Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Ima reč narodna poslanica Aleksandra Janković.

Evo jednog od dva najspominjanija člana ovog zakona o zabrani diskriminacije. Reč je o članu 18. U stavu 2, u ime Nove Srbije, dodajem posle reči „verskih službenika“ zarez i reči „crkava i verskih zajednica i pravnih lica čiji su one osnivači“.
Ustavom i Zakonom o crkvama i verskim zajednicama garantovana je sloboda savesti, misli i veroispovesti, kao i autonomija crkava i verskih zajednica, pa je neophodno predvideti odgovarajući izuzetak kako bi bila zaštićena upravo autonomija crkava i verskih zajednica, stečena na osnovu čl. 6, 9, 33, 34, 41. i 43. Zakona o crkvama i verskim zajednicama. Posebno je tim zakonom u članu 37. garantovana autonomija verskih dobrotvornih ustanova.
Šta to srpski rečeno znači? To znači da se Vlada umilostivila da prihvati primedbe, barem neke, tradicionalnih verskih zajednica, koje izražavaju uverenje 95% građana. Međutim, član 18. je izmenjen tako da se više diskriminacijom ne smatra postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika koje je u skladu sa verskom doktrinom.
Ono što je tu propust je šta se događa sa izražavanjem verskih uverenja vernika? Kao što znate, crkva jeste evharistijska zajednica i zajednica u kojoj postoji veoma aktivan dijalog između bogoslužitelja i vernika, naroda božjeg, jer molitva je potrebna, molitva sveštenika svakako, ali bez verničkog amin ona nije punovažna.
Šta se događa sa vernicima koji će slobodno ispoljavati svoje verske doktrine?
Da li oni to treba da rade kao nekada u komunističko vreme u nekim gluvim sobama, daleko od očiju javnosti, ili je moguće da ispoljavaju u crkvi, van nje, na putovanjima nekim hodočasničkim i gde mogu praktično da rade ono što je usmereno na unapređenje teološke i duhovne kulture i obrazovanja?

Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

U ime poslaničke grupe Nova Srbija podnela sam amandman na član 18, ali da vam kažem da poslanička grupa Nove Srbije nije direktno autor ovog amandmana. Ovog amandmana su autori roditelji koji su tražili da se jedan ovakav amandman ugradi  u zakon, u ovaj član, odnosno svi oni koji su imali priliku ili bolje reći nepriliku da se suoče sa uticajem sekti na njihove bliže ili dalje srodnike, na njihove prijatelje, poznanike ili saradnike.
Svi znamo koliko je taj uticaj poguban, koliko je opasan i koliko je destruktivan u društvu. Svi znamo da postoji blizu 300 sekti na ovim prostorima, da vršljaju, i ako se zakonom ne budu ograničile da ćemo imati vrlo ozbiljne posledice.
Na kraju krajeva, znamo da je apologetika nauka koja se bavi sektama. Ako je neko imao priliku da ponešto pročita iz apologetike, mora da zna jednu stvar, a vrlo je važno to reći građanima Srbije, bar mi tako rekoše oni roditelji koji su se obratili za ovaj amandman. Dakle, sekte su najznačajniji američki izvozni proizvod. Sve sekte su nastale na teritoriji Amerike. To je činjenica. Ako neko želi da to proveri, može u stručnim validnim udžbenicima da to proveri.
Ono što bi bilo bitno, to je da se izuzmu sva ona lica koja su nemoćna da odlučuju o svojoj veroispovesti na bilo koji način i deca da se zaštite zakonom. To bi bila jedna pozitivna diskriminacija, znači, od pogubnog uticaja sekti u našem društvu, da onemogućimo sekte da vršljaju po raznim domovima, po domovima za stara lica, po domovima za decu bez roditelja ili ispred njih, da ih sačekuju obećavajući sve i svašta. Mi smo dužni da se na taj način ovoj pošasti i zakonom suprotstavimo. Hvala lepo.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo šta vladajuća koalicija zamera ovom amandmanu, čiji je smisao da zaštiti mlade ljude i uopšte građane Srbije od verskih sekti.
Oni kažu da je ova formulacija neustavna - ne smatraju se diskriminacijom mere koje preduzimaju organi javne vlasti prema organizacijama čija verska učenja ugrožavaju ljudski život i dostojanstvo, odnosno koje javno i očigledno vređaju verska osećanja pripadnika tradicionalnih crkava i verskih zajednica.
Zaista ne znam šta je ovde, gospodine ministre, neustavno? To znači da je, po vašem tumačenju, moguće da neko izađe na ulice Beograda i javno propoveda satanizam, ne smeta mu ništa, jer ako mu nešto kažete, vređate Ustav, odnosno dozvoljeno je da svaki avanturista, svaki pustolov koji umisli da je prorok, da je mesija, izađe na ulice Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša i na jedan očigledan način vređa, recimo, Srpsku pravoslavnu crkvu. Ako bi organi javne vlasti pokušali da spreče takvo delovanje oni bi, po vašem mišljenju, delovali protivustavno.
Gospodine ministre, to znači da vi indirektno priznajete da ovim zakonom legalizujete verske sekte, od kojih neke mogu da budu i jesu vrlo destruktivne. Nadam se da vam je poznato da je veliki broj mladih ljudi u Srbiji izgubio život u proteklih nekoliko godina baš kao žrtva ovih destruktivnih i satanističkih sekti. Smisao našeg amandmana je bio da svako ima pravo na svoja verska ubeđenja, ali ako ta verska ubeđenja ugrožavaju ljudske živote i dostojanstvo, onda to više nisu verska ubeđenja, onda je to atak na najveću društvenu vrednost, a to je ljudski život. To je po vama, gospodine ministre, neustavno.

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 18. doda novi član 19a.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, ali da nije podnet u skladu sa članom 147. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine.
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Vlada je odgovorila da amandman nije u skladu sa svrhom zakona, da nije u skladu sa članom 147. itd, ali neka to građani procene.
U zakonu o zabrani diskriminacije imamo tretiranu diskriminaciju u oblasti rada, u oblasti pružanja javnih usluga, obrazovanja, stručnog osposobljavanja, diskriminacije po osnovu pola, starosti, vere, rase, seksualnog opredeljenja, invaliditeta, zdravstvenog stanja. Ali je jedna grupa, jedna kategorija stanovnika ostala potpuno nevidljiva za ovaj zakon, reč je o izbeglicama i raseljenim licima, a posebno sa Kosova i Metohije.
Njih ne štite ni nevladine organizacije, nemaju posebne grupe koje će se boriti za njihova prava. Oni se u izbegličkim kampovima, odnosno logorima, gotovo i ne vide i oni se u javnosti prikažu samo na Dan izbeglica ili u predizbornim kampanjama, kada treba da proprate nekog širokogrudog novog kandidata za neku od javnih funkcija.
To su ljudi koji su diskriminisani po nazivima, zovu ih najčešće Šiptarima, zato što su sa Kosova i Metohije. Nemaju pravo glasa kao ostali građani, teže se zapošljavaju. Imaju problema u rešavanju mnogih životnih pitanja.
Ponoviću današnje pitanje – da li je tačno da je potpredsednik Krkobabić izdao nalog Komesarijatu za izbeglice da im se uvede restrikcija i u zdravstvenoj zaštiti?
Molim da se ovaj amandman zaista usvoji i da bude upodobljen proceduri.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Nenad Milić, Ivan Andrić, Vesna Pešić, Nataša Mićić, Slobodan Maraš, Nenad Prokić, Nebojša Ranđelović, Judita Popović, Kenan Hajdarević, Zoran Ostojić i Žarko Korać.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Zoran Šami i Nikola Lazić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

Član 19. nosi naslov – Diskriminacija u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja, i u stavu 1. piše: "Svako ima pravo na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje, i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom".
Moram da priznam da sam iznenađena bila kada smo dobili ovaj predlog zakona da je tekstopisac, odnosno da je grupa autora prosto zaboravila da napiše da svako ima pravo na visokoškolsko obrazovanje. Molim vas, naveli su i predškolsko, i osnovno, i srednje i čak stručno osposobljavanje, a da su pri tom izostavili visoko obrazovanje. Dakle, svako u ovoj državi ima i mora da ima pravo i na visoko obrazovanje.
Ovaj amandman je sličan, da ne kažem identičan, jednom amandmanu koji je podneo poslanik muškog roda, taj je amandman prihvaćen. Dakle, radi se o dva amandmana koji su identični. Taj amandman je prihvaćen, a amandman Donke Banović iz DSS nije prihvaćen, pa se pitam da li tu postoji neka vrsta diskriminacije.
Žao mi je što gospodin ministar nije tu zato što ovo budi sumnju da sam možda kao žena diskriminisana ili kao pripadnik i poslanik DSS, pa sam po tom osnovu diskriminisana. Hvala.