Poštovana gospođo predsednice, poštovane kolege poslanici, moja diskusija se odnosi na funkciju koju Skupština treba da vrši prilikom određenih uloga za najviša tela koja bira Narodna skupština Srbije. Prema predlozima koje smo dobili mi možemo da vidimo da Skupština zaista ne može da obavlja u dobroj meri ovakvu ulogu, ako prihvata predloge gde se kaže – da kandidat koji se predlaže ispunjava zakonske uslove.
Moja generalna primedba jeste – to se valjda podrazumeva. Ako biramo šefa, ne znam, u nekom preduzeću ili bilo gde, profesora koji treba da predaje negde – mora da zadovoljava zakonske uslove. Za ove funkcije koje bira Narodna skupština, koje su veoma posebne funkcije sa ogromnom odgovornošću, a kandidati koji se predlažu čak nema ni normalno obrazloženje zašto se bira taj koji ispunjava zakonske uslove. Znači, Skupština treba da preuzme odgovornost.
Ja sam htela ovde da se založim da Skupština ne može ovako dalje u budućnosti da radi, zato što ovi predlozi koje dostavljate nigde nisu obrazloženi da možemo sa punom verom da kažemo i da mi kao Skupština stanemo iza tih ljudi koji treba ovako važnu ulogu da odigraju. Važno da se doda da mi uglavnom biramo ona tela koja su vezana za jedan veoma važan i ključan problem u ovom društvu, a to je pitanje i problem korupcije. Vi znate da su i naši građani jako osetljivi na to pitanje. Kada god se u istraživanjima javnog mnjenja postavi pitanje u četiri prva problema spada korupcija u ono što građane najviše nervira i što ih najviše pogađa. A mi ovde nismo deca i znamo da je naše društvo zaraženo sistemskom korupcijom, ali mi najčešće takve ljude koji treba da kontrolišu korupciju i da budu zaduženi za tu pojavu, mi te ljude biramo u Parlamentu.
Ja ću pokazati da to nije samo Agencija za borbu protiv korupcije. Vi znate kada se sada ta institucija formira, od koje se jako mnogo očekuje, jer je donet, prošle godine, jesenas, i novi zakon, da su tu ogromna očekivanja i od strane građana, da se ukida Republički odbor za sprečavanje sukoba interesa, a takođe, i Savet za borbu protiv korupcije – sve zarad ove nove institucije, koja treba da počne da radi 2010. godine. Dakle, nije samo reč o predlozima za tu instituciju, i prethodno je bilo primera, ja vam samo ukazujem na to kako se neozbiljno predlažu ljudi koji treba da razmatraju strateška pitanja, znači od opšteg interesa, ili da budu glavni kontrolori, recimo, u Državnoj revizorskoj instituciji ili kada je reč o Agenciji za borbu protiv korupcije. To su sve institucije koje kontrolišu, pre svega, rad pojedinih organa i kontrolišu obavljanje javnog interesa.
Kada je reč o nečemu što je malopre bilo pomenuto, a ja ću to, takođe, ovde istaći, odnosno kada je reč o Zdravstvenom odboru, tu se vidi da nema nikoga iz ''Batuta'', to je institucija koja se bavi i socijalnom medicinom. Kada god je reč o strateškim pitanjima zdravstva, onda bi neko iz socijalne medicine mogao da bude. Međutim, mi vidimo neku gomilu farmaceuta, koji se tu nalaze. Zatim se tu nalaze i predlozi institucija koje su pod prinudnom upravom.
Ne znam kako se neko usuđuje da ovakve predloge, za ovakvu instituciju, za Zdravstveni odbor Republike koji treba da se bavi strateškim pitanjima zdravlja u našoj naciji, u našoj državi, dostavlja Skupštini? Takođe, da li smo mi uopšte dužni da stavljamo na dnevni red ovakve predloge ili Skupština može, molim da mi predsednica to objasni, da vrati ove predloge i da kaže – molim vas, dajte nam predloge koji zaista predstavljaju nivo i garanciju da će taj Zdravstveni odbor da radi kako treba? Ja ću to da ilustrujem i na drugim primerima.
Vidimo to kada je reč, recimo, o jednoj izuzetno važnoj instituciji, koja, nažalost, uopšte nije počela da radi, to je Državna revizorska institucija, dakle, koja iz ovih ili onih razloga nije još počela da radi. Ovde imamo predlog neke gospođe koja se zove Danka Aksentijević. Ja mogu da vidim da ona nije revizor uopšte. Kada se malo bolje pogleda njena biografija, prvo, takođe, nema nikakve preporuke.
Gospodin Senić je ovo potpisao, to moram da kažem, u ime našeg odbora, znači skupštinskog Odbora za finansije, takođe, nema nikakvog objašnjenja – zašto se ona predlaže da bude državni revizor. Hvala.
Dakle, sem zakonskih uslova nema ničega, niti u čemu je ona stručna, zbog čega to može da vrši, kakve su njene lične karakteristike, šta iz njene biografije i njene radne biografije ukazuje da ona može da bude u Savetu Državne revizije. Naprotiv, u stvari iz ove biografije ne znamo ni ko je nju predložio. Ovde se kaže na upražnjeno mesto člana Saveta Državne revizorske institucije predložena je 25. novembra. Predložena od strane koga? Ko je predložio? Ko je predlagač? Ceo Odbor ili se iz ovoga može zaključiti da je ona članica G17 plus, da je ona predložena u instituciju gde ne bi trebalo da odlučuje stranačka pripadnost.
Naravno, ne odnosi se to samo na vas, samo da se izvinim gospođi i stranci G17 plus, ne predlažete samo vi tako, nego predlažu svi, znači ne odnosi samo na ovu stranku, ali je jasno da je gospođa predložena jer je postala i direktor filijale Poreske uprave u Užicu 2004. godine, upravo kada je G17 plus ušao u Vladu i tamo bila do 2008, a sad se traži novo radno mesto. Ona je seminaristkinja raznih seminara itd, revizor nije! Prema tome, vidi se da je reč o partijskom predlogu.
Mislim da je onda poštenije da se kaže da je ovo predstavnica te i te stranke, da možemo bar da znamo o čemu je reč, nego da se ta stranačka pripadnost prikriva, a jasno je da je ovo predložila stranka G17 plus. Dakle, to je što se tiče Revizorske institucije. Možemo onda da kažemo da verovatno ta revizorska institucija nije počela da radi jer strankama i ne odgovara da ona počne da radi, jer ona treba da počne da kontroliše i finansije stranaka, pa onda se s tim oteže i ko zna da li će ikada i početi da radi.
Ono što sam specijalno htela da naglasim ovom prilikom, već sam to kazala, to se odnosi na Agenciju za borbu protiv korupcije. Vidite, ovde smo dobili sve te predloge i tu stoje ove generalne primedbe koje sam ja već rekla, da nema, sem zakonskih uslova, ili veoma šturo, nikakvog objašnjenja, zaista se ne vodi nikakvog računa, zašto se neko predlaže da bude u Odboru Agencije za borbu protiv korupcije. Tako da budemo u nekakvom čudu da se za neke kandidate čak i ističe, a po zakonu, donela sam i zakon i mogu vam pročitati, za njih je napisano da ne mogu biti članovi stranaka i to je naravno sasvim u redu.
Ali ono što zbunjuje jeste da ima kandidata koji su bili predlagani na neke druge funkcije po stranačkom ključu ili po stranačkoj preporuci, ili imaju niz raznih javnih funkcija, a onda se kaže da kandidat nije član nijedne stranke. Izgleda komično kad vidite da ti ljudi po stranačkoj nominaciji obavljaju druge javne funkcije, a nisu, pri tom, članovi stranaka, iz čega se zaista ne može zaključiti da su to ljudi koji mogu objektivno i savesno da obavljaju svoju dužnost.
Evo, počeću od našeg Administrativnog odbora, i to me najviše pogađa, naši skupštinski odbori se uopšte nimalo ne trude kada su u pitanju naše kandidature, kandidature iz Skupštine nisu ništa bolje, čak su i gore nego kad su u pitanju drugi predlagači. Vidite, naš Administrativni odbor predlaže kandidata prof. Zorana Stojiljkovića za koga ništa drugo nemaju da kažu zašto on treba da bude član ovog odbora, sem da treba imati u vidu da se radi o istaknutom naučnom radniku.
Molim vas, da li nekog ko je naučni radnik, lekar ili bilo koje druge struke, to kvalifikuje da bude član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije? Gde je takva osoba pokazala, ne samo da ima stručno znanje, nego kada je reč o ovom odboru, onda pre svega mora da se govori kakav je integritet te osobe, da li je sklona tome da trpi pritiske sa strane i da li ima integritet da bude u tom odboru ili nema integriteta da bude u tom odboru?
Inače, da je neko naučnoistraživački radnik, ovo ili ono, šofer, zanatlija, nema nikakvog značaja kada je reč o ovom odboru. Prema tome, sem ove karakteristike ne stoji ništa.
Kada pogledamo biografiju gospodina Stojiljkovića možemo da vidimo da on ima sijaset drugih funkcija, pa jedna funkcija, takođe, po stranačkoj pripadnosti, jer mi znamo kako neko postaje član upravnog odbora, postaje tako što ga predlaže stranka, on se nalazi u Upravnom odboru AD ''Politika'', u onom državnom delu gde je stigao tako što ga je predložila stranka, a pri tom ima još sijaset funkcija.
Pročitaću vam koje sve funkcije obavlja gospodin Stojiljković i postavljam pitanje šta će mu još i ova funkcija kad ima tolike funkcije? On je član Republičkog saveta za zapošljavanje, Upravnog odbora Penzionog invalidskog fonda, Upravnog odbora AD „Politika“, zatim, član Istraživačkog tima CESID-a, potpredsednik Sindikata ''Nezavisnost''. Prosto je neverovatno kako neko može i da se ovom prvom delatnošću bavi, istraživačkim radom, ako ima ovoliki broj funkcija, ovoliki broj upravnih odbora?
Pazite, da ne bih oduzimala vreme, svi mi treba kao funkcioneri i kao poslanici od njih da tražimo dozvolu da obavljamo drugu javnu funkciju ili treću javnu funkciju. Molim vas, ti članovi Agencije za borbu protiv korupcije da nama dozvoljavaju drugu funkciju, a oni imaju po pet funkcija?! Ovo je neviđena sramota. To je neshvatljivo, da oni odobravaju nekom drugu funkciju a oni imaju po pet funkcija! Administrativni odbor ovakve strahovite predloge nama daje da mi ne možemo da shvatimo da li mu je on teča, stric ili su u nekakvom srodstvu kad toliko voli ovaj predlog da ga stavi ovde da bude član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Mislim da je ovo bilo jako ubedljivo što sam dosada rekla, ali možemo da nastavimo ovako, da razmatramo i da gledamo šta se dalje dešava. Vidite, onda dolazi predlog za gospođu Sonju Liht koju predlaže sam predsednik Republike. On kaže da smatra da predloženi kandidat poseduje stručne i lične kvalitete na osnovu kojih može obavljati funkciju na koju je on nju predložio, dakle, da bude član tog odbora za borbu protiv korupcije.
Naravno, ne mislim da predsednik treba da gubi vreme da on obrazlaže koje su to lične osobine i da pokaže u čemu se sastoji stručnost, ali on ima stručnu službu, mogao je da zamoli svoju službu da obrazloži jedan ovakav predlog, zato što posle toga stoji i njeno prihvatanje, gde kaže – prihvatam kandidaturu Borisa Tadića. Pa, nije on za nju Boris Tadić. Sutra će neko drugi biti predsednik Republike. Umesto da kaže – predsednika Republike, ona kaže – Borisa Tadića.
Ta intimnost izaziva zaista veliku sumnju da je i tu, takođe, nekakva jako sumnjiva stvar, zato što predsednik ne navodi funkciju koju ona ima kao predsednik Upravnog odbora „Politike“, nego kaže da je ona predsednica jedne nevladine organizacije za ''Političku izuzetnost'', da je to njena glavna uloga, a uopšte se ne pominje da je ona predsednik Upravnog odbora „Politike“, što je jedna visoka politička funkcija.
I prethodni kandidat i ova kandidatkinja završavaju svoje biografije time – nisam član nijedne stranke. Pri tom, nigde nema obrazloženje šta su lične karakteristike, šta je stručnost, to je generalno, to se prosto na sve odnosi.
Molim vas, pogledajte, sad dolazimo do sudija gde je Vida Škero kao predsednik Vrhovnog suda, takođe, imala pravo da predloži dva kandidata. Tu je predložena jedna gospođa koja se zove Mileva Gajinov, ona je sudija Vrhovnog suda u penziji i predložena je jedna druga osoba koja se zove Jelisaveta Vasilić, inače advokat. Ove dve osobe nisu priložile ni CV ni biografiju, nego je u samom predlogu gospođa Škero napisala po nekoliko rečenica za te dve osobe. Ovi drugi su doneli bar neku biografiju, pa možemo da vidimo da neke zakonske uslove ispunjavaju, ali kod ove dve osobe postoji samo nekoliko redova koje je gospođa Škero dala ne kao nekakvu preporuku, nego izvukla iz biografije, a nema uopšte ni biografije niti bilo kakvih činjenica da su o sebi dale.
Primetila sam da kod gospođe Jelisavete Vasilić postoji veliki problem. Vidite, treba da bude član Odbora za borbu protiv korupcije, a ona je stručni konsultant Agencije za privatizaciju. To apsolutno nije dozvoljeno. Svi njeni klijenti su, kao advokata, koliko sam uspela da se raspitam, ljudi koji imaju posao oko privatizacije. Ne može niko ko je u vezi sa nekakvim biznisom da bude član Odbora za borbu protiv korupcije.
Samo ukazujem na to da ukoliko bismo digli ruke za ovakve kandidate da bismo unapred potpisali da od te Agencije za borbu protiv korupcije, za koju smo od početka imali sumnju da neće raditi kako treba, ali po ovim predlozima gotovo smo uvereni, neće biti ništa.
Mogla bih i dalje da ređam, ali neću više da vas zamaram sa ovim, jer neki kandidati, nisam sve pomenula, ima ih više, neke i nisam kritikovala, te koje nisam kritikovala i gde nisam ukazala na ove nedostatke, verovatno, možda i nije trebalo. Međutim, neki ljudi su mogli da dobiju malo više podrške, recimo, kao neki koji su bili u Odboru za sprečavanje sukoba interesa, jer je očigledno da imaju nekakvo iskustvo iz ove oblasti, ali preko toga se prelazi kao nevažno.
Zaključiću sa ovim. Ne može za najviše institucije, Državnu reviziju, Odbor protiv korupcije, samo kada pogledate u Zakonu šta taj Odbor sve treba da radi, da se Skupštini dostavljaju ovakvi predlozi i da Skupština glasa, trebalo bi da ih vratimo svim predlagačima i da ponovo rade ovaj domaći zadatak.
Ne znam šta ćete kao vladajuća većina da uradite, ali se nadam da ćete imati dovoljno savesti, pogotovo što je sam predsednik Republike rekao sad kada je bio na Kopaoniku, čini mi se, da gotovo nećemo preživeti ako se ne raskine veza politike i biznisa, i kriminala i pravosuđa.
Da li je rekao to predsednik Republike? Jeste. Da li je rekao na partijskom sastanku DS da kao poslanici počnete da dajete inicijativu da se menja Zakon o finansiranju stranaka koji je glavni izvor korupcije, zato što se ta veza između politike i biznisa formira upravo prema mračnim i tajanstvenim finansijerima stranaka.
Ako je rekao to vaš predsednik, očekujem da ćete odbiti ove predloge i da nećete prihvatiti ove predloge. (Aplauz.)

Zahvaljujem.

Do početka sednice bilo je moguće samo predlagač da povuče tačku dnevnog reda, a sada se možemo samo izjasniti ''za'' ili ''protiv''.

Gospodin Paja Momčilov ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici,  uvaženo predsedništvo, imamo objedinjenu raspravu o pet tačaka dnevnog reda i čovek bi mogao da se zapita imaju li oni ikakve organske veze, međutim, sticajem okolnosti u društvu u kome živimo one mogu i te kako da se povežu.
Šta ih povezuje? Povezuje ih, po mom mišljenju, nešto što se zove boljka ovog srpskog društva a to je korupcija. U svom izlaganju ću to pokušati i da objasnim.
Imamo Predlog odluke o izboru članova Zdravstvenog saveta, najviše ću se osvrnuti na ovu tačku dnevnog reda, što se tiče Predloga o prestanku funkcije o izboru članova Saveta Državne revizorske institucije i ostalih preloga odluke o razrešenju sudijske dužnosti, zatim, Predlog odluke o prestanku funkcije sudijske dužnosti i Liste kandidata za izbor članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije govoriće moje partijske kolege.
Bio sam slobodan da u prethodnom izlaganju kažem da poslanici SRS ne mogu da glasaju za predlog Zdravstvenog saveta i, gospođo predsedavajući, vidim da ne reagujete zato što ovde nema ovlašćenog predstavnika. Ne znamo razloge zbog čega su odsutni, da li ovo telo koje treba da izaberemo kao Skupština nije važno, da li nadležno ministarstvo ima važnija posla i bavi se nekim drugim stvarima, to ne znam.
Sada ću malo da skrenem pažnju na ovo telo koje je zakonom jasno definisano i već sam vam rekao da to telo treba da bude stručno i savetodavno.
Interesantno je da u 151. članu Zakona on odstupa od norme koju je dao u prethodnom članu i kaže – dva istaknuta stručnjaka, pa onda jedan istaknuti stručnjak, pa jedan istaknut stručnjak, pa jedan predstavnik, znači više ne mora da bude istaknut stručnjak, pa opet jedan predstavnik iz redova članova Komore, jedan predstavnik iz Srpskog lekarskog društva, jedan predstavnik Udruženja zdravstvenih radnika.
Sam Zakon je, ovako kako je napravljen, smešan, jer ako je stručnost u prethodnom članu obavezna za sve članove, onda je moralo stajati za sve članove pobrojano da iza njih stoji i izvesna dokazana stručnost.
Znamo kako se ona i meri, to nije tajna, stručnu spremu mora neko posedovati, akademska zvanja i titule, mora imati naučne i stručne aktivnosti, mora imati i nešto što je publikovano i objavljeno, mora imati izvesne funkcije na kojima se dokazao ili nije, i mora imati neka društvena priznanja.
Prema tome, sve to što smo očekivali da vidimo kada su nam dati ovi predlozi u ovom papiriću koji je stvarno sraman, ne možete naći. Recimo, kaže se za 15. člana, bez zle namere prema tom predloženom članu, doktorka Sandra Šipetić-Grujičić, vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, istaknuti stručnjak za unapređenje i razvoj iz oblasti javnog zdravlja. To kaže predlog, a onda kaže obrazloženje, vidite šta se u obrazloženju za istu osobu kaže – potpuno isto, dr Sandra Šipetić-Grujičić, vanredni profesor Medicinskog fakulteta, istaknuti stručnjak za unapređenje i razvoj iz oblasti javnog zdravlja. Ko hoće može da veruje, ko neće ne mora da veruje, ko je zainteresovan mora da traga za osobom, da utvrđuje da li je to tačno ili nije.
I, mi smo posle čekanja, 2005. godine je usvojen Zakon o zdravstvenoj zaštiti koji je propisao formiranje ovog saveta, u situaciji da nam se ovako predlažu kandidati, doduše, uz dopune za članove Odbora za zdravlje na ovom dokumentu koji ovako izgleda, neuređen, gde je predviđeno da ovi članovi saveta imaju verovatno i materijalnu naknadu.
U ovom kratkom obrazloženju, bili su iskreni pa su kazali da su izdvojena sredstva za funkcionisanje ovog tela od 45 miliona dinara, što će na mesečnom nivou iznositi 3 miliona i 750 hiljada. Ovo će biti plaćeni funkcioneri i neću da delim ovo sa petnaest, da vidite koliko će primati članovi ovoga saveta.
No, naša primedba je bila načelna da iz formalnih razlog mi ovo ne možemo da prihvatimo, jer materijal je neuređen, rekao sam vam da neko kaže da je dva puta biran za člana radničkog saveta, a u predlogu za jednog kandidata dobili smo izveštaj o izboru za zvanje nastavno na fakultetu. To je nama biografija?! Treba da čitamo šta je na medicinskom fakultetu pisano o tom kandidatu i da iz toga izvlačimo ono što je nama potrebno. Naravno, rekao sam vam, kandidat koji je napisao da od stručnih znanja ima položenu ''B kategoriju'', verovatno će savetovati o vožnji u ovom savetu ostale i nas građane Srbije, a zdravlje od toga vajde imati neće.
U stručnom objašnjenju jedan kandidat navodi, zamislite, maternji jezik. Ako je maternji jezik nešto što je stručno, neka stručna kvalifikacija, onda skidam kapu!
Imam u ruci predlog, jedno pismo koje je uputio predsednik Upravnog odbora ili Skupštine Stomatološke komore Srbije na Ministarstvo zdravlja i to pomoćniku ministra Ivani Mišić. On kaže –direktor je doneo nezakonitu odluku, mimo Upravnog odbora i Skupštine, o predstavniku Stomatološke komore Srbije u Savezu zdravlja. Potpisao se, to je dr Miško Jeličić, predsednik Skupštine Stomatološke komore Srbije.
Da je u ovoj zemlji pravde nešto na šta se polaže, a da je ovo pravna država, ovaj predlog bi odmah posle ovoga bio povučen. Međutim, vama to ne smeta. Vama ne smeta što ovako nekvalitetne predloge daju obe komore, i Lekarska i Stomatološka, pod vanrednim nadzorom Ministarstva zdravlja. Kakvim nadzorom? Kršenja pravnih regula i zakonskih normi.
Ovde posedujem pisma kojima se dopisuju čelnici Lekarske komore, predsednik Skupštine, direktor Komore. To su ogromna pisma gde optužuju jedni druge za razne pokušaje malverzacija. Posedujem dokument o Komori zdravstvenih radnika, koji govori kako se raspolaže sredstvima koja su ubrana na račun članarine i na račun licence, koja nisu mala, smatra se da prelaze pet miliona evra.
Vidite šta su prvo uradili – dali su logotip banci "Inteza", bez tendera. Traže da mi, lekari, uzmemo "Ameriken ekspres" karticu. Svako ko se malo razume zna da tu ide provizija. Zna se da je to i legalno, ali kad to radi neko ko je za to zakonom određen i ko se time bavi.
Neću da vam čitam druge silne predstavke koje su stigle Odboru za zdravlje, pogotovo iz Stomatološke komore Srbije, na nelegalnost rada. Ta komora, koja ovde sada vama legitimno daje predloge, nije ni podelila licence svojim stomatolozima. Ta ista komora nije ni konstituisala svoje organe, koje je bila dužna po Zakonu da konstituiše. Zakon je donet 2005. godine, podsećam vas, a mi se danas nalazimo u 2009. godini.
Rekao sam da ovakav sastav apsolutno ne odgovara nameni. Rekao sam da su pet članova ljudi koji se bave bazičnom naukom, a ne stručnim lekarskim poslom, lečenjem i organizacijom zdravstvene službe, svi ti ljudi su možda kvalitetni, pretpostavljam da jesu, i kada bismo ih birali u telo koje se zove savet za nauku ili prosvetu, ne bi bilo nikakvih sporova i problema.
Rekao sam da se ovde nalaze četiri farmaceuta, od 15. Znate li koliko ima lekara, koliko ima farmaceuta? Lekara ima, po podacima Lekarske komore, 28 hiljada. Da li znate koliko ima farmaceuta, da li je to pravi reprezent stanja u zdravstvu? Ovo telo, ako pogledate ono šta treba da radi i čime treba da se bavi, ne može da odgovori kvalitetno postavljenim zadacima.
Zbog toga poslanici SRS neće da glasaju za ovako loš predlog. Ko je kriv? Naravno, predlagač – Vlada.
Ne može Ministarstvo zdravlja da kaže "mi smo bili samo transmisija između Vlade i pojedinih ovlašćenih predlagača". Da, jeste transmisija, ali šta je uloga transmisije? Da kontroliše zakonitost predloga. Ministarstvo je vraćalo izvesne predloge, kako smo videli iz njihovog obrazloženja. Šta je moralo da ima na umu? Moralo je da ima na umu da sve osobe moraju biti stručno proverene, dokazane i poznate ličnosti kod nas.
Možete kazati i ovo – "srpski radikali, po običaju, samo kritikuju i nemaju predlog". Imamo mi predlog. U Odboru za zdravlje je proistekao predlog da, upravo zbog ovih problema, treba pokrenuti inicijativu za izmenu zakonske regulative i pravilnika kojima će se regulisati ispravnije kandidovanje i izbor kandidata za Savet za zdravlje. Ovako kako je Zakon predvideo i ovakav nakaradan način, kako se radi, ne dovodi do kvalitetnog Saveta za zdravlje. To je problem.
Šta nedostaje? Rekla je i gospođa Pešić, mada nije lekar, uviđa i potpuno joj je jasno, žena ima jedan širi horizont razmišljanja. Nema socijalnih medicinara. Socijalna medicina je ono što se bavi genuino organizacijom zdravstvene službe. Koga ovde nema? Ovde nema vrhunskih eksperata sa polja socijalne medicine. Da vam kažem par imena. Recimo, prof. Viktorija Cucić, istaknuti naučni radnik, istaknuti organizator zdravstvene službe, autor mnogih projekata, uspešno završenih ih organizacije zdravstvene službe.
Mi ovde imamo dva živa, potpuno mentalno očuvana eksperta Svetske zdravstvene organizacije. Da vam navedem profesora Jakovljevića, autor "Monike" i "Sindi" projekta na ovim prostorima, koji se dokazao na suzbijanju najtežih oboljenja koja more našu naciju i koji je, merama sprovedenim u zajednici sa ostalim državama iz Svetske zdravstvene organizacije, uspeo da smanji smrtnost od kardiovaskularnih bolesti. Nema ovde pristupa.
Da ne bude da srpski radikali strančare, da vas podsetim, taj isti gospodin Jakovljević, čini mi se da je bio u DOS-u, da je bio u prvom Zdravstvenom savetu DOS-a i da je bio na tim izborima istaknuti predstavnik DOS-a.
Gospodo, ovo što ste predložili nije dobro. Ovo nije u interesu srpskog naroda i mi zbog toga ovo nećemo podržati.
Šta nas motiviše da na ovakav način raspravljamo? Ne kritizerstvo, nas motivišu dve stvari: izuzetno teška zdravstvena situacija u kojoj se naša zemlja nalazi. A u čemu se ogleda? Ogleda se u tome što je kod nas iz godine u godinu sve veća smrtnost našeg stanovništva.
Čovek bi očekivao da posle prestanka sankcija od 2000. godine, kada imamo i pomoć od međunarodne zajednice, a Evropska zajednica nam kaže "uložili smo u vas 150 miliona evra", dobili smo kredite od međunarodne zajednice, bruto nacionalni dohodak raste, po pokazateljima, do ove godine. Šta se događa? Stanje zdravlja nacije se pogoršava. Zašto? Iz prostog razloga što je ovde reforma potpuno promašila, reforma nije uspela da zaustavi negativne tokove smrtnosti.
Od čega mi najviše umiremo? Umiremo od hroničnih nezaraznih bolesti. Koje su to? Srčana oboljenja, kardiovaskularne, infarkti, moždani udari.
I, imamo drugu pošast koja nas uništava, građani Srbije su uznemireni, svake godine 32 hiljade novih slučajeva obolelih od karcinoma. Svake godine umire 20 hiljada građana Srbije od karcinoma. Ako pogledate u ovih deset godina šta nam se dogodilo, za 20% je skočila smrtnost od raka na ovim prostorima. Šta je problem sa hroničnim nezaraznim bolestima? Problem je, jer se u 80% slučajeva prevencijom može sprečiti prevremena smrtnost. Kojim merama? Preventivnim merama koje treba Ministarstvo da sagleda da su bitne i da usmeri svu svoju pažnju na njih. Da tu baci masu materijalnih sredstava i da osposobi primarni nivo zdravstvene zaštite koji treba da spreči obolevanje od ovih oboljenja i smrtnost.
Skandinavske zemlje su smanjile, Finska, recimo, smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja upravo primenom mera prevencije za 50% za deset godina. Zamislite da mi za pet godina smanjimo tu smrtnost za 25%. Mi bismo se onda i te kako izborili i delimično sa belom kugom, sa sve manjim rađanjem koje je, takođe, veliki društveni problem. Znači, potpuno je zdravstvena politika zakazala. Mi nemamo ni zdravstvenu politiku koju je usvojio ovaj parlament. Eto, bio je izgovor da nemamo Zdravstveni savet. Sada ćemo dobiti jedan nekvalitetan Zdravstveni savet, koji neće moći da uradi ono što bi mu bila dužnost i što bismo svi mi očekivali od njega.
Drugi problem koji razara srpsko društvo i srpsko zdravstvo, to je korupcija. Samo jednu opasku, da bude jasno, sa ovog mesta smo više puta ukazivali na nju, kada mi govorimo o korupciji onda treba da imamo na umu da građane Srbije treba da upoznamo da je 25% budžeta Srbije, koji se prikupi, otišlo na korupciju. I, ako bismo mi hteli da kažemo šta smo time izgubili ili šta smo dobili – dobili smo da nas sve košta za 20% više; i one komunalije koje plaćamo i ono što kupujemo kao robu široku potrošnje i ono što kupujemo za ishranu. Ta rak-rana srpskog društva nije zaobišla ni zdravstvo i to je ona šteta.
Predsednik države je nedavno rekao, na jednom partijskom sastanku, da ćemo mi biti u teškoj situaciji ako ne sprečimo spregu političara, pravosuđa i drugih lica, korupcionaša. Evo jednog tipičnog primera koji potvrđuje da je to stvarno naš problem.
Bilo je reči i sa ove govornice o tome šta se događalo u Kamenici. Mi smo saznali po pisanju dnevnog lista ''Alo'' od, a navodim tačan datum, 15. decembra, utvrđeno je, da je nabavljena oprema za sterilizaciju koja košta realno 56 hiljada evra a plaćena je 350 hiljada evra. Šta se događa sa tim? Jedan od sindikata, "Nezavisnost", podneo je tužbu Okružnom javnom tužilaštvu i onda Okružno javno tužilaštvo pokreće krivičnu prijavu protiv odgovornih lica, krivična prijava 622/07. Dakle trebalo je da se ovi navodi provere. Provereni su i započet je proces. Sudija je dobio nalog da krene sa procesom i on je pozvao svedoke. Međutim, šta se sada događa?
Sada sudija iz Novog Sada, na osnovu podnetog zahteva za sprovođenje istrage, poziva na saslušanje osumnjičene. Međutim, odmah iza toga, dva dana kasnije, Okružni javni tužilac iz Novog Sada donosi odluku o povlačenju predmeta. Šta je dalje? Po nalogu Republičkog javnog tužilaštva nadležnost se prenosi Državnom javnom tužilaštvu u Beogradu. To je onaj gospodin Radovanović! On uzima predmet i stavlja u fioku i drži naredna četiri meseca. Sada finale, 12. februara ...
(Predsednik: Vreme, gospodine Momčilov.)
... završavam, predmet odlazi u Valjevo.
Tako se vi borite protiv kriminala! To je ono kako vi radite. Zašto? Zato što su u ovo umešani članovi DS, zato što je to javno rečeno da od ovoga nema ništa, a ljudi koji ...

Zahvaljujem, gospodine Momčilov.

Gospodin Tomislav Nikolić ima reč. Izvolite.

Upozoravam Poslaničku grupu SRS da omogući da nesmetano govori gospodin Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuo bih se na predložene kandidate za Agenciju za borbu protiv korupcije, zato što mi se čini da je to umetnuta tačka dnevnog reda na brzinu, kao dokaz da Boris Tadić zaista želi da se bori protiv kriminala, mita i korupcije, s obzirom na to da je akcenat ekonomskog savetovanja na Kopaoniku bačen na borbu protiv mita, korupcije i kriminala, pošto je svima vama sasvim jasno da merama koje predlažete u oblasti ekonomske i monetarne politike Srbija ne samo da neće izaći iz krize, već će se još više zaglaviti u toj krizi. Eto, dajte narodu ''hleba i igara'', dajte mu borbu protiv mita, korupcije i kriminala, hapsi policijo širom Srbije, veličajte te akcije i ispostaviće se da i od ove agencije nema ništa dobro za Srbiju, ili bar nema ništa bolje nego što je bilo.

Danas nije 2001. godina da pravite krizne štabove, a ova agencija za borbu protiv korupcije liči mi na jedan krizni DOS-ov štab. Dolaskom DOS-a na vlast Srbijom je zavladao mito, korupcija i kriminal. Odmah je počela Dosovska borba protiv Dosovskog mita, korupcije i kriminala.

Počelo je vladinim Savetom za borbu protiv korupcije, a koji je sada među članovima Vlade najomraženiji, nikada nije imao podršku Vlade za svoje zaključke, mere i nastojanja, koji se polako gasi iako neki od vas kažu da će taj savet ostati da pomaže Vladi da se bori protiv korupcije.

Mi sada pred sobom imamo predloge koje su različite institucije dostavile Narodnoj skupštini na ponižavanje. Ovo nisu predlozi o kojima treba da se izjašnjava Narodna skupština Republike Srbije. Pokušaću to da vam ilustrujem na nekoliko primera, iako se nikada nisam bavio personalnim rešenjima onoga ko nešto predlaže, verujte, postoje predlozi o kojima mora da se razgovara i personalno, zato što vređaju dostojanstvo, zdrav razum, zato što sami po sebi upućuju da onaj koji nam ovo predlaže uopšte nije iskren i da uopšte ne želi borbu protiv korupcije. Da krenemo od kandidata.

Moja osnovna primedba jeste šta njih kvalifikuje da budu članovi agencije koja će krenuti u besomučnu trku, u borbu protiv mita, korupcije i kriminala?

Da li je to njihova mladost i energija? Da li je iskustvo na poslovima u kojima su imali prilike da se bore protiv te vrste kršenja zakona? Da li je njihova dosadašnja karijera? Primer je docent Zoran Stojiljković. Napisano je dosta u njegovom CV i shvatio sam da se najviše bavio socijalnim dijalogom i sindikatima. Zaista ima mnogo članaka na temu socijalnog dijaloga, a negde pred kraj tog CV predlagač je pokušao da nas ubedi da nešto zna i o političkim strankama, da je u nekim svojim člancima pisao i o političkim strankama. Gle čuda, ponajviše o nekoj socijaldemokratiji.

Sledeći zlatni kandidat je Sonja Liht. Da li ste mogli da zamislite da će Sonja Liht da bude u Agenciji za borbu protiv korupcije? Ona, koja je po nalogu svog mentora i finansijera Đerđa Soroša korumpirala dve trećine Dosa dok je još bio u opoziciji. Ona, koja je stigla u sve institucije sistema, ona, kojoj niko od vas ne sme nijednu reč da kaže, ona, koja vrata otvara nogom, ona, koja je stigla i u AD ''Politika'', koja je stigla u Vladu Vojislava Koštunice i u Vladu Borisa Tadića. Šta to kvalifikuje ženu koja ima 62 godine, da bude član Agencije za borbu protiv korupcije?!

Samo to što je dugo godina bila na platnom spisku Soroša, na koji je stavila mnoge funkcionere DOS-a, do mere da može da ih pozove uvek telefonom i da im kaže gde joj je sledeće mesto. Uostalom, vi poslanici iz starog saziva svedoci ste da su različita ministarstva i iz Vlade Vojislava Koštunice organizovala predavanja u Domu Narodne skupštine, u saradnji sa Sonjom Liht. Nikada, od dolaska DOS-a na vlast do danas, nijedna vlada nije bila slobodna od uticaja Sonje Liht.

Danas je u Agenciji za borbu protiv korupcije i kaže da prihvata predlog Borisa Tadića, a možda joj je krajnji domet da bude i predsednik Srbije, pa da ona predlaže ovakve kandidate za borbu protiv korupcije. Docent dr Tanja Miščević, koja je morala da napiše da nije član nijedne političke stranke i time ispunila jednu obavezu iz zakona, ali je isto tako morala da nas obavesti da je nekoliko godina radila u Institutu G17 plus, u Institutu koji je bio korumpiran od strane Zapada izmišljenim projektima, novac uplaćivan na račun Fonda…

 

Gospodine Nikoliću, izvinite, samo trenutak. Izričem opomenu Marku Milenkoviću i izričem opomenu Krstin Miloradu. Zamolila bih ostale poslanike da ne ometaju gospodina Nikolića dok govori. Nastavite, gospodine Nikoliću.

(Poslanici SRS, za vreme govora predsednika Narodne skupštine, aplaudiraju.)

Ovo me podseća na vremena kada ste slušali moje diskusije.
Dakle, rukovodila je radom odeljenja za evropske studije G17 Instituta u Beogradu, obučavala je kandidate iz Srbije i Crne Gore za priključenje EU, za pridruživanje, bila je član Pregovaračkog tima Srbije za zaključivanje Sporazuma o pridruživanju. Šta je kvalifikuje za borbu protiv korupcije, protiv mita, protiv kriminala?! To što je ostala bez radnog mesta?!
Sada stižemo na jedan deo koji je zanimljiv zato što kad budete izabrali sedam članova ove agencije računaće se da je konstituisana agencija, a onda će najstariji član Agencije za borbu protiv korupcije da predsedava sednici Agencije i kvalifikuje se po predlogu Vrhovnog suda Srbije Mileva Gajinov, sa samo 73 godine života. Drugi predlog Vrhovnog suda Srbije je Jelisaveta Vasilić, 69 godina života. Energija, volja, upornost, želja za dokazivanjem, hrabrost da se odupre izazovima, da se zauzda jedna vlast koja polako gubi i konce i aršine, vrati ''poznaniju prava''. Evo vam, birajte od ova dva kandidata. Idealno bi bilo da je neko od 71 godine života, između 69 i 73. Zaista ne govorim o karijerama ovih ljudi. One su završene, kod jedne od njih, pre osam godina. Sad je treba vratiti u Agenciju za borbu protiv korupcije.
Sledeći kandidat, večiti kandidat, Čedomir Čupić. Valjda ćete jednom negde i da ga izaberete. Toliko se čovek trudi, toliko se kandiduje, toliko pokušava da utiče na političku scenu Srbije, neće ga niko, verovatno će ga hteti poslanici ZES-a, pošto je pokazao u Savetu za borbu protiv korupcije da je za to spreman, a zaista je njegov životni put, a naročito činjenica da je bio član Saveta ''Otpora'', legitimacija kojom on može da uđe u Agenciju za borbu protiv korupcije. Uostalom, i dr Slobodan Beljanski koji je kandidat Advokatske komore ima 40 godina advokatskog staža.
Ko li će doživeti da predsedava prvoj sednici Agencije za borbu protiv korupcije, ako zakasnimo, pa ne bude konstituisana na vreme.
Ovo je samo jedan od dokaza da vama nije u interesu borba protiv korupcije, mita, kriminala. Vi imate jedan drugi interes. Vi imate privid, virtuelnu stvarnost. Virtuelna demokratija, virtuelni zakon, poštovanje zakona, virtuelna borba protiv korupcije, mita i kriminala. Da zaista želite da se borite, uzeli biste mlade, energične, sposobne i školovane ljude koji su se dokazali, da im niko, kad krenu da brane pravo, zakon i pravdu, ne može ništa.
Sociologija kaže da je borac, što mlađi to veći borac i da postoji jedno životno doba u kome se čovek smiruje, nije za borbu. To osećamo, neki od nas, polako. Čak i ja, nekad bih se strahovito borio protiv ovih koji mi ne daju da govorim, a sada imam razumevanja za njih.
Gospodine Todoroviću, vi ste sami sebi smešni.
Nekako ih razumem. Treba se dokazati Vojislavu Šešelju.
(Predsednik: Kolege poslanici, molim vas da ne dobacujete.)
Pošto vam ne da ozbiljno da radite, morate da vređate, da kunete…
(Predsednik: Upozoravam vas, dobićete drugu opomenu, nemojte dobacivati. Gospodine Spaho, nemojte dobacivati sa mesta, dobićete drugu opomenu.)
… da ne ispadne kako vi imate nekih simpatija prema meni, a imate ih. Zato navlačite na sebe neku ljušturu mržnje. Ja, zaista, prema vama osećam neku kolegijalnu solidarnost.
(Glasovi iz klupe: Tema, tema.)
Tema je korupcija, stići ću i do toga u Zemunu. Vi ste mi, dakle, politički suparnici. Želim vam zaista dobro od prvog dana, ali to što ja vama želim dobro, ne znači da i vi sebi želite dobro. To što ja mislim da treba da uradite, vi ne radite i došli ste gde jeste.
Dakle, na izborima u Zemunu moraćete da dokažete da nije bilo mita, korupcije i kriminala. Moraće to da dokaže i Dragan Todorović, ne papirom kojim je kupio tri-četiri ara zemlje, nego papirom kojim je kupio svu zemlju u Zemunu. Kad mi to dokažete, onda diskutujte o borbi protiv mita, korupcije i kriminala. Dok mi to ne dokažete, vređajte me, izazivajte me da ja vas uvredim da bih bio kažnjen. Možda vam je to zadovoljstvo. Meni nije zadovoljstvo što vas predsednik Skupštine kažnjava, ali vam skrećem pažnju – doneli smo odluku da se više ne plaćaju sednice poslaničkih grupa i da ovo što vas sad košta nemate odakle da namirite. Zato saslušajte svakog govornika sa pažnjom, od nekoga nešto možete da naučite, od nekoga ne možete, neko od vas može da nauči, neko ne može. Ja sam tu. Vi ćete mi biti potrebni, možda, posle sledećih izbora da formiram vladu. Gledajte da se popravite, da vas u tu vladu uzmem. Hvala. (Aplauz.)
(Poslanici SRS, sve vreme izlaganja narodnog poslanika Tomislava Nikolića, lupaju o klupe.)

Reč ima gospodin Todorović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, hoćete li mi vratiti vreme, pre neki dan stigao sam kući, a kada sam izlazio iz auta napao me jedan kućepazitelj, besan.
Bio sam začuđen, dotrčao je gazda i ja sam ga upitao – šta je, da li je ovaj naprednjak? Kaže – nije. Pa jeste li vi naprednjak? Ne, kaže, ja sam ''žuti''. Pa šta mu je?! Kaže – čuo je rezultate istraživanja, pa ne može da se smiri.
Imali ste prilike to da vidite i ovde za govornicom, iz čista mira, ali postoji tu jedan problem. Dragan Todorović može da bude i smešan, i ja to prihvatam, ali ne može da bude jadan.
Postavljam samo jedno pitanje – šta bi uradio, ili da se seti one pesme "Šta bi dao da si na mom mestu"? (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.