Mislim da je ovaj zakon pisao čovek koji nema pojma šta su ljudska prava. Gospodine ministre, preporučio bih vam nekoliko knjiga, u mom izboru na prvom mestu je knjiga prof. Dragana Stojanovića – sudije Ustavnog suda, koji je doktorirao koristeći pre svega primere iz nemačke teorije i prakse o ljudskim pravima, o individualnim pravima, o tome koja su apsolutna, koja nisu apsolutna, i da vas više ne zamaram time.
Moram da skrenem pažnju javnosti mi, pored Zaštitnika građana koji se stara o ljudskim pravima, moram da vam kažem da je i diskriminacija pre svega radnja kojom se krše neka garantovana ljudska prava, tako da to pripada Zaštitniku građana u okviru njegove nadležnosti.
Osim njega, tu postoje i pravosudni organi, upravni organi, postoji Ustavni sud i kategorija ustavne žalbe, čak do Evropskog suda za ljudska prava, gde postoji mogućnost da se predstavkom pokrene postupak radi zaštite ljudskih prava pojedinca.
Naravno, ovde ste izabrali pogrešan koncept iz prostog razloga što ste, a ne znam šta vas je nagonilo na to, diskriminaciju pokušali da definišete zakonom, a znate i sami da su moje slobode i moja prava ograničena i omeđena vašim slobodama i vašim pravom.
Posle ovog zakona ćete imati konflikt sloboda i konflikt prava pojedinaca koji računaju na ono što im Ustav garantuje, što im Ustav jamči. Tu će nastati veliki problem. Ovo u praksi neće ličiti ni na šta, to moram da vam skrenem pažnju, jer ovaj zakon će biti neprimenljiv.
(Predsedavajući: Hvala.)
Još jedna rečenica, gospodine Novakoviću, biće interesantna za vas. U pravu postoje samo jedna kategorija kada je tuženi dužan da dokazuje, to je u slučaju klevete.
Ovde ste promenili i načela dokaznog postupka i sve ste nakaradno postavili zato što vam je neko rekao da ova marginalna grupa, čija prava vi potencirate, treba da nas uvede u Evropu. Teško nama i teško Evropi.