Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, koristiću nekoliko minuta koji su na raspolaganju poslaničkoj grupi DSS kako bih rekao par reči vezanih za ovaj amandman i generalno za odgovore koje je Vlada davala u odnosu na amandmane koje su podnosili svi narodni poslanici.
Odgovori su prilično šturi, dosta birokratski i većina njih se ogleda u jednoj kratkoj rečenici koja otprilike kaže da predloženi amandman nije u skladu sa Predlogom zakona ili u duhu zakona. Mislim da upravo tu leži problem. Ili Vlada nije želela ozbiljno da se bavi onim što su predloženi amandmani, a zaista ima kvalitetnih, ili je prosto, s druge strane, Vlada imala nameru da odbije sve te amandmane i pošalje poruku da je ovaj predlog zakona sam po sebi najbolji mogući i da ga nije potrebno menjati.
Mislim da se time čini jedna stvar koja zaista nije potrebna ovom društvu, a to je da ova vlada umesto da bude medijator predstavlja jednu vrstu faktora podele u ovom društvu.
Naime, s obzirom da zadatak ovakvog zakona treba da bude harmonizacija sveukupnih odnosa u društvu i otklanjanje određene vrste neravnopravnosti, to implicira da je u formulaciji ovakvog zakona trebalo da je bio uključen najširi krug svih društvenih činilaca. Dakle, to podrazumeva političke partije, kulturne i naučne institucije, crkvene organizacije, nevladine organizacije itd.
Čini mi se da je Vlada igrala dosta pasivnu ulogu kada je u pitanju organizovanje javnih rasprava i da je na jedan selektivan način dostavljala prednacrt i nacrt zakona na javnu raspravu. Zbog toga čini mi se da je bitno sa ove govornice reći da niko ne može imati monopol na zaštitu ljudskih prava, već je to civilizacijsko pravo svih društvenih segmenata. Ovako površan pristup i jeste uslovio očigledne nedostatke u ovom predlogu zakona.
Naime, neke odredbe su zaista nedovoljno usaglašene sa ustavnim odredbama, kao i sa određenim zakonima koji štite i jemče slobode građana. U pojedinim delovima zakon je restriktivan i sužava slobode garantovane Ustavom i međunarodnim konvencijama, kao što su sloboda govora, sloboda misli, sloboda savesti. S druge strane, neke odredbe su na sumnjiv način postavljene i u odnosu na načelo veroispovesti, kao i na pojedine odredbe Zakona o crkvama i verskim zajednicama.
Bojim se da pisac ovog zakona nije uspeo da razluči jednu veoma bitnu stvar, a to je razlika između zaštite od diskriminacije i promovisanje određenih oblika ponašanja, odnosno postavljanje takvih oblika ponašanja kao socijalno poželjnih. Dakle, favorizuju se određene slobode koje imaju diskutabilno uporište u kulturi, tradiciji i socijalnoj sferi. Sve to je uzrok zašto je zakon izazvao nedoumice i nerazumevanja.
Zakon prilikom promocije određenih novih vrednosti ne može i ne sme da ruši neke stare vrednosti, kao da one ne postoje i da nikad nisu postojale u našem društvu. Ne treba zbog toga ni da čudi reakcija crkava i verskih zajednica.
Na zahtev crkava i verskih zajednica da se ovaj zakon povuče iz procedure i da bude izmenjen i dorađen Vlada je reagovala prilično nervozno, sa nerazumevanjem, čak od strane pojedinih ministara i sa blagim žigosanjem crkve.
Dakle, retorika je ličila na stare predrasude iz vremena kada je crkva bila u potpunosti isključena iz društva.
Samo da podsetim da Zakon o crkvama i verskim zajednicama upravo kaže da će država sarađivati sa crkvama kada su na dnevnom redu pitanja od opšteg dobra.
Na kraju bih želeo da se osvrnem na pitanje uvođenja poverenika za zaštitu od diskriminacije. To zaista usložnjava i poskupljuje administraciju, iako je ministar govorio o tome da će biti neke preraspodele u okviru postojeće državne administracije, ali postoji još jedan problematičan segment, a to je da se predviđa da poverenik počne da radi tek 2010. godine.
S obzirom da ova vlada kaže da kao država pretendujemo da dođemo na belu šengensku listu 2009. godine, a u isto vreme da je ovaj zakon uslov za dolazak na belu šengensku listu, postavlja se pitanje da li zapravo taj zakon i njegova primena jeste uslov za ukidanje viza ili nije, i da li će se to desiti tokom 2009. godine?
DSS je i u ovom smislu ponudila amandman i predlaže da taj posao obavlja Zaštitnik građana, koji ima i kapacitet i infrastrukturu da preuzme ovaj posao, a on bi to mogao da učini odmah, pošto već postoji ta institucija.
Čini mi se da ovako postavljene nadležnosti poverenika mogu da zaliče na komesara za političku korektnost, a mislim da to nama u ovom društvu nije potrebno, jer nam dalje podele nisu neophodne već jedna vrsta jedinstva, posebno kada su u pitanju ovakvih zakoni koji treba da harmonizuju odnose u celom društvu. Hvala.