Amandman koji sam brižljivo pripremao ponovo je dezavuisan. Zašto? Zato što mangupluci trenutnog režima prevazilaze i najbezobrazniju maštu.
Naime, Vrhovni sud Srbije je okružnim sudovima prosledio dopis Ministarstva ekonomije u kome se traži da se prekinu sva suđenja i zamrznu izvršenja pravosnažnih sudskih odluka koje se tiču radnih odnosa.
Kada sam to čuo, nisam verovao svojim ušima. Iza svega stoji čovek koji je državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, a zove se Nebojša Ćirić. Čovek je izašao na televiziju. Ponadao sam se da će reći da to nije istina. Međutim, u svom plitkom umu on je našao argumente da to brani. Rekao je – između dva zla, biramo manje.
Gospodine Ćiriću i tačnije Mlađane Dinkiću, koji ga očigledno manipulišeš, ti si izabrao treće zlo. Uništavaš i ovo malo demokratije što ima u Srbiji. Kakva je to zemlja u kojoj ne važe zakoni, u kojoj Ministarstvo ekonomije upravlja pravosuđem?
Ima li smisla bilo koji zakon koji se donese u ovoj skupštini? U nekoj drugoj srećnijoj zemlji, gde ljudi nisu dovedeni u ovakvo stanje apatije, na ulicama bi bilo pet, deset, ko zna koliko miliona građana. Sumrak demokratije.
Ali, znate li zašto vam ovo treba? Otpuštate ljude na sve strane. U ovom trenutku otpuštate radnike opštine Zemun. Zato vam treba ovaj zakon, da ne bi mogli da vas tuže i da se pošteno vrate na posao koji im je otet, jer na njega treba da dođe neko sa ispravnom partijskom knjižicom.
Poslali ste prinudnog upravnika u Zemun, izvesnog mesara iz Batajnice, koji sada tamo uz pomoć advokata, poznatog pijanca zemunskog pod nadimkom ''Mimoza'', inače mu je prezime Nedeljković, ako se ne varam, u ime Aleksandra Vučića sprovodi...
(Isključen mikrofon.)

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospođo Toman, imate reč.

Dame i gospodo, amandman predviđa da se u članu 2. stav 1. tačka 1) reč ''ograničavanje'' izbriše. Amandmanom se predlaže izmena navedenog člana, kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. Ustava Srbije o zabrani diskriminacije.
Već smo pokazali tokom diskusije da nije sporno da je SRS i programski i ideološki protiv bilo kog oblika diskriminacije, ali ovaj Vladin Predlog zakona o zabrani diskriminacije je pravnički besmislen i nepraktičan, što će dokazati naši pravnici tokom svojih izlaganja. Ovaj zakon, u ovom obliku, neće moći da se primeni u praksi i potvrdiće tezu SRS-a, uostalom to ste i vi i vaše kolege tvrdili, da se on mora usvojiti zbog stavljanja Srbije na belu šengen listu.
Činjenica da se zakon uglavnom donosi reda radi, potvrđuju poslednje inicijative pojedinih ministara, odnosno članova Vlade, o tome je malopre govorio i moj kolega Ognjen Mihajlović.
Ministre, pošto pokušavate da nas ubedite u tvrdnje kako je ovaj zakon važan jer je diskriminacija u Srbiji nedopustiva, zašto niste stali u odbranu zakona o zagarantovanim pravima radnika koja će im biti oduzeta skandaloznom preporukom ministra za ekonomiju i regionalni razvoj i Ministarstva pravde da se razni sporovi i njihovo izvršenje zamrznu na godinu dana.
Ova preporuka ne samo što vrši protivzakonit i protivustavan pritisak na sudstvo, već vrši i diskriminaciju radnika, tako što im ukida pravo da pred sudom zatraže zaštitu svojih zakonom zagarantovanih prava.
Ministre Čipliću, ova govornica danas je idealna prilika da se obratite radnicima i osudite diskriminativne inicijative vaših kolega. Vi ste ipak ministar za zaštitu ljudskih i manjinskih prava...
(Isključen mikrofon.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodine Martinoviću, imate reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo koliko je ovaj zakon besmislen i koliko ne pruža adekvatnu pravnu zaštitu žrtvama diskriminacije. Sav besmisao ovog zakona, odnosno još uvek Predloga zakona sadržan je u članu 40.
Evo kako glasi član 40, gospođo Kolundžija – ako lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci, taj koji je izvršio diskriminaciju, odnosno ne otkloni povredu prava, poverenik mu izriče meru opomene, dakle, prva sankcija je mera opomene, za genocid, za aparthejd, za etničko čišćenje, za ko zna kakvo iživljavanje nad ljudima, dakle mera opomene.
Onda ako lice iz stava 1. ovog člana ne otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana izricanja opomene poverenik može o tome obavestiti javnost. Zamislite kakva strašna sankcija, da javnost bude obaveštena. Pa onda – mera opomene izriče se rešenjem protiv koga nije dopuštena posebna žalba, strašna sankcija.
I onda poslednje – na postupak pred poverenikom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. Gospodin Čiplić sigurno zna da se u upravnom postupku ne izriču bilo kakve sankcije. Drugim rečima, sankcija za diskriminaciju po ovom zakonu nema.
Sve to što vi pričate, invalidi, deca, nezaposleni, starije osobe, žene itd. je priča za malu decu. Sankcija za povrede nečijih prava u ovom zakonu nema. Da li je tako, gospodine Čipliću? Vi znate, kao i ja, da se u upravnom postupku ne izriču bilo kakve sankcije. U upravnom postupku se izdaje građevinska dozvola, saobraćajna dozvola, poresko rešenje itd. Ovim zakonom se apsolutno ne pruža ni jedan validan vid pravne zaštite žrtvama diskriminacije.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.

Dali je gospodin Milenković tu? Ne.

Da li neko drugi želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo poslanik Momir Marković.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 21. stav 3. Ustava Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 2. stav 1. tačka 1) tražio sam da se brišu reči – ''starosnom dobu'', jer ne smatram da je starost diskriminacija.
U mestu gde sam rođen, gde sam vaspitavan i školovan, u kući se učilo od malih nogu da se starijim ljudima nazove dobar dan, bez obzira da li ga poznajete, da se ljubi ruka. U Srbiji u kojoj sam odrastao starijim ljudima se skidala kapa. U Srbiji, dame i gospodo iz žutog preduzeća, koju vi stvarate, starost stoji u redu po nekoliko sati dva puta mesečno pred poštom , u kilometarskim redovima stoje pred poštom da primi ono malo crkavice koju vi nazivate penzijom.
Zar nije diskriminacija za stare i iznemogle, za bolesne da ne mogu sebi da priušte sve skuplje lekove, koji su na negativnoj tzv. listi i od kojih im život zavisi? Da ne govorimo o pozitivnoj listi koja se takođe plaća, jer za lek koji košta do 100 dinara plaća se participacija 40 dinara, prema tome to je 40% od cene leka, a skupljih lekova nema.
Koliko je starih ispod egzistencijalnog minimuma? Zar nije to diskriminacija? Koliko se starih ljudi koji su životni vek preživeli, gospodine Milivojeviću ovo nije nimalo smešno, hrani u narodnim kuhinjama i taj jedini obrok koji dobiju tamo im je za ceo dan? To je diskriminacija.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.

Na član 2. amandman je podneo poslanik Branimir Đokić.

Gospodin Đokić nije ovde.

Da li neko drugi želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podnela poslanik Lidija Vukićević, koja takođe nije ovde.

Da li neko drugi želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo poslanik Dragan Stevanović.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 21. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam takođe amandman  na član 2. U obrazloženju teksta ovog zakona Vlada je rekla: ''U članu 2. stav 1. tačka 2), 3) i 4) Predloga zakona objašnjava se na koga se zakon odnosi. Budući da je u pitanju sistemski zakon ne izuzima se ni jedan pojedinac niti grupacija u društvu, već se Predlog zakona odnosi na svakog ko postupa diskriminatorski.''
Dalje u razlozima za donošenje zakona kaže se da je jedan od prioriteta Vlade jačanje socijalne odgovornosti prema građanima u cilju poboljšanja uslova života i rada svih građana Srbije, a posebno najugroženijih kategorija stanovništva.
Evo, možda u ove tri zadnje reči ovog obrazloženja koje sam pročitao stoji suština i inicijacija našeg sporenja i juče, i prekjuče, i danas i ubuduće kada je u pitanju zakon o zabrani diskriminacije. Na potpuno drugačiji način ugrožene kategorije stanovništva u ovoj državi doživljavamo mi iz SRS-a i vi koji danas činite skupštinsku većinu.
Za vas to homoseksualci, a za nas su to neki drugi ljudi, neke druge grupe građana, o kojima smo pokušali danas da govorimo i da na njihove probleme ukažemo.
Gospodine ministre, danas sam otvorio pitanje o dve kategorije ljudi koji objektivno, iako postoji kroz Ustav rešeno, kroz zakon rešeno, njihovo zagarantovano pravo na rad, pravo na rad ne mogu da ostvare. Ne možete da ubedite ni mene, niti bilo koga u ovoj prostoriji da diskriminacija kojoj su izloženi nije mogla da se apstrahuje zbog činjenice da ne postoji zakonska regulativa, to je isključivo problem političke volje vladajuće većine danas u Srbiji. Ovim zakonom ništa nećete rešiti, samo ćete još jedanput i po ko zna koji put u jednoj oblasti otvoriti Pandorinu kutiju. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.

Gospodin Škrbić nije ovde. Da li neko drugi možda želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podnela poslanik Vesna Marić.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospođo Marić, imate reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na Predlog zakona o zabrani diskriminacije kojim sam predložila da se u članu 2. stav 1. tačka 1) reči ''zdravstvenom stanju'' brišu.
Prava su u potpunosti definisana Ustavom, tako da je neophodno u zakonu definisati obaveze, ako je to uopšte potreba. Ovim predlogom zakona vi demonstrirate pomodarstvo i umesto modernog teksta dobili ste nejasan i nepregledan tekst.
Htela bih da vas podsetim da ste pre ovog zakona imali mogućnost, na primer, da zaštitite žene od diskriminacije, odnosno da stanete u zaštitu žena prilikom zapošljavanja, kada moraju da potpisuju izjave da od dana stupanja na radno mesto neće ostati u drugom stanju u narednih nekoliko godina ili koje dobijaju otkaz kada se vrate sa porodiljskog odsustva.
Vas zaštita od diskriminacije ne interesuje. Ovaj zakon donosite da biste građanima bacili prašinu u oči, jer ne znate kako da popravite težak položaj našeg stanovništva. Namera ovog amandmana je da se uskrati svaka mogućnost da se zakonom ozvaniče prava koja će biti u funkciji promocije onih kategorija i modela ponašanja koji nisu u skladu sa verskim i naučnim principima kojima se uređuje život.
Srbija ima sve neophodne zakone kojima su definisana prava i slobode, tj. obaveze, problem je što se oni ne poštuju. Ovim zakonom želi se indirektno definisati privilegovan položaj homoseksualne manjine.