Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pošto je očigledno da gospodine ministre danas niste hteli da uvažite poslanike opozicije, verovatno imate razlog zbog čega ste se tako ceo dan ponašali, vaše je pravo da ne izlazite za govornicu i date bilo koje tumačenje na bilo koji amandman.
Dajem vam priliku, najiskrenije, da ovde izađete i da objasnite jednu stvar za koju mislim da, nažalost, desetine i stotine hiljada ljudi u Srbiji, posle današnjih socijalnih primanja, da tako kažem, imaju, umanjenih za 20%, date im objašnjenje: da li su oni diskriminisani i da li su njihova prava pogažena?
Naime, o čemu se radi. Juče smo svi, Vlada, ministri, opozicione stranke, svako na svoj način i na pojedinim mestima, obeležili 10 godina od tragedije koja je zadesila našu zemlju. Kao posledice zločinačkog bombardovanja naše zemlje od 24. marta 1999. godine nažalost u našoj zemlji ima puno invalida, puno porodica koje su dale svoje najmilije, majke dale sinove, da li smo svi onda juče bili licemerni kada smo taj dan, mislim ipak na dostojanstven način svi zajedno obeležili i obećali porodicama, i precima i potomcima, da taj dan nećemo zaboraviti?
Šta znači primanje današnjih čekova koje su dobili ratni vojni invalidi? Kakva je poruka porodicama koje su dale svoje najmilije? Šta je poruka civilnim žrtvama tog bombardovanja, ako su oni danas primili ta primanja na koja imaju zakonsko pravo umanjena za 20%? Najiskrenije vas molim da izađete za govornicu i da objasnite zbog čega je to urađeno danas. Hvala.