Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, ovih dana je jedna od najvećih tema u Srbiji, pored ekonomske situacije, tema regionalizacije.
Sa dužnim poštovanjem svih koji se njom bave, regionalizacija jeste tema o kojoj se jako malo zna u našoj zemlji, zbog toga što je naša zemlja u prethodnom periodu bila u značajnoj meri centralistička, sa asimetričnim regionima.
U ovom trenutku imamo jednu suštinsku autonomiju koja je definisana na nivou NUTS 2 statističke metodologije kao region, a to je region Vojvodine, koji ima i administrativno obeležje; imamo i drugu pokrajinu, koja takođe ima administrativne granice, međutim, suštinski nema sve one atribute regiona i veze sa Republikom koje ekonomski razvijeni i administrativni regioni imaju sa teritorijom cele zemlje; i imamo jedan veliki deo Srbije - Beograd i tzv. centralnu Srbiju, koja nema nikakvu regionalizaciju. Postavlja se pitanje da li ćemo mi, zbog toga što nemamo ni zakonsku regulativu, ni osnove za regionalizaciju u centralnoj Srbiji, sprečavati ono što jeste činjenica, a to je da nadležnosti moraju da se spuste do potreba građana.
Ako danas pogledamo zakon o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, koji proizlazi naravno iz statuta i za koji se i ja takođe duboko zalažem, vidimo činjenicu da nešto više od polovine ljudi koji o njemu diskutuju, diskutuju kao o zakonu o prenosu nadležnosti. A ja bih rekla da je to zakon o utvrđivanju nadležnosti i o spuštanju nadležnosti na rešavanje problema i interesa građana na teritoriji na kojoj oni žive.
Kao član radne grupe duboko sam se zalagala za to da sve ono što ne ugrožava teritorijalno jedinstvo Srbije, sve ono što nije suprotno strategijama i zakonima zemlje u celini, bude spušteno na nivo regiona, administrativnog regiona Vojvodine.
Kada je u pitanju drugi deo Srbije i direktan odgovor gospodinu Čikirizu, Strategija ravnomernog regionalnog razvoja je doneta 2007. godine, za petogodišnji period 2007-2012. godine. Strategija definiše donošenje Akcionog plana, a jedna od prvih faza Akcionog plana jeste donošenje zakona o regionalnom razvoju. Zakon o regionalnom razvoju, kao krovni, u sebi sadrži i deo koji se odnosi na ravnomerniji regionalni razvoj.
Ravnomerniji regionalni razvoj nije moguć bez mera i podsticaja. Mere i podsticaji predstavljaju jedan poseban deo zakona o regionalnom razvoju. Naravno, u ovom trenutku ni Vlada, ni Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, u čijoj nadležnosti je bavljenje ekonomskim razvojem, kao integralnim, i ravnomernijim regionalnim razvojem, kao jednim delom, ne čekaju donošenje zakona. Mere jesu programi i instrumenti države koji u ovom trenutku jesu usmereni na razvoj nedovoljno razvijenih područja.
Da podsetim, ti programi su definisani preko Fonda za razvoj malog i srednjeg preduzetništva, preko programa NIP za stopostotnu podršku razvoja infrastrukture, preko programa Ministarstva za poljoprivredu vezanih za ruralni razvoj, preko programa Sijepe vezanih za podsticaj direktnih investicija domaćih i stranih u ta područja. Te mere i podsticaji se i danas sprovode na teritoriji nerazvijenih opština. Takođe, ove godine je prvi put napravljena metodologija koja...
