krajnje loše, nikad gore, nikada veće pljačke nije bilo nego što je ima u agraru. Blizu 50 milijardi dinara u budžetu Republike Srbije nije naplaćeno od davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Ko je kriv? Ministar za poljoprivredu, naročito prethodni ministar gospodin Milosavljević, koji je zaključivao 2006, 2007. godine ugovore o izdavanju u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.
Imate situaciju da pojedinac duguje oko milion evra državi za zakup poljoprivrednog zemljišta. To vam je slučaj u Banatskom Brestovcu, to vam je slučaj u opštini Kovin. Pašnjake oru profiteri. Uzurpirali su velike površine pašnjaka i državnog poljoprivrednog zemljišta, ali državi ne plaćaju zakup. Ova pojava u agraru je prisutna u celoj Republici Srbiji. Kažem da je budžet Republike uskraćen za blizu 50 milijardi dinara kada je u pitanju naplaćivanje sredstava od profitera, koji su čak, nakon što su izlicitirali i uzeli u zakup državno zemljište, odbili da zaključe ugovore, odbili da zaključe poravnanja. To vam je u opštini Kovin, opštini Pančevo, u celoj Vojvodini imate ovakve skandale.
Ovaj lopovluk i ovaj bezobrazluk mora neko da spreči. Najodgovornija jeste Vlada Republike Srbije, a pre svega, Ministarstvo za poljoprivredu. Ministarstvo za poljoprivredu ne preduzima ništa da naplati glavnicu i kamatu, a da deposedira uzurpatore koji su uzurpirali državno poljoprivredno zemljište.
Po mišljenju SRS, prioritet treba da budu zakoni, izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu, zatim donošenje novog zakona o parničnom postupku, donošenje novog zakona o krivičnom postupku, donošenje novog zakona o izvršnom postupku, jer Zakon o izvršnom postupku, u stvari, jeste zaštita dužnika i profitera koji državi ne plaćaju određene iznose.
Imate izvršne i pravosnažne presude, hiljadu presuda. To zna gospodin Ratković dobro, jer je advokat i ima saznanja o tome.
Nemoguće je izvršiti pravosnažnu sudsku presudu, a pravosnažna sudska presuda, gospodo, jeste zakon za dužnika. Dužnički lobi se štiti, jer se ne donose novi propisi koji moraju da uvedu reda u ovoj oblasti.
Zašto nema zakona, gospodo iz vladajuće koalicije, o stranim nevladinim organizacijama? Kao poseban zakon mora biti donet zakon o stranim nevladinim organizacijama da bi se sprečile brojne zloupotrebe i propast u državi. Oni vladaju više nego što vlada Vlada i ostale grane vlasti, jer su se nevladine organizacije ugradile u sve strukture društvenog života. Zbog toga SRS smatra da je nužno doneti novi zakon, ne da to bude zakon o udruženjima; u EU postoje, Francuskoj, Engleskoj, Holandiji, Danskoj, Britaniji i Irskoj, da ne nabrajam, posebni zakoni o stranim nevladinim organizacijama. Ovo zbog toga što su se brojne nevladine organizacije pretvorile u profiterske organizacije, koje ostvaruju profit. Niko ih ne kontroliše, a hoće da vladaju i da budu paralelna vlast u Republici Srbiji. Hvala.