Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 34. i na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podnela poslanik Dušanka Plećević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Dušanka Plećević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 34. koji glasi – član 34. briše se. Ovaj član glasi – poverenik donosi poslovnik o radu kojim se bliže određuje način njegovog rada i postupanja.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije predviđen Ustavom Republike Srbije i predstavlja protivustavnu kategoriju. Zaštitom ravnopravnosti treba, pre svega, da se bave pravosudni organi i zaštitnik građana. Funkcija zaštitnika građana je, osim što treba da štiti građane od samovolje državne uprave, opstrukcije, korupcije i drugih nezakonitosti, i da štiti građane od diskriminacije.
Uvođenje institucije poverenika za zaštitu ravnopravnosti prati formiranje stručnih službi i dodatno zapošljavanje u državnoj administraciji, u kojoj već ima preveliki broj zaposlenih. Od dolaska DOS-a na vlast u raznim koalicionim varijantama dodatno je zapošljeno oko 20 hiljada radnika u državnoj administraciji.
U obrazloženju razloga za donošenje ovog zakona se kaže da se oni nalaze u poštovanju međunarodnih standarda i obaveza preuzetih ratifikacijama međunarodnih ugovora, pre svega onih koji se odnose na garancije ljudskih prava i sloboda, harmonizacije našeg zakonodavstva sa dokumentom "Aki komuniter", kao i za nepostojanje integralnog sistema zaštite od diskriminacije u pravnom sistemu Republike Srbije, kojim bi bili utvrđeni opšti uslovi, mere i instrumenti koji bi omogućili još efikasniju borbu protiv diskriminacije.
Ovo, najblaže rečeno, nije tačno. Svi zakoni Republike Srbije su, počevši od Ustava, oduvek bili i jesu zasnovani na demokratskim principima, principima ravnopravnosti građana, nacija, manjina, verskih zajednica, etničkih grupa, što ih automatski karakteriše kao antidiskriminacione. Nije jasno šta je predlagač zakona imao na umu kada je dao ovakvo obrazloženje.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov i podnaslov iznad člana 35. i na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Milan Knežević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ispred poslaničkog kluba Napred Srbijo podneo sam amandman na član 35. zakona, koji se odnosi da se podnaslov i član 35. brišu.
U suštini, ovaj moj amandman čini celinu sa amandmanima mojih kolega koji su prethodno izneli, a u načelnoj raspravi izneli smo da poslanički klub Napred Srbijo – Tomislav Nikolić smatra da uvođenje instituta poverenika nije dobro iz dva razloga.
Prvo, taj isti posao može kvalitetno da odradi, uz odgovarajuću organizaciju Zaštitnik građana. S druge strane, imamo pravosudne organe koji mogu isto to na odgovarajući način kvalitetno da rade, a druga stavka jeste racionalizacija.
Tako da ne samo moj amandman, nego amandmani svih poslanika koji se odnose na institut poverenika koje su podnele moje kolege iz poslaničkog kluba Napred Srbijo predstavlja poboljšanje ovog zakona, jednu racionalizaciju koja nam je neophodna u ovom vremenu. U suštini, niz ovih amandmana ima za svrhu da poboljšamo kvalitet ovog zakona. Hvala.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Hvala vama i izvinite na lupnjavi.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Mislim da je ovaj zakon pisao čovek koji nema pojma šta su ljudska prava. Gospodine ministre, preporučio bih vam nekoliko knjiga, u mom izboru na prvom mestu je knjiga prof. Dragana Stojanovića – sudije Ustavnog suda, koji je doktorirao koristeći pre svega primere iz nemačke teorije i prakse o ljudskim pravima, o individualnim pravima, o tome koja su apsolutna, koja nisu apsolutna, i da vas više ne zamaram time.
Moram da skrenem pažnju javnosti mi, pored Zaštitnika građana koji se stara o ljudskim pravima, moram da vam kažem da je i diskriminacija pre svega radnja kojom se krše neka garantovana ljudska prava, tako da to pripada Zaštitniku građana u okviru njegove nadležnosti.
Osim njega, tu postoje i pravosudni organi, upravni organi, postoji Ustavni sud i kategorija ustavne žalbe, čak do Evropskog suda za ljudska prava, gde postoji mogućnost da se predstavkom pokrene postupak radi zaštite ljudskih prava pojedinca.
Naravno, ovde ste izabrali pogrešan koncept iz prostog razloga što ste, a ne znam šta vas je nagonilo na to, diskriminaciju pokušali da definišete zakonom, a znate i sami da su moje slobode i moja prava ograničena i omeđena vašim slobodama i vašim pravom.
Posle ovog zakona ćete imati konflikt sloboda i konflikt prava pojedinaca koji računaju na ono što im Ustav garantuje, što im Ustav jamči. Tu će nastati veliki problem. Ovo u praksi neće ličiti ni na šta, to moram da vam skrenem pažnju, jer ovaj zakon će biti neprimenljiv.
(Predsedavajući: Hvala.)
Još jedna rečenica, gospodine Novakoviću, biće interesantna za vas. U pravu postoje samo jedna kategorija kada je tuženi dužan da dokazuje, to je u slučaju klevete.
Ovde ste promenili i načela dokaznog postupka i sve ste nakaradno postavili zato što vam je neko rekao da ova marginalna grupa, čija prava vi potencirate, treba da nas uvede u Evropu. Teško nama i teško Evropi.

Tri rečenice, ali ipak hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković Palma, Petar Petrović i Jasmina Milošević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Radica Jocić i Zoran Mašić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Radica Jocić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 36. Predloga zakona za zaštitu od diskriminacije.
Član 36. inače u Predlogu zakona glasi: Poverenik postupa po pritužbi ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravosnažno okončan. Poverenik ne postupa po pritužbi ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje, ako je u istoj stvari već postupao a nisu ponuđeni novi dokazi, kao i ako utvrdi da je zbog proteka vremena od učinjene povrede prava nemoguće postići svrhu postupanja.
Amandmanom sam tražila da se član 36. briše. SRS smatra da poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije predviđen Ustavom Republike Srbije i predstavlja protivustavnu kategoriju. Zaštitom ravnopravnosti treba, pre svega, da se bave pravosudni organi i Zaštitnik građana sa svoja četiri zamenika.
Više puta u raspravi, i u pojedinostima i u načelu, rečeno je da bi uvođenje kategorije poverenika za zaštitu ravnopravnosti predstavljalo samo još jedan način da se, koje li ironije, u vreme krize i štednje, poveća broj udomljenih partijskih kadrova, koji će primati platu, a neće ničim doprineti da se situacija u Srbiji, što se tiče zaštite od bilo kog oblika diskriminacije, popravi.
O odnosu Vlade prema zaštiti od diskriminacije i zaštiti ljudskih prava govori i to da, ako uopšte zbog krize budu smanjili broj ministarstava, prvo na udaru prema današnjim pisanim medijima jeste upravo vaše ministarstvo, gospodine Čipliću.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 37. i na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Zankov.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Stefan Zankov.

Hvala, gospodine potpredsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 37. Predloga zakona je logičan nastavak prethodnih amandmana koje je podnela SNS od člana 28, a tiču se poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Jasno je da insistiramo da poslove poverenika za zaštitu ravnopravnosti obavlja zaštitnik građana, a nije mi jasno zašto niko iz vladajuće većine ili eventualno gospodin ministar nije ni pokušao da objasni zašto ovakvo jedno rešenje ne bi bilo prihvatljivo i za predlagača.
Mislim i malopre sam govorio da ste to mesto već namenili nekome iz vladajuće koalicije, ali niste hteli da to bude vidljivo unapred u Predlogu zakona, pa je onda poslanička grupa ZES podnela amandmane kojima je ublažila uslove koje treba da ispunjavaju kandidati za ovo mesto, i još ste dozvolili sebi da predložite i mesto zamenika poverenika, jer verovatno niste mogli da podelite u okviru vladajuće koalicije ovo mesto, da tako kažem, a tu trgovinu će na kraju morati da plate građani Srbije.
Sa još 30-40 lica koja će raditi u službi poverenika samo umnožavate administraciju, a ne rešavate nijedan problem diskriminacije u Srbiji i to je apsolutno sigurno. S druge strane, zaštitnik građana ima, mislim, četiri zamenika i službu koja bi mogla da se bavi poslom, jer se radi o vrlo sličnoj materiji.
Ponavljam, država i lokalne samouprave treba da, u uslovima ekonomske i socijalne krize, štede, a ne da stalno traže od građana da stežu kaiš, jer je građanima i kurs dinara već obezvredio primanja.
Završavam. Insistiramo na prihvatanju našeg koncepta, jer će država imati više koristi, a prava diskriminisanih i ugroženih neće biti ni na koji način nezaštićena.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)