Gospodine Todoroviću, zamolila bih vas da kontrolišete sve ono što ometa rad Skupštine.

Upozoravam vas,. izričem vam opomenu, gospodine Todoroviću.

Izvolite. Nastavite.

(Za sve vreme govora predsednika Narodne skupštine poslanici SRS aplaudiraju.)

Postavljam pitanje – koliko je privrednih subjekata u Republici Srbiji u blokadi, jer se podaci koji se iznose u javnosti o tome razlikuju i drastično su povećani od pre dve nedelje, kada je taj broj iznosio, po procenama, 48 hiljada, da bi ovih dana taj podatak bio oko 60 hiljada preduzeća?

Moje pitanje nije samo informativno, koliko je preduzeća u blokadi, već da se javnosti odgovori – koliko je preduzeća u blokadi zbog toga što duguje državi, a po osnovu neizmirenih poreskih obaveza i ostalih davanja, a koliko je preduzeća u blokadi zato što država duguje njima?

Suštinsko i principijelno pitanje je da li, pošto se u javnosti žali poreska uprava da zbog loših priliva u budžet nema sredstava da pokreće stečajeve u vreme kada pričamo o zaštiti svakog radnog mesta, a stečajevima se radna mesta ne štite, koliko je tih eventualnih stečajeva uzrokovano neplaćanjem poreza od strane obveznika u privredi prema državi, a koliko onih kojima država duguje ne mogu iz tih razloga da isplaćuju plate?

Mene, pre svega, zanima da li će ljudi koji su zaposleni u tim firmama, koje se nalaze u dužničkom čvoru, trpeti i dokle će trpeti da ova država obezbeđuje posao i garantuje posao samo stranim bankama, kojima obezbeđuje subvencionisanje kamate od 5,5, koje daje građanima, do 11, što je za njih cena u kojoj zarađuju, a mnogo veća od cene koju ostvaruje bilo koja banka, ta ista, ali u zemlji matici, i da se priča i marketinško vođenje države, u kojoj je briga o građanima svedena na načina kako se neke mere predstavljaju, pretvori u jednu ozbiljnu i odgovornu akciju, u kojoj ćemo utvrditi razloge za dužnički čvor i obavezati one koji mogu da imaju pristup kreditima, u ovom trenutku, da isplaćuju i svoje poverioce i dobavljače, od kojih zavisi proizvodni ciklus za njih, a za mene je najvažnije, od kojih zavisi i opstanak mnogih porodica, jer dok dobavljači u nizu dobijaju novac dotle je moguće da oni isplaćuju plate od kojih ljudi žive.

Jer sve aktivnosti države se u stvari svode na konkretan život građana i na njihov standard, koji je ovim, zaista, doveden u pitanje i ako je nešto naša specifičnost krize to je taj dužnički čvor, koji već pokazuje svu ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo?

Normalno je da je država prvi činilac, koji u tom smislu mora da pokrene akciju i to da definiše situaciju, da izađe sa konkretnim podacima i da onda krene u rešavanje tog problema. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Gospodin Aligrudić, predsednik Poslaničke grupe DSS.

Predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, imam jedno pitanje za vas predsednice, kada ćete početi da nas uvažavate, jer to niste radili od maja prošle godine kada ste postali predsednik Narodne skupštine? To je prvo i osnovno pitanje.

Od prošle nedelje smo odlučili da više ne dolazimo na konsultacije kod vas po bilo kojem pitanju, jer su neplodne i ničemu ne služe. Eventualno ćemo se odazvati na poziv šefova pojedinih poslaničkih grupa, bez obzira da li su iz redova vladajuće koalicije ili iz opozicije, i ako treba da se dogovaramo oko nečega konkretnog. Ono što je trebalo da bude centralno mesto razgovora u ovom parlamentu oko plana rada, načina rada, gradnje bolje atmosfere, sve to što je trebalo da se dešava u vašem kabinetu od tog posla nema ništa.

Drugo pitanje je, takođe, za vas, imate li vi nameru, s obzirom na to da se šetate po Srbiji i promovišete Statut Vojvodine sa pojedinim članovima vaše koalicije, ne političke stranke nego koalicije, kao predsednica Parlamenta da nam iznesete svoj stav povodom predloženog Statuta Vojvodine, je li to po vama u skladu sa Ustavom ili nije?

Da li je po vama i po predsedniku vaše stranke, Ivici Dačiću, to u skladu sa Ustavom ili nije? Predsednik vaše stranke je dao izjavu da – ako mu jedan profesor pravnog fakulteta bude rekao ili ako bude čuo da je javno istakao da taj predlog nije u skladu sa Ustavom, da će vaša politička stranka biti protiv tog predloga. Koliko znam, profesor pravnog fakulteta Ratko Marković, koji je bio, inače, član vaše stranke i koga ste izuzetno poštovali, koliko znam, rekao je da to nije u skladu sa Ustavom.

Jako bih voleo da čujem vaš stav. To mi je od značaja za rad u Narodnoj skupštini. Ne mogu dovoljno dobro da se skoncentrišem na posao ukoliko ne znam šta sve vi kao predsednik Parlamenta mislite, jer to nam je dosta značajno. Znam da ste vi predsednik svih nas i te floskule, ali jako mi je značajno da bih mogao na miru da radim u ovom domu.

Druga stvar koja me zanima, a ne znam da li možete to da pitate predsednika države, ako ne možete neposredno prema Poslovniku probajte preko premijera, pošto očigledno predsednik države ima dobar link na premijera, mada je ovo u osnovi pitanje za premijera i za spoljnu politiku – Boris Tadić je bio u Španiji i tamo je razgovarao sa kraljem, sa drugim zvaničnicima i, koliko vidim prema vestima jutros, istaknuto je od strane Španije da nikada neće priznati nezavisno Kosovo. A onda je Boris Tadić takmičeći se u špansko-srpskim patriotskim izjavama o zaštiti teritorijalnog integriteta Srbije, takođe, naglasio da nikada neće priznati nezavisno Kosovo.

Moje pitanje za njega je bilo vrlo prosto – kako ga nije sramota?! Španija je država koja ima interes da ne prizna nezavisno Kosovo i to nama svakako odgovara. I Španija je u tom smislu očigledno prijateljska zemlja. Problem u glavi Borisa Tadića je, što je neverovatno, kako lider, kako predsednik jedne države kojoj je ugrožen teritorijalni integritet ima obraza da dođe kod šefova druge države, koja nema taj problem, njihov integritet u ovom smislu nije ugrožen, KiM nije sastavni deo Španije nego Srbije, i da je ono sve što on može da izjavi pred zvaničnicima Španije, koji su domaćini, jeste ponavljanje iste rečenice koju izgovaraju domaćini: ''Nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo.''

Mene bi bila sramota da sam na njegovom mestu, a ovamo svi potezi koje on radi, a problem, smeta vam, je li? I treba da vam smeta, i treba da vas bude sramota sve, a to što se vi malo bunite to je zbog toga što vam je neprijatno. Jasno, pa kako ćete, sedite tu svi zajedno i onda vam je neprijatno. Dakle, predsednik Tadić nema trunke sramote što nije u stanju da izgovori jednu rečenicu više od onoga, ali zato njegova vlada, koja je napravljena samo da trguje sa svojom teritorijom, mrtva 'ladna priziva Euleks, mrtva 'ladna zaključuje SSP u trenutku kada se zna da je on samo običan element ucene.

To je ono što vi radite. To je ono čime se vi bavite.

Da li je moguće preko premijera ovo pitati Borisa Tadića, pitam vas, predsednice Parlamenta? (Aplauz.)

Zahvaljujem. Uvažavam sve poslanike, u skladu sa svim aktima koji me obavezuju na to i sa ličnim odnosom prema vama, a interpretirali ste stav predsednika Socijalističke partije, koji je ujedno i stav svih socijalista u vezi sa Statutom Vojvodine.        
Da li još neko od predsednika i predstavnika želi reč? (Ne.)
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nenad Čanak, Velimir Ilić i Milan Lapčević.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI (načelni pretres)
Primili ste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, i to:
Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, devet minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa G17 Plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa Napred, Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa Manjina –osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik, gospodin Vladan Batić, koji nije član nijedne poslaničke grupe, ima pravo da govori do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati narodni poslanici: Zoran Kasalović – SPS - JS, Jorgovanka Tabaković – Napred, Srbijo i gospodin Slobodan Maraš –LDP.
Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, dr Diana Dragutinović, ministara finansija, želi reč? (Da.)
Izvolite, gospođo ministar. Gospođo ministar, gospodin Dragan Stevanović je ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SRS.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo, možda par rečenica, kao mogući odgovori na postavljena pitanja, a zatim da krenem sa obrazloženjem zakona koji je na dnevnom redu.
Zakon o budžetu Republike Srbije za bilo koju godinu, pa i za 2009. godinu, jeste najvažniji zakon jedne zemlje. Međutim, kao što to obično biva, često se neki rashodi ne izvrše. Zašto se ne izvrše rashodi? Recimo, zato što se nisu ostvarili prihodi koji su planirani. Tako je bilo i 2008. godine. Godine 2008. ostvareni prihodi su bili manji za oko 5% od planiranih.. Rashodi su bili manji, takođe, za 5% planiranih rashoda. Dakle, nisu se svi rashodi ostvarili, kao što se nisu ni svi prihodi ostvarili.
Kao što znate, Zakon o budžetskom sistemu, za koji me inače često prozivate, definiše neke prioritetne rashode. Dakle, oni rashodi koji imaju u izvršenju prioritet nad nekim drugim i to su plate, transferi organizacijama socijalnog osiguranja i socijalni izdaci, pre svega obaveze prema javnom dugu. Subvencije prosto i različiti vidovi diskrecionih rashoda nisu prioritetni rashodi.
Dakle, ako nešto nije izvršeno u budžetu za 2008. godinu, to su bili diskrecioni rashodi, tamo gde smo morali smanjiti rashode zato što nismo imali one prihode koje smo planirali. Sada se nalazimo u 2009. godini i to je tačno. Nemojte da zaboravite da smo u prvom kvartalu 2009. godine i da su stvarno januar i februar mesec daleko od tipičnih meseci samo po broju radnih dana. Ako hoćemo da vidimo koliki je normalan broj radnih dana u jednom mesecu, to je 22 dana. U januaru i februaru imali smo samo 18 i 19 radnih dana. Šta to znači kada je novac u pitanju, čak i kada se budžet ne puni onakvom dinamikom kao što smo planirali? To znači između pet i osam milijardi dinara mesečno manje.
Prema tome, postoje rashodi koje svi u svojim glavama planiramo kao jedna dvanaestina. Postoje prihodi koji su značajno niži, prvo zato što je broj radnih dana niži. Dakle, u prvom kvartalu država će, odnosno Ministarstvo finansija, praktično kao prioritet imati one rashode koji jesu prioritet.
Što se tiče Banatskog Dvora, zaista ne znam o kom je kašnjenju reč. Stavljanje u funkciju Banatskog Dvora je, takođe, vezano sa nekim izdacima i ti izdaci, nažalost, nisu planirani u budžetu. Pokušano je da se nađe način za stavljanje u funkciju Banatskog Dvora i koliko znam u završnoj fazi su pregovori sa dve institucije koje su spremne da ulože, odnosno da kreditiraju Srbiju pod povoljnim uslovima da Banatski Dvor stavi u funkciju do kraja leta, dakle, pre početka grejne sezone.
Svoje izlaganje na Kopaoniku nisam shvatila kao način da prevarim javnost, kako je to neko rekao, dakle, tada sam nudila ne rešenja, jer to nije uloga ministra finansija, nego opcije. Prema tome, nisam sigurna da li je vaša ideja, zaista se izvinjavam ako mislim da nije, rudna renta, to sam pronašla prošle godine u istraživanju CERAS-a. Bio je jedan projekat gde su objasnili koliko je rudna renta kod nas niska u poređenju sa Svetom. Stavila sam samo moguće opcije i pri tom postavila i u suštini otvorila pitanje gasa, znači, nije samo nafta u pitanju, u pitanju je gas, da li povećati rentu kada je gas u pitanju.
Što se tiče završnog računa NIS, čula sam i već se taj završni račun nalazi kod mene u kabinetu, zaista, moram da pogledam koje su stavke popravljene, tako da jeste, to je činjenica, prijavljen je gubitak umesto dobitka, ali ništa nije završeno dok nije završeno, treba prihvatiti prvo taj završni račun. Koliko je preduzeća u blokadi? Da li ima više onih kojima država duguje ili onih koji državi duguju? Definitivno ima više onih koji duguju državi, a koliko je tačno, ne znam u ovom trenutku. Vlada jeste svesna da postoji dužnički čvor, mislim da je otprilike negde na pragu nekog rešenja.
Što se tiče subvencionisanja kamatnih stopa, ne subvencionišu se kamatne stope, kako vi kažete stranim bankama, sve banke su lokalne, neke jesu u rukama stranih vlasnika, to je tačno, ali mislim da je Komercijalna banka domaća banka, u rukama domaćih vlasnika, kojoj se, takođe, subvencionišu kamatne stope.
Sada da pređemo na zakon. Pred nama, odnosno pred vama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je Vlada uputila Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje.
Mislim da nije sporno da je osnovni zadatak poreske administracije, odnosno poreske uprave kontrola i naplata javnih prihoda u cilju obezbeđenja stabilnih javnih finansija. Da bi to bilo moguće i u životu, sama poreska uprava i sama poreska administracija moraju da se menjaju, odnosno moraju da se menjaju kao odgovor na promene u fiskalnom sistemu. Moraju da se menjaju i zbog toga što se stalno i neprestano oblikuje poslovno okruženje na način da bude što više stimulativno za nova ulaganja.
U tom smislu set rešenja koji se nalazi pred vama, zapravo, pokušava da od poreske uprave ili poreske administracije napravi nešto što je servis biznisa, odnosno upravu koja je praktično klijentski orijentisana – orijentisana prema klijentima. Za to je bilo potrebno promeniti neka rešenja, povećati sigurnost poreskih obveznika i pojačati kapacitet poreske uprave. Kada govorim o pojačanju kapaciteta poreske uprave ne mislim kvantitativno, ne mislim na broj ljudi, već na njihov kvalitet.
Predlažem da pređemo na ono što predstavlja najvažnije promene ovog predloga zakona u odnosu na postojeći.
Prva, i najvažnija promena jeste primena i funkcionisanje jednošalterskog sistema prilikom dodele poreskog identifikacionog broja. Zatim, niz rešenja koja povećavaju sigurnost poreskog obveznika. Na kraju, treći skup promena koji se odnosi na jačanje kapaciteta poreske administracije. Sve u svemu, mislim da je promenjeno nešto više od oko 30 članova zakona.
Svakako smatramo da je najveći doprinos i najveći korak napred, kada je u pitanju predlog ovog zakona, u odnosu na postojeće stanje, primena i funkcionisanje jednošalterskog sistema prilikom dodele poreskog identifikacionog broja. Predlažem da pođemo od činjenice kakvo je stanje danas i sada na terenu.
Dakle, prilikom otvaranja preduzeća svaki preduzetnik ili budući vlasnik firmi prolazi kroz nekoliko procedura i luta od jedne do druge institucije, ne bi li završio posao koji se zove pokretanje biznisa. Taj posao se meri i brojem dana i brojem troškova. Što je veći broj procedura, što je više institucija gde morate da idete, to su naravno veći troškovi i veći broj dana.
U vezi sa tim postoji jedno istraživanje Svetske banke koje je rangiralo Srbiju na relativno nisko mesto, loše mesto. Ona je 94 od 181 zemlje, ukoliko gledate koliko dana treba za pokretanje, odnosno otvaranje firmi. Za zatvaranje preduzeća u Srbiji treba, prema trenutnom stanju stvari šest radnih dana. Šta je učinjeno ovim predlogom zakona? Sve se obavlja na jednom mestu, na jednom šalteru. Pri tome se ne dovodi u pitanje – ko zapravo izdaje taj poreski identifikacioni broj. Poreski identifikacioni broj i dalje ostaje u rukama poreske uprave, ali zahtev za tim brojem i dodela rešenja jeste sada na jednom mestu, a to mesto se zove – Agencija za privredne registre. Na taj način, umesto šest dana, za pokretanje biznisa, za otvaranje kompanije, sada će biti potrebno 24 časa. Inače, svuda u okruženju, uglavnom u evropskim zemljama, nigde ne treba više od jednog radnog dana za ovakav posao.
Druga grupa promena u ovom predlogu zakona, u odnosu na postojeće stanje, jeste ono sa čime se suočavala poreska uprava u sprovođenju važećeg zakona i ono sa čime se suočavala u sudskoj praksi. Predloženo je niz rešenja koja će svakako povećati efikasnost prinudne naplate, a i redovne naplate, a pre svega povećaće sigurnost poreskih obveznika. Samo bih taksativno navela nekoliko rešenja za koja mislim da jesu značajan napredak u odnosu na postojeći zakon. Tako, na primer, ukoliko je procenjena vrednost pokretne stvari veća od iznosa poreskih obaveza ili ukoliko je trećina početne vrednosti nepokretnih stvari veća od poreskih obaveza – ostatak se vraća poreskom obvezniku. Tako se sigurno obezbeđuje veća pravna sigurnost poreskog obveznika.
Dalje, druga velika promena je, ja mislim, a vi ćete to proceniti, povećanje efikasnosti javne prodaje samim tim što se uvodi obaveza polaganja depozita, koji čini 10%, ali ukoliko je vrednost javne prodaje, znači ta pokretna stvar, odnosno ukoliko je njena vrednost veća od 200 hiljada dinara, pa ukoliko kupac u roku od osam dana ne plati ugovorenu vrednost – tada depozit mu se trajno oduzima. Naravno, uvodi se i pravo preče kupovine nepokretnosti koja je predlog prinudne naplate. Dakle, onaj koji ima pravo preče kupovine, ukoliko prihvati uslove najboljeg ponuđača, ima pravo da kupi nepokretnost.
Konačno, kao, takođe, smatram promene nabolje i značajan pomak u odnosu na postojeći zakon jeste, odnosno uvodi se opšti rok zastarelosti od 10 godina i na taj način postoji jednaki tretman pravnih lica, preduzetnika i građana, nezavisno od činjenice da li je reč o javnopravnom odnosu ili o obligacionom odnosu.
Treća grupa promena u ovom predlogu zakona, u odnosu na postojeće rešenje, jeste jačanje u tehničkom smislu poreske administracije, odnosno poreske uprave. Dakle, predviđeno je niz rešenja, sa ciljem da se obezbede četiri sledeće stvari.
Prvo, da se zaista ojača profesionalizam i stručna osposobljenost zaposlenih koji obavljaju najdelikatnije i najsloženije poslove u poreskoj upravi i poreskoj administraciji, dakle – poslovi kontrole, redovne prinudne naplate i otkrivanja poreskih krivičnih dela.
Takođe, potpuno su uređeni poslovi koji su nespojivi sa službenom dužnošću i uređena su pravila ponašanja poreskih službenika i poreskih nameštenika.
Stvoreni su uslovi za upravljanje učinkom, čime je praktično obezbeđena motivisanost ljudi da napreduju u svojoj struci i da imaju veću odgovornost u izvršavanju poverenih zadataka.
Na kraju, obezbeđena su rešenja koja omogućuju horizontalnu pokretljivost unutar poreske uprave, odnosno administracije.
Kao što znate, poreska uprava ima vrlo složenu teritorijalnu organizaciju, znači, postoje četiri nivoa organizacije poreske uprave, a to je: Centrala poreske uprave, regionalni centri i Centar za velike poreske obveznike, filijale i ekspoziture, dakle, četiri nivoa.
Nema sumnje da se u Centrali i u regionalnim centrima, odnosno Centru za velike poreske obveznike i nekim filijalama, koje su veće, a to su filijale a), koje broje između 100 i 200 zaposlenih, zapravo, poslovi koji se obavljaju na tim nivoima vlasti su daleko složeniji i transakcije su daleko kompleksnije nego što se, recimo, obavljaju u nekim filijalama b), c) itd. ili ekspoziturama.
Zato je bila ideja da se proširi rang zvanja, kojima bi se obezbedila motivisanost ljudi za rad u ovim složenijim oblicima organizovanosti. Pored same selekcije koja je izuzetno važna pri odabiru zaposlenih koji rade u poreskoj upravi, verovatno je još mnogo više važna kontrola zaposlenosti. U tom smislu postoji, odnosno predloženo je postojanje grupe za unutrašnju kontrolu, koja treba da sankcioniše svaku eventualnu nepravilnost i nezakonitost u radu.
Uvedene su i neke novine kao što je, recimo, izričita zabrana da poreski službenici, ali ne samo oni, nego i članovi njihove porodice ne mogu biti vlasnici npr. privrednog subjekta čija je delatnost u nekoj bliskoj vezi sa radom poreske uprave.
Zašto se želelo da se nađu neka rešenja koja će obezbediti bolji kvalitet rada i bolje kadrove u poreskoj upravi? Zato što je poslednjih godina primećena velika fluktuacija kada je u pitanju zaposlenost u poreskoj upravi.
U osnovi, radi se o dve grupe problema. Jedna grupa problema, imamo veliki broj relativno starijih kadrova. To su oni kadrovi koji su svoju karijeru započinjali u SDK, ne rade više u NBS, koja je preuzela deo kadrova i ne rade više, recimo, u Trezoru Republike Srbije, ostali su u poreskoj upravi i tu su doživeli penziju, odnosno blizu su penzije. Dakle, dolazi do smene generacija.
Što se tiče same obuke revizora, poslednja velika obuka je izvršena 1990. godine, a onda se od 2004. godine formirao Centar za obuku poreske uprave. Počeo je da radi više kao podrška PDV-u, ali prava obuka je, ako hoćemo da budemo iskreni, počela tek 2006. godine i fokusirana je na poreski postupak, prinudnu naplatu i porez na dobit. Kroz tu vrstu obuke je prošlo 6 hiljada ljudi. To su ljudi koji su prilično atraktivni za tržište, za zapošljavanje u finansijskom sektoru, u bankama, osiguravajućim društvima, ali i u realnom sektoru.
Dodatno, u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne javne samouprave od 1. januara 2009. godine, praktično, lokalne samouprave preuzimaju funkcije lokalne poreske administracije, što dodatno utiče na smanjenje kapaciteta zaposlenih u poreskoj upravi. Dakle, upravo zbog osipanja kadrova, zbog velike fluktuacije kadrova, ideja i namera ovog zakona jeste bila da se i dalje orijentiše na pripravnike, ali i da zadrži obučene u poreskoj upravi koji su prošli tu obuku za koju je potrebno minimum pet godina, boljim rešenjima kada je u pitanju nagrađivanje i obuka i kontrola zaposlenih.
To bi, otprilike, bile osnovne novine ovog predloga zakona. Mislim da je ovo veliko poboljšanje u odnosu na postojeći Zakon i zato molim narodne poslanike da podrže ovaj zakon. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospođo ministar.
Gospođa Pop-Lazić, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, podsećam vas na član 36. Poslovnika, koji kaže: "Poslanička grupa učestvuje u radu Narodne skupštine na način utvrđen ovim poslovnikom."
Zbog toga bih htela da vas pitam gde to u Poslovniku piše da je poslanicima zabranjeno da aplaudiraju? Dakle, vama je dozvoljeno da lomite, razbijate, palite, otimate, kradete, lažete, radite šta god hoćete, to nije ni za kakvu kaznu, ni za kakav ukor, ni za kakvu opomenu, ali kad predstavnici SRS na jedan civilizovan način aplaudiraju, vi možete da protumačite da pozdravljamo ono što govorite, možete da protumačite da negodujemo zbog onoga što govorite, ali to apsolutno nikoga ne ugrožava, vi izričite meru opomene predsedniku Poslaničke grupe SRS, naravno, u nameri da ga udaljite sa sednice, prvo njega, pa mene, pa onda sve ostale.
Vi to možete da uradite. Naravno da ćemo mi odgovoriti na odgovarajući način. Nemojte da brinete, biće to sa ekološkim merama, neće niko imati nikakve štetne posledice, osim što će biti neprijatno. Ako hoćete da u ćutnji sve završite ovde u Parlamentu, onda to više nije Parlament, onda proglasite da Parlamenta više nema. Možete vi sami, sa tri poslanika poslaničke većine, da radite, sa jednim ministrom koji će da dođe, ako će da dođe, a nećete imati ovde jednu poslaničku grupu koja iza sebe ima i te kako veliki broj birača.
(Predsednik: Vreme.)
To vaše ponašanje prema nama pokazuje vaš odnos prema građanima Srbije.

Gospođo Pop-Lazić, u skladu sa članom 106, "Opomena se izriče narodnom poslaniku – ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika." Vaš aplauz očigledno nije bio aplauz podrške i odobravanja.
(Dragan Todorović, s mesta: Kako vi to znate?)
Koristim se logikom. Nemojte sa mnom polemisati dok vam ne dam reč. Nisam izrekla opomenu, upozorila sam vas. Kad se izriče opomena, kaže se "izričem opomenu", a kada se upozorava i opominje, to je nešto što je pre toga. Potražite stenogram.
Da li izvestioci Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Gospodin Dragan Stevanović se prvi javio.

Gospođo predsedavajuća, da li mogu da dobijem aplauz posle završenog izlaganja? Da li će moje kolege moći da mi aplaudiraju ako završim uspešno svoje izlaganje?
Dame i gospodo narodni poslanici, zakon koji je danas pred nama gospođa Dragutinović je danas pokušala da promoviše i predstavi sledećom rečenicom – da bi on trebalo da predstavlja odgovor na promene u fiskalnom sistemu. Gospođo Dragutinović, SRS smatra delimično da to jeste tačno, ali ono što je naše stanovište sa koga ćemo napadati i osporavati ovaj zakon, jeste da ovaj zakon nije odgovor na realnost i surovu ekonomsku stvarnost u državi. Delimično možda da, kao što sam rekao, ali suštinski apsolutno ne.
Po svojoj suštini, kada ga stavljate u odnosu na problem koji ova država ima kada su u pitanju poreski prihodi, poreski sistem i administracija, znate na šta liči ovaj zakon? Kao kad neki truli blatobran na automobilu farbate, pa ga ofarbate, a on izgleda da postoji, a u suštini je truo i nema ga.
Vidite, vi ste ministar u ovoj vladi koji zbog ovog zakona ili zaslužuje orden ili zaslužuje da bude razrešen. U SRS biste dobili orden zato što ste obrazloženje ovog zakona na prvih četiri ili pet strana tako koncepcijski postavili da nijednom rečju niste spomenuli EU. To je svakako za divljenje.
Znači, usvajanje ovog zakona uopšte niste doveli u kontekst naših evropskih integracija i to je dobro. To je dobro zato što je neko u Vladi konačno shvatio da nešto u Vladi treba da se radi zbog Srbije, zbog našeg poreskog ili ekonomskog sistema, ali ne zato što briselska administracija to od nas traži. Čak i tamo gde ste spomenuli evropske integracije i evropske procese, niste ih direktno doveli u vezu sa ovim zakonom.
Objektivno, zbog toga zaslužujete orden. Da li će ovi iza vas predložiti premijeru vaše razrešenje ili ovom veliku vašem šefu, to ne znam, ali preuzeli ste objektivnu odgovornost. Što se nas tiče, mi ne smatramo da će ovaj zakon suštinski da obesmisli poreski sistem, odnosno poreski postupak i administraciju i Zakon koji već postoji. Cenimo vaše napore da afirmišete postojeći Zakon, kao što ste rekli malopre. Međutim, smatramo da ovo svakako nisu adekvatne mere kojima Srbija treba da ide u godinu u koju je krenula, u 2009. godinu.
Smatramo da je razuma u ovoj vladi mi bismo se danas bavili nekim mnogo bitnijim ekonomskim temama i sadržajima koji bi predstavljali suštinske odgovore na probleme koje mi danas imamo. O tim problemima vi ste pokušali zajedno sa onom svitom da razgovarate na Kopaoniku i dobili smo dve sjajne poruke sa Kopaonika. Rekao ih je vaš veliki šef. Jedna je, da ćete se obračunati sa tajkunima, da je bio iskren to bi mogao odmah da uradi, pošto mu je u prvom redu sedelo 10 tajkuna. Druga poruka je bila, da će izvršiti deideologizaciju ekonomskog sistema u Srbiji.
Tu je suština problema i to SRS apsolutno daje pravo da ospori političke namere i kroz ovaj zakon i sve ostale zakone koje predlažete, ne osporavajući vaše profesionalne kvalitete i možda vaše lične i profesionalne namere da nešto uredite u ekonomskom sistemu.
Kada govorimo o ovom zakonu naša diskusija u načelnoj raspravi biće isključivo političkog karaktera. U suštinu zakona ćemo ući kada budemo govorili kroz raspravu o pojedinostima, odnosno amandmanima koje smo podneli na tekst ovog zakona, verujući da ćete imati sluha za to i da ćete te amandmane ili najveći deo njih da prihvatite. Napravićemo jedan politički osvrt. Najbolji šlagvort za tako nešto daje, kao što sam rekao na početku obrazloženja ovog zakona.
Ono što je prvo i najinteresantnije jeste da ovaj zakon, odnosno Predlog izmena i dopuna Zakona treba da obezbedi stabilnost javnih finansija u narednom periodu. Da, delimično, slažemo sa vama, ali stabilnost javnih finansija koje su jako značajne za naredni period u ovoj državi, pre svega, trebalo bi da obezbedi politička stabilnost koje u ovoj državi nema, politička stabilnost protiv koga aktuelni režim svakodnevno radi od najvišeg do najnižeg nivoa državne uprave, odnosno vlasti.
Politička nestabilnost, a samim tim i nestabilnost javnih finansija definisana je od momenta kada je ova Vlada formirana i zbog načina na koji se to uradilo. To se preslikava i na najniži onaj lokalni nivo pa tako danas u celoj Srbiji i u dve trećine Srbije nemate stabilno lokalno rukovodstvo.
U opštinama se bave smenama, imenovanjima, razrešenjima, izlaskom iz vlasti, formiranjem novih koalicija i inspirator svega je upravo stranka koja vas je postavila za ministra finansija. Zašto ovo govorim?
Ovo govorim zato što ste vi, DS, vlast u Srbiji i neke druge organizacije upravo započeli priču i insistiraju da se deo poreskih prihoda počne ubirati na lokalnom nivou, porez na imovinu i neki drugi prihodi koji su izvorni prihodi lokalne samouprave. Činjenica da lokalne samouprave funkcionišu i žive u atmosferi u kojoj danas one žive, ne mogu da obećaju da će poreski sistem u ovoj državi biti stabilan. Znam da to vas možda na neki način ne dotiče. Vi niste čovek politike, pretpostavljam da ste vi čovek struke.
Mi koji živimo daleko od Beograda, koji ste u obrazloženju pomenuli, kako je on u najvećem kadrovskom problemu, u najvećem problemu jeste zato što je i najveći grad, ali problemi kada je poreski sistem i poreska uprava u pitanju nisu ništa manji u nekoj drugoj manjoj sredini. Po obimu su manji, jer je ta sredina manja. Ti problemi vas ne dotiču. Međutim, teško se živi svuda i ekonomski sistem je objektivno zbog politički nestabilne situacije ugrožen od najnižeg do najvišeg nivoa.
Kada danas govorimo o delu poreskih prihoda koji se odnose na lokalnu samoupravu, treba preispitati koliko je u principu država bila ozbiljna i odgovorna i u prethodnom periodu kada su se uspostavljala poreska odeljenja, odnosno organi koji će uzimati te prihode. Vi ste u prošloj godini, ne vi lično, nego država je dva puta obarala tender kojim je trebalo da se obezbedi programska i tehnička oprema za instalaciju tih odeljenja. Obarani su zbog prisustva korupcije i kriminala u postupku javnih nabavki, pretpostavljam.
Odeljenja poreske uprave su u organima lokalne samouprave, od poreskih uprava dobijala neažurnu, nesistematizovanu dokumentaciju i još uvek apsolutno ne postoji koordinacija na nivou na kom je potrebna, katastar, nadležni opštinski organi, poreska uprava.
U tom smislu, Srbija kada su poreski prihodi na tom nivou predstavlja jednu šumu koju ćete teško raskrčiti, a naročito ovakvim kozmetičkim zakonima koji suštinski ništa neće promeniti, kako sam rekao, samo kozmetički.
Kada govorimo o stabilnosti javnih finansija, govorimo o prihodima i rashodima, kako ste malopre spomenuli. Postavlja se jedno objektivno pitanje, koliko će suštinski ove izmene i dopune Zakona obezbediti stabilnost javnih prihoda.
Vi ste malopre govorili nevezano za ovaj zakon, ali je indirektno vezano, o tome kako januar i februar mesec, taj prvi kvartal, nisu adekvatni reperi za prihode ako ih analiziramo. Vodiću se onim što ste na sajtu Ministarstva objavili, a to su paralele sa prihodima u januaru mesecu ove godine i prethodne godine i ono što je činjenica jeste da je zabeležen drastičan pad. Rekao sam drastičan, zato što 20% nije malo. Tu je negde, neka bude. Slažem se, manji broj radnih dana je bio u januaru prošle godine, dozvolite, slažem se, gospođo ministre. Mi poredimo parametre, odnosno podatke iz ovog januara i januara prethodne godine, kada je broj radnih dana i u prošlom januaru i u ovom bio mali. Nebitno je sada to.
Imamo pad proizvodnje, imamo najmanju proizvodnju u odnosu na isti period iz 2001. godine do danas. Imamo pad uvoza, imamo pad izvoza, imate pad ostvarenih prihoda po osnovu PDV.
Suština cele priče neće se rešiti što ćete napraviti izmene u poreskom postupku ili poreskoj administraciji. Neznatno da, ali ova država ima problem što nema supstrat iz koga će da crpi poreske prihode. Ne možemo da cedimo suvu drenovinu, iz kamena vodu ne možemo da cedimo. Ono što je juče ili što je danas ili što sutra treba da raspravljamo jeste kako da na te izazove odgovorimo. Malopre ste rekli, ova država je na tragu nekog rešenja. Mislim da nam tragovi izmiču, a svakim danom biće sve gore i gore.
Kada govorimo o stabilnosti javnih finansija treba da govorimo o javnim rashodima. Vi danas u Srbiji, posle svega, i ispred svega što nas očekuje imate ekspanziju javne potrošnje, što suštinski nije problem javne potrošnje u Srbiji. Suštinski problem je struktura javne potrošnje. SRS ne misli da ćete ovim predlogom zakona u sferi poreske administracije vi opteretiti po jednom negativnom kontekstu strukturu javne potrošnje.
Dobro je što država konačno vodi računa o ljudskim resursima u oblasti koja se odnosi na poreski sistem države. Gde god se upetlja politika, koja je na snazi u ovoj državi poslednjih osam godina ili dođe u situaciju da sprovodi određeni zakon, to se devalvira i postaje besmisleno. Vi ste u periodu, ako se osvrnete iza nas, imali situaciju i sada ću navesti primer, da se potpuno ovakve ozbiljne stvari ispolitizuju i dovedu u pitanje, čak i ozbiljne namere države zbog nekih jeftinih stranačkih i političkih interesa.
Imali ste slučaj da u svakoj zgradi, poreskom odeljenju ili filijali gde je služba platnog prometa ili trezor imate kancelarije opštinskog odbora G17 plus. To je iskustvo koje je iza nas. Tu nema ni trena onoga što bi trebalo da predstavlja javni interes ili političku odgovornost kada su javne finansije u pitanju. Ne kažem da je to vaše opredeljenje i da je to vaš stav, ali vi ste se uhvatili u jedno kolo iz kog ćete teško izaći i teško ćete se, možda, izboriti sa jeftinim političkim, ličnim i stranačkim interesima kao odgovoran profesionalac. Bićete žrtva političkog nerazuma, ali tu ste odgovornost sami na sebe preuzeli i moraćete to breme sa sobom da ponesete.
Treba se osvrnuti svakako i na činjenicu da se kroz ove kozmetičke promene bavite i poreskom administracijom. S jedne strane, neefikasne, ima još uvek tragova birokratije i mastiljarstva iz prethodnog perioda.
Ovde ste rekli u obrazloženju, spomenuli ste i poresku nekulturu, nedovoljnu poresku disciplinu. Administracija kakva jeste, možda nije bila kapacitativna da napravi poresku disciplinu, da stvori poresku kulturu u ovoj državi, ali se postavlja jedno objektivno pitanje – šta je vlast u Srbiji radila osam godina? Slažem se ako su ovi koji su demokratske provenijencije zadobili poverenje građana da ispravljaju ono što su zatekli, ali zašto taj poreski sistem nisu unapredili i podigli na viši nivo?
Mi danas konstatujemo, posle osam godina stremljenja Evropi, da imamo poresku nekulturu i poresku nedisciplinu i to u vrlo škakljivom trenutku za ekonomski sistem, ne samo Srbije, nego celog sveta i okruženja. Ono što jeste dobro, ponavljam, dobro je što želite na neki način da se bavite ljudskim resursima.
Danas se u Srbiji zbog sveopšte klime i atmosfere, koju ste stvorili kao izvršna vlast u poslednjih osam godina, postavlja pitanje kod koliko ljudi koje mislite ili hoćete da angažujete u poreskoj upravi da rade svoje poslove možete da prepoznate ljude koji su spremni da se žrtvuju za javni interes? Koliko smo u osam godina učinili da kod naroda, kod ljudi, pogotovo kod mladih ljudi gradimo svest o pretpostavljanju javnog interesa? Zašto bi se bavili interesom javnim kad mogu da se bave sobom na jedan mnogo lakši i znatno rasterećujući način?
Opet ponavljam, ovde se vaše profesionalne namere i, da kažem, suštinske namere možda ne mogu osporiti, ali SRS na jedan ozbiljan način dovodi u pitanje koliko će primena ovog zakona biti moguća, kolika će biti primena zakona kao uostalom svih zakona kojima se ovaj parlament bavio i u ovom i u prethodnom sazivu, a koji su došli u problem kad je njihova primena u pitanju.
Što se tiče SRS-a, mi smo podneli amandmane. Suština i forma amandmana je pratila suštinu i formu ovog vašeg predloga zakona. Bavili smo se kroz amandmane i kroz sve ove četiri tačke koje ste vi malopre spomenuli, odnosno tri, i poreskom administracijom i poreskim postupkom.
Verujem da ćete za te amandmane imati razumevanja, ukoliko suštinski ne menjaju vaš zakon, odnosno ni suštinski ga ne menjaju, a promene koje smo predvideli kroz te amandmane mogle bi samo da afirmišu i unaprede sve ono što ste vi predvideli da bi ovde trebalo da menjamo kroz Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskoj administraciji i poreskom postupku.
Zato, gospođo ministre, imaćemo za vas dosta pitanja u raspravi u pojedinostima i verujemo da ćete imati odgovor na njih. Još jednom ponavljam, SRS smatra da ovaj zakon suštinski neće obezbediti ono što ovoj državi kada je poreski sistem, kada su poreski postupci i kada je uopšte stabilnost javnih finansija u pitanju potrebno. Mislim da se bavimo kozmetikom, a ne bavimo se suštinskim stvarima koje su od životnog značaja i koje će istinski predstavljati odgovor na ekonomske probleme koji nas u narednom periodu očekuju. Zahvaljujem. (Aplauz.)