Izvinjavam se, znam da ste svi na kraju i na izmaku snaga. Prvo, želeo bih da istaknem, gospodine ministre, poštovani predsedavajući, da u izveštaju Zakonodavnog odbora postoji greška. Meni je žao što moj uvaženi kolega Vlatko nije trenutno tu prisutan, on je predsednik Zakonodavnog odbora, jer Zakonodavni odbor je rekao da ovaj amandman, kojim posle člana 30. dodajem dva nova člana, jeste pravno moguć, ali da nije u skladu sa Poslovnikom. Verovatno aludirajući na to da sam imao amandman na član 30.
Međutim, poštovani prijatelji, dame i gospodo iz Zakonodavnog odbora, svi ste vi diplomirani pravnici i morate da znate metodologiju pisanja amandmana u Skupštini Republike Srbije.
Kad neko podnese amandman na član 30, a posle drugim amandmanom posle člana 30. dodaje dva nova člana, to nisu dva amandmana na isti član Predloga zakona. Molim vas da ubuduće budete pažljiviji.
U dva nova člana sam predložio da se predvidi i zamenik poverenika, koji u Predlogu zakona ne postoji. Da ne bude zabune, ako već uspostavljamo institut poverenika, kao nezavisni samostalni organ koji odgovara samo nama, Narodnoj skupštini Republike Srbije, onda je sasvim logično da mora da ima i svog zamenika. Zašto? Zato što će taj zamenik u slučaju sprečenosti poverenika takođe odgovarati nama odnosno Narodnoj skupštini.
Predlogom zakona je predviđeno da postoje tri pomoćnika poverenika. Međutim, gospodine ministre, pomoćnike poverenika ne bira Narodna skupština. Dakle, ne mogu odgovarati Narodnoj skupštini. Zato sam amandmanom predvideo da Skupština, pored poverenika, bira i zamenika poverenika, a da se broj pomoćnika poverenika sa tri smanji na dva.
Time se, uslovno rečeno, ne povećava administracija ili troškovi odnosno finansiranje ove institucije, a mislim da bi ova institucija poverenika mogla da dobije na svom pravom značaju i da bi mogla da ima onaj svoj pravi i stvarni oblik.