Hvala vama. Reč ima gospodin Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Ovo je zvanično šesta izmena Zakona koji je trebalo da bude reformski zaokret u oblasti poreske politike i poreskih institucija koje rade u naplati poreza i doprinosa u Republici Srbiji. Naime, osnovni materijalni Zakon donet je još 2002. godine. Usledile su izmene, jedna ispravka 2002. godine, a posle ispravka 2003. godina, zatim i izmena 2003, 2004, 2005, pa drugi put 2005, 2006, 2007. i, evo, još jedna izmena Zakona.
Zbog čega se menja ovaj zakon? Moramo reći razloge. Razlozi su mnogobrojni, a najznačajniji su sledeći: aktuelna vlast posle 2005. godine krenula je u reformske zahvate, ne sagledavajući suštinu materije u kojoj se donose ti zakoni, prave se zakoni preko noći ili se prepisuju zakoni iz evropskog zakonodavstva ili nekog uporednog zakonodavstva, koji su neprilagodljivi za naše prilike i naše situacije i onda moramo menjati, pa menjati, i evo sada imamo ovu izmenu.
Nadalje, ono što je pogreška u radu aktuelne vlasti, to je da mi kada sagledavamo ovu problematiku, odnosno aktuelna vlast kada sagledava problematiku, ona izlazi sa određenim stavovima, ne vodeći računa o pravnom sistemu i celokupnosti pravnog sistema.
Tako smo u ovom zakonu, u matičnom zakonu, izvadili određene celine koje se odnose na organizaciju, ono što je predviđeno Zakonom o državnoj upravi. Izvadili smo celinu iz Zakona o državnim službenicima i nameštenicima.
Izvadili smo celinu koje se odnose na zarade, itd. Od tih delova određenih zakona napravili smo jedan zakon koji je sad podložan promenama zbog toga što čim se promeni bilo koji od ovih zakona koji čini sastavni deo ovoga zakona mora se menjati i ovaj zakon. Tu je pogreška u pravnom konceptu i normiranju regulative.
Tako smo i ovde, vidite kod člana 169. matičnog Zakona, odnosno čl. 23. i 24. imamo hrpe odredaba, ovo verovatno ni u jednom zakonodavstvu u svetu nema, na tri, četiri stranice sa možda dve hiljade reči, probali smo ubaciti sve ono što smo propustili u tom matičnom Zakonu, pa smo onda dodavali i dodavali, itd. I, onda napravimo jedan zakon koji ne liči ni na šta. Vaše pravno normiranje ne liči ni na šta, najbolji primer je ovaj.
SRS je ukazala na propuste u pravnom normiranju sa vaše strane.
Pre neki dan smo to isto rekli kod Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj saradnji u krivičnim stvarima, gde ste, takođe, izvukli iz nekoliko zakonskih projekata sve ono što reguliše ta oblast, ugradili u ovaj zakon i sve ono kada se promeni u tim matičnim zakonima, to će se morati menjati u ovom zakonu i tako onda dolazimo do hiljade i hiljade zakonskih propisa u pravnom sistemu Republike Srbije koji su nepregledni, nisu unificirani, nisu kodificirani, nisu harmonizirani i onda imamo probleme u praktičnoj primeni.
Posebno je to aktuelno kod primene u lokalnim samoupravama, kada samo na ovim propisima mora raditi nekoliko pravnika samo da bi sagledala tu pravnu regulativu.
Nadalje, ono što je bitno naglasiti, to je da je poreska administracija vrlo bitna u svakoj državi, a posebno kod nas. Zbog čega? Zbog toga što smo mi u situaciji da ubiremo poreze u velikom delu koji predstavlja izvor budžeta.
U budžetu za 2009. godinu, poreski prihodi su oko 91,6, a neporeski prihod su resto, odnosno 8,4%. Ako vidimo kako je to definisano u izvršenju budžeta za 2008. godinu, onda vidimo da je taj procenat poreskih prihoda još i veći, blizu 94%.
Baš zbog toga nam je bitna poreska administracija, njen rad, kvalitet njenog rada, efikasnost rada, modernizacija celokupnog sistema koju vi ne radite.
Zašto ne radite najbolje pokazuje i samo obrazloženje ovog predloga zakona gde gotovo na tri stranice objašnjavate da morate, morate i morate pojačati službu, zaposliti nove radnike i osposobiti te radnike, dobiti visokokvalitetne radnike. Kako ćete dobiti visokokvalitetne radnike sa platama koje su daleko ispod plata i zarada u drugim društvenim delatnostima, da ne kažem u privredi ili u drugoj, neprivredi, gde su plate daleko veće? Zbog toga je odliv tako veliki.
Međutim postoji još nešto što treba da zabrine sve, a posebno opozicija ukazuje na to, da u poreskim upravama imamo jako veliki broj partijskih kadrova koji su zatečeni, pa ste ih onda i vi ubacili i među ovih osam hiljada iz 2006. godine, najvećim delom su to partijski kadrovi raznih partija koje su bile na vlasti pre toga. U međuvremenu je iz sistema poreske administracije otišlo 1.560 radnika po raznom osnovu.
Ono što treba da zabrine, to su kadrovi koji su dobili otkaz zbog toga što nisu izvršavali naloge rukovodilaca u poreskoj upravi. U svakom gradu naći ćemo na desetine takvih slučajeva, Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Kraljevo, itd, vrvi od takvih otkaza.
Gospođo Dragutinović, vi to jako dobro znate.
Dakle, sa jedne strane, u poreskoj administraciji imamo kadrove koji ne mogu nositi teret poreskog sistema i reforme za koje se vi kao zalažete u poreskom sistemu, nema nikakve reforme. Reforma je izvršena sa ovim zakonom i poreskim zakonima i koji su usvojeni pre tri, četiri godine i uvođenjem PDV-a. Ovo tehničko i tehnološko osavremenjavanje poreske administracije nije reforma, nikakva to reforma nije.
Kadrovska reforma podrazumeva depolitizaciju ove službe, podrazumeva osavremenjavanje načina rada, podrazumeva tehničku pripremu za rad.
Sa ovakvom pripremom koju imaju radnici u poreskoj administraciji, nema naplate, nema praćenja, nema analiza!
Ne mogu to oni ni tehnološki ni tehnički, a sa druge strane, nisu motivisani, njihove zarade su daleko ispod zarada u drugim društvenim delatnostima i toga morate biti svesni. Pet godina sprovodite reformu, ništa reformisali niste.
Postoji puno apsurda. Spomenuo sam član 23. i član 24. itd. To je nakaradno normiranje, jer vi ste tu dobili takav član, odnosi se na matični član 169. koji ima nekoliko hiljada reči, što predstavlja apsurd i verovatno svetski rekord i treba ga prijaviti u Ginisovom institutu. Vidim određene apsurde, recimo, u članu 25. Predloga zakona gde novčanu kaznu iskazujete u dinarima, što je neuobičajeno u našem pravnom sistemu i pravnom normiranju.
Novčane kazne se iskazuju u hiljadama dinara ili desetinama hiljada dinara, a ovde se stavljaju novčane kazne za preduzetnike od 12.500, što je po meni neprimereno. Opet uvodite određenu pravnu kategoriju koja je neuobičajena u pravnom sistemu.
Ono što treba da zabrine to je da mi sa ovakvom administracijom ne možemo ubrati dovoljno sredstava i obezbediti dovoljno sredstava za rashode koji su iz dana u dan sve veći, a prihodi u budžet koji su planirani ne teku onim tempom i onom visinom koja je planirana.
To treba da nas zabrine, a posebno aktuelnu vlast, zbog toga što sve aktivnosti vlasti koje idu u ovom pravcu ne nalaze rešenja. Zašto?
Mi smo dobili informaciju da će nam negde u novembru mesecu kada smo govorili o dinamičnom privrednom razvoju, kada smo govorili o zapošljavanju, kada smo govorili o porastu životnog standarda, čak u novembru mesecu, i takav rebalans budžeta smo usvojili, odjednom smo dobili informacije da ćemo sve ono što smo predvideli memorandumom polako smanjivati. Tako smo stopu bruto društvenog proizvoda koja je bila u nivou od 6% smanjili budžetom za 2009. godinu na 3,5%.
Sada premijer izlazi sa podatkom da će taj bruto društveni proizvod biti svega 0,5%, a ekonomski analitičari, koji se bave ovom problematikom, kažu (daj bože da to bude) da je to jako perspektivno za naše prilike i da je to gotovo neostvarivo, da je to san za aktuelnu vlast i za državni sistem u kome živimo.
Inflacija koja je bila predviđena u nivou od 8% sada se kalkuliše sa nivoom od 12%. Deficit budžeta koji je predviđen budžetom za 2009. godinu u nivou 1,75% BDP, on će sa ovim kalkulacijama biti 3% uz smanjenje industrijske proizvodnje, aktuelna inflacija koja je u prva dva meseca oko 5,3%, pad uvoza od 37,5%, pad izvoza od 24%, pad investicija od 15%, sve to treba da nas zabrine.
Umesto da se bavite aktuelnim ekonomskim pozicijama i finansijskim pozicijama u kojima mi živimo, mi se bavimo određenim perifernim zakonskim projektima koji su neprimenljivi, zbog toga što ste udrobili sve ono što niste smeli, niste morali. U pravnom smislu ovaj zakon ne liči na ništa. Hvala. (Aplauz.)

Hvala.
Reč ima gospodin Dobrislav Prelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Gospođo Dragutinović, u suštini ova izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ima logike ako se gleda sa jedne strane. Osnov za donošenje ovih izmena i dopuna stoji u Ustavu Republike Srbije i ima za cilj uređenje poreskog sistema i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije. Međutim, ovde se jasno vidi ili nazire da je osnov ovog zakona pisala firma G17 plus sa ciljem da zaposli još jedan izvestan broj svojih stranačkih aktivista, koji će verovatno imati posle usvajanja ovog zakona, kao što su imali običaj da kažu, bezobrazno velike plate.
Kroz tekst obrazloženja može se pročitati i shvatiti kako poreska administracija treba da ima zavidno visoke plate koje će biti motivacioni faktor koji bi tobože zaustavio odliv obučenih kadrova sa visokom stručnom spremom. Ovako skupa država sa preskupim državnim aparatom kroz izmene i dopune Zakona o poreskom sistemu provlači ovakvu tezu da će državni službenici napustiti službe ako nemaju motivacione plate. Da li vi uopšte zalazite malo u nerazvijene krajeve da vidite kako žive naši građani i sa koliko sredstava raspolažu mesečno?
Ove izmene i dopune u suštini ne unose ništa posebno novo, ali vam daju osnov da neke politički nepodobne službenike u narednom periodu ocenite negativno i isterate iz službe, a novom sistematizacijom povećate broj zaposlenih upošljavanjem stranačkih kadrova.
Kroz ovakav predlog gde se poreski sistem stavlja u bezmalo naučni rad, gde su potrebni stručnjaci naučnog ranga i naravno bogato plaćeni, odaje se namera autora ovog zakona. Setite se samo par primera. Onaj koji je upečatljiv, to je raskrinkavanje Bojana Krišta od strane SRS i velike pljačke budžetskih sredstava.
Naši građani žive na ivici egzistencije. Sigurno niko ne beži od svojih poreskih obaveza, ali, recimo, kada je poljoprivreda u pitanju, a približava se prolećna setva, naš poljoprivrednik u svakom slučaju želi da plati sve svoje obaveze, ali obaveze koje mu se na neki način sada nameću, gde će biti uveden profesionalni poljoprivrednik, mislim da poljoprivrednici nisu u situaciji trenutno da plate. Mislim da bi se oko tog problema trebalo malo ozbiljnije zamisliti i naći jedan zajednički interes, a s obzirom na to da država po raznim osnovama duguje našem poljoprivredniku bilo bi logično da mu se nadoknadi taj deo doprinosa koji mora da plati na osnovu subvencija i raznih drugih povlastica koje mu država duguje, a ne da ima obavezu da prvo plati pa da onda dobije subvencije koje nije dobio za pojedine stvari i dve godine unazad.
Podsetiću vas samo da su trenutno enormno veliki problemi u poljoprivredi, da smo svi svedoci izjava ministra Dragina i mislim da je on kao ministar poljoprivrede apsolutno svestan da će poljoprivreda biti u ovoj godini u velikom kolapsu. Uvoz mleka u prahu, što je, takođe, uradio vaš ministar, od 4 hiljade tona, ministar Dragin je ocenio, a vi to vrlo dobro znate da je to mogao da uradi neko ko verovatno nije imao mozga. Zna se ko je uvezao mleko u prahu. Automatski je urušena mlekarska proizvodnja u Srbiji i trenutno su svi otkupi iz kooperacija ukinuti u Republici Srbiji.
Naše rezerve u mlekarama mleka u prahu su, takođe, izuzetno velike. Država je intervenisala sa otkupom od 300 hiljada tona, a samo Subotička mlekara na zalihama ima 700 hiljada tona.
Preti nam velika opasnost, a vi ste, gospođo Dragutinović, ne vi lično već vaša Vlada, uticali na sve naše poljoprivrednike da podižu kredite, da će biti subvencionisana proizvodnja…

Molim vas da sada povežete mleko u prahu uz subvencije sa Zakonom o poreskom postupku i o poreskoj administraciji.

Gospodine Novakoviću, čovek ste koji dolazi iz Vojvodine. Rekao sam da pokušamo zajednički da nađemo način, jer je i naš poljoprivrednik u poreskom postupku, pokušavam da kažem da on ne može da plati porez i da pokušamo, gospođa ministarka, i ovaj predlog SRS ide u tom pravcu, da zajednički nađemo rešenje da taj porez korektno plati i da mu se olakša da u narednom periodu to izvrši.

Hvala lepo.

Molim lepo, gospodine Novakoviću.
Svaki član Predloga izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku ima zamenu ili dodaje po koju reč koja ne menja suštinu nego, ili dodaje se i glasi, menja se i glasi, od sada taj deo propisuje ministar i slično. Sve te izmenjene reči ili dodaci imaju osnova, jer u suštini ne znače ništa nego igrom reči se nešto menja, malo više se daje, a ovlašćenja i odgovornosti ministru, a suština naplate poreza je jasna i ustrojena odavno, samo se selektivno primenjuje. Jer, ima tajkuna i politički podobnih koje poreznici ne mogu da dodirnu, jer će u suprotnom izgubiti službu.
Slažem se, takođe, pošto ste vi proevropska vlada, da uskladite postupak i termine sa EU, jer je to obaveza koju ste prihvatili, kako biste za nekih 20 – 30 godina Srbiju uveli u EU.
U obrazloženju se kaže kako je poreski postupak specifičan, za razliku od drugih postupaka, jer se utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda odnosi na najšire krugove građana i isti se mora voditi profesionalno i odgovorno kako bi se postigla maksimalna vladavina prava i zaštita pravne sigurnosti i jednakosti svih građana, zato se traži izuzetna stručnost i sposobnost poreskih izvršilaca, kao da u ostalim oblastima državnih službi nije bitno ko radi sa građanima, a vrlo dobro znamo i pominje se cifra od 28 hiljada zaposlenih. Mislim da svi treba da rade u službi građana i da se pre svega ponašaju odgovorno.
Dalje, u Predlogu zakona se kaže kako će poreski izvršioci imati nove nazive i kako će biti klasifikovani prema potrebi određenih zadataka službe ili uprave, što je u redu. Unutrašnja organizacija se može menjati i izvršioce imenovati ovako ili onako, ali staviti obrazloženje da je potrebno kako bi se obezbedio kontinuirani rad preko cele godine u naplati javnih prihoda samo govori kako smo selektivno funkcionisali u ovom delu i povremeno prema potrebama, a ovamo se govori o nekoj pravnoj državi i zaštiti prava svih građana.
Jedno je jasno i neoborivo da je porez obaveza svakog građanina da Zakon o poreskom sistemu mora biti jasan, neselektivan i podnošljiv za građane kao u svakoj razvijenoj pravnoj državi. Ne treba od toga praviti naučni ekspertski rad.
Jasno je našim građanima da se izbegavanjem plaćanja poreza obogatio najveći broj tajkuna i to u vreme posle 2000. godine, da je u najvećem delu ovaj resor vodio Mlađan Dinkić. Odakle sada pravo ovoj socijalno odgovornoj vladi da uopšte poveri ovaj, u vreme finansijske krize, najodgovorniji posao istim ljudima koji su dokazano štetni po građane i državu? Odakle pravo da se, u vreme kada obični građani nemaju ni za osnovne troškove, hranu i lekove, državnim službenicima zaposlenim u poreskoj administraciji određuju privilegije lečenja u inostranstvu, školovanje dece u inostranstvu i slično?
Stvarno je to moguće u bogatim i razvijenim državama, ali u našoj siromašnoj državi, gde državni službenici imaju po pet i više puta veće plate od najvećeg dela građana, to je sramota!
Naplata poreza jeste najvažniji deo posla koji obezbeđuje normalno funkcionisanje države, ali svaki poreski obveznik ima pravo da određena ulaganja države koristi kroz razne fondove i nacionalne investicije. Ovo kod nas nije slučaj. Reći ću vam i kako.
Bojan Pajtić, u Pokrajini, Fond za kapitalne investicije usmerava selektivno. Dolazim iz opštine Odžaci gde smo, gospođo Dragutinović, lokalnu poresku upravu uveli pre godinu i po dana. Bili smo treća opština u Srbiji i mogu vam reći, kao što je gospođica Nataša Jovanović rekla, da smo za trećinu prihoda automatski povećali, uz jednu korektnu saradnju sa našim građanima.
Zbog čega sam vam ovo rekao? Zbog toga što Bojan Pajtić, jer su u opštini Odžaci na vlasti radikali, takođe, u opštini Vrbas i, da tako kažem, podeljena vlast u Apatinu između SPS i SRS, kada se dele sredstva deli ih selektivno, nama da na kašičicu, pa vas pitam da li građani naših opština zaslužuju da imaju isti tretman ili da se to radi kao što se radilo do sada?
Kao što je to urađeno i sada, na najgrublje mogući način i ovde u Zemunu, krenuli su na rušenje apsolutno svih opština u Srbiji. Doneću vam snimke gde visoki funkcioneri takva obećanja daju da je to prosto neverovatno, čak mogu da kažem da je to i krivično delo. Taj CD ću proslediti ovde Skupštini, a i vama, da se uverite sami šta obećavaju vaši političari. Zahvaljujem na pažnji. (Aplauz.)

Hvala. Reč ima gospodin Petar Jojić.

Dame i gospodo, gospodine predsedavajući, gospođo ministre, ovaj zakon koji ste predložili je došao u nevreme, jer u njegovim prelaznim i završnim odredbama u članu 29. stoji, da se ovaj zakon primenjuje od 1. januara 2009. godine. Drugo, ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ''Službenom glasniku''. Dakle, tu je neki nesporazum ili je ovo bilo preuranjeno sada kada je donet, a da je u Predlogu tako stajalo.
Međutim, ono na šta sam želeo da ukažem jeste da ste u ovom predlogu zakona nastojali da ubedite javnost da je potreban veći broj poreznika koji će da naplaćuju porez od poreskih obveznika.
Zamolio bih vas da nam odgovorite koliko imamo budžetskih inspektora a koliko imamo poreskih službenika koji ne plaćaju porez u Srbiji.
Prema mojim saznanjima imate samo 12 budžetskih inspektora, a da ima oko 7 hiljada zaposlenih u poreskoj upravi. Prema tome, nema opravdanja da tražite veći broj u sistematizaciji.
S druge strane, sasvim logično, postavlja se jedno pitanje, kad poreski obveznici treba da plate ovolike poreze koliki se od njih danas traže, onda, kako to da poreski obveznici ne mogu da ostvare svoja prava kada su u pitanju prava iz socijalnog, zdravstvenog i da ne nabrajam drugog?
Zagorac Pavo dostavio mi je jedno pismo, porez plaća uredno i to godinama, sve doprinose plaća uredno. Inače, Zagorac Pavo je građanin i stanovnik opštine Kovin. On nije mogao da dobije uput da dođe na pregled u Beograd, iako je radio u ''Brodogradilištu'' u Beogradu, dakle, nije mogao da dobije uput iz Kovina i iz Pančeva, da dođe, da se podvrgne lečenju u Beogradu. Ovo je skandal, ovo je nedopušteno.
Da li je ovo naredio autonomaš Bojan Pajtić, da ne mogu građani iz Vojvodine, tj. posebno iz Južnobanatskog okruga, da se leče na klinikama u Beogradu? To je nedopušteno.
Vi ste član Vlade, pa vas molim, prenesite to ministru Milosavljeviću, već jednom sam postavio to pitanje i mislim da to nije u redu.
To je uskraćivanje osnovnih ljudskih prava i pre svega to je u suprotnosti sa Zakonom koji je doneo jedan pravilnik ili jednu uredbu, a nije u saglasnosti sa zakonom, ona istovremeno nije u saglasnosti ni sa Ustavom.
(Predsedavajući: Gospodine Jojiću, vreme.)
Popodne ćemo nastaviti. Hvala vam. (Aplauz.)