Dva minuta, izvinjavam se, gotovo je.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Aleksandra Janković.

Evo i centralnog pitanja ovog zakona. Znači, amandman koji sam podnela na član 21. nakon prvog stava "seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji" brišu se reči: "Svako ima pravo na slobodu izražavanja svoje seksualne orijentacije, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja seksualne orijentacije je zabranjeno".
Neprihvatljivo je, po nama iz Nove Srbije, garantovanje slobode izražavanja seksualne orijentacije. Znači, radi se o sklonostima koje spadaju u domen privatnog života svakog čoveka i njegovo javno izražavanje protivi se Ustavom, zakonom i međunarodnim dokumentima garantovanom pravu građana na zaštitu javnog morala, privatnog i porodičnog života, i neprikosnovenosti i dostojanstva ljudske ličnosti, kao i verskim uverenjima 95% građana Srbije.
Ustav Srbije ograničava ove garancije na sledeće vrste: slobodu ispoljavanja verskih uverenja, slobodu izražavanja nacionalne pripadnosti i opštu garanciju slobode mišljenja, izražavanja ideja i obaveštenja.
Dakle, seksualna orijentacija ne spada u red ovih pojava. Sloboda izražavanja seksualne orijentacije nije garantovana čak ni u pravnim porecima SAD, Nemačke, Francuske, Hrvatske. Ono što ne vređa moral i verska uverenja nije seksualna orijentacija, koja god bila, već, zapravo, njeno javno izražavanje. Znači, neosporno je da diskriminacija u odnosu na takve ličnosti treba da bude efikasno zabranjena i da se imaocima takvih ličnih sklonosti ne sme uskratiti pravo na izražavanje ideja i misli.
No, ono što je takođe činjenica, da je ova agresivna kampanja gej lobija samo nepotrebno podigla tenzije i razvila animozitet, čak i kod onih koji do sada nisu bili homofobični ...
(Predsedavajući: Dva minuta.)
Da li mogu da uzmem od poslaničke grupe?
Ono što je pravo pitanje, da li zabrana jedne vrste diskriminacije podrazumeva dozvolu za drugu vrstu diskriminacije. Vaspitno zapuštena grupa koja se naziva slobodoumna grupa, njih četvoro iz "Kvirije", uzela je pare od Ministarstva kulture da prikaže svog gej gurua u monaškoj odeždi i da proturi slogan – vazelin za Uroša. Da li je to diskriminacija?
S jedne strane, oni traže da ne budu diskriminisana njihova gej prava, a s druge strane ugrožavaju sva ljudska prava zatvorenika Uroša Mišića. Ono što je činjenica, jeste da je narodu već dosta ovog zakona, bolje da vam ne kažem, koriste onu srpsku reč koja počinje sa "p" a završava se sa "r", tog zakona i debate, i postoji predlog koji sam danas čula, a to je da se u ove modalitete seksualnog delovanja, dozvoljenog, uvede i mentalni protivprirodni blud sa narodom.
Juče na svečanoj akademiji povodom 10-to godišnjice bombardovanja akademik Matija Bećković je rekao – čovek koji nije vladao sobom, vladao je svetom, i krajem 20. veka i svoje vladavine krunisao najbestidnijim nedelom, bombardovanjem Srbije, pretvarajući EU i NATO savez u novu Moniku Levinski. Ako on to nije uspeo da učini sa Srbijom, da li ćete vi dozvoliti, vi gospodo iz vlasti?

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podnela poslanik Aleksandra Ilić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Izvolite, četiri i po minuta.

Podnela sam amandman da se dopuni član 21, tako što se u članu 21, u trećem redu, iza reči – orijentacija – dodaju reči – ''ali pri tome vodeći računa na način i postupak ispoljavanja, naročito u tradicionalnim sredinama, gde je seksualna orijentacija prema istom polu još uvek neprihvatljiva i sredinama u kojima preovlađuju maloletna lica'', a zatim se nastavlja postojeći tekst.
Prihvatanjem ovog amandmana na član 21. Predloga zakona o zabrani diskriminacije, koji se odnosi na diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije, glasiće: Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji.
Svako ima pravo na slobodu izražavanja svoje seksualne orijentacije, ali pri tome vodeći računa na način i postupak ispoljavanja, naročito u tradicionalnim sredinama gde je seksualna orijentacija prema istom polu još uvek neprihvatljiva i sredinama u kojima preovlađuju maloletna lica, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja seksualne orijentacije je zabranjeno.
Stečeno vaspitanje u porodici i stečeni pogledi na život, društveno vaspitanje i školsko vaspitanje utiču na formiranje ličnosti, koja svoje shvatanje ne može preko noći da promeni i prihvati takvu transformaciju svoje ličnosti i izazove sukob sa samim sobom, jer su do juče sve ovo bile tabu teme i nemoralna ponašanja.
Dolazimo u situaciju da izuzeci počinju da stvaraju pravila. Zbog čega do juče jednoj tabu temi davati takav značaj, koji prerasta u reklamerstvo i stimulativno deluje na mlade u fazi formiranja njihove ličnosti? Pošto u svemu nastojimo da prihvatimo evropske standarde, da bi nam se otvorila vrata na putu za Evropu, iako smo svi za tu Evropu, ne možemo bukvalno baš sve da prihvatimo i to odmah. Do sada se pokazalo da je ključ od te kapije u rukama Holandije i plašim se da ćemo, pored ostalog, morati da prihvatimo i holandsku tradiciju reklamiranja prostitucije u staklenim izlozima, u kojima se u ponudi nalaze živi eksponati.
Ovaj amandman nije prihvaćen sa razlogom da nije u skladu sa svrhom Predloga zakona o zabrani diskriminacije, koji upravo štiti manjine u svim sredinama. Ovo je apsurdno. Ne znam kako će izgledati i kakva će reakcija biti ako se u sredini, gde preovlađuju maloletna lica, npr. u školskom dvorištu ili ispred škole, kada đaci izlaze, grle, ljube i na drugi način ispoljavaju svoju seksualnu naklonost dva muškarca ili dve žene. Ne znam kako će izgledati i kakva će reakcija biti u zaostalim seoskim sredinama. Moj amandman upozorava samo na potrebu postepenog upoznavanja određene populacije na ove evropske standarde, da se to u ovom momentu ne bi shvatilo kao provokacija.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Elena Božić-Talijan.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 22. i na član 22. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Donka Banović, Miloš Radulović i Aleksandar Pejčić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć. Reč ima gospodin Miloš Radulović.

Poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, u ime poslaničke grupe DSS, sa kolegama poslanicima gospođom Donkom Banović i gospodinom Aleksandrom Pejčićem, uložili smo amandman na član 22, gde smo stavili da se naslov iznad člana 22 – diskriminacija dece, menja i glasi – diskriminacija na osnovu starosne dobi.
U članu 22. dodaje se novi stav 3. koji glasi – zabranjeno je diskriminisati lica na osnovu starosnog doba. U članu 22. dodaje se novi stav 4. koji glasi – starije osobe imaju pravo na dostojanstvene uslove života, bez diskriminacije, a posebno pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga. Mislimo da se predloženim amandmanom isprava logička greška u zakonu, starosne dobi su i detinjstvo, mladost i starost, pa u skladu sa tim je potrebno promeniti naslov iznad člana 22. i izvršiti promene koje su u amandmanu navedene. Iznenađuje nas da ovaj jedan logički amandman, koji je uložila poslanička grupa DSS, niste prihvatili, jer ovim spajanjem dobili bismo samo racionalnije rešenje. Hvala vam.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Nenad Milić, Ivan Andrić i Vesna Pešić, Nataša Mićić, Slobodan Maraš, Nenad Prokić, Nebojša Ranđelović, Judita Popović, Kenan Hajdarević, Zoran Ostojić i Žarko Korać.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 22. amandman je podnela poslanik Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Zlata Đerić.

U ime poslaničke grupe Nova Srbija podnela sam amandman na član 22, pre svega da postojeći stav jezički i stilski preuredim, mada se bitne stvari u tom stavu, kako sam ga predložila, zaista čuvaju.
Samo obrazloženje da ovakav amandman ne odgovara svrsi zakona ne stoji, obrazloženje zbog čega je amandman odbijen, pa ću ga pročitati: Zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema rođenju, polu, imovnom stanju, društvenom položaju, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju deteta, roditelja, staratelja i članova porodice.
Dakle, ovo je nešto što je apsolutno pravo svakog deteta, svakog stanovnika, svakog građanina Srbije i ono je garantovano našim Ustavom. Srbija se inače oduvek dičila i izuzetno bila poznata, priznata i poštovana u svetu upravo zbog svoje multietničnosti, multikonfesionalnosti, multikulturalnosti, u kojoj smo mi bili primer i ostali primer mnogima u Evropi, koji sada pokušavaju da nam održe lekciju i da od nas zahtevaju neka zakonska rešenja koja bi odavno mogli da prepišu iz naših postojećih zakona.

Hvala. Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 22. amandman je podnela Ljiljana Miladinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Aleksandra Janković.

U članu 22, nakon drugog stava, dodaje se stav 3: "Diskriminacija postoji ako se deci ugrožava pravo na nacionalni, kulturni i verski identitet. Niko nema prava da menja postojeći verski identitet deteta, niti da mu zabrani da ga slobodno ispoljava". Usvojenom Konvencijom o pravima deteta UN garantovano je pravo na nacionalni, kulturni i verski identitet, te niko detetu ne može nametati prihvatanje drugačije veroispovesti od njegove postojeće ili veroispovesti njegovih roditelja.
Članom 70. zakona o porodici predviđeno je pravo i dužnost roditelja, pa tako naravno i hranitelja, da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog, etničnog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva.
"Pravilnikom o hraniteljstvu", autora Dobrile Grujić, direktora Centra za porodični smeštaj dece i omladine, predviđeno je da se vrši kontrola za zadovoljavanje socijalnih, emocionalnih, obrazovnih, kulturnih, verskih i drugih potreba korisnika, kao i za negovanje identiteta deteta.
Osnovni cilj ovog amandmana je bilo praktično sprečavanje mogućih zloupotreba pozicije autoriteta, bilo da se radi o vaspitaču, učitelju, profesoru, privremenom staratelju ili hranitelju, a u odnosu na već usvojene vrednosti emocionalnog, etničkog i verskog identiteta porodice u kojoj je dete steklo određeni kulturni i verski identitet.
U razgovoru sa roditeljima koji se obraćaju Pastirskom pravoslavnom centru Arhiepiskopije Beogradsko-Karlovačke, došli smo do saznanja da postoji više opisanih slučajeva da je dete upućeno u hraniteljsku porodicu koja pripada, recimo, "Jehovinim svedocima". Već sam ukazivala na slučaj Slađane Jovanović i njene kćerke Sandre, kojoj je hraniteljska porodica praktično onemogućila komunikaciju sa decom pravoslavne veroispovesti, onemogućila je da dete nosi krstić oko vrata, dete je kršteno, vaspitano u pravoslavnom duhu, i čak da slavi rođendan, zato što to nije po pravilima "Jehovinih svedoka".
Ova majka je bila zabrinuta, obratila se Centru. Ispostavilo se da je Centar za porodični smeštaj iz Obrenovca imao u iskustvu otprilike sa 15 takvih slučajeva. Dok se čeka red za usvajanje i za hraniteljstvo, u Srbiji izgleda da neki centri, praktično, moglo bi se reći "prodaju dečije duše" raznoraznim sektašima.
Stvarno mislim da, bez obzira na to što se u nekim drugim stvarima ne razumemo ili ne slažemo, ovo jeste jako bitno pitanje, jer se radi o budućnosti, ne samo fizičkoj, nego duševnoj, duhovnoj budućnosti čitave nacije, i da je najgori vid manipulacije ovog trenutka manipulacija decom, koja postaju žrtva verskih sekti, koje ovde krajnje nekažnjeno haraju Srbijom. Utoliko vas ministre molim da uvažite ovaj amandman.