Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 23. i na član 23. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Donka Banović, Miloš Radulović i Aleksandar Pejčić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović.

Ovaj amandman u suštini prati analogiju prethodnog amandmana, jer predlog DSS je da se oba ova člana objedine u jedan član, gde bi bila diskriminacija na osnovu starosne dobi. Iznenađuje da stvarno nemate sluha i razumevanja za ovakav član i za ovakav amandman. Međutim, činjenica je da je ovaj zakon, Predlog zakona o diskriminaciji, došao u Skupštinu, pre svega, pod pritiskom gej lobija, koji je tražio da uđe, iako imamo mišljenja verskih zajednica, stručne javnosti – nije bilo rasprave o ovome. Međutim, Vlada je procenila, a pitanje zašto je to Vlada uradila, da ovaj zakon stavi u skupštinsku proceduru.
Pri tome imamo toliko problema, ekonomska kriza, da narod očekuje da ovde u Skupštini vodimo raspravu i zajedno svi učestvujemo u tome da se donesu adekvatne mere za prevazilaženje krize. Očigledno je da vi, u sprezi sa medijima, pre svega, želite da skrenete pažnju na trenutak u kome se nalaze građani Srbije, da već tri dana raspravljamo o ovom zakonu, a narod ne može da čeka, jer imamo takvu situaciju i krizu.

Da li još neko želi reč?
Gospodin Vlatko Ratković. Izvolite.

Zahvaljujem. Smatram da je amandman koji su podneli kolege Donka Banović, Miloš Radulović i Aleksandar Pejčić neprihvatljiv. On traži brisanje člana 23. Predloga zakona. Član 23. se odnosi na diskriminaciju na osnovu starosnog doba, odnosno zabranu diskriminacije starih osoba.
Smatramo da je necelishodno i spajanje u prethodnom amandmanu ove dve kategorije – dece i starih ljudi. Smatramo da su to posebno ranjive grupe i da ovaj zakon mora preventivno da deluje u zaštiti kako dece tako i starih.
Dakle, član je lociran u poglavlju trećem – posebni slučajevi diskriminacije i time dat značaj na zaštiti ove kategorije našeg stanovništva, a to su stari. Iz tih razloga amandman je neprihvatljiv. Zahvaljujem.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Aleksandra Janković.

Evo mene opet, za promenu.
U članu 23, nakon 2. stava, dodaje se stav 3, koji glasi: "Zabranjena je diskriminacija na tržištu rada s obzirom na starosno doba. Garantuje se jednak pristup prilikom konkurisanja za zasnivanje radnog odnosa, bez obzira na starosno doba kandidata, ukoliko on/ona poseduje odgovarajuće profesionalne kvalifikacije, odnosno ispunjava uslove za obavljanje datog posla".
Cilj ovog amandmana je da se spreči neopravdano pravljenje razlike i nejednako postupanje prema osobama koje konkurišu za određeno radno mesto, a samo na osnovu njihove starosne dobi, koje ne može biti garancija adekvatnog ispunjavanja radnih zadataka kod mlađih kandidata, niti prepreka za uspešno funkcionisanje onih kandidata koji po godinama, ali ne i po sposobnostima, pripadaju, uslovno rečeno, starijoj populaciji.
Veliki broj ljudi srednjih godina ostaje bez posla, bilo zato što nije u mogućnosti da pronađe adekvatno zaposlenje na tržištu rada, bilo zato što je prestala potreba za njihovim radnim mestima u preduzećima i institucijama u kojima su uspešno radili, a u najavi je da će 10 hiljada ljudi mesečno ostajati bez posla.
Sama kategorija starosnog doba ne može predstavljati osnov za diskriminaciju prilikom zapošljavanja, pri čemu je neophodno preciznije definisanje uzrasne granice za određena starosna doba. Termin - stari, nikako ne ukazuje koja je to donja ili gornja granica starosti, tako da se ne zna o kojoj kategoriji stanovništva se radi, da li su to penzioneri ili koje vrste, ili radno aktivni? Neprecizno definisanje uzrasne granice omogućava krajnju arbitrarnost u pristupu, te će za neke poslodavce stari biti već radnici od 40 godina.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Miladinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 23. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Momir Marković, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 23. je esencija, koncentracija diskriminacije upravo starih na koje se ovaj član odnosi.
Pročitaću ga, pa ćemo ga analizirati zajedno. Kaže - Stari imaju pravo na dostojanstvene uslove života, bez diskriminacije. Da li su to oni stari koji su 40 godina stvarali ovu državu, a danas se hrane na narodnim kuhinjama? Da li su to oni stari koji su ugradili sebe u svih 40 godina, a danas ne mogu hleb sebi da obezbede? Da li su to oni stari koje viđamo 1. i 15. pred poštama u kilometarskim redovima? To su oni koji mogu da dođu do pošte da prime to malo crkavice.
Posebno kaže - pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga.
Dame i gospodo narodni poslanici, znate li koliko koštaju lekovi koje upravo ti stari moraju da koriste da bi produžili još koji dan svog života? Da li mogu ove penzije, mizerne penzije koje im ova vlada obezbeđuje, do kojih ih je i dovela, da zadovolje potrebe upravo za kupovinu lekova?
Imam penzionerku, tašta mi je penzioner, ima solidnu penziju i gotovo cela penzija joj odlazi ne lekove. Hvala bogu da ima. Ima onih koji nemaju, koji imaju po četiri, osam hiljada, najveći je broj penzionera sa tim minimalnim penzijama. Da li mislite, gospodo, da nije cinično, da nije bezobrazno u članu 23. reći - zabranjena je diskriminacija?

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo poslanik Božidar Delić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podnela poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Pop-Lazić, podnosilac amandmana. Izvolite.

Dame i gospodo, član 25. odnosi se na diskriminaciju zbog političke pripadnosti. Mislim da je svima jasno, i građanima Srbije koji prate rad ovog parlamenta, da politička diskriminacija u ovoj zemlji postoji, samim tim što postoji u parlamentu.
Jer ako diskriminišu nas ovde, predstavnike naroda, možete da zamislite šta rade onda sa ostalim ljudima, građanima Srbije, koji se deklarišu kao pripadnici jedne, druge ili treće političke partije, ali važno je da je opoziciona politička partija. Mi nemamo pravo na repliku, nemamo pravo da dođemo kuda hoćemo za govornicu, onoliko koliko nam ovi za nas daju, toliko možemo.
Mnogo važnije od toga jeste 2. stav, na koji se moj amandman odnosi, gde u ime poslaničke grupe u podjednaku ravan stavljam fašiste, naciste, rasiste i globaliste. To su sve iste ideologije, sa istim ciljem. Obrazloženje je jasno. Po meni, globalizam je zlo podjednako kao i fašizam, i nacizam, i rasizam, i proizveo je brojne žalosne posledice koje je osetio i srpski narod, a potpuno iste kao i ove druge tri ideologije.
NATO pakt nam je ostavio ono što nam je ostavio, posledice koje su, pretpostavljam da vi, ministre, treba da znate, a imam samo neke podatke, imam samo 20 sekundi da to kažem, ali recimo u Vranju se za 10 godina 12 puta uvećao broj obolelih od kancera. U narednoj deceniji kažu da se zbog posledice NATO bombardovanja očekuje dalji porast kancera kod odraslih i genetskih deformacija kod novorođenčadi.
To je ta globalizacija i to nam je donela globalizacija, a vi hrlite ka toj ideologiji. Ništa dobro od toga nismo do sad videli, niti će iko videti. Taj eksperiment se ponavlja i u drugim zemljama, Srbija je samo bila prva.