Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik Poslaničke grupe SPS-Jedinstvena Srbija, gospodin Zoran Kasalović. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, danom početka primene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, od 1. januara 2003. godine ustanovljena je jedna svojevrsna vododelnica u odnosu na ranija vremena, a pre svega u odnosu na ulogu i nadležnosti poreske uprave u Republici.
Novim Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji postavljen je čvrst pravni osnov za sasvim novu ulogu poreske uprave kao jedinog poreskog organa u Republici.
Ranije, da podsetim, SDK i ZOP vršili su eks ante kontrolu javnih prihoda, poreza i doprinosa koji se plaćaju po odbitku i na taj način činili svojevrstan sistem dvojne poreske administracije, što je svakako u novonastalim savremenim tržišnim uslovima otežavalo upravljanje fiskalnom politikom Republike Srbije. Zbog toga je bilo neophodno, a Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji je to i uspeo, objediniti celokupnu aktivnost u postupku utvrđivanja naplate i kontrole poreza i drugih javnih prihoda pod okrilje jednog organa uprave, poreske uprave.
Porez predstavlja najznačajniji oblik javnih prihoda u savremenim državama, pa tako naravno i u Republici Srbiji. Već sama ta činjenica dovoljno potvrđuje značaj poreske uprave, ali i zaposlenih u njoj, a samim tim i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji uređuje ovu materiju, a koji je predmet današnje načelne rasprave.
Baš kao što je početkom primene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ustanovljena vododelnica u smislu uloge i nadležnosti, a samim tim, i značaja poreske uprave u našem društvu, predloženim rešenjima, pre svega u članu 24. kojim se dodaju novi članovi 169a do 169c Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Predlagač, čini se, želi ovog puta da ustanovi još jednu vododelnicu, ovoga puta u odnosu na dosadašnji radno-pravni status zaposlenih u poreskoj upravi, koji dugo očekuju ovakvu vrstu promene, i tu materiju detaljno uredi ovim predlogom zakona i značajno poboljša status zaposlenih u poreskoj upravi, ustanovljavajući, kako predlagač navodi u obrazloženju, sistem plata kao osnovni motivacioni faktor zaposlenih, uz jasno preciziranu proceduru i mogućnosti za napredovanje u službi, mogu reći sasvim opravdano, što potvrđuju podaci o zaradama od nekih dvadesetak hiljada za zaposlene sa srednjom stručnom spremom i samo koju hiljadu više za one sa visokom spremom, a tek nešto preko 45 hiljada za zaposlene sa visokom stručnom spremom, uz permanentan odliv kadrova i uz sve složenije poslove i povećanje odgovornosti.
Ne bih se složio sa stavom da su samo u pogledu odliva kadrova sa visokom stručnom spremom ugroženi ili najugroženiji Beograd i veliki gradovi. To se mora imati u vidu. U manjim opštinama, pre svega, sve je manje i manje visokoobrazovanih, pogotovo mladih ljudi, a sve je izraženiji proces migracije iz manjih sredina ka većim i gradovima, koji tada u tom pogledu sigurno imaju mogućnost selekcije i izbora.
Na prvi pogled moglo bi se reći da će izdvajanje većih sredstava za poboljšanje materijalnog položaja, odnosno zarada zaposlenih u poreskoj upravi proizvesti skupu poresku administraciju i uvećanje troškova poreskog postupka. To samo tako može da izgleda, poznato je i egzaktno dokazano da se zaista režijski troškovi sa smanjenjem broja poreskih obveznika povećavaju i sa tim veće probleme imaju manje države kao što je Republika Srbija. Naravno, u tom smislu se preduzimaju razne mere.
Ono što je sasvim sigurno i dokazano jeste da poreska uprava koja je neefikasna, spora, prilikom utvrđivanja poreza i drugih prihoda naplate, a pogotovo ako to slabo kontroliše, proizvodi značajno veće troškove i ti troškovi se značajno povećavaju.
Takođe, stvaranjem jednog dobrog profesionalnog poreznika sa znanjem i pravnih i ekonomskih nauka i jednim iskustvom, koje se stiče samo radom u poreskoj upravi, jeste dug i skup proces i da bi ponovnim stvaranjem iznova stalno došlo do jedne neefikasne i neefektivne poreske uprave i takav bi proces mnogo više koštao nego da izvršimo potrebnu motivaciju zaposlenih, pre svega putem zarade, a naravno i da se obezbede potrebni uslovi za rad.
U tom smislu bih želeo da pozovem i resorno ministarstvo i nadležne u poreskoj upravi da, pre svega, u cilju značajnog poboljšanja rada i efikasnosti preduzmu sve mere u smislu objedinjavanja poreskog knjigovodstva, odnosno kartica poreskih obveznika koji se vode u ovom trenutku dvojno na tzv. DIS sistemu i sistemu Instituta "Mihajlo Pupin".
Na taj način bi se značajno ubrzao i olakšao operativniji rad. Usaglašavanje traje već nekoliko godina unazad i potrebno je taj proces, po meni, što pre okončati.
Koja su to rešenja povodom radno-pravnog statusa zaposlenih u poreskoj upravi predložena članom 24. odnosno u novim čl. 169a do 169c, koja bih izdvojio kao sasvim korektna i precizna, a njihovom primenom će se postići efekat kadrovske konsolidacije poreske uprave i potreban broj izgrađenih poreznika u svakom trenutku, pre svega način popunjavanja izvršilačkih radnih mesta na neodređeno vreme.
Predloženo je, po pravilu, da se vrši putem javnog konkursa, a mogu i preuzimanjem državnih službenika iz drugog državnog organa, član 169a, uz novinu da se zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme može zasnovati najduže do 12 meseci umesto dosadašnjih, po meni lošijeg rešenja, do šest meseci.
Procedura je detaljno propisana i čini iskorak u odnosu na komplikovano zasnivanje radnog odnosa uređenog do sada Zakonom o državnim službenicima i nameštenicima.
Zvanje poreskih službenika uređeno je odredbama člana 169j do 169o sa ciljem razvrstavanja u dve osnovne grupe, zvanje o osnovnim funkcijama i predviđa se 14, dakle, u funkcijama utvrđivanja naplate i kontrole i zvanje o ostalim funkcijama, predviđeno ih je 11, uz precizno navedenih šest uslova za sticanje višeg zvanja i dva uslova za gubitak zvanja, predviđena članom 169m.
Ovde treba svakako spomenuti kao dobra rešenja u članu 169nj stav 4. da poreskom službeniku čiji se rad u poslednje dve godine oceni ocenom nezadovoljiva prestaje radni odnos, kao i u članu 169o u stavu 3. kojim je predviđeno da se u poreskoj upravi vanredno može napredovati samo jednom, čime se pojačava svakako efekat objektivnosti u tom postupku.
Centralna rešenja i ona koja sigurno najviše interesuju u ovom trenutku zaposlene u poreskoj upravi, kao što sam rekao, dugo ih očekuju, predlažu se u čl. 169p do 169u, a odnose se na budući način određivanja osnovne plate koja će se prema Predlogu u članu 169p stav. 1. i stav 2. sastojati od osnovice koje utvrđuje Vlada, osnovnog i dodatnog koeficijenta u rasponu od 20 do 50% od osnovnog koeficijenta, u zavisnosti od znanja, posebnih uslova rada, odgovornosti itd.
U stavu 7, istog člana, propisano je da će visinu osnovnog i dodatnog koeficijenta platne grupe i platne razrede urediti ministar, a nadam se na način i uz korišćenje zakonskih mogućnosti koje će zaista biti stimulativne i značajno doprineti poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u poreskoj upravi.
Kada su u pitanju zaposleni, želim da istaknem i odredbe predviđene članom 169f koje jasno preciziraju poslove nespojive sa službenom dužnošću i novu obavezu poreskog službenika da pod materijalnom i krivičnom odgovornošću da pismenu izjavu o podacima koji su od značaja za utvrđivanje postojanja sukoba interesa u radu, stav 5, kao i odredbe propisane članom 169c, kojima se predviđa da se poreskom službeniku za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa može izreći disciplinska mera premeštaja na radno mesto u neposredno nižem zvanju u trajanju od šest meseci do dve godine – mišljenja sam da će predložena rešenja značajno doprineti disciplinovanijem i odgovornijem radu svih zaposlenih u poreskoj upravi.
Naravno da su dosadašnja upravna i sudska praksa, koje su se razvile u primeni Zakona o poreskom postupku i o poreskoj administraciji, pokazale i potrebu za razjašnjenjem i preciziranjem određenih odredbi i ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i o poreskoj administraciji upravo nudi određena rešenja u tom smislu.
Pre svega, vrlo značajan postupak unakrsne procene poreske osnovice utvrđene u članu 59. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, inače specifičan za porez na dohodak fizičkih lica, treba da predstavlja moćno oružje u rukama poreske uprave za utvrđivanje neprijavljenog dohotka u postupku kontrole, ali u prethodnom periodu ipak nije opravdao očekivanja.
Između ostalog, jedan od bitnih parametara u postupku kontrole vrednosti imovine na kraju kalendarske godine nije bilo moguće utvrditi na potpuno činjenično validan način, jer sredstva koja je poreski obveznik upotrebio za kupovinu imovine na ime trećih lica u kalendarskoj godini nisu mogla biti uključena u njegovu imovinu sa stanjem na dan 31.12. kalendarske godine, te je sasvim jasno kako su se poreski obveznici ponašali, bolje reći snalazili.
Predlogom rešenja u članu 6. ovog predloga zakona ova se nepreciznost prevazilazi i omogućuje poreskoj upravi da primenom ovog instituta ponovo dobije moćno oružje u postupku utvrđivanja neprijavljenog prihoda.
Ono što će svakako pospešiti postupak naplate jeste to da će prema odredbama u članu 2. Predloga zakona poreski obveznik moći da izmiri dospele obaveze po drugom osnovu, putem preknjižavanja više ili pogrešno uplaćenog poreza, a što do sada nije bilo moguće. Na ovaj način povećavaju se prava poreskih obveznika u poreskoj postupku.
Na samom kraju, pored drugih, istakao bih odredbe plana 10. Predloga zakona kojim se prevazilazi evidentno uočena opstrukcija u praksi prilikom prinudne naplate pokretnih stvari i basnoslovno licitiranje koje se nakon toga ne plaća, a proces naplate usporava i koči. To više neće biti moguće jer se propisuje da prilikom prodaje pokretnih stvari čija pojedinačna vrednost prelazi 200 hiljada dinara mogu učestvovati samo lica koja polažu depozit u visini od 10% od procenjene vrednosti i u slučaju da kupac pokretnih stvari u roku od osam dana od dana kada mu je dostavljen zapisnik o prodaji pokretnih stvari ne uplati iznos za koji mu je pokretna stvar prodata, prodaja se oglašava nevažećom u odnosu na tog kupca, a kupac gubi pravo da povraćaj položenog depozita i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te stvari u daljem postupku.
Poslanički klub SPS-JS smatra da su predložena rešenja za izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji neophodna i dobra, pogotovo u delu poboljšanja radno-pravnog statusa zaposlenih u poreskoj upravi i zbog toga u načelu podržava predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskoj postupku i o poreskoj administraciji. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine Kasaloviću.
Reč ima gospodin Maraš u ime Poslaničke grupe LDP.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, na početku moram da kažem da LDP ove izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i o poreskoj administraciji smatra neophodnim. Možemo ih podeliti u dva dela. Prvi deo možemo reći da je u neku ruku, malo korektna kozmetika, međutim, drugi deo koji se tiče radnih odnosa, odnosno koji reguliše radno-pravne odnose, a to je pre svega član 24, smatramo da je dobrodošao, malo zakasnio, odnosno prilično je zakasnio, ali veoma je dobrodošao iz prostog razloga što se zaposleni u poreskoj upravi na ovaj način izdvajaju iz Zakona o državnim službenicima, što je do sada bio veliki problem za zaposlene u poreskoj upravi.
Mi smo često govorili ovde da je položaj zaposlenih u poreskoj upravi potpuno neadekvatan poslu koji obavljaju, značaju koji imaju za državu, odnosno prikupljanju poreza i punjenja budžeta.
Moram da vam kažem da ste vi u vašem izlaganju napomenuli, gospođo ministarka, ako sam dobro pratio, da je pet godina neophodno za edukaciju zaposlenih. Znamo i vi i ja da je to bio kraći period u kom su zaposleni, njih pet-šest hiljada prošli obuku i smatramo da je taj korak koji je učinjen nakon 2000, kada je u pitanju poreska uprava, možda jedan od najznačajnijih koraka koji je nakon 2000. urađeni u državnoj službi. Osnovani su centri za edukaciju kroz koje je prošao veliki broj zaposlenih. Na osnovu toga smo i dobili veliki broj kvalitetnih kadrova u poreskoj upravi, veliki broj inspektora koji su mogli da se pohvale sa svojim znanjem. Imali smo i zaposlene u poreskoj upravi koji su vršili edukaciju privrednih subjekata i to veoma veliki broj tih edukacija je održan pogotovo kada je uvođen PDV.
Zaboravili ste jednu stvar da kažete, napomenuli ste da se na ovaj način otvara prostor da se veliki broj pripravnika primi u poresku upravu na mnogo lakši način, odnosno da zasnivaju radni odnosi na mnogo lakši način – šta je tu ključni problem, zbog čega kadrovi iz poreskih uprava odlaze?
Ključni problem, zbog čega odlaze kadrovi iz poreske uprava, jeste taj što su plate mizerne u poreskoj upravi i sad izmena ovog zakona, sistematizacija koja bi trebalo da usledi mora biti praćena i poboljšanjem materijalnog položaja zaposlenih.
Daću vam primer jedne od najvećih filijala u Srbiji, to je filijala Poreske uprave Novi Sad 2, gde po sistematizaciji postoji 40 inspektora koji treba da kontrolišu 13 hiljada poreskih obveznika, koji su preduzetnici. Na terenu je to malo drugačije, pošto ta filijala Novi Sad 2 obuhvata ceo Južnobački okrug i taj broj poreskih obveznika je veći.
Šta se desilo do Nove godine? Tri inspektora su napustila Poresku upravu u toj filijali, još su dva najavila odlazak.
Rekli ste u vašem izlaganju da se prenose nadležnosti na lokalnu samoupravu u pogledu nekih poreza itd, međutim mi smo to prošle godine pitali, odnosno ja konkretno, svega 47 opština je bilo osposobljeno u Srbiji da preuzme na sebe te obaveze. U velikom broju opština i gradova u Srbiji još nisu zaživele te lokalne poreske uprave. Šta će biti onog dana kada zažive? Plate će sigurno biti bolje nego u Republičkoj poreskoj upravi i tada možemo očekivati određeni odliv kadrova.
Mogu da vam kažem da veliki deo pokrajinskog aparata, u krajnoj liniji gradskog aparata u Novom Sadu, čine donedavno zaposleni u poreskoj upravi. Oni svi odlaze za boljim platama, svi odlaze za boljim položajem. Mislim da bi korektno bilo da poreska uprava ima isti tretman kao i Narodna banka, s tim što, za razliku od Narodne banke, poreska uprava niti ima svoje zgrade, a vozila koja teraju inspektori na terenu katastrofalna su itd.
Ono što je stvarno zabrinjavajuće, nemam ništa protiv njih, treba svi da imaju dobre plate, ali zaposleni u Gradskom saobraćajnom i u čistoći imaju veće plate od inspektora poreske uprave koji na terenu treba da kontroliše poreske obveznike koji imaju velik obrt sredstava, odnosno poreski obveznici koji su veoma jaki, potpuno je neprimereno da njih kontrolišu ljudi koji imaju 40 hiljada platu. Možete zamisliti kakva je to kontrola. Vi ste sami pre neki dan spomenuli da treba da se podigne položaj tih zaposlenih.
Ono što LDP vidi kao problem, to je da ja ipak vidim jednu neozbiljnost u pristupu kod izrade ovog zakona, na to ukazuje član 29. Nadam se da se slažete da će ili Vlada ili nadležni odbori, dok je još ovaj zakon ovde kod nas u Skupštini, morati da intervenišu. U članu 29. piše: "Ovaj zakon primenjivaće se od 1. januara 2009. godine, osim člana 24. u delu koji se odnosi na prestanak radnog odnosa po osnovu ocenjiva poreskog službenika, koji će se primenjivati po izvršenom ocenjivanju za 2009. i 2010. godinu, i u delu koji se odnosi na pravo poreskih službenika na službenu uniformu, radnu odeću i obuću, koji će se primenjivati od 1. januara 2011. godine." To znači da zakon već sada dobija retroaktivno dejstvo, razlozi za to nisu predviđeni u samom Predlogu zakona.
Takođe, u obrazloženju ste rekli da proces evropskih integracija, kao strateški cilj Republike Srbije, u velikoj meri, zavisi od rada državne uprave, kao nosioca izvršne vlasti. Čini mi se, ako se budu zasnivale naše evropske integracije samo na poboljšanju ovog dela državnog aparata, da ništa od tih evropskih integracija neće ni biti.
Nismo videli koji je optimalan broj zaposlenih u poreskoj upravi. Imamo podatak koji smo dobili, da je početkom 2005. godine 8.109 zaposlenih bilo, dok je na kraju 2007. taj broj bio 6.549.
Interesantno je da u tih 1.560 zaposlenih koji su prestali tada da rade u poreskoj upravi, na osnovu sistematizacije koja je bila sprovedena, 45% su zaposleni sa visokom stručnom spremom, 23% sa višom i 32% sa srednjom školskom spremom.
Nas u LDP interesuje taj podatak, verujem i ostale poslanike, koji je to optimalan broj u poreskoj upravi? Ono što me interesuje, voleo bih da čujem kad već pričam o ovom delu – kakve su obaveze najvećih privrednih subjekata prema državi, odnosno javnih preduzeća? Koje su to obaveze?
Danas smo čuli, imamo danas i na Odboru za finansije jednu temu koja će biti veoma interesantna, kada su u pitanju blokade itd, pa me interesuje da čujemo – kakve su obaveze tih najvećih privrednih subjekata prema državi, pošto su građani, a verujem i ostali poreski obveznici koji spadaju u mala i srednja preduzeća, preduzetnike itd, svesni jedne stvari, a to je da zakon ne važi isto baš za sve. Problem je taj što neki jesu zaštićeni, na ovakav ili onakav način. Ne kažem da to ide od vas, ali postoji sistem na osnovu kog može sve to da se ispravi.
Postoji ovde veliki broj pitanja koja možemo pokrenuti. Lepo je to i pohvalno, stvaranje uslova za jačanje kapaciteta same poreske uprave, ali mi ne znamo odgovore na neka značajna pitanja. Odgovore od vas na neka pitanja, ministarka, dobijali smo iz medija, iako ste proteklih meseci često bili u Skupštini, neke stvari smo saznavali iz medija. Mislim da to nije korektno.
Ovu priliku ću iskoristiti da vas zamolim, ako nije problem, da se ugledate malo i na vašu koleginicu iz Vlade, gospođu Malović, koja je mnogo više informacija delila sa samim poslanicima u skupštinskoj sali, a mnogo manje od toga smo saznavali iz medija.
Pre neki dan na Kopaoniku ste izjavili da je moguće obezbediti budžetske prihode na više načina i to kroz povećanje poreza, kao i povećanje renti i naknada za korišćenje izvora sirove nafte i povećanjem poreske discipline, odnosno boljom i efikasnijom naplatom već postojećih... i gasa, naravno.
(Nije mi bila namera da izostavim gas, naravno.)
Molim ministarku da nam kaže, u toku ove rasprave, zbog čega ste se tek sada setili da može da se podigne rudna renta koja je u Srbiji 3%? Zašto se ova vlada, kao i ona prethodna vlada, kojima je očito uzor ruska vlada, ne ugleda malo na nju? Voleo bih da kažete – podići ćemo rudnu rentu, ali vi sami znate da je to nemoguće, pošto smo potpisali sa Rusima Naftno-gasni sporazum, u kome stoji da ne može da se podigne rudna renta! Bilo bi dobro da građani Srbije znaju zbog čega su lišeni većih izvora prihoda na crpljenje nafte i ostalog prirodnog bogatstva iz Srbije na ovaj način, zbog toga što je renta svega 3%.
Kažete da niste sigurni, niste čuli da smo mi to predložili. Mi smo u ovoj skupštini i u razgovoru sa premijerom Cvetkovićem više puta napomenuli, napravili smo program, dogovor za budućnost u kome smo naveli kao jednu od važnih stavki, da se podigne rudna renta, pre nego što je u ovoj skupštini izglasan Sporazum. Podneli smo i Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti, između ostalog i zbog ovakvih stvari.
Mene, takođe, interesuje da li možemo da se pouzdamo u bilo koji podatak koji vi date, ne samo vi kao Ministarstvo finansija, ali i Ministarstvo finansija? Pojavljuju se stvarno dijametralno suprotni podaci o stanju budžeta i izvršenju budžeta za 2008. godinu promenama metodologije itd. Skidaju se sa sajta određene informacije koje su već okačene.
Postavlja se pitanje da li možemo ijednu informaciju da primimo kao tačnu, zdravo za gotovo, da je to tako kako vi kažete? Mnogo jasnije bi bilo da se izađe sa stavom da je situacija takva kakva jeste, kasa je prazna i da je svaka projekcija Vlade u proteklih šest meseci bila ili pogrešna ili da je debelo zakasnela. Takođe, najlakše je vaditi se na svetsku ekonomsku krizu, a kada smo govorili da moramo da se pripremimo za svetsku ekonomsku krizu, stigli su odgovori iz Vlade da je to širenje panike, i vi ste pre neki dan na Kopaoniku izjavili da je svetska ekonomska kriza došla brže u Srbiju zahvaljujući onima koji su upozoravali da ona postoji.
Vi ste, gospođo ministarka, nama ovde rekli da će stopa privrednog rasta u 2009. godini biti 3,5%. Rekli smo u raspravi koja je sledila kada je bio budžet da je to potpuno nerealno. Tada smo, takođe, opomenuti da pričamo ono što nije tačno, a sada je već izvesno da će BDP u 2009. godini pasti. Ono što je važno treba da znamo da ne možemo stalno da se krijemo iza svetske ekonomske krize. Mnoge stvari koje se sada događaju, to ste morali da predvidite još rebalansom, a ne budžetom koji smo donosili u decembru.
Poslednja stvar za koju mislim da je interesantna, čuju se predlozi da se skrati radno vreme i to je u redu. Samo, ko će da plati te troškove? U drugim zemljama u kojima je država u prethodnom periodu kada je bila jaka, poput Slovenije koja je to konkretno uradila, obezbedila fondove iz kojih će moći da isplaćuje za taj dan koji se ne radi, da li će država ovde snositi te troškove ili će sve to preći na poslodavce?
Ono što me interesuje kada je u pitanju to skraćenje radne nedelje, da li postoji šansa da nam država, odnosno Vlada pokaže na sopstvenom primeru da mogu da se smanje i troškovi?
Još jednom bi se osvrnuo na poresku upravu u kontekstu Zakona o otpisu kamate na dospele obaveze, na osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koji smo ovde usvojili 5. novembra 2008.
Sigurno znate da su poreske uprave širom Srbije dobile način na koji će to moći da rade tek 27. decembra, četiri dana pre isteka roka da im se otpišu kamate.
Druga stavka koja stoji u tom zakonu, možete da vrtite glavom koliko god hoćete, to je fakat na terenu, 31. marta ko plati te kamate koje su mu iz prethodnih godina njemu se otpisuje 75%. Da li znate da poreske uprave još uvek nisu dobile na koji način će to moći da rade?
Ponavljam, danas je 10. mart. Prolaze karavani, zaista, pored ove vlade. Pohvaljujemo izmene ovog zakona. Smatramo da su zakasnile, ali bolje ikad nego nikad, pre svega zbog tih šest hiljada zaposlenih u poreskoj upravi. Ovo samo treba da bude inicijalna kapisla za jednu kvalitetnu sistematizaciju, za obezbeđenje sredstava u budžetu koja će omogućiti da zaposleni imaju veće plate u poreskoj upravi, i u krajnjoj liniji za postavljanje poreske uprave kao jednog organa koji će biti potpuno nezavisan, kao što je u nekim drugim državama, koji će imati status koji mu pripada, a ne da direktor same poreske uprave, direktori regionalnih centara, direktori u filijalama moraju da budu zavisni od vašeg pomoćnika ili konkretno ministra finansija, ne mislim konkretno na vas, nego na period koji je iza nas, gde se mnogo toga po partijskoj liniji dešavalo.
Sve su ovo preduslovi da napokon stvorimo jednu poresku upravu u kojoj će se kadrovi i zadržavati. Još jednom vas molim da malo razmotrite sve te podatke koji se odnose na poresku upravu, odnosno na broj zaposlenih, na odliv zaposlenih i na ono šta se sprema kada budu lokalne uprave preuzele sve poslove koji su vezani za prikupljanje poreza, koji ostaje u lokalnoj samoupravi, kakav tek onda udar sledi na poresku upravu, neće imati ko da ubira poreze u ovoj državi i svaka ovakva izmena će faktički na kraju biti kozmetička. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe Napred, Srbijo.

Poštovane kolege, poštovani predsedavajući, evo jedne teme kojom nam država vrlo jasno pokazuje šta su njeni prioriteti. Samim stavljanjem u fokus ovog zakona i rešavanja statusnih pitanja ljudi u poreskoj upravi nama država jasno daje do znanja da je najvažnije da prikupi sebi sredstva za svoje funkcionisanje.
Jasno je da nema države bez poreza i jasno je da država ne zarađuje nego troši, i tu nema nikakvog spora, ali ima spora u tome što država ne stvara prvo uslove da se proizvodi i namerno kažem – da se proizvodi, a ne samo stvaraju usluge, jer su to mimo metodologija i mimo priča, i mimo virtuelnog novca prave osnove iz kojih može da se zahvati porez, pa da onda živi država i svi oni koje država finansira.
Zašto nam ovde država nije dala, odnosno Ministarstvo finansija za prioritet plate, način zasnivanja radnog odnosa, raspoređivanje unutar organa, na primer za Državnu revizorsku instituciju? Ne, državi nije najvažnija kontrola trošenja novca. Njoj je najvažnije da napuni svoju kasu. Ako vremenski prethodi punjenje kase kontroli trošenja, ono što je vremenski prvo i što prethodi svemu jeste upravo proizvodnja. O tome se, tvrdim pouzdano, ne vodi dovoljno računa, ni rešenjima redovnim, a ni merama.
Šta država od nas traži? Da joj priznamo da je ona sama sebi najvažnija, da ima cilj da napuni kasu u kojoj nisu u jednakoj ravni odgovornosti njenih poreskih organa sa pravima koja im dajemo. Dobijaju mnogo veća prava, dobijaju i žele da im se ostvare veća primanja, ali nemaju jednaku odgovornost.
Da li nam je kroz ovaj zakon, koji su nam predstavili kao rešavanje statusnih pitanja zaposlenih u poreskoj upravi, uglavnom, država obezbedila informacije o tome kakvi su rezultati poreske uprave i učinci rada, da bismo mi mogli da damo svoj pozitivan sud o ovim zakonskim rešenjima?
Ako je država negde u decembru priznala da ima 13,2 milijarde dinara utaje poreza, čelni ljudi poreske uprave su priznali 13,2 milijarde, u februaru mesecu se objavljuju podaci po kojima poreska utaja iznosi 70 milijardi dinara! O kakvim učincima i zaslugama poreske uprave govorimo ovde, da bi stali pred ovaj dom i tražili veće plate, brže napredovanje i bolje uslove rada?!
Ako je zakon loš, pa je omogućio utaju poreza, ko je odgovoran za takva zakonska rešenja? Jedna te ista vlada DOS-a u različitim varijantama organizovanja, ali saglasna na takvim rešenjima.
Ako poreska uprava ima problem funkcionisanja u smislu zloupotrebe ovlašćenja, loših kadrova, dekapacitiranosti kao što kažu itd, a na čijem je to opet teretu, nego na teretu vlasti koja se ne seti koliko para ne uđe u državnu kasu dok ne vidi da je kasa prišla dnu.
Vrlo se ozbiljno hvalila u medijima i u javnosti država, odnosno njeni predstavnici, da je broj zaposlenih u 2005. godini u poreskoj upravi smanjen sa 8 hiljada na 6 i osam stotina zaposlenih. Godine 2009, februara, nama se država žali da nema dovoljan broj poreskih službenika da prikupe porez. A zašto je onda bio uspeh otpustiti ljude, a danas se žalimo da ih nemamo?
I svako ko radi u javnom preduzeću ili nekom državnom organu priznaće da imamo jedno potpuno nerealno i nelogično promovisanje dobrovoljnog odlaska ljudi i napuštanja, širenja obaveza koje dobijaju organi uprave, javna preduzeća i lokalna samouprava, takođe, baš u ovom delu nadležnosti, a da onda nema ko da obavi taj posao.
Te 2005. godine, što su meni poslednji dostupni podaci, poreska upraska uprava je prikupljala 80% svih prihoda u budžetu, to je bila njena uspešnost. Trošila je za taj posao, 0,88% od tog kolača koji se zove budžet.
Koliko danas naplaćuje poreska uprava? Koliko poreska uprava troši, mogu samo da pretpostavim.
Kakva može da bude moja pretpostavka i svih kolega ovde ako je 18. novembra stigao Predlog zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa jednim rešenjima, a onda 20. februara ove godine amandmani Vlade koji onako kako izgledaju vizuelno, tako i suštinski menjaju ovaj zakon. Za nepuna tri meseca Vlada je potpuno promenila pristup onom delu koji se zove napredovanje i materijalni položaj zaposlenih.
U ovom osnovnom Predlogu zakona bilo je predviđeno da se popunjavanje radnih mesta na neodređeno vreme u ovom organu može vršiti po pravilu javnim konkursom i izuzetno preuzimanjem iz drugog državnog organa, da bi u ovim amandmanima od februara meseca pod broj jedan došao način – trajno premeštanje. Trudila sam se da kroz materijale koje imam razumem šta znači institut trajnog premeštanja i nisam uspela da utvrdim.
Postoji sistem privremenog premeštaja gde neko može da napreduje u službi mimo redovnih i uobičajenih procedura i da na takvo više mesto bude raspoređen na rok od 12 meseci. Postoji novi rok od 12 meseci umesto šest meseci i za rad na određeno vreme i postoji privremeni premeštaj kada neko može da bude premešten u drugo mesto rada do 50 kilometara od onog gde živi, a u istoj spremi i istom platom. Postoji i privremeni premeštaj gde neko može da bude kažnjen za loše rezultate rada i zbog disciplinskog postupka do dve godine premeštaja takvog privremenog, ali nisam uspela da utvrdim šta je trajni premeštaj u smislu ovog zakona. Prosečni građanin teško može da razume ova zakonska rešenja.
Mnogi organi na koje se ovi zakoni odnose, advokati koji profesionalno treba da tumače ove stvari, takođe, nisu u stanju da protumače odredbe ovog zakona, a ono čime se hvalite da se poboljšava materijalni položaj zaposlenih u poreskoj upravi, tumačim zbog iskustva, ne vama verujući na reč i na zakon, nego po onom kada lisicu pozivaju u pećinu, a ona kaže "plaše me tragovi jer vode samo do pećine, a iz pećine nijedan".
Moram da iznesem svoju sumnju da vam sistem privremenih premeštaja i mimo uobičajenih pravila i procedura napredovanja, odnosno kažnjavanja služi da po diskrecionom pravu ili moralno političkoj podobnosti pravite kadrove kakvi vama odgovaraju.
Da to jeste moguće govori i primer, ne verujem da je usamljeni, jedan od otkrivenih, da je jedan od načelnika poreske uprave u Vojvodini došao bez potrebnog radnog iskustva na mesto direktora, a onda, dragi građani, onaj koji je zadužen da sprovodi, kontroliše, utvrđuje i naplaćuje porez, kupi kuću, ima priznanicu, izbegne prijavu poreskom organu da ne bi platio porez i tek kada proda, sazna se da je transakcija imala to posredno koleno u kojem je onaj koji je zadužen da naplaćuje i kontroliše oštetio državu za porez.
Svi oni koji su danas u situaciji da imaju neke povlašćene informacije, povlašćene u smislu da znaju kako se mogu poreske rupe, poreske površnosti zloupotrebljavati, koriste to za reket države ili reket onih koji mogu da zarade na tome. I što je najgore, u tome prednjače oni koji predstavljaju državu.
Neću da koristim analogiju juče uhapšenih, od 35 je 18 policajaca, neću, tek su u istražnom postupku. Ali, mnogo je 18 policajaca od 35 uhapšenih. Tvrdim da, sedam ili osam, a tada je prvo lice poreske uprave reklo – u 2005. godini je otpušteno iz poreskih organa zbog zloupotrebe.
Koliko je onih koji nikada nisu otkriveni? Koliko je onih na koje se žalilo nebrojeno ljudi – u svakoj političkoj stranci, uverena sam, postoji arhiva onih koji se žale na zloupotrebe od strane državnih službenika koji treba da sprovode ove zakone, a kojima nisu mogli da dođu zakona, a ne glave? Ne u ime onih koji pošteno rade svoj posao i uvek to moramo da odvojimo, nego zbog onih koji štete državu, štete i građane istovremeno, jer smo svi korisnici države na neki način i svi moramo da vodimo računa o prihodima koji u državu treba da se sliju. Vi morate ovim zakonom da obezbedite ne samo pravo da vam se u drugostepenom postupku ne pita Vrhovni sud, nego da to radi poreski organ unutar, nego da izgradite mehanizme odgovornosti za one koji štete i brukaju državu.
Gospođo ministre, pođite od vas, zašto vam u ovom zakonu od osnovnog rešenja, a do amandmana, vaše ovlašćenje da propisujete šta je to nespojivo sa ovom delatnošću poreskog činovnika predlaže direktor poreske uprave? U prvom rešenju to je bilo vaše pravo.
Šta vi možete da uradite kada vam partijski postavljen direktor poreske uprave podnese zahtev? Nećete vi dovoditi u nepriliku koalicioni sporazum, vi ćete jednostavno za ljubav mira, od kojeg ćemo trpeti svi, dozvoliti da poreska uprava bude jedan od onih feudalnih poseda u kojem se zapošljavaju podobni, u kojima je dok je bilo poreskih izjava bilo dvostrukih knjiga poreskih izjava zavedenih i nezavedenih, tako da i danas imamo slučaj da fiskalna kasa nije opšte pravilo i vređa mene kao poslanika ako mi kažete ovde da je ovo rešenje doneto na zakonu pred kojim treba da budemo svi jednaki.
Da, teoretski to lepo zvuči – praksa pokazuje nešto drugo. Da to nije moguće ne bi vi priznavali 13,2 milijarde utajenog poreza, a drugi su istragom dolazili do toga da je to mnogo veća cifra. Ono što vi kao država morate da uradite jeste – da u promovisanju jednošalterskog sistema rada, gde se PIB dobija na jednom šalteru, morate da priznate da prvo morate da ukinete sto internih pravilnika, odnosno instrukcija koje poseduje poreska uprava. Ono što se naziva internom instrukcijom, 50 dokumenata, od tih 100, tiče se otvaranja poreskog identifikacionog broja, znači trećeg lica, a do njih se nigde ne može doći niti se mogu pročitati.
I ovo što govorim je objavljeno na sajtu tela koje se bavi regulatornom reformom i koje traži da se među prvima ukinu takva interna akta, pravilnici i instrukcije, a o ovom organu, o kojem danas govorimo, od 150 ih je tajnih, a tiče se nas.
Da bih ja o ovome mogla da govorim na ovakav način, tvrdim da sam poreski obveznik koji nijedan dan nije zakasnio u svojim poreskim obavezama. Radim u preduzeću koje, takođe, svoje poreske obaveze izmiruje u danu i u paru, ne zakidajući na tome. Radim u ovom domu koji se izdržava od države.
U ime svih nas koji plaćamo porez ne možete ovde da tražite sredstva, a da kažete – neće se iz budžeta tražiti sredstva za sprovođenje ovog zakona, već će biti obezbeđena iz same poreske uprave, iz njenog poslovanja. To je opet od istih poreskih obveznika, iz onoga što je suva drenovina, a zove se proizvodnja u ovoj državi, jer nemate odakle da uzmete, nego od tih istih poreskih obveznika koji pune budžet.
Ne možete reći da su vam potrebni novi ljudi i nove pare, jer osam godina broj zaposlenih stoji na cifri od dva miliona. Broj zaposlenih se ne povećava i kako smo mi to biznis servis za privlačenje stranih investicija, kada smo toliko reformi uradili – uništili i bankarski sistem, možemo ga mi zvati domaćim koliko hoćemo, a znate li šta je domaće, domaće su samo kamate koje plaćamo, zarađujući ih ovde u ovoj zemlji. Sve ostalo, a to nije samo naše iskustvo, već svih zemalja iz okruženja koje su te savete slušale – tako su prošle.
Vi morate da vodite računa o poreskoj izdržljivosti i morate da shvatite da danas napunjena kasa novim propisom, novim ljudima, novom strogošću, znate li šta će značiti – trku u krug onih koji treba da utaje porez i da prežive i države koja će ih juriti da taj porez prikupi? Ovaj zakon nije dobar način i Srpska napredna stranka, Poslanički klub Napred, Srbijo za njega neće glasati. (Aplauz.)
(Za vreme govora narodne poslanice Jorgovanke Tabaković, poslanici lupaju o klupe.)

Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe DSS.

Hvala, gospođo potpredsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Pažljivo smo pročitali Predlog i u detaljnom obrazloženju za donošenje ovog zakona vrlo jasno piše koji su to razlozi.
Jedan od ključnih razloga jeste to što zakon treba da zaustavi proces daljeg smanjenja kapaciteta poreske uprave, da izvrši njenu kadrovsku konsolidaciju do nivoa koji obezbeđuje stabilnost javnih finansija u narednom periodu i u samom tekstu zakona to je detaljno razrađeno. U članu 23. se kaže da će zaposleni u poreskoj upravi ubuduće biti poreski službenici. Članom 24, odnosno članom 169. se definiše način na koji će se popunjavati radna mesta. Članom 169đ se kaže kako se definiše rad na određeno vreme. Član 169z definiše radno vreme, pa kaže kako je moguće da se definiše rad u smenama, rad subotom i nedeljom i do detalja obrazlaže sve te elemente koji su važni za funkcionisanje jednog tako važnog državnog organa.
U državnoj upravi Srbije, a to čujemo sada svakoga dana, radi 28 hiljada službenika. Na koji način i kojim zakonom definisati status ostalih službenika koji ne rade u poreskoj upravi? Da li su ti zaposleni manje važni i da li ti organi ne rade tako važne stvari ili će možda u sledećim nedeljama i mesecima pred nama biti gomila nekih drugih zakona – gde će svaki od ministara i starešina državnih organa predlagati zakone i isticati specifičnosti? Koliko smo upoznati, manje-više, svi državni organi imaju sličan problem, a to je, da školovani kadrovi napuštaju, odlaze u privatan sektor i jako je teško obavljati važne i odgovorne stvari.
S druge strane, u ovoj sali smo više puta govorili o potrebi da se utvrdi koliki je optimalan broj zaposlenih, jer kako god se koji zakon pojavi ispostavi se, kao što se i u ovom zakonu kaže – da u poreskoj upravi ima manje zaposlenih nego što je potrebno, odnosno većina zakona koji se pojave tvrde da u tim organima radi manje zaposlenih nego što je potrebno.
Takođe, s druge strane, ovde smo isticali više puta da Državna revizorska institucija ne može da dobije prostor, zato što su sve državne prostorije zauzete zaposlenima i govori se kako treba da se zidaju nove zgrade, da bi ti zaposleni dobili više prostora.
Drugu važnu stvar koju smo primetili u obrazloženju, to je da su razmatrane mogućnosti kako da se ovaj problem reši. Vrlo je jasno istaknuto da ovaj problem može da se reši isključivo zakonom. Pošto je ovo materija zakona, onda mora da se promeni zakon.
Ja moram da pohvalim ministarku finansija koja ovako naglašava, u obrazloženju zakona, potrebu da se bezuslovno poštuju zakoni.
Ono što mene brine jeste – zašto drugi ministri ne poštuju zakone? Ja osećam potrebu da ministarku finansija zaštitimo od drugih ministara, na primer od potpredsednika Vlade Božidara Đelića. Božidar Đelić je nagovestio da će u petak biti održan koordinacioni sastanak na kome će se utvrđivati platforma za pregovore sa MMF.
Ne znam da li gospodin Đelić zna, ali Vlada je usvojila Memorandum o ekonomskoj fiskalnoj politici, a sa druge strane Skupština Srbije je usvojila Budžet za 2009. godinu. Svi elementi ekonomske politike se nalaze u ta dva akta. Prema tome, ne može da se pregovara o tome – da li će zakon da se poštuje. Ako se kaže da će bruto društveni proizvod biti 3,5%, da će deficit biti 1,5%, da će pad izvoza biti oko 5%, da će pad uvoza biti oko 5%, onda je to zvaničan državni akt. Rečeno nam je da je to ekonomska politika koja je utvrđena, da nema potrebe da se u Skupštini otvara nova rasprava o ekonomskoj politici, da je dovoljno da kroz poslanička pitanja, sa predstavnicima Vlade razgovaramo o tome.
Prema tome ne vidim razloga da se prave koordinacioni sastanci, ako nema revizije te politike, a ako ima, onda se to radi na drugi način, upravo ovako kao što ministarka predlaže u ovom zakonu –Vlada koriguje Memorandum, budžet dolazi u Skupštinu, odnosno rebalans, sa nekim novim projekcijama i to onda ima snagu zakona. Sve drugo je direktno kršenje zakona.
(Član 16, tako je, da, u sali kažu da je tako – apsolutno u Narodnoj skupštini ne može da bude neke druge priče.)
Član 16. Zakona o budžetskom sistemu tačno definiše šta stoji u Memorandumu o budžetu – srednjoročne makroekonomske i fiskalne projekcije, pregled ekonomske i fiskalne politike, preporuke u pogledu budžetske strategije, vrlo jasno definisano i ne ostavlja se prostor za bilo kakva proizvoljna tumačenja.
Ono što mi ovde imamo problem kada se donese Poslovnik, pa ne možemo da ga protumačimo, jer postoji milion tumačenja, Zakon o budžetskom sistemu je definisan na vrlo jasan način. Prema tome, ako ima problema, onda se to definiše ili tako što Vlada koriguje Memorandum ili tako što Skupština usvaja nove projekcije kroz rebalans budžeta.
Prema tome, Narodna skupština mora jednoglasno da stane u odbranu ministarke finansija i da je zaštiti od proizvoljnih izjava i proizvoljnog delovanja njenih kolega iz Vlade.
Umesto rasprave u Skupštini, mi smo pre nekoliko dana imali raspravu na Kopaoniku. Umesto da čujemo koje su to projekcije i koje su vizije, pošto nismo mogli da ih čujemo ovde, čuli smo nekoliko novih ideja. Ima ih svega tri ili četiri, koliko sam uspeo iz sredstava informisanja da se informišem:
Jedna ideja su kompenzacije. Ako me sećanje dobro služi, to je već u Srbiji viđeno.
Druga ideja je pretvaranje duga u vlasništvo države. Opet, ako me sećanje dobro služi, i to smo već videli.
Treća i najvažnija ideja je zaduživanje. To smo već i te kako dobro videli u ovoj zemlji, pa nas je bolela glava posle toga 20 godina i boli nas još uvek.
Problem duga, ako pogledate strukturu i razloge za neke od naših problema u 2009. godini, jeste to što su se privatna preduzeća zaduživala u inostranstvu. Državni dug nije veliki, ali je dug privrede veliki. Ta privreda to ne može da servisira. Kada to privreda više ne može da radi, onda svi zajedno imamo problem. Da li će to biti rešenje ako smo sve ove recepte već videli, to je potpuno jasno.
U Skupštini se otvara mogućnost da se raspravlja o efektima krize i o merama, ali će pre ili kasnije o tome morati ovde da se raspravlja. Ako ništa drugo, moraće kroz rebalans budžeta. Sve zajedno će nas mnogo manje boleti glava ako to bude pre. Očigledno da će to biti kasnije, a onda ćemo, u godinama pred nama, svi zajedno kukati. Hvala.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa, prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: SPS – JS, Napred, Srbijo i SRS.
Prelazimo na deo rasprave, a po redosledu narodnih poslanika, prema prijavama za reč u načelnom pretresu.
Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Đorđe Milićević, a posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko gospođo Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Poslanička grupa SPS – JS smatra izuzetno važnim, jer se ovim zakonskim predlogom, zapravo, želi postići jedna transparentnost organizacije, odnosno potpuna kadrovska konsolidacija, radi efikasnog izvršenja poreskih prikupljanja i obezbeđenja stabilnosti javnih finansija.
Dakle, najvažnije izmene koje su predložene ovim zakonom jesu: pojašnjenje nadležnosti jedinica lokalne samouprave; zatim, kao pravo poreskog obveznika propisuje se i pravo na preknjižavanje, kao što je, između ostalog, ovde rečeno; zatim, predlog je da poreski obveznik izmenjenu poresku prijavu ne može podneti nakon pokretanja postupka poreske kontrole za kontrolisani period; na usmenom javnom nadmetanju, na kome se prodaju pokretne stvari čija je pojedinačna vrednost preko 200 hiljada dinara, učestvovati mogu samo lica koja polože depozit u visini od 10% procenjene vrednosti pokretne stvari.
U poreski postupak uvodi se, između ostalog i apsolutni rok zastarelosti od 10 godina, propisivanje obrasca potvrde o rezidentnosti iz ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Zatim, predložene su izmene kojima se uređuje radno-pravni odnos zaposlenih i precizirane su prekršajne sankcije.
Čini nam se da je opšta procena da sadašnji kadrovski potencijal, najpre po broju, neće moći kvalitetno i adekvatno da izvrši osnovni zadatak, a to je utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda. Poreski obveznici su najveći broj građana Srbije i podrazumeva se, prema svakom poreskom obvezniku, postupak mora biti vođen uz poštovanje načela zakonitosti i jednakosti, a za to su potrebni visokoprofesionalni poreski operativci, potpuno posvećeni poslu koji rade, uz adekvatnu motivaciju.
Zbog toga je, između ostalog, u ovom zakonskom predlogu najveći prostor i posvećen kadrovima, odnosno načinu popunjavanja izvršilačkih radnih mesta u poreskoj upravi, zvanju tih kadrova, uslova koje treba da ispunjavaju, uslova koje moraju da ispune u bavljenju tim poslom, nagradama, kao i dodacima na osnovnu platu i naknadama plate.
Za ispunjenje osnovnih funkcija države, kao i za jedno stabilno vođenje makroekonomske politike jedne države, neophodno je da se kroz poresku administraciju obezbedi efikasna naplata poreskih prihoda i naplata, rekao bih u kontinuitetu, kroz jasnu i pojednostavljenu proceduru, čemu ovaj predlog zakona i teži.
Ovim se, zapravo, postiže i svojevrsna pravda da svi redovno izmiruju svoje poreske obaveze.
Predlog dopune zakona reguliše i način otpusta obaveza po osnovu poreza u privatizaciji privatnih subjekata, ako je iznos obaveze privatnog subjekta iznad postignute kupoprodajne cene.
Takođe, neophodno je ojačati poresku administraciju, zbog obima posla koji će se pojaviti u realizaciji postupka restitucije i vraćanja imovine ranijim vlasnicima.
Kao što je na samom početku rečeno, ovim predlogom prodaja pokretnih stvari regulisana je tako da na usmenim javnim nadmetanjima, na kojima se prodaju pokretne stvari čija je pojedinačna vrednost preko 200 hiljada dinara, mogu učestvovati samo lica koja polože depozit od 10% procenjene vrednosti.
U slučaju da kupac u roku od osam dana, od dana kada mu je dostavljen zapisnik o prodaji, ne uplati iznos za koji mu je prodata pokretnost, prodaja se oglašava nevažećom, kupac gubi pravo na povraćaj depozita i ne može biti ponuđač u daljem postupku prodaje. Ova izmena i ova novina svakako ima za cilj da postupak prinudne naplate bude daleko efikasniji.
Kao što je već rečeno, izmenama ovog zakona u poreski postupak se uvodi apsolutni rok zastarelosti od 10 godina, a precizirane su i prekršajne sankcije kojima će se poreski obveznik, pravno lice ili preduzetnik koji ne podnese poresku prijavu propisanu poreskim zakonom, kazniti za prekršaj novčanom kaznom u visini od 15 – 20% iznosa poreza utvrđenog rešenjem poreske uprave.
Takođe, između ostalog, u obrazloženju ovog predloga navedeno je da se njime predviđa da pravo na preknjižavanje i pravo na povraćaj poreza imaju isti rok zastarelosti, da poreski obveznici ne bi zloupotrebljavali različite rokove zastarelosti, ukoliko istekne rok zastarelosti za povraćaj, poreski obveznik podnese zahtev za preknjižavanje.
Na kraju, želim još jednom da kažem da će Poslanička grupa SPS – JS u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.