Da li još neko želi reč? Ne.
Na naslov iznad člana 31. i na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Zoran Babić, Dragan Čolić i Marina Toman.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospođica Marina Toman.

Dame i gospodo, amandman predviđa brisanje člana 32. Nastao je kao logičan sled prethodnih amandmana, odnosno da je poverenik neustavna kategorija i da diskriminacijom treba da se bave pravosudni organi, a takođe i zaštitnik građana.
S druge strane, ako i to ostvarimo po strani, ne treba nikako da zaboravimo tešku ekonomsku situaciju i neprimereno povećavanje administracije.
Srbija je država koja ima preglomaznu državnu upravu. Prema podacima iz 2007. godine, državni aparat na godišnjem nivou koštao je građane Srbije 42 milijarde dinara. Na plate administracije Srbija je tad izdvajala 10% BDP, a jedna Bugarska, recimo, tek 3,5%.
Danas, kada prema optimističkim prognozama rast BDP će biti svega 0,5%, udeo zarada će biti veći. S druge strane, državni aparat će u odnosu na 2007. godinu povećao.
Znači, na jednoj strani imamo veoma veliki broj agencija, negde oko 14, imamo raznorazne uprave, veliki broj ministarstava, a na drugoj strani ekonomsku krizu koja dodatno urušava ionako urušenu privredu i negde u sredini zahtev da se formira institucija poverenika za ravnopravnost.
Ova institucija imaće stručnu službu, tri pomoćnika. Ovoj instituciji, pored plata, moraju da se obezbede sredstva za rad, prostor itd, a sve to zahteva dodatne izdatke.
Da li je onda pošteno prema građanima Srbije, koji se svakodnevno suočavaju sa dilemom kako preživeti, formiranje ove institucije? Da li je to pošteno ako se građanima preti uvođenjem socijalnog poreza, zamrzavanjem radnih sporova, povećanjem poreza na plate sa 12 na 20%? Ne predstavlja li to svojevrstan vid diskriminacije građana Srbije? Nije li to poruka – stegnite kaiš, jer ćemo teret ekonomske krize da svalimo na vaša leđa.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodina ministra nema u sali, na osnovu člana 147. poslovnika o radu  Narodne skupštine Republike Srbije, u ime poslaničkog kluba Napred Srbijo-Tomislava Nikolića podneo sam amandman na Predlog zakona o zabrani diskriminacije.
Amandman se odnosi na brisanje člana 32. ovog predloga zakona, odnosno ukidanje stručne službe poverenika i njegovih pomoćnika, koja će, ukoliko usvojite ovakav zakon, građane Srbije koštati dodatnih 40 miliona dinara.
Za taj novac možete, na primer, u jednoj Vrnjačkoj Banji da izgradite još jedan dečiji vrtić, da neka deca ne budu stvarno diskriminisana višemesečnim čekanjem u redovima za vrtić. Za 40 miliona dinara može da se kupi aparat za magnetnu rezonancu, neophodan za rano otkrivanje karcinoma grlića materice, da više ne budemo prvi u Evropi po smrtnosti naših majki, sestara, supruga. Za 40 miliona dinara može da se opremi još mnogo škola u Srbiji, da sva naša deca imaju istu šansu za edukovanje i napredovanje.
Ovakvom finansijskom podrškom ženama, deci i bolesnima, vi bi na delu pokazali borbu protiv diskriminacije. Ali ne, vi ste odabrali da sa tih 40 miliona dinara dodatno častite vaše partijske kolege, da dodatno nahranite ionako glomaznu administraciju. Zbog toga poslanici SNS, odnosno poslaničkog kluba Napred Srbijo-Tomislav Nikolić neće glasati za ovaj predlog zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo poslanik Meho Omerović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Arsen Đurić, Donka Banović i Nikola Lazić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Nikola Lazić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo želeo bih da pohvalim predstavnike ministarstva koji vrlo savesno danas sede i slušaju raspravu o amandmanima. Mislim da bi bilo mnogo bolje da su toliko strpljenje predstavnici Ministarstva pokazali kada je u pitanju organizacija javne rasprave i pozivanje svih društvenih činilaca na tu raspravu. Mislimo da bismo time imali mnogo harmoničniji Predlog zakona i samim tim bismo imali mnogo manji broj amandmana.
Argumentacija prethodnih govornika, koji su govorili o glomaznosti i skupoći državne administracije i novom usložnjavanju predviđenom uvođenjem funkcije poverenika, upravo govore u prilog amandmana DSS koji je predvideo da poslove poverenika za borbu protiv diskriminacije obavlja zaštitnik građana, jer bi on to mogao odmah da počne da čini, dok se predviđa da poverenik preuzme ovu dužnost tek 2010. godine, s jedne strane. S druge strane, svakako ne bi došlo do novih zapošljavanja i novog usložnjavanja administracije.
Naravno, kako taj amandman nije usvojen, ovo je alternativni amandman koji predviđa da poverenik, umesto tri pomoćnika, ima jednog pomoćnika. Svakako, mislim da za početak i za neki obim posla koji bi se u ovom prvobitnom periodu radio sasvim je dovoljno da ima jednog pomoćnika, a ukoliko potreba bude nalagala, to svakako može i da se uveća.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 33. i na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandmana na član 33. Ovaj amandman odnosi se na poverenika za zaštitu ravnopravnosti i na zalaganje SNS Tomislava Nikolića da se izvrše maksimalne uštede i u budžetu, i kada su u pitanju javni rashodi države i Vlade, i da se na svaki način privatni i državni sektor stave u ravnopravni položaj.
Da bih, na neki način, uspeo da vas ubedim, pripremio sam par podataka koji će, nadam se, zabrinuti Vladu i predstavnike ministarstva.
Znači, po Nacionalnoj službi zapošljavanja imao dosta rastegljiv podatak da mesečno gubimo od tri hiljade do čak 10.000 radnih mesta, po sindikatima je ova veća brojka od 10.000 radnih mesta.
Po njima, u toku ove godine izgubićemo blizu 100.000 radnih mesta. Činjenica je da trenutno imamo blokiranih blizu 60.000, što malih što srednjih preduzeća, da verovatno jedna polovina i neće uspeti da izađe iz blokade, da ih čeka likvidacija, da svako od tih preduzeća ima od tri do četiri zaposlena, samo tu imamo problematičnih stotinak hiljada radnih mesta, da imamo veliki broj firmi koje su u restruktuiranju i veliki broj radnih mesta u tim firmama – blizu 52.000 po podacima sindikata i da, na žalost, i one firme koje su privatizovane, prolazi im rok koji su imali da sačuvaju radnike, znači, one tri godine koje su imali obaveze i sa te strane možemo da očekujemo gubitak radnih mesta.
Prema tome, ako u ovom trenutku u privatnoj privredi ... (Predsedavajući: Vreme, gospodine Antiću.) gubimo radna mesta, nelogično je da država istrajava na novim zapošljavanjima i novim troškovima.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 33. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom koji sam podnela na član 33. predložila sam brisanje ovog člana u celosti. Član 33. odnosi se na nadležnost poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji se ustanovljava ovim zakonom kao samostalni državni organ.
Član 33. kaže da poverenik: 1. prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba ovog zakona i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona; 2. podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnostima pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučuje postupak mirenja. Dalje je pobrojano svih 9 tačaka u kojima su navedene nadležnosti poverenika.
Stav SRS je da u uslovima ekonomske krize ne treba povećavati državnu administraciju, samim tim izazivati povećanje javne potrošnje, naročito ako se radi o izmišljanju novih državnih organa koji su, pored svega, i protivustavna kategorija, tj. nisu predviđeni Ustavom. Ustanovljavanjem poverenika za zaštitu ravnopravnosti dolazi do dupliranja nadležnosti, jer sve što se ovim predlogom zakona stavlja u nadležnost povereniku, treba da bude u nadležnosti pravosudnih organa, a pored toga postoji i zaštitnik građana.
Mislim da su naslovi u štampi, koje smo ovih dana bili u prilici da vidimo, o smanjenju broja ministarstava, samo prazne priče. Istinsko rešenje za ublažavanje posledica ekonomske krize ova vlada nema.