Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Ispred poslaničke grupe Nova Srbija podnela sam amandman na član 16, kojim tražim da se stav 3. člana 16. briše. Razlozi zbog kojih sam podnela ovaj amandman su upravo u tome što ovaj zakon, kada bude donet, a nesumnjivo da će biti donet na veliku žalost velikog broja građana Srbije, menja pre svega ličnu kartu Srbije za ubuduće, jer Ustavom su zagarantovana sva prava. Naš Ustav je jedan od najnaprednijih Ustava u tom smislu što garantuje sva prava i osporava svaku vrstu diskriminacije.
Naravno, mi moramo znati da postoje one diskriminacije koje su u društvu moralno čak i poželjne. Mi smo o njima mnogo govorili. One se zakonom nikada ne izriču, ali društvo ima način na koji funkcioniše, na koji pulsira i to je Srbija u ovim danima javne rasprave o ovom zakonu jasno pokazala.
Postoji jedno pitanje koje nam se nameće u raspravama o ovom zakonu – zašto je toliko mali broj zemalja u svetu doneo zakon o zabrani diskriminacije? Pre svega, zbog toga što ako donesete takav zakon vi priznajete da je imate. Ako mi po Ustavu već imamo zagarantovana sva prava, sva poželjna prava, sva pozitivna prava, onda ovim zakonom mi na neki način podstičemo prisustvo diskriminacije. Treba da uzmemo pozitivnu praksu iz nekih američkih slučajeva, a volimo da se ugledamo na njih. Kada su oni doneli neke zakone, pa podstakli time neke vrlo negativne pojave u društvu.
Bojim se da ćemo se mi sa jednom takvom negativnom praksom vrlo brzo suočiti. Zbog toga mislim da je ovaj stav koji u stvari govori o pozitivnoj diskriminaciji – trebalo jednostavno izbrisati, jer je do sada društvo po tom pitanju bilo vrlo jasno.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Nenad Milić, Ivan Andrić, Vesna Pešić, Nataša Mićić, Slobodan Maraš, Nenad Prokić, Nebojša Ranđelović, Judita Popović, Kenan Hajdarević, Zoran Ostojić i Žarko Korać.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković-Palma, Petar Petrović i Jasmina Milošević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podnela narodna poslanica Aleksandra Ilić. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Ilić.

Ispred poslaničke grupe Nova Srbija podnela sam amandman da se član 18. stav 1. dopuni tako što na samom kraju umesto tačke stajaće zapeta i dodaju se reči "koja su u skladu sa ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica".
U pogledu zabrane verske diskriminacije u članu 18. stav 1. Predloga zakona o zabrani diskriminacije se navodi – diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ispoljavanja vere i uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje ili promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima (ovde se umesto tačke stavlja zapeta i nastavlja se) – koje su u skladu sa ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica.
Sloboda verovanja i ispovedanja vere je zagarantovana svakom građaninu ove zemlje i svaki građanin je zaštićen i Krivičnim zakonikom, u kome je propisano krivično delo povrede slobode, ispovedanja vere i vršenja verskih obreda, član 131.
Ovim predlogom zakona u članu 18. stav 1. je zaštićeno slobodno ispoljavanje vere ili uverenja, pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo privatnog ili javnog iznošenja ili postupanja shodno svojim uverenjima.
Ali, sva ova prava treba da budu u skladu sa ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica, jer i pripadnici raznih satanističkih sekti imaju svoju veru i versku pripadnost, koja je u suštoj suprotnosti sa načelima javnog reda i morala, koje svojim fanatizmom ugrožavaju život i zdravlje ljudi, izazivaju razne poremećaje u sferi priznatih i ozakonjenih društvenim normama i moralom.
Amandman se ne prihvata sa obrazloženjem da je navedena dopuna suvišna i da nije u skladu sa članom 43.

Dva minuta, zahvaljujem. Ako želite da koristite vreme poslaničke grupe, dovoljno je da kažete kada vas podsetim da je dva minuta.
Na član 18. amandman je podneo poslanik Slađan Mijaljević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Slađan Mijaljević.

Poštovana potpredsednice, poštovane kolege, podneo sam amandman koji bi trebalo da bude stav 3. u članu 18, a koji glasi: "Diskriminacija postoji ako se na lice vrši bilo kakav pritisak od strane organizacija ili pojedinaca i koristi situacija slabosti ili neznanja da promeni svoju veru ili uverenje".
Amandman je odbijen i kaže – ovaj član zakona usklađuje se sa odgovarajućim odredbama posebnih zakona. Probaću da član 18. i ovaj amandman objasnim zbog malo vremena, što bi se reklo, otpozadi, tri, dva, jedan ili mogući treći stav.
Ovo je formulacija koja se nalazi u formulaciji koju je doneo FECRIS – Federacija evropskih centara za izučavanje i praćenje sektnih delatnosti, a koji je od 2005. godine savetodavno telo Skupštine EU. Ovo što se nalazi u posebnom zakonu, u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, takođe je moje delo, samo je tamo mnogo šira formulacija.
Ovde u stavu 2. člana 18. uspele su da se izbore crkve i verske zajednice za svoje sveštenstvo, velikodostojnike i delimično za svoje vernike.
U stavu 1. može da se tumači i ovako i onako, ali sam precizirao u stavu 3 – da svi oni koji koriste nasilno misionarstvo ili bilo koju zloupotrebnu radnju prema licima smanjene psihičke mogućnosti, a žive u socijalnom okruženju u kojem su navikli da budu na određeni način zaštićeni.
Tako, odbijanjem ovog člana niste dobili ništa, a prihvatanjem ovog člana dobili biste puno, bili biste makar jedan korak bliže Evropi. Hvala.

Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Suština amandmana, podnetog u ime poslaničkog kluba Napred Srbijo na član 18, svodi se na to da se ne smatra diskriminacijom postupanje sveštenika odnosno verskih službenika koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima, ciljevima crkava, a mi u amandmanu dodajemo – i moralom koji je opšteprihvaćen.
Tumačeći da ovaj moral jeste ono što definiše Ustav u članu 43. stav 4. upravo moral demokratskog društva koji makar načelno omogućava da se razlikuje dobro od zla, ružno od lepog.
Ako vi ovim zakonom homoseksualnost podižete na nivo poželjnog ponašanja, na način kako ga promovišete, ne da se bojim, nego sam sigurna da će mnogi nezreli, neformirani mladi životi biti usmereni u pravcu korisnog i poželjnog ponašanja, a zbog toga da bi mogli da napreduju na nekoj likovnoj akademiji, na nekoj filmskoj akademiji ili u nekim književnim ili drugim krugovima.
Znači, snosimo odgovornost kao društvo, odnosno vi snosiste odgovornost kao društvo kada i na način da crkva bude kažnjena, na način što će da osudi takvo loše ponašanje, promovišete jedno nezdravo, poremećeno ponašanje u korisno.
Ono čime želim da zaključim svoj amandman je da u ime slobode vrlo često, a svedoci smo i ovde, nema poštovanja ni prema kome i ona se pretvara u tiraniju.

Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Miloš Radulović i Donka Banović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

Zajedno sa kolegama iz DSS podnela sam amandman na 2. stav člana 18, i to da se dopuni ovaj drugi stav koji počinje: „Ne smatra se diskriminacijom postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika, koja je u skladu sa verskom doktrinom itd.“
Naša dopuna se sastoji u tome da se posle reči „postupanje“ dodaju reči „crkava i verskih zajednica i sveštenika, odnosno verskih službenika“.
Dopunom stava štite se prava crkava i verskih zajednica, kao korporativnih subjekata verske slobode, a ne samo pojedinačna prava sveštenika i verskih službenika, čime se ovaj predlog zakona usklađuje sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama.
U obrazloženju, koje nam je stiglo od Vlade zašto se ovaj amandman odbija, piše da se amandman ne prihvata jer ovaj član zakona je usklađen sa odgovarajućim odredbama posebnih zakona.
Tvrdim da to nije tačno, već da ukoliko prihvatite amandman DSS-a, pa se ujedno zaštite prava crkava i verskih zajednica kao subjekata verske slobode, tek će tada ovaj predlog zakona o zabrani diskriminacije biti na odgovarajući način, barem u tom delu, usklađen sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama.